najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Knežević je pričao o tome kako je postao glumac iz čiste dosade, zašto je na sceni toliko puta i stradao ali i ozdravio, zašto prestoničke „tezge“ pune sale, da li publika više voli gostujuće glumce, koju predstavu komisija nije htela da pusti pred publiku, a ona ipak postoji skoro četiri decenije, ko je bio najbolji direktor pozorišta i zbog koga i za koga se prave predstave, kao i zašto pozorište više nikome nije kuća.
Šampion 38. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova je Žućko Lazara Adamova Bilte mlađeg (15). U finalu je savladao Crvenog vlasnika Miodraga Trnića (20). On je i najmlađi seniorski prvak ovog tradicionalnog nadmetanja u Mokrinu.
-Srećan sam što sam pobedio i što je Žućko ostvario svojevrsni rekord koji ima samo jedan gusan, da bude prvi u sve tri kategorije takmičenja. Takmičim se od malih nogu a ljubav prema ovim životinjama nasledio sam od dede i tate. Imamo kvalitetne gusane oduvek i ovo su najbolji guskove koje uzgajamo, posle Acike, legende guščarstva u Mokrinu. Borba je bila teška i neizvesna, ali sam bio uveren u pobedu – istakao je Lazar.
Vicešampion Crveni ima četiri godine i godinu je stariji od šampiona. Miodrag Trnić kaže da je pre tačno deset godina počeo da guščari, nakon čega je u ovaj svet uveo je ostatak porodice.
-Crveni je kvalitetan gusan i nije me izneverio. Iako je drugi imaće pobednički tretman. Jako je teško doći do finala i siguran sam da će u godinama koje dolaze zauzeti guščarski tron. Sve čestitke pobedniku – rekao je Miodrag Trnić.
Pehare je uručio gradonačelnik Nikola Lukač koji je naveo da je mokrinska guščarska manifestacija izazvala veliko interesovanje meštana i gostiju, ali i medija. Svi su došli da vide kako izgleda jedinstveno nadmetanje na svetu.
-Ovakvi događaji privlače veliku pažnju ne samo domaće javnosti, nego i ljudi sa strane što je odlična promocija Mokrina i Kikinde. Od pobede je važnije druženje, ali i očuvanje ove lepe tradicije. Mokrin je prepoznatljiv po neobičnim takmičenjima i mesna zajednica i lokalna samouprava podržavaće ove manifestacije koje pomažu da se glas o našoj sredini daleko čuje – precizirao je Lukač.
U ligi dvogodaca pobednik je Danijel Ognjenov (9) i gusan Grom. U finalu je savladao Dum Duma Aleksandra Adamova.
-Ovo mi je prvi pehar i siguran sam da će ih biti još. Tata, brat i ja guščarimo već pet godina. Tata i ja smo ga šetali, kupali, negovali. Do sada smo uspeli da budemo dva puta prvi u kategoriji dvogodišnjaka i nadamo se i seniorskoj pobedi – dodao je je Danijel.
Među jednogodišnjacima pehar je pripao Vuku Živice Terzića koji je bio bolji od Kardaša Milana Dražića.
-Ni ja ni protivnik nismo očekivali pobedu jer su gusani mladi i ne znamo koji će biti bolji u finalnom nadmetanju. Znali smo da će nadmetanje biti dobro i neizvesno i uvek je lepo kada na kraju izađete kao pobednik. Put do finala nije bio lak. Vuk je imao dve teže i duže borbe, a nadmetanja su guskovima urođena – pojasnio je Terzić.
Organizator nadmetanja, uz podršku Grada Kikinde i Mesne zajednice Mokrin, je udruženje „Belo pero“ čiji je Živica Terzić predsednik.
-Bližimo se jubileju, 40 godina manifestacije. Prvu monografiju udruženje je izdalo pre 12 godina i sada razmišljamo o tome da napišemo drugu. Svaka godina je drugačija i ima svoje specifičnosti i sve to treba zabeležiti da ostane budućim generacijama. Drago mi je što se sve više mladih uključuje u guščarstvo i u Svetsko nadmetanje. To nam je znak da smo uradili dobar posao i da će iza nas ostati generacije koje će i dalje čuvati ovu manifestaciju – napomenuo je Terzić.
Prisutni su mogli da uživaju u revijalnim takmičenjima, najlepšem jatu, najtežoj guski, najstarijem gusku. Ove godine u nadmetanjima je učestvovalo je 132 gusana u sve tri kategorije među kojima je bilo najviše jednogodišnjaka.
