Последњи августовски дан донео нам је заиста спектакуларно вече за памћење.
Први дан другог по реду фестивала Кикинда Опен Аир одушевио је хиљаде посетилаца који су у прелепом амбијенту Старог језера уживали у величанственом концерту класичне и филмске музике . Под вођством најистакнутијег диригентског имена у српској музици данашњице, Бојана Суђића, са хором и симфонијским оркестром Виртуози, и фантастичним тенором Душаном Свиларом, приређен је прави музички ватромет.
Вечерас у исто време- од 20 сати, на истом месту- Старо језеро, очекује нас још једно маестрално музичко путовање: Рок опера и Qуеен сyмпхонy под диригентском палицом Федора Вртачника.
Организатор фестивала је Културни центар Кикинда, а покровитељ Град Кикинда.
Сасвим очекивано, велико је интересовање суграђана за познати скандинавски бренд!
ЈYСК-ова 46. продавница отворена је данас у 9 часова, на адреси Милоша Великог 54.
Поводом отварања своје прве продавнице у Кикинди, ЈYСК је припремио значајне попусте до 70 одсто, а током прва два дана, првих 100 купаца може очекивати посебне поклоне изненађења.
Нова продавница запошљава седам радника, простире се на нешто више од 1000 м2, а уређена је према новом скандинавском концепту 3.0 који нуди још инспиративније излагање производа, уређење и осветљење.
Посетили смо нову продавницу за вас, погледајте ВИДЕО.
Иза једног од најпознатијих уметника у области мозаика у региону, професора Ђуре Радловића је пет деценија посвећеног рада. Његов уметнички пут је, по много чему, необичан и аутентичан.
После завршене школе у Накову, изучио је молерски занат, али су га изузетан таленат и вредан рад убрзо усмерили ка Академији ликовних уметности где је, после основних студија, први специјализовао мозаик на последипломским студијама.
Неки од његових најпознатијих мозаика су Капела Свете Петке на Калемегдану, Црква Светог Марка на Ташмајдану, Црква Петра и Павла у Топчидеру, Капела у Кемерову (Русија) посвећена рударима страдалим у Другом светском рату…
О његовом богатом стваралаштву, професор др. Јовица Тркуља недавно је објавио монографију „Свет мозаика Ђуре П. Радловића”, документујући његов огроман допринос овој уметности, као и значај за Српску православну цркву.
Играни филм „Грешник” који се снима у Кикинди био је одличан повод да у наш студио позовемо Марту Келер, глумицу, Кикинђанку која се отиснула у свет филма на спектакуларан начин- освојивши престижну награду Европске филмске академије са само 15 година.
Како је текла Мартина глумачка каријера у позоришту и на филму, како се данас сећа својих почетака, о статусу самосталног уметника који је изабрала, али и браку и породици, наступима са супругом, популарним Зијом Валентином, колико често долази у родни град данас- открила је у подкасту Кикиндског портала.
Диспанзер за жене од данас је на новој адреси. Налази се у улици Светозара Милетића број 38 односно у објекту некадашњег Антитуберкулозног диспанзера. Модеран и функционалан простор значајно ће унапредити здравствену заштиту жена, а новоотворени Диспанзер посетили су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
Диспанзер за жене има три гинеколога, од којих раде два с обзиром на то да је једна докторка на трудничком боловању. У овој служби неопходна су четири гинеколога, али, на жалост, оптималан број гинеколога био је у веома кратком периоду. Начелница службе др Драгана Миладинов истакла је да јој је драго што је Диспанзер добио простор који је био преко потребан.
-Сматрам да је ово велики корак за нашу службу која се бави превенцијом и унапређењем здравља жена, садашњих и будућих мајки. Сада имамо довољно простора и адекватну опрему и рад нам је знатно олакшан. Дневно један лекар прегледа између 35 и 50 особа. Пацијенткиње преглед могу да закажу на број телефона 316-215. Сваког петог у месецу дајемо нове термине и заказивање је могуће док их има. Хитна стања се не заказују и такве пацијенткиње примамо одмах на преглед. Постоји одлична апликација и кол центар у Београду за заказивање – рекла је др Миладинов.
Др Биљана Марковић, директорица Дома здравља захвалила је локалној самоуправи, али и републичкој и покрајинској влади, за средства опредељена за реконструкцију и набавку савремене дијагностичке и друге опреме.
