Poslednji avgustovski dan doneo nam je zaista spektakularno veče za pamćenje.
Prvi dan drugog po redu festivala Kikinda Open Air oduševio je hiljade posetilaca koji su u prelepom ambijentu Starog jezera uživali u veličanstvenom koncertu klasične i filmske muzike . Pod vođstvom najistaknutijeg dirigentskog imena u srpskoj muzici današnjice, Bojana Suđića, sa horom i simfonijskim orkestrom Virtuozi, i fantastičnim tenorom Dušanom Svilarom, priređen je pravi muzički vatromet.
Večeras u isto vreme- od 20 sati, na istom mestu- Staro jezero, očekuje nas još jedno maestralno muzičko putovanje: Rok opera i Queen symphony pod dirigentskom palicom Fedora Vrtačnika.
Organizator festivala je Kulturni centar Kikinda, a pokrovitelj Grad Kikinda.
Sasvim očekivano, veliko je interesovanje sugrađana za poznati skandinavski brend!
JYSK-ova 46. prodavnica otvorena je danas u 9 časova, na adresi Miloša Velikog 54.
Povodom otvaranja svoje prve prodavnice u Kikindi, JYSK je pripremio značajne popuste do 70 odsto, a tokom prva dva dana, prvih 100 kupaca može očekivati posebne poklone iznenađenja.
Nova prodavnica zapošljava sedam radnika, prostire se na nešto više od 1000 m2, a uređena je prema novom skandinavskom konceptu 3.0 koji nudi još inspirativnije izlaganje proizvoda, uređenje i osvetljenje.
Posetili smo novu prodavnicu za vas, pogledajte VIDEO.
Iza jednog od najpoznatijih umetnika u oblasti mozaika u regionu, profesora Đure Radlovića je pet decenija posvećenog rada. Njegov umetnički put je, po mnogo čemu, neobičan i autentičan.
Posle završene škole u Nakovu, izučio je molerski zanat, ali su ga izuzetan talenat i vredan rad ubrzo usmerili ka Akademiji likovnih umetnosti gde je, posle osnovnih studija, prvi specijalizovao mozaik na poslediplomskim studijama.
Neki od njegovih najpoznatijih mozaika su Kapela Svete Petke na Kalemegdanu, Crkva Svetog Marka na Tašmajdanu, Crkva Petra i Pavla u Topčideru, Kapela u Kemerovu (Rusija) posvećena rudarima stradalim u Drugom svetskom ratu…
O njegovom bogatom stvaralaštvu, profesor dr. Jovica Trkulja nedavno je objavio monografiju „Svet mozaika Đure P. Radlovića”, dokumentujući njegov ogroman doprinos ovoj umetnosti, kao i značaj za Srpsku pravoslavnu crkvu.
Igrani film „Grešnik” koji se snima u Kikindi bio je odličan povod da u naš studio pozovemo Martu Keler, glumicu, Kikinđanku koja se otisnula u svet filma na spektakularan način- osvojivši prestižnu nagradu Evropske filmske akademije sa samo 15 godina.
Kako je tekla Martina glumačka karijera u pozorištu i na filmu, kako se danas seća svojih početaka, o statusu samostalnog umetnika koji je izabrala, ali i braku i porodici, nastupima sa suprugom, popularnim Zijom Valentinom, koliko često dolazi u rodni grad danas- otkrila je u podkastu Kikindskog portala.
Dispanzer za žene od danas je na novoj adresi. Nalazi se u ulici Svetozara Miletića broj 38 odnosno u objektu nekadašnjeg Antituberkuloznog dispanzera. Moderan i funkcionalan prostor značajno će unaprediti zdravstvenu zaštitu žena, a novootvoreni Dispanzer posetili su gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov i zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
Dispanzer za žene ima tri ginekologa, od kojih rade dva s obzirom na to da je jedna doktorka na trudničkom bolovanju. U ovoj službi neophodna su četiri ginekologa, ali, na žalost, optimalan broj ginekologa bio je u veoma kratkom periodu. Načelnica službe dr Dragana Miladinov istakla je da joj je drago što je Dispanzer dobio prostor koji je bio preko potreban.
