најчитанији портал Севернобанатског округа
Кнежевић је причао о томе како је постао глумац из чисте досаде, зашто је на сцени толико пута и страдао али и оздравио, зашто престоничке „тезге“ пуне сале, да ли публика више воли гостујуће глумце, коју представу комисија није хтела да пусти пред публику, а она ипак постоји скоро четири деценије, ко је био најбољи директор позоришта и због кога и за кога се праве представе, као и зашто позориште више никоме није кућа.
Шампион 38. Светског првенства у надметању гускова је Жућко Лазара Адамова Билте млађег (15). У финалу је савладао Црвеног власника Миодрага Трнића (20). Он је и најмлађи сениорски првак овог традиционалног надметања у Мокрину.
-Срећан сам што сам победио и што је Жућко остварио својеврсни рекорд који има само један гусан, да буде први у све три категорије такмичења. Такмичим се од малих ногу а љубав према овим животињама наследио сам од деде и тате. Имамо квалитетне гусане одувек и ово су најбољи гускове које узгајамо, после Ацике, легенде гушчарства у Мокрину. Борба је била тешка и неизвесна, али сам био уверен у победу – истакао је Лазар.
Вицешампион Црвени има четири године и годину је старији од шампиона. Миодраг Трнић каже да је пре тачно десет година почео да гушчари, након чега је у овај свет увео је остатак породице.
-Црвени је квалитетан гусан и није ме изневерио. Иако је други имаће победнички третман. Јако је тешко доћи до финала и сигуран сам да ће у годинама које долазе заузети гушчарски трон. Све честитке победнику – рекао је Миодраг Трнић.
Пехаре је уручио градоначелник Никола Лукач који је навео да је мокринска гушчарска манифестација изазвала велико интересовање мештана и гостију, али и медија. Сви су дошли да виде како изгледа јединствено надметање на свету.
-Овакви догађаји привлаче велику пажњу не само домаће јавности, него и људи са стране што је одлична промоција Мокрина и Кикинде. Од победе је важније дружење, али и очување ове лепе традиције. Мокрин је препознатљив по необичним такмичењима и месна заједница и локална самоуправа подржаваће ове манифестације које помажу да се глас о нашој средини далеко чује – прецизирао је Лукач.
У лиги двогодаца победник је Данијел Огњенов (9) и гусан Гром. У финалу је савладао Дум Дума Александра Адамова.
-Ово ми је први пехар и сигуран сам да ће их бити још. Тата, брат и ја гушчаримо већ пет година. Тата и ја смо га шетали, купали, неговали. До сада смо успели да будемо два пута први у категорији двогодишњака и надамо се и сениорској победи – додао је је Данијел.
Међу једногодишњацима пехар је припао Вуку Живице Терзића који је био бољи од Кардаша Милана Дражића.
-Ни ја ни противник нисмо очекивали победу јер су гусани млади и не знамо који ће бити бољи у финалном надметању. Знали смо да ће надметање бити добро и неизвесно и увек је лепо када на крају изађете као победник. Пут до финала није био лак. Вук је имао две теже и дуже борбе, а надметања су гусковима урођена – појаснио је Терзић.
Организатор надметања, уз подршку Града Кикинде и Месне заједнице Мокрин, је удружење „Бело перо“ чији је Живица Терзић председник.
-Ближимо се јубилеју, 40 година манифестације. Прву монографију удружење је издало пре 12 година и сада размишљамо о томе да напишемо другу. Свака година је другачија и има своје специфичности и све то треба забележити да остане будућим генерацијама. Драго ми је што се све више младих укључује у гушчарство и у Светско надметање. То нам је знак да смо урадили добар посао и да ће иза нас остати генерације које ће и даље чувати ову манифестацију – напоменуо је Терзић.
Присутни су могли да уживају у ревијалним такмичењима, најлепшем јату, најтежој гуски, најстаријем гуску. Ове године у надметањима је учествовало је 132 гусана у све три категорије међу којима је било највише једногодишњака.
А.Ђ.
Тумор на кичменој мождини осмосечној Нађи Јанован уклонила је неурохируг др Даница Грујичић. Од тада траје борба да направи први корак
Нађа Јанован (12) има само једну жељу, да прохода. Редовно похађа Основну школу „Жарко Зрењанин“, воли дружење и школске другове који јој несебично помажу.