– Пуну подршку добили смо од локалне самоуправе која је препознала потребу да се за Диспанзер за жене изнађе адекватан простор. Немерљива је помоћ и народног посланика Миленка Јованова који је такође дао све од себе да зграду која је пропадала приведемо намени. Покрајинска влада помогла је куповином медицинских апарата и опреме. И у оквиру пројекта „Заједници заједно“ купљен је најмодернији ултразвук вредан 10 милиона динара, а исти апарат финансиран је средствима Владе Војводине. Захваљујући граду само прошле године добили смо три санитета од којих су два у потпуности опремљена за потребе Хитне службе, а пре три године адаптирана је ИИИ Здравствена станица у којој су две амбуланте опште праксе и у којој се налази Служба кућног лечења за чије потребе су купљена и два нова аутомобила – казала је др Марковић.
Локална самоуправа препознала је потребу да Диспанзер за жене добије свој простор и одмах је и реаговано, додао је градоначелник Никола Лукач.
-Обећања испуњавамо и ово је доказ за то. Обећали смо да ћемо определити простор и изнаћи средства да ова служба добије услован објекат за рад, а пацијенткиње здравствену услугу достојну жене. Објекат је прилагођен потребама Диспанзера за жене и сигуран сам да ће суграђане бити задовољне услугом, опремљеношћу, али и новим просторијама. Хвала и нашем народном посланику Миленку Јованову који је обезбедио да средства из Републике буду усмерена за овај пројекат и да заједничким снагама уложимо око 20 милиона динара у овај објекат. Нећемо стати јер ћемо и у наредном периоду улагати у унапређење здравства на територији града – прецизирао је градоначелник Лукач.
Миленко Јованов, народни посланик напоменуо је да су управо овакви пројекти једна од ствари зашто се бави политиком.
-Када се идеје и потребе конкретизују и када се уради велика ствар за град, тада све добија смисао. Захвалио бих министру финансија Синиши Малом који је брзо реаговао и ослободио средства која су припадала нашем граду за пројекте од којих се у међувремено одустало. На тај начин решен је велики проблем и надам се да ће суграђанке чешће долазити на прегледе, пре свега да би сачувале своје здравље. На нама је да наставимо даље када је реч о здравству. Ту не мислим само на реконструкције и куповину опреме, чиме се локална самоуправа интензивно бави у претходним годинама – навео је Јованов.
Диспанзер за жене има две амбуланте за прегледе које раде у исто време, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију, као и посебну просторију за преглед трудница. Места има и за простор за интервенције, чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно.
А.Ђ.
СА МИНИСТРОМ О МОГУЋНОСТИМА ДОВОЂЕЊА ЛЕКАРА
Лекара недостаје, не само у нашој средини, а Миленко Јованов сматра да наш град заслужује другачији третман када су они у питању.
-Морамо да се позабавимо питањем лекара и морамо да тражимо адекватна решења у разговору са министром. Важан је однос према пацијентима, а да би он био адекватан мора да постоји конкуренција. Када неко сам ради одређени посао, онда га баш брига да ли ће пацијенти да га чекају читав дан, он оде на пецање и искључи телефон. Сви знамо да се то дешава и да до тога не би долазило мораћемо да нађемо решења ван оквира уобичајеног. Морамо видети са министром шта је оно што морамо да урадимо да млађи лекари дођу у Кикинду, чиме можемо да их привучемо и шта је оно што град може да уради. Болница се реконструише и прва фаза приводи се крају, након чега ће започети и друга. Озбиљно се бавимо омогућавањем пристојне здравствене заштите за све суграђане. За разлику од неких других ми не констатујемо проблеме, него их решавамо и то показујемо свакодневно. За то смо тражили подршку на претходним изборима, да наставимо конкретно да радимо – закључио је Јованов.
ОФК Кикинда- од пољуљаног имиџа до стабилног српсколигаша. Осврт на протеклу сезону. Како је дошло до сарадње са новим тренером Здравком Тривковићем? Шта су планови? Због чега без подршке нема ни резултата? Зашто не би требало да пропустите Летњи турнир у малом фудбалу у дворишту Гимназије и Економске школе.