A.Đ.
Tumor na kičmenoj moždini osmosečnoj Nađi Janovan uklonila je neurohirug dr Danica Grujičić. Od tada traje borba da napravi prvi korak
Nađa Janovan (12) ima samo jednu želju, da prohoda. Redovno pohađa Osnovnu školu „Žarko Zrenjanin“, voli druženje i školske drugove koji joj nesebično pomažu.
-Da prohodam to je moja jedina želja. Nikada nisam hodala, ni trčala i najveća radost će mi biti ako sama napravim prvi korak. Volim da crtam i najčešće slikam u slobodno vreme. Puno obaveza imam oko vežbi što mi oduzima puno vremena tokom dana. Radim ih kod kuće, ali i sa fizijatrima. Od predmeta najviše volim likovno. Zanimljiva mi je i informatika jer smo počeli da programiramo crtaće, filmove i prezentacije. Jedno vreme sam svirala tamburicu u „Guslama“ gde je moja mama, koja svira violinu, bila deo Velikog narodnog orkestra. Odustala sam zbog svakodnevnih obaveza koje su naporne – otkrila nam je Nađa.
Ljubavi, kako smo se uverili prilikom posete porodici Janovan, ima na pretek uz svakodnevnu borbu roditelja Vojislava i Nade, rodbine, prijatelja, ali i ljudi dobre volje da Nađi pomognu da joj se najveća želja ostvari. Nađa je obolela sa pet, a operisana je sa osam meseci, saznajemo od majke Nade.
-U tom periodu slabo je spavala, bila je uznemirena, često je plakala i to nam je bio znak da postoji problem. Do pojave otoka na vratu u leđnom delu Nađa je već imala sijaset dijagnoza od kojih nijedna nije bila prava. Stigli smo dečijeg neurologa i doktorka je postavila dijagnozu koja je neurohirurške prirode. Kao hitan slučaj stigli smo na Institut za majku i dete u Beogradu i nakon magnetne rezonance dobili smo i odgovor. Nađa je imala tumor na kičmenoj moždini, značajnije veličine – priseća se majka Nada.
Nakon prvog šoka i velikog broja dijagnoza o ishodu operativnog zahvata, roditelji mlade sugrađanke uhvatili su se u koštac sa ogromnim problemom.
-Nađu je operisala profesorka doktorka Danica Grujičić, jedna među deset najboljih neurohirurga u Evropi. Operacija je bila teška i zahtevna, kičmena moždina je kod beba tanka, ali je, na sreću sve dobro proteklo. Nakon oporavka započeli smo sa fizikalnim i hemioterapijama koje su trajala dve godine. Naša devojčica pokazala je da je borac i sve terapije završila je do kraja, a recidiva tumora nije bilo. Sa druge strane suočili smo se sa posledicama operacije skoliozom i oduzetošću donjih ekstremiteta, prvenstveno leve noge – pojašnjava naša sagovornica.
Period koji je usledio nije bio lak. Većinu vremena Nada i Nađa provodile su u Beogradu na terapijama, kontrolama kod pet lekara specijalista, vežbama. Dolazile su kući kada su mogle.
-Nađa od druge godine nosi mider koji joj je potpora za kičmu. Ne razdvaja se od njega ni kada spava i sigurna sam da joj je to naporno i neprijatno, ali on joj pomaže da se kičma dodatno ne krivi. Kako je u pubertetu i fazi intenzivnog rasta i pomagala koja koristi treba da prate njen razvoj, dokle god ne budemo došli do perioda kada će operisati kičmu. To će biti moguće kada prestane sa rastom. Sreća je što u Kikindi imamo ambulantu koja primenjuje šrot metodu odnosno vežbe za kičmu koje su potrebne Nađi, tako da ne moramo da budemo konstantno u Beogradu – dodaje Nada Janovan.
Problem koji treba rešavati je motoričke prirode odnosno kretanje. Za to joj je neophodna robotska terapija koja je dala dobre rezultate kod neuromišićnih problema nastalih oštećenjem kičmene moždine. Kod Nađe postoji neurološki deficit i robotska terapija tačnije aparat lokomat može da pomogne. On simulira pokrete koje mozak prihvata obrađuje ih i koristi ih dalje.