-Да проходам то је моја једина жеља. Никада нисам ходала, ни трчала и највећа радост ће ми бити ако сама направим први корак. Волим да цртам и најчешће сликам у слободно време. Пуно обавеза имам око вежби што ми одузима пуно времена током дана. Радим их код куће, али и са физијатрима. Од предмета највише волим ликовно. Занимљива ми је и информатика јер смо почели да програмирамо цртаће, филмове и презентације. Једно време сам свирала тамбурицу у „Гуслама“ где је моја мама, која свира виолину, била део Великог народног оркестра. Одустала сам због свакодневних обавеза које су напорне – открила нам је Нађа.
Љубави, како смо се уверили приликом посете породици Јанован, има на претек уз свакодневну борбу родитеља Војислава и Наде, родбине, пријатеља, али и људи добре воље да Нађи помогну да јој се највећа жеља оствари. Нађа је оболела са пет, а оперисана је са осам месеци, сазнајемо од мајке Наде.
-У том периоду слабо је спавала, била је узнемирена, често је плакала и то нам је био знак да постоји проблем. До појаве отока на врату у леђном делу Нађа је већ имала сијасет дијагноза од којих ниједна није била права. Стигли смо дечијег неуролога и докторка је поставила дијагнозу која је неурохируршке природе. Као хитан случај стигли смо на Институт за мајку и дете у Београду и након магнетне резонанце добили смо и одговор. Нађа је имала тумор на кичменој мождини, значајније величине – присећа се мајка Нада.
Након првог шока и великог броја дијагноза о исходу оперативног захвата, родитељи младе суграђанке ухватили су се у коштац са огромним проблемом.
-Нађу је оперисала професорка докторка Даница Грујичић, једна међу десет најбољих неурохирурга у Европи. Операција је била тешка и захтевна, кичмена мождина је код беба танка, али је, на срећу све добро протекло. Након опоравка започели смо са физикалним и хемиотерапијама које су трајала две године. Наша девојчица показала је да је борац и све терапије завршила је до краја, а рецидива тумора није било. Са друге стране суочили смо се са последицама операције сколиозом и одузетошћу доњих екстремитета, првенствено леве ноге – појашњава наша саговорница.
Период који је уследио није био лак. Већину времена Нада и Нађа проводиле су у Београду на терапијама, контролама код пет лекара специјалиста, вежбама. Долазиле су кући када су могле.
-Нађа од друге године носи мидер који јој је потпора за кичму. Не раздваја се од њега ни када спава и сигурна сам да јој је то напорно и непријатно, али он јој помаже да се кичма додатно не криви. Како је у пубертету и фази интензивног раста и помагала која користи треба да прате њен развој, докле год не будемо дошли до периода када ће оперисати кичму. То ће бити могуће када престане са растом. Срећа је што у Кикинди имамо амбуланту која примењује шрот методу односно вежбе за кичму које су потребне Нађи, тако да не морамо да будемо константно у Београду – додаје Нада Јанован.
Проблем који треба решавати је моторичке природе односно кретање. За то јој је неопходна роботска терапија која је дала добре резултате код неуромишићних проблема насталих оштећењем кичмене мождине. Код Нађе постоји неуролошки дефицит и роботска терапија тачније апарат локомат може да помогне. Он симулира покрете које мозак прихвата обрађује их и користи их даље.
-Нађа има блокаду у кичменој мождини тако да информације од мозга не могу да стигну до периферних нерава и да се врате назад и ту је улога локомата. Терапија је у Београду траје минимално два месеца у континуитету, дневно у просеку четири сата. Вежбе које су јој потребне су изузетно скупе. Наш план је да током лета Нађа започне са роботском терапијом и део средстава које прикупимо користићемо за ову намену, а остатак нам је потребан за набавку РСQ апарата који ће свакодневно користити и служи за обарање тонуса односно спазма који има у левој нози – напоменула је Нада. Отац Војислав захвалан је свим људима добре воље који су показали да су хумани и помогли Нађи.
-Сви нас зову, спортисти, музичари предузетници, обични грађани, Нађини другари и сви желе да помогну. Изненађен сам колико њих се прикључило акцији прикупљања средстава и то нисмо очекивали. Нуде нам помоћ, не само новчану, и ганут сам и позитивно изненађен. За нас је то огромна сума коју не би могли сами да сакупимо и хвала свима који су нас подржали у намери да нашој девојчици пружимо неопходну терапију – наводи Војислав.
А.Ђ.