Гост подкаста Кикиндског портала био је спортски директор ОФК Кикинде Марко Вукобрат.
Врсном и вишеструко награђиваном енигмати, нашем суграђанину и сталном сараднику Комуне Славку Бовану ни један дан не прође без састављања скандинавки, ребуса, анаграма и других популарних главоломки. Ратни вихор довео га је у наш град из родне Херцеговине где је још као дечак заволео енигматику, а захваљујући таленту, посвећености и раду, доспео у сам врх ове својеврсне гимнастике ума којом се бави пуне 43 године.
– Моја жена воли у шали да каже, енигматика је теби прва и једина љубав. Није баш тако, али ми је много важна у животу. То сам знао чим сам почео. Потребно је много труда, али то треба волети. И прво брачно путовања био нам је одлазак на сусрет енигмата у Пули – испричао је Славко, иначе по струци дипломирани правник, гостујући у подкасту Кикиндског портала.
Одлично памти и први објављени ребус.
– Био је врео дан, Вјесников квиз листам и видим ребус који је потписан мојим именом. Имао сам тада 18 година и од првог хонорара купио сам књигу Албер Ками „Странац”- каже овај рођени Мостарац, који је након завршеног Правног факултета радио у суду, потом у Соколу, а онда, све до избијања рата, у енигматском листу у Сарајеву.
Од 1984. учесник је свих сусрета енигмата Југославије односно Србије. Већ 1985. је победио на престижном Чворовом првенству.
– Огромна мотивација за мене био је један сусрет када сам добио неку трећу награду за енигматику. Пришао ми је Станислав Железник, а то је било као да је неком тенисеру почетнику пришао Новак Ђоковић. Он је био бог енигматике. Нико ми није могао дати већу награду од тога- присећа се Славко.
О надметањима у популарној Слагалици, открива шта се дешавало иза камере.
-Било је то 1992, 1993 године, други циклус квиза. Зову да дођем ујутру, а како су биле слабе саобраћајне везе, кренем у пет, чекам до увече јер се снима по шест емисија и не стигнем на ред. Вратим се за Кикинду, стигнем у 23 сата, малтене не спавам, и опет ујутру на снимање. Тек трећег пута сам стигао на ред за снимање. Две емисије сам победио и једну изгубио. После сам учествовао у 40 и неком циклусу Слагалице. Сви се сећају Милке Цанић. Снимање сам прекидао седам пута јер су поставили погрешна, непрецизна питања. И седам пута сам био у праву. Милка Цанић се извињавала, али није то био проблем, већ да такмичар зна боље од оних који састављају питања. Нисам ја најпаметнији, али неке ситнице знам. Такмичари су фер. По мени, сада у рубрици Ко зна зна, претерују јер су питања или јако једноставна или превише специфична, нешто што нико нормалан не може знати. Није питање ко је првак Јужне Кореје у стреличарству, то не би знао ни гледалац из Јужне Кореје- искрен је Славко оцењујући да је, упркос изнетим критикама, Слагалица најбољи квиз на нашим просторима.
Присетио се и великих Енигматских сусрета које је ЕК Кикинда организовао 2012. године окупивши тада 160 учесника из осам земаља. Међу гостима су били и Боривој Довниковић из Загреба, аутор цртаних филмова и у том моменту најстарији стрип цртач на свету, који се управо био вратио из Кине, и познати театролог, рођени Кикинђанин, Јован Ћирилов.
-Ћирилов се у младости бавио енигматиком. Размишљао сам шта да му кажем када га будем позвао. Међутим, чим сам се представио, Ћирилов је рекао: Ааа, Славко, ви сте. Изненадио сам се да зна за мене. Одмах је пристао да дође. Након завршених сусрета енигмата, сутрадан, Ћирилов је гостовао на ТВ Пинк, поводом неке представе. Међутим, од пола сата, већину времена је говорио о сусрету енигмата у Кикинди. Где ћете бољу рекламу Кикинде од тога?
ЗАМАЛО У КВИСКОТЕЦИ
Бовану је мало недостајало и да се окуша и у чувеној Квискотеци, где се пролазило више кругова селекције.
– Испитивала нас је и комисија, њих 7, професори. Међутим, десио се рат и написали су ми да ћемо наставити снимање кад се смири ситуација. Нажалост, није се смирила.