-Nađa ima blokadu u kičmenoj moždini tako da informacije od mozga ne mogu da stignu do perifernih nerava i da se vrate nazad i tu je uloga lokomata. Terapija je u Beogradu traje minimalno dva meseca u kontinuitetu, dnevno u proseku četiri sata. Vežbe koje su joj potrebne su izuzetno skupe. Naš plan je da tokom leta Nađa započne sa robotskom terapijom i deo sredstava koje prikupimo koristićemo za ovu namenu, a ostatak nam je potreban za nabavku RSQ aparata koji će svakodnevno koristiti i služi za obaranje tonusa odnosno spazma koji ima u levoj nozi – napomenula je Nada. Otac Vojislav zahvalan je svim ljudima dobre volje koji su pokazali da su humani i pomogli Nađi.
-Svi nas zovu, sportisti, muzičari preduzetnici, obični građani, Nađini drugari i svi žele da pomognu. Iznenađen sam koliko njih se priključilo akciji prikupljanja sredstava i to nismo očekivali. Nude nam pomoć, ne samo novčanu, i ganut sam i pozitivno iznenađen. Za nas je to ogromna suma koju ne bi mogli sami da sakupimo i hvala svima koji su nas podržali u nameri da našoj devojčici pružimo neophodnu terapiju – navodi Vojislav.
A.Đ.
Za lečenje je potrebno tri miliona dinara i do sada je preko fondacije „Budi human“ i uz pomoć humanih ljudi prikupljeno 1,8 miliona dinara. Svi koji žele da pomognu mogu da upišu 1619 na broj 3030. Cena SMS poruke je 200 dinara. Tu su i žiro računi dinarski: 160-6000001811469-67, devizni: 160-6000001812510 – 48, IBAN: RS35160600000181251048
Uz robotsku terapiju očekivanja su da će mozak naučiti šemu pokreta koji do sada nije mogao da nauči. Nađa ne može da proizvede pravilan pokret koji bi mozak zapamtio. Smisao je da deo tela koji ne funkcioniše preuzme ostatak mišića, nerava i struktura. Pored hoda važno je da Nađa ima bolji balans kako bi rasteretila kičmu i kompletno telo. Kako je tehnologija napredovala sada je to moguće, a na svima nama je da se potrudimo da maloj sugrađanki ispunimo jedinu želju.
U nastojanju da se poboljša status i položaj boraca iz ratova devedesetih, jedan od programa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su i boračke legitimacije. Pomoćnica Ministra, Sanja Lakić, danas ih je uručila borcima u Kikindi. U svečanoj sali Gradske kuće tim povodom priređen je prijem za 37 boraca.
– Želim da vam se obratim rečima hvala i izvinite, koje treba da ponavljamo svuda gde dođemo. Hvala za sve što ste učinili i izvinite što ovo hvala dolazi posle toliko godina – rekla je pomoćnica ministra. – Od kada je na čelo Ministarstva došao ministar Nikola Selaković, započeli smo pozitivnu kampanju koja za posledicu ima da je broj od 25.550 registrovanih boraca povećan na više od 47.000. Ovo što ćete danas dobiti je prvi korak. Želimo da vas saslušamo i da, na osnovu vaših problema i potreba, kreiramo sve programe i aktivnosti koje ćemo imati u toku ove godine.
Boračka kartica obezbeđuje pogodnosti u različitim kompanijama, banjama, apotekama, preduzetničkim radnjama, rečeno je na skupu. Međutim, najvažnije je da se borcima vrati društveni status koji zaslužuju, smatra i pedesetsedmogodišnji Milan Galić iz Kikinde, borac prve kategorije.
– Završio sam vojnu školu u Banja Luci. Moja ratna priča počela je u Vukovaru, gde sam i ranjen 1991, godine. I narednih godina imao sam pun angažman u 36. motorizovanoj brigadi. Suštinske podrške nije bilo, neko vreme je bilo čak i nepopularno reći da ste bili borac, ljudi su nas gledali sa podsmehom. Poslednjih godina to se menja, oseti se da se više vodi računa o toj populaciji – kaže Milan i dodaje da treba podići svest kod ljudi da su oni koji odu da brane zemlju prvi među jednakima i da zaslužuju poštovanje.
Dodeli legitimacija prisustvovali su i gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić i predsednik Gradske skupštine, Mladen Bogdan.
– Mislim da se, u prethodnih nekoliko godina, intenzivno poboljšava status ratnih vojnih invalida i uopšte boraca i odnos prema njima – rekao je Lukač. – Svi Kikinđani koji su učestvovali i odazivali se u odbrani zemlje da treba da znaju da smo ponosni na njih.