За лечење је потребно три милиона динара и до сада је преко фондације „Буди хуман“ и уз помоћ хуманих људи прикупљено 1,8 милиона динара. Сви који желе да помогну могу да упишу 1619 на број 3030. Цена СМС поруке је 200 динара. Ту су и жиро рачуни динарски: 160-6000001811469-67, девизни: 160-6000001812510 – 48, ИБАН: РС35160600000181251048
Уз роботску терапију очекивања су да ће мозак научити шему покрета који до сада није могао да научи. Нађа не може да произведе правилан покрет који би мозак запамтио. Смисао је да део тела који не функционише преузме остатак мишића, нерава и структура. Поред хода важно је да Нађа има бољи баланс како би растеретила кичму и комплетно тело. Како је технологија напредовала сада је то могуће, а на свима нама је да се потрудимо да малој суграђанки испунимо једину жељу.
У настојању да се побољша статус и положај бораца из ратова деведесетих, један од програма Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања су и борачке легитимације. Помоћница Министра, Сања Лакић, данас их је уручила борцима у Кикинди. У свечаној сали Градске куће тим поводом приређен је пријем за 37 бораца.
– Желим да вам се обратим речима хвала и извините, које треба да понављамо свуда где дођемо. Хвала за све што сте учинили и извините што ово хвала долази после толико година – рекла је помоћница министра. – Од када је на чело Министарства дошао министар Никола Селаковић, започели смо позитивну кампању која за последицу има да је број од 25.550 регистрованих бораца повећан на више од 47.000. Ово што ћете данас добити је први корак. Желимо да вас саслушамо и да, на основу ваших проблема и потреба, креирамо све програме и активности које ћемо имати у току ове године.
Борачка картица обезбеђује погодности у различитим компанијама, бањама, апотекама, предузетничким радњама, речено је на скупу. Међутим, најважније је да се борцима врати друштвени статус који заслужују, сматра и педесетседмогодишњи Милан Галић из Кикинде, борац прве категорије.
– Завршио сам војну школу у Бања Луци. Моја ратна прича почела је у Вуковару, где сам и рањен 1991, године. И наредних година имао сам пун ангажман у 36. моторизованој бригади. Суштинске подршке није било, неко време је било чак и непопуларно рећи да сте били борац, људи су нас гледали са подсмехом. Последњих година то се мења, осети се да се више води рачуна о тој популацији – каже Милан и додаје да треба подићи свест код људи да су они који оду да бране земљу први међу једнакима и да заслужују поштовање.
Додели легитимација присуствовали су и градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић и председник Градске скупштине, Младен Богдан.
– Мислим да се, у претходних неколико година, интензивно побољшава статус ратних војних инвалида и уопште бораца и однос према њима – рекао је Лукач. – Сви Кикинђани који су учествовали и одазивали се у одбрани земље да треба да знају да смо поносни на њих.
Лукач је нагласио да ће, поред бољег друштвеног статуса, Град, у сарадњи са државним органима, настојати да помогне у решавању животних проблема бораца и њихових породица.
С. В. О.
Како утицати на смањење стреса и стресогених фактора који доводе до различитих болести, била је тема о којој смо у најновијој епизоди подкаста Кикиндског портала разговарали са др Гораном Абрахамом, председником Удружења „Здравље на длану”.
У нашем подкасту погледајте који су то савети за смањење стреса- почев од исхране, хидратације па до многима омиљеног напитка којим започињу дан- шољице кафе.
ШТА ЈЕ ХРВ?
ХРВ преглед је неинвазивна дијагностика здравственог стања људског организма. Хеарт рате вариабилитy је заправо посебан начин мерења фреквенције срца. Сам преглед подсећа на ЕКГ с тим да се штипаљке стављају на руке.
– Аутономни нервни систем је као централни компјутер у аутомобилу, има улогу у примању информација и утицаја фактора из спољашње и унутрашње средине и успостављању равнотеже у зависности од дејства фактора. Уколико они делују дугорочно, долази до смањене способности аутономног нервног система да одржи равнотежу, те настају симптоми и обољења- наводи др Абрахам.
ХРВ анализа је доступна и у Кикинди. Намењена је здравим особама које осећају хронични умор, слабост или малаксалост, хроничним болесницима, као и спортистима, ради утврђивања утренираности, опоравка, прављења плана тренинга. Прегледе обавља др Абрахам у Специјалистичкој ординацији „„Блажић Диабет Кор” (контакт 0603942999, 061 173 4138).
„Улица отвореног срца“ први пут организована у Кикинди била је посвећена деци са ахондроплазијом. Седиште удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ и путем ове акције и хуманитарног базара скренута је пажња на малишане који имају ову ретку дијагнозу међу којима је и суграђанка Сташа Терзин стара 4,5 године.
Прву манифестацију подржали су представници Града, на челу са градоначелником Николом Лукачем, али министарка у Министарства за бригу о породици и демографију професорка др Дарија Кисић и државни секретар Радош Пејовић који си били део хумане улице.