Занимљиво је и то да се и Славкова супруга из хобија помало бави енигматиком, а интересовање за разне мозгалице показује и четворогодишњи унук.
– Већ се користе компјутерски програми који састављају енигматику, али решавачи ће то приметити. Нажалост, мало је нових, младих енигмата- каже Бован који за свој успешан енигматски рад добио низ признања, међу којима је и награда за животно дело Енигматског савеза Србије.
КИКИНЂАНИ ИЗВРСНИ У ЕНИГМАТИЦИ
У бившој Југославији, само један град је „енигматскији” од Кикинде, а то је Широки Бријег у Херцеговини. Они имају четири или пет значајних енигмата.
– Кикинда има нас тројицу. Илија Станчул је добио награду за животно дело 2012. године, а Златан Пупезин 2017. године. Али ми у Кикинди имамо и изванредне квизаше, Вања Томашев је један од најбољих у Србији, он је сад председник нашег клуба- указује Бован.
Рањива и старија популација, суграђани у стању социјалне потребе, инвалиди, борци ветерани, посебне су друштвене групе, за које локална самоуправа, у сарадњи са надлежним министарством, обезбеђује нове, модерне и услове потпуно прилагођене њиховим потребама и свакодневним активностима.
Доказ томе је и данашње свечано отварање реновиране зграде реконструисаног инклузивног објекта на тргу, као и полагање камена-темељца за нову зграду Центра за социјални рад. Догађајима су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Програма за развој Уједињених нација (УНДП), Округа и Града.
Обнављање простора у који се није улагало 65 година остварено је у оквиру кампања „Србија без баријера“ и „Инклузивна Србија“ Министарства за рад. Са домаћинима, градоначелником Николом Лукачем, његовим помоћником Светиславом Вукмирицом, председником Скупштине града, Младеном Богданом и начелником Севернобанатског округа, Мирославом Дучићем, реновирани објекат обишли су министар за рад Немања Старовић и Биљана Барошевић, помоћница министра у Сектору за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Министарство је у реновирање зграде обезбедило безмало 11 милиона динара, а значајан део средстава издвојио је и Град, напоменуо је министар Старовић.
– Поред ове инвестиције, Министарство за Кикинду обезбеђује средства и по другим основама, значајним за особе са инвалидитетом. Од почетка године издвојили смо више од 13 милиона динара за предузећа, за рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и непуних 17 милиона динара за превоз особа са инвалидитетом. Наставићемо то да чинимо јер желимо да створимо услове једнаке за све – рекао је Старовић.
У реновираном објекту своје просторије имају: Савез удружења бораца народноослободилачких ратова са Ветеранима специјалних јединица полиције, Савез организација резервних војних старешина, Српски ратни ветерани, Савез потомака ратника Србије од 1912. до до 1920. године, Међуопштинска организација глувих и наглувих и Спортско друштво инвалида. У згради су и заједничка кухиња и конференцијска сала.
– Настављамо акцију „Србија без баријера“ и „Кикинда без баријера“ и трудићемо се да особама са инвалидитетом максимално олакшамо живот, као и свим нашим суграђанима – истакао је градоначелник.
Свечаном означавању почетка изградње нове зграде Центра за социјални рад у улици Милоша Остојина, на плацу на којем је била зграда некадашње Месне заједнице, присуствовали су и представници Програма за развој уједињених нација.
Изградња новог Центра део је веће иницијативе коју Уједињене нације, Програм за развој, спроводе са Министарством за рад. До сада су улагали у три овакве установе у нашој земљи, а објекат у Кикинди први је који се гради из темеља по потпуно функционалном и модерном пројекту.
– Реч је о великом побољшању, зграда ће имати три пута већу површину од претходне, изградићемо модеран простор, што је битно за пружање услуга којима се овај центар бави. Годишње услуге Центра користи 8.700 људи и сада ће им бити обезбеђени много бољи услови, што ће и побољшати ниво услуга. Најважније је да ће бити на корист људима и локалној заједници – рекао је Јакуп Бериш, стални представник УНДП у Србији.
Бериш је додао да је ово и прилика за развој социјалних центара у земљи успостављањем нивоа квалитета за објекте који ће се тек градити.