-Smatram da je ovo veliki korak za našu službu koja se bavi prevencijom i unapređenjem zdravlja žena, sadašnjih i budućih majki. Sada imamo dovoljno prostora i adekvatnu opremu i rad nam je znatno olakšan. Dnevno jedan lekar pregleda između 35 i 50 osoba. Pacijentkinje pregled mogu da zakažu na broj telefona 316-215. Svakog petog u mesecu dajemo nove termine i zakazivanje je moguće dok ih ima. Hitna stanja se ne zakazuju i takve pacijentkinje primamo odmah na pregled. Postoji odlična aplikacija i kol centar u Beogradu za zakazivanje – rekla je dr Miladinov.
Dr Biljana Marković, direktorica Doma zdravlja zahvalila je lokalnoj samoupravi, ali i republičkoj i pokrajinskoj vladi, za sredstva opredeljena za rekonstrukciju i nabavku savremene dijagnostičke i druge opreme.
– Punu podršku dobili smo od lokalne samouprave koja je prepoznala potrebu da se za Dispanzer za žene iznađe adekvatan prostor. Nemerljiva je pomoć i narodnog poslanika Milenka Jovanova koji je takođe dao sve od sebe da zgradu koja je propadala privedemo nameni. Pokrajinska vlada pomogla je kupovinom medicinskih aparata i opreme. I u okviru projekta „Zajednici zajedno“ kupljen je najmoderniji ultrazvuk vredan 10 miliona dinara, a isti aparat finansiran je sredstvima Vlade Vojvodine. Zahvaljujući gradu samo prošle godine dobili smo tri saniteta od kojih su dva u potpunosti opremljena za potrebe Hitne službe, a pre tri godine adaptirana je III Zdravstvena stanica u kojoj su dve ambulante opšte prakse i u kojoj se nalazi Služba kućnog lečenja za čije potrebe su kupljena i dva nova automobila – kazala je dr Marković.
Lokalna samouprava prepoznala je potrebu da Dispanzer za žene dobije svoj prostor i odmah je i reagovano, dodao je gradonačelnik Nikola Lukač.
-Obećanja ispunjavamo i ovo je dokaz za to. Obećali smo da ćemo opredeliti prostor i iznaći sredstva da ova služba dobije uslovan objekat za rad, a pacijentkinje zdravstvenu uslugu dostojnu žene. Objekat je prilagođen potrebama Dispanzera za žene i siguran sam da će sugrađane biti zadovoljne uslugom, opremljenošću, ali i novim prostorijama. Hvala i našem narodnom poslaniku Milenku Jovanovu koji je obezbedio da sredstva iz Republike budu usmerena za ovaj projekat i da zajedničkim snagama uložimo oko 20 miliona dinara u ovaj objekat. Nećemo stati jer ćemo i u narednom periodu ulagati u unapređenje zdravstva na teritoriji grada – precizirao je gradonačelnik Lukač.
Milenko Jovanov, narodni poslanik napomenuo je da su upravo ovakvi projekti jedna od stvari zašto se bavi politikom.
-Kada se ideje i potrebe konkretizuju i kada se uradi velika stvar za grad, tada sve dobija smisao. Zahvalio bih ministru finansija Siniši Malom koji je brzo reagovao i oslobodio sredstva koja su pripadala našem gradu za projekte od kojih se u međuvremeno odustalo. Na taj način rešen je veliki problem i nadam se da će sugrađanke češće dolaziti na preglede, pre svega da bi sačuvale svoje zdravlje. Na nama je da nastavimo dalje kada je reč o zdravstvu. Tu ne mislim samo na rekonstrukcije i kupovinu opreme, čime se lokalna samouprava intenzivno bavi u prethodnim godinama – naveo je Jovanov.
Dispanzer za žene ima dve ambulante za preglede koje rade u isto vreme, i po jednu za ultrazvučni pregled i citologiju, kao i posebnu prostoriju za pregled trudnica. Mesta ima i za prostor za intervencije, čekaonicu, kartoteku i sve ostalo što je neophodno.
A.Đ.
SA MINISTROM O MOGUĆNOSTIMA DOVOĐENJA LEKARA
Lekara nedostaje, ne samo u našoj sredini, a Milenko Jovanov smatra da naš grad zaslužuje drugačiji tretman kada su oni u pitanju.