-Хвала Кикинђанима што су такви какви јесу и што су отвореног срца. Задовољство ми је што сам са вама када се први пут организује „Улица отвореног срца“. Ахондроплазија је ретка болест о којој се није пуно причало претходних година и за коју постоји иновативна терапија. Наш земља оболелима омогућава да се лече од ње. Министарство за бригу о породици и демографију има организациону јединици усмерену ка побољшању квалитета живота породица које имају децу са ретким болестима. Пуног срца подржали смо ову акцију, али ћемо Кикинди пружити подршку у свим активностима чији је циљ подршка породици и деци јер се ваша средина протеклих година показала као пример добре праксе – истакла је министарка др Дарија Кисић.
Градоначелник Лукач захвалио је министарки Кисић и Пејовићу који су својим доласком подржали нашу средину која одувек била хумана.
-Наш град максимално је посвећен породици и деци и то је наше, али и главно опредељење Владе Србије. Породица је основна јединица друштва и на нама је да је подржимо и да се боримо за њу. Желимо да укажемо на ретку болест ахондроплазију која је у протеклих годину дана препозната и у држави и надлежном Министарству здравља. Кикинда је град хуманих људи који се увек одазову апелу за прикупљање средстава онима којима је новац потребан – рекао је градоначелник Лукач.
Суграђани су се окупили у великом броју како би подржали догађај, а за децу са ахондроплазијом прикупљана су средства како би што квалитетније живела. Давор Терзин, председник удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ и отац једине суграђанке оболеле од ове ретке болести напомиње да није сумњао у овакав одзив. Он је градоначелнику Лукачу уручио плакету у знак захвалности за подршку.
-Иновативну терапију прима троје, а наредне недеље са њом ће започети још четворо деце међу којима је и Сташа. Она се прима свакодневно и даје изузетне резултате када је реч о здрављу и квалитету живота оболелих. До сада је једино лечење било са инвазивним апаратима, екстремно болних и нехуманих. Нова терапија помаже деци да расту онако како би и требало да расту, без операција, без социјалне искључености и без бола и за то смо се борили да донесемо у Србији. Наш глас се чуо и што је још важније разумели су нас они који одлучују – додао је Терзин.
„Улицу отвореног срца“ подржали су и локални произвођачи, удружење „Кар брадерс“ који су од аутомобила формирали срце унутар ког је организован „Кутак црвених носева“, чланови Дечијег позоришта „Лане“ костимирани у кловнове, малишанима је оцртавано лице малишана, волонтери Црвеног крста су продавали „Чај од срца“, а могли су и да се купе и црвени носеви. У програму су наступили чланови хорића ОМШ „Слободан Малбашки“, плесне школе „Денс енд Соул“, млађи дечији ансамбл АДЗНМ „Гусле“, школе модерног плеса „ Степ ап“ и бубњарска секција „Кикинда“ Сав приход од ових активности такође иде за Удружење „Деца са ахондроплазијом“ Србије.
Гост подкаста Кикиндског портала је Новак Деспотовић, млади и талентовани Кикинђанин, ученик трећег разреда Математичке гимназије у Београду, освајач златне медаље из математике на недавно одржаној Жаутиковској олимпијади у Казахстану.
Какви су утисци после престижне олимпијаде, како се припрема за такмичења, како је бити ђак менторског одељења Математичке гимназије у Београду који уписују најбољи од најбољих?
Шта су планови младог математичара који је био ђак генерације ОШ „Вук Караџић”, али итекако зна да се не учи за оцену, већ знање.
У Православној цркви Светог Николе, служена је Божићна литургија којој је присуствовао велики број верника. Ломљена је чесница која је даривана окупљенима, а која је направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју.
Свештеник Мирослав Бубало истакао је да Божић није само традиционални празник, иако традицију треба неговати и чувати.
-Божић је егзистенцијални празник, рођење сина Божијег као човека мења односе између Бога и човека. То је порука коју желим да упутим за Божић који је велики помак за човечанство и то помак унапред – рекао је Мирослав Бубало.
У божићном хлебу, чесници, било је три сребрењака и златник, а према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Суграђанка Рада Костић (61) једна је од њих.
-Први пут сам извукла златник у чесници и пресрећна сам. Надам се да ће он помоћи да читаве наредне године будемо срећни и ја и моја породица – казала је Рада Костић.
Један од сребрењака је припао Кикинђанки Снежани Лињачки (70).
-На највећи хришћански празник добила сам сребрењак и не могу вам описати каква је радост у мојој души. Долазим редовно у цркву и ово је највећи дар – додала је Снежана Лињачки.