– Кикинда ће, са овим новим објектом, бити прва у држави – изјавио је министар Старовић. – Биће то, на хиљаду квадрата, најмодернији Центар за социјални рад. Овим успостављамо нове стандарде, али се на томе нећемо зауставити.
Постављању камена-темељца присуствовали су и директор Центра за социјални рад, Радислав Иветић и запослени.
– Ново, велелепно здање красиће овај део града и бити на добробит корисницима и запосленима. Поносни смо што се први овакав објекат гради баш у Кикинди – нагласио је градоначелник Лукач.
Пројекат је вредан 1,7 милиона динара. Инвеститор је Град, наручилац Програм за развој, а финансијер Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Извођач радова је београдска „Југоградња“, а рок за завршетак радова – март наредне године.
Приликом данашње посете, после пријема код градоначелника, гости из Министарства обишли су и штандове Српске напредне странке на Тргу.
Министар културе Никола Селаковић у оквиру посете Кикинди потписао је уговоре о конкурсном финансирању са Народним музејем и Центром за ликовну и примењену уметност „Тера“, а обишао је и Културни центар за који је поменуто министарство издвојило средства за радове. Заједно са градоначелником Николом Лукачем, чланицом Градског већа Валентином Мицковски, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем и директорима Лидијом Милашиновић, Александром Липовановим и Марком Марковљевим, министар Селаковић је разговарао о будућој сарадњи.
-Уговори су вредни 7,3 милиона динара, али то није све што ћемо у овој години финансирати у Кикинди. Народном музеју одобрено је укупно шест, а „Тери“ 4,5 милиона динара. Од 2021. до 2024. за Кикинду је, из свих конкурсних линија, обезбеђен 81 милион динара за 67 пројеката и та подршка биће настављена и у будућности. Преко конкурса „Градови у фокусу“ ваш град је, нарочито пројектима Културног центра, био стални и лојални партнер нашем министарству. У истом периоду кроз самосталне и заједничке пројекте са министарством Кикинда је издвојила још 107 милиона динара. Када се све сабере то је близу 200 милиона динара који су утрошени за културу – истакао је министар Никола Селаковић.
Титула Националне престонице културе, за коју се град оправдано нада да ће је понети 2027. године, доноси многобројне погодности нашој средини. Питали смо министра зашто је за Србију важно да Кикинда то и постане.
-Било би важно јер ће омогућити да се Србија упозна са богатом културно-историјском баштином овог краја наше државе. Оживело би пуно тога у граду, а Кикинда би у свој својој пуноћи показала читавој земљи шта нуди. Нарочито је значајно за места која се налазе на граници јер тада могу да привуку много више људи. Ако Кикинда постане престоница културе 2027. то ће бити обострано корисно јер се тада одржава специјализована Светска изложба „Експо“ и државу ће посетити око три милиона људи од којих ће велики број пожелети да дође у Кикинду која ће богатим обичајима приказати оно најбоље што има – одговорио је Селаковић.
Градоначелник Никола Лукач изразио је задовољство посетом министра Селаковића и захвалио се на помоћи.
-Све што смо урадили даје нам кредибилитет да конкуришемо амо и постанемо Национална престоница културе 2027. Подршка коју имамо од Министарства културе је значајна и сигуран сам да ће је све институције искористити на прави начин и помоћи да капацитете града подигнемо на виши ниво – навео је Лукач.
Министру Селаковићу уручен је лого пројекта „Јаки“ који јача културне капацитете града и том приликом напоменуо је помоћ коју је пружила сада председница Покрајинске владе, доскорашња министарка културе Маја Гојковић, али и залагање народног посланика Миленка Јованова који се труде да увек и на сваком месту на најбољи начин промовишу Кикинду.
Народни музеј средствима Министарства културе реализоваће пет, а „Тера“ четири пројекта .
Почела је изградња атмосферске канализације у оквиру пројекта „Слив Моравска” коју заједнички финансирају Покрајинска влада и Град Кикинда. Комунални проблем, који мештани овог дела града апострофирају више деценија уназад, коначно ће бити решен.
Радове, започете на углу улица Стерије Поповића и Војина Зиројевића, обишли су председница Покрајинске владе Маја Гојковић са сарадницима, покрајинска посланица Станислава Хрњак, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо и члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације Небојша Јованов.