Lukač je naglasio da će, pored boljeg društvenog statusa, Grad, u saradnji sa državnim organima, nastojati da pomogne u rešavanju životnih problema boraca i njihovih porodica.
S. V. O.
Kako uticati na smanjenje stresa i stresogenih faktora koji dovode do različitih bolesti, bila je tema o kojoj smo u najnovijoj epizodi podkasta Kikindskog portala razgovarali sa dr Goranom Abrahamom, predsednikom Udruženja „Zdravlje na dlanu”.
U našem podkastu pogledajte koji su to saveti za smanjenje stresa- počev od ishrane, hidratacije pa do mnogima omiljenog napitka kojim započinju dan- šoljice kafe.
ŠTA JE HRV?
HRV pregled je neinvazivna dijagnostika zdravstvenog stanja ljudskog organizma. Heart rate variability je zapravo poseban način merenja frekvencije srca. Sam pregled podseća na EKG s tim da se štipaljke stavljaju na ruke.
– Autonomni nervni sistem je kao centralni kompjuter u automobilu, ima ulogu u primanju informacija i uticaja faktora iz spoljašnje i unutrašnje sredine i uspostavljanju ravnoteže u zavisnosti od dejstva faktora. Ukoliko oni deluju dugoročno, dolazi do smanjene sposobnosti autonomnog nervnog sistema da održi ravnotežu, te nastaju simptomi i oboljenja- navodi dr Abraham.
HRV analiza je dostupna i u Kikindi. Namenjena je zdravim osobama koje osećaju hronični umor, slabost ili malaksalost, hroničnim bolesnicima, kao i sportistima, radi utvrđivanja utreniranosti, oporavka, pravljenja plana treninga. Preglede obavlja dr Abraham u Specijalističkoj ordinaciji „„Blažić Diabet Kor” (kontakt 0603942999, 061 173 4138).
„Ulica otvorenog srca“ prvi put organizovana u Kikindi bila je posvećena deci sa ahondroplazijom. Sedište udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ i putem ove akcije i humanitarnog bazara skrenuta je pažnja na mališane koji imaju ovu retku dijagnozu među kojima je i sugrađanka Staša Terzin stara 4,5 godine.
Prvu manifestaciju podržali su predstavnici Grada, na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, ali ministarka u Ministarstva za brigu o porodici i demografiju profesorka dr Darija Kisić i državni sekretar Radoš Pejović koji si bili deo humane ulice.
-Hvala Kikinđanima što su takvi kakvi jesu i što su otvorenog srca. Zadovoljstvo mi je što sam sa vama kada se prvi put organizuje „Ulica otvorenog srca“. Ahondroplazija je retka bolest o kojoj se nije puno pričalo prethodnih godina i za koju postoji inovativna terapija. Naš zemlja obolelima omogućava da se leče od nje. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ima organizacionu jedinici usmerenu ka poboljšanju kvaliteta života porodica koje imaju decu sa retkim bolestima. Punog srca podržali smo ovu akciju, ali ćemo Kikindi pružiti podršku u svim aktivnostima čiji je cilj podrška porodici i deci jer se vaša sredina proteklih godina pokazala kao primer dobre prakse – istakla je ministarka dr Darija Kisić.
Gradonačelnik Lukač zahvalio je ministarki Kisić i Pejoviću koji su svojim dolaskom podržali našu sredinu koja oduvek bila humana.
-Naš grad maksimalno je posvećen porodici i deci i to je naše, ali i glavno opredeljenje Vlade Srbije. Porodica je osnovna jedinica društva i na nama je da je podržimo i da se borimo za nju. Želimo da ukažemo na retku bolest ahondroplaziju koja je u proteklih godinu dana prepoznata i u državi i nadležnom Ministarstvu zdravlja. Kikinda je grad humanih ljudi koji se uvek odazovu apelu za prikupljanje sredstava onima kojima je novac potreban – rekao je gradonačelnik Lukač.
Sugrađani su se okupili u velikom broju kako bi podržali događaj, a za decu sa ahondroplazijom prikupljana su sredstva kako bi što kvalitetnije živela. Davor Terzin, predsednik udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ i otac jedine sugrađanke obolele od ove retke bolesti napominje da nije sumnjao u ovakav odziv. On je gradonačelniku Lukaču uručio plaketu u znak zahvalnosti za podršku.