Сребрењак је припао и деветогодишњој Марији Радосављевић из Кикинде.
-Сребрни новчић сам извукла први пут. Чуваћу га као успомену и драго ми је што је припао баш мени – открила нам је Марија.
Божићној литургији присуствовали су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине Града Младен Богдан, чланица Градског већа Мелита Гомбар. Поздравом Мир Божији, Христос се роди, први човек града, упутио је честитке за најрадоснији хришћански празник.
-Срца свих нас су испуњена када видимо велики број суграђана и деце у цркви на Божић, који је један од највећих празника. Свима желим пуно здравља, породичне среће, радости и весеља. На свима нама је да помажемо једини другима, чувамо једни друге, децу учимо традицији и да заједнички, у миру и благостању, Кикинда буде још боље место за живот – истакао је Лукач.
Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница. И на овом светом месту било је доста верника.
Већ са првим мраком деца у поворкама крећу да коринђају. Шаљивим песмицама домаћинима желе срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. И ове године, трећу заредом, Градска кућа отворила је своја врата за више стотина малишана који су радо коринђали градоначелнику Николи Лукачу и његовим сарадницима који су их заузврат даровали воћем и слаткишима.
Међу њима је био Новак Јерковић из Београда.
-Код нас нема коринђања и овај обичај ми се јако свиђа. Волим да идем од куће до куће и коринђам. Научио сам две песмице, а оно што је најбоље је што добијам пуно слаткиша – рекао нам је Новак.
Градоначелник Лукач истакао је да је чување културе и обичаја, свих нас који живимо на овим просторима, наш задатак.
-Коринђање је опстало једино на северу Баната и важно је да га пренесемо на све генерације које долазе. Деца су та која на најлепши начин честитају Бадње вече и Божић, а ми их наградимо јабукама, орасима, али и слаткишима. Драго ми је што смо успели у томе да додатно приближимо традицију не само деци из Кикинде и околине, него и гостима који су дошли за Божић који је најрадоснији хришћански празник – казао је први човек града.
Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година,Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.
Миона Васиљевић, рођена јутрос у 9 сати и два минута, прва је беба у Новој години. По традицији први дар беби, чек на 50.000 динара, мајци Јовани Васиљевић (22) из Иђоша уручио је градоначелник Никола Лукач, а првој и осталим бебама на одељењу, поклоне су уручили и представници Црвеног крста .
-Ово ми је прва беба и уз помоћ докторке Браниславе Давидовић и комплетног особља све је протекло у најбољем реду. Беба је стигла три недеље раније и нисам је очекивала у новогодишњој ноћи. Велику захвалност дугујем и др Душану Прекратићу који је водио трудноћу и који је максималном посвећен свим пацијенткињама. Овај гест града је изузетан и хвала пуно градоначелнику Лукачу који је посетио све бебе и породиље – истакла је Јована Васиљевић.
Др Бранислава Давидовић, начелница Одељења гинекологије додала је да је порођај протекао у најбољем реду.
-Миона је на порођају била тешка 2.650 грама и дуга 49 центиметара. До краја дана очекујемо још један порођај и то ће бити дечак. На одељењу имамо осам беба и једну трудницу – казала је др Давидовић.
Прва и најлепша активност у Новој години је посета Порођајном одељењу, навео је градоначелник Лукач.
-Нема ничег лепшег од рођења детета. Кажу да је добро да прва беба буде девојчица јер то обећава успешну годину. Честитам свим мајкама на одељењу и њиховим породицама. У разговору са њима истакле су да их запослени на одељењу пазе, чувају и помажу им. Највећа је срећа када се деца рађају, да нас буде више, а на нама је да учинимо све да Кикинда и Србија буду још боље место за живот – казао је први човек Града.
На Порођајном одељењу затекли смо и Татјану Левошину, Рускињу, која се породила са трећом бебом Нином.
-Са супругом, старијим сином и ћерком живим у Накову и овде смо већ пола године. Дошли смо из Москве и у вашем граду наишли смо на подршку – рекла нам је Татјана Левошина.
Заменик директора др Владимир Прунић честитао је Јовани Васиљевић на рођењу Мионе и изразио наду да ће доћи бар још једном или двапут на Порођајно одељење.
-Увек се радујемо првој акцији Црвеног крста у години и посети бебама које се налазе у породилишту. Уручили смо пакете Црвеног крста, које је помогао Црвени крст Војводине, чиме смо поручили да смо ту за све грађане – додала је Маријана Мирков, председница Црвеног крста Кикинде.
У 2023. години било је 418 порођаја. Од тога је рођено 224 дечака и 197 девојчица.