-Обилне падавине су све чешће и одвођење атмосферске воде проблем је на који годинама указују мештани овог дела града. Вода, која се задржава на јавним и површинама физичких лица, угрожавала је све инсталације и безбедност саобраћаја. Осим у разговору, на оно што се дешава указано је и петицијом. Озбиљно смо приступили овом пројекту тако да је најпре израђена неопходна документација, након чега је било најважније доћи до средстава. Несебичну и огромну подршку пружила нам је Покрајинска влада која је одобрила 180 милиона динара за радове и са 22 милиона динара из буџета града у инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара. Можемо бити задовољни што смо испунили оно што смо обећали – навео је Вукмирица.
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић истакла је да је лепо бити у Кикинди и чути шта ради локална самоуправа како би унапредила живот грађана.
-Из овог примера видимо да постоји добра сарадња и да се препознају проблеми локалног становништва. По завршетку радова становници овог дела града имаће квалитетније услове за живот, без страха да ће им бити уништена имовина услед обилних киша које су захваљујући климатским променама све чешће – навела је Маја Гојковић.
Скуп је био прилика и за радни састанак на ком је разговарано о улагањима која су у току и која се планирају.
-Влада Републике Србије и локална самоуправа заједнички су завршили изградњу и пробно пуштање у рад фабрике воде. Она значи живот за град. Како су ме информисали, поједине пробе су завршене, након чега ће се купити додатна опрема, што није неуобичајено, и ускоро ћемо моћи поново да се окупимо и да заједно са Кикинђанима попијем чашу здраве пијаће воде. Коначно, после десетине година, решиће се и овај проблем. Покрајинска влада, Управа за капитална улагања и Град заједнички ће уложити новац у изградњу мини постројења за прераду пијаће воде у свим селима. Пројекат је завршен, средства имамо и можемо да кажемо да ће наредне године и сва села имати квалитетну воду за пиће. То је, сигурна сам најлепша вест коју можемо да поделимо са свим становницима на територији Кикинде – прецизирала је председница Владе Војводине.
Замена преосталих азбест цементних водоводних цеви такође ће се финансирати преко Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Управе за капитална улагања, најавила је покрајинска премијерка.
-То су пројекти важни за живот у локалној заједници и на нама је да их спроводимо у будућности – казала је Гојковићева.
Са решеним важним комуналним проблемима Кикинда нема препрека да се кандидује за престоницу културе Србије.
-Решењем инфраструктурних проблема, и уколико се 2027. године оствари велики национални пројекат „Скок у будућност“ у оквиру ког ћемо имати другачије путеве захваљујући брзој саобраћајници „Осмех Војводине“, онда је круна свега титула престонице културе. Као премијерка Војводине даћу подршку да се то и деси и то не само на речима, него и уз значајну финансијску подршку и Покрајине и Републике – закључила је Маја Гојковић.
Маја Гојковић посетила је и штанд Српске напредне странке где су је аплаузима дочекали чланови и симпазитери.
АТМОСФЕРСКА КАНАЛИЗАЦИЈА У ТРИ УЛИЦЕ
Кишни канали изградиће се у улицама Јована Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравској у укупној дужини од 3.448 метара. Рок за завршетак радова је шест месеци. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.
ПРВИ РЕЈОН РЕШЕН
Кикинда је подељена на четири слива и уз помоћ Владе Војводине већ је урађен слив у првом рејону и то у деловима улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке. И овај посао реализован је захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине у износу од 150 милиона динара.
ПРЕДСЕДНИЦИ НА УСЛУЗИ ГРАЂАНИМА
Председници Републичке и Покрајинске владе Милош Вучевић и Маја Гојковић након избора заједно ће обилазити све локалне самоуправе у Војводини.
-Са руководствима у општинама и градовима разговараћемо о томе шта ће радити Република, шта Покрајина и који пројекти ће нам бити заједнички. Сви ће искључиво односити на побољшање живота Војвођана. Није нам циљ да правимо споменике који ће остати иза нас, него да данашњим радом дођемо до бољег живота сутра – додала је Маја Гојковић.
Доказ томе је и данашње свечано отварање реновиране зграде реконструисаног инклузивног објекта на тргу, као и полагање камена-темељца за нову зграду Центра за социјални рад. Догађајима су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Програма за развој Уједињених нација (УНДП), Округа и Града.