-Inovativnu terapiju prima troje, a naredne nedelje sa njom će započeti još četvoro dece među kojima je i Staša. Ona se prima svakodnevno i daje izuzetne rezultate kada je reč o zdravlju i kvalitetu života obolelih. Do sada je jedino lečenje bilo sa invazivnim aparatima, ekstremno bolnih i nehumanih. Nova terapija pomaže deci da rastu onako kako bi i trebalo da rastu, bez operacija, bez socijalne isključenosti i bez bola i za to smo se borili da donesemo u Srbiji. Naš glas se čuo i što je još važnije razumeli su nas oni koji odlučuju – dodao je Terzin.
„Ulicu otvorenog srca“ podržali su i lokalni proizvođači, udruženje „Kar braders“ koji su od automobila formirali srce unutar kog je organizovan „Kutak crvenih noseva“, članovi Dečijeg pozorišta „Lane“ kostimirani u klovnove, mališanima je ocrtavano lice mališana, volonteri Crvenog krsta su prodavali „Čaj od srca“, a mogli su i da se kupe i crveni nosevi. U programu su nastupili članovi horića OMŠ „Slobodan Malbaški“, plesne škole „Dens end Soul“, mlađi dečiji ansambl ADZNM „Gusle“, škole modernog plesa „ Step ap“ i bubnjarska sekcija „Kikinda“ Sav prihod od ovih aktivnosti takođe ide za Udruženje „Deca sa ahondroplazijom“ Srbije.
Gost podkasta Kikindskog portala je Novak Despotović, mladi i talentovani Kikinđanin, učenik trećeg razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, osvajač zlatne medalje iz matematike na nedavno održanoj Žautikovskoj olimpijadi u Kazahstanu.
Kakvi su utisci posle prestižne olimpijade, kako se priprema za takmičenja, kako je biti đak mentorskog odeljenja Matematičke gimnazije u Beogradu koji upisuju najbolji od najboljih?
Šta su planovi mladog matematičara koji je bio đak generacije OŠ „Vuk Karadžić”, ali itekako zna da se ne uči za ocenu, već znanje.
U Pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole, služena je Božićna liturgija kojoj je prisustvovao veliki broj vernika. Lomljena je česnica koja je darivana okupljenima, a koja je napravljena je u pekari „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju.
Sveštenik Miroslav Bubalo istakao je da Božić nije samo tradicionalni praznik, iako tradiciju treba negovati i čuvati.
-Božić je egzistencijalni praznik, rođenje sina Božijeg kao čoveka menja odnose između Boga i čoveka. To je poruka koju želim da uputim za Božić koji je veliki pomak za čovečanstvo i to pomak unapred – rekao je Miroslav Bubalo.
U božićnom hlebu, česnici, bilo je tri srebrenjaka i zlatnik, a prema narodnom verovanju onaj ko ih pronađe biće srećan čitave godine. Sugrađanka Rada Kostić (61) jedna je od njih.
-Prvi put sam izvukla zlatnik u česnici i presrećna sam. Nadam se da će on pomoći da čitave naredne godine budemo srećni i ja i moja porodica – kazala je Rada Kostić.
Jedan od srebrenjaka je pripao Kikinđanki Snežani Linjački (70).
-Na najveći hrišćanski praznik dobila sam srebrenjak i ne mogu vam opisati kakva je radost u mojoj duši. Dolazim redovno u crkvu i ovo je najveći dar – dodala je Snežana Linjački.
Srebrenjak je pripao i devetogodišnjoj Mariji Radosavljević iz Kikinde.
-Srebrni novčić sam izvukla prvi put. Čuvaću ga kao uspomenu i drago mi je što je pripao baš meni – otkrila nam je Marija.
Božićnoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, članica Gradskog veća Melita Gombar. Pozdravom Mir Božiji, Hristos se rodi, prvi čovek grada, uputio je čestitke za najradosniji hrišćanski praznik.
-Srca svih nas su ispunjena kada vidimo veliki broj sugrađana i dece u crkvi na Božić, koji je jedan od najvećih praznika. Svima želim puno zdravlja, porodične sreće, radosti i veselja. Na svima nama je da pomažemo jedini drugima, čuvamo jedni druge, decu učimo tradiciji i da zajednički, u miru i blagostanju, Kikinda bude još bolje mesto za život – istakao je Lukač.
Božićna liturgija služena je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a deljena je i česnica. I na ovom svetom mestu bilo je dosta vernika.
Već sa prvim mrakom deca u povorkama kreću da korinđaju. Šaljivim pesmicama domaćinima žele srećno Badnje veče, dobro zdravlje i rodnu godinu. I ove godine, treću zaredom, Gradska kuća otvorila je svoja vrata za više stotina mališana koji su rado korinđali gradonačelniku Nikoli Lukaču i njegovim saradnicima koji su ih zauzvrat darovali voćem i slatkišima.
Među njima je bio Novak Jerković iz Beograda.
-Kod nas nema korinđanja i ovaj običaj mi se jako sviđa. Volim da idem od kuće do kuće i korinđam. Naučio sam dve pesmice, a ono što je najbolje je što dobijam puno slatkiša – rekao nam je Novak.
Gradonačelnik Lukač istakao je da je čuvanje kulture i običaja, svih nas koji živimo na ovim prostorima, naš zadatak.
-Korinđanje je opstalo jedino na severu Banata i važno je da ga prenesemo na sve generacije koje dolaze. Deca su ta koja na najlepši način čestitaju Badnje veče i Božić, a mi ih nagradimo jabukama, orasima, ali i slatkišima. Drago mi je što smo uspeli u tome da dodatno približimo tradiciju ne samo deci iz Kikinde i okoline, nego i gostima koji su došli za Božić koji je najradosniji hrišćanski praznik – kazao je prvi čovek grada.
Pesmice koje deca recituju su šaljive i kratke. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina,Prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.
Miona Vasiljević, rođena jutros u 9 sati i dva minuta, prva je beba u Novoj godini. Po tradiciji prvi dar bebi, ček na 50.000 dinara, majci Jovani Vasiljević (22) iz Iđoša uručio je gradonačelnik Nikola Lukač, a prvoj i ostalim bebama na odeljenju, poklone su uručili i predstavnici Crvenog krsta .
-Ovo mi je prva beba i uz pomoć doktorke Branislave Davidović i kompletnog osoblja sve je proteklo u najboljem redu. Beba je stigla tri nedelje ranije i nisam je očekivala u novogodišnjoj noći. Veliku zahvalnost dugujem i dr Dušanu Prekratiću koji je vodio trudnoću i koji je maksimalnom posvećen svim pacijentkinjama. Ovaj gest grada je izuzetan i hvala puno gradonačelniku Lukaču koji je posetio sve bebe i porodilje – istakla je Jovana Vasiljević.
Dr Branislava Davidović, načelnica Odeljenja ginekologije dodala je da je porođaj protekao u najboljem redu.
-Miona je na porođaju bila teška 2.650 grama i duga 49 centimetara. Do kraja dana očekujemo još jedan porođaj i to će biti dečak. Na odeljenju imamo osam beba i jednu trudnicu – kazala je dr Davidović.
Prva i najlepša aktivnost u Novoj godini je poseta Porođajnom odeljenju, naveo je gradonačelnik Lukač.
-Nema ničeg lepšeg od rođenja deteta. Kažu da je dobro da prva beba bude devojčica jer to obećava uspešnu godinu. Čestitam svim majkama na odeljenju i njihovim porodicama. U razgovoru sa njima istakle su da ih zaposleni na odeljenju paze, čuvaju i pomažu im. Najveća je sreća kada se deca rađaju, da nas bude više, a na nama je da učinimo sve da Kikinda i Srbija budu još bolje mesto za život – kazao je prvi čovek Grada.
Na Porođajnom odeljenju zatekli smo i Tatjanu Levošinu, Ruskinju, koja se porodila sa trećom bebom Ninom.
-Sa suprugom, starijim sinom i ćerkom živim u Nakovu i ovde smo već pola godine. Došli smo iz Moskve i u vašem gradu naišli smo na podršku – rekla nam je Tatjana Levošina.
Zamenik direktora dr Vladimir Prunić čestitao je Jovani Vasiljević na rođenju Mione i izrazio nadu da će doći bar još jednom ili dvaput na Porođajno odeljenje.
-Uvek se radujemo prvoj akciji Crvenog krsta u godini i poseti bebama koje se nalaze u porodilištu. Uručili smo pakete Crvenog krsta, koje je pomogao Crveni krst Vojvodine, čime smo poručili da smo tu za sve građane – dodala je Marijana Mirkov, predsednica Crvenog krsta Kikinde.
U 2023. godini bilo je 418 porođaja. Od toga je rođeno 224 dečaka i 197 devojčica.