-Moramo da se pozabavimo pitanjem lekara i moramo da tražimo adekvatna rešenja u razgovoru sa ministrom. Važan je odnos prema pacijentima, a da bi on bio adekvatan mora da postoji konkurencija. Kada neko sam radi određeni posao, onda ga baš briga da li će pacijenti da ga čekaju čitav dan, on ode na pecanje i isključi telefon. Svi znamo da se to dešava i da do toga ne bi dolazilo moraćemo da nađemo rešenja van okvira uobičajenog. Moramo videti sa ministrom šta je ono što moramo da uradimo da mlađi lekari dođu u Kikindu, čime možemo da ih privučemo i šta je ono što grad može da uradi. Bolnica se rekonstruiše i prva faza privodi se kraju, nakon čega će započeti i druga. Ozbiljno se bavimo omogućavanjem pristojne zdravstvene zaštite za sve sugrađane. Za razliku od nekih drugih mi ne konstatujemo probleme, nego ih rešavamo i to pokazujemo svakodnevno. Za to smo tražili podršku na prethodnim izborima, da nastavimo konkretno da radimo – zaključio je Jovanov.
OFK Kikinda- od poljuljanog imidža do stabilnog srpskoligaša. Osvrt na proteklu sezonu. Kako je došlo do saradnje sa novim trenerom Zdravkom Trivkovićem? Šta su planovi? Zbog čega bez podrške nema ni rezultata? Zašto ne bi trebalo da propustite Letnji turnir u malom fudbalu u dvorištu Gimnazije i Ekonomske škole.
Gost podkasta Kikindskog portala bio je sportski direktor OFK Kikinde Marko Vukobrat.
Vrsnom i višestruko nagrađivanom enigmati, našem sugrađaninu i stalnom saradniku Komune Slavku Bovanu ni jedan dan ne prođe bez sastavljanja skandinavki, rebusa, anagrama i drugih popularnih glavolomki. Ratni vihor doveo ga je u naš grad iz rodne Hercegovine gde je još kao dečak zavoleo enigmatiku, a zahvaljujući talentu, posvećenosti i radu, dospeo u sam vrh ove svojevrsne gimnastike uma kojom se bavi pune 43 godine.
– Moja žena voli u šali da kaže, enigmatika je tebi prva i jedina ljubav. Nije baš tako, ali mi je mnogo važna u životu. To sam znao čim sam počeo. Potrebno je mnogo truda, ali to treba voleti. I prvo bračno putovanja bio nam je odlazak na susret enigmata u Puli – ispričao je Slavko, inače po struci diplomirani pravnik, gostujući u podkastu Kikindskog portala.
Odlično pamti i prvi objavljeni rebus.
– Bio je vreo dan, Vjesnikov kviz listam i vidim rebus koji je potpisan mojim imenom. Imao sam tada 18 godina i od prvog honorara kupio sam knjigu Alber Kami „Stranac”- kaže ovaj rođeni Mostarac, koji je nakon završenog Pravnog fakulteta radio u sudu, potom u Sokolu, a onda, sve do izbijanja rata, u enigmatskom listu u Sarajevu.
Od 1984. učesnik je svih susreta enigmata Jugoslavije odnosno Srbije. Već 1985. je pobedio na prestižnom Čvorovom prvenstvu.
– Ogromna motivacija za mene bio je jedan susret kada sam dobio neku treću nagradu za enigmatiku. Prišao mi je Stanislav Železnik, a to je bilo kao da je nekom teniseru početniku prišao Novak Đoković. On je bio bog enigmatike. Niko mi nije mogao dati veću nagradu od toga- priseća se Slavko.
O nadmetanjima u popularnoj Slagalici, otkriva šta se dešavalo iza kamere.
-Bilo je to 1992, 1993 godine, drugi ciklus kviza. Zovu da dođem ujutru, a kako su bile slabe saobraćajne veze, krenem u pet, čekam do uveče jer se snima po šest emisija i ne stignem na red. Vratim se za Kikindu, stignem u 23 sata, maltene ne spavam, i opet ujutru na snimanje. Tek trećeg puta sam stigao na red za snimanje. Dve emisije sam pobedio i jednu izgubio. Posle sam učestvovao u 40 i nekom ciklusu Slagalice. Svi se sećaju Milke Canić. Snimanje sam prekidao sedam puta jer su postavili pogrešna, neprecizna pitanja. I sedam puta sam bio u pravu. Milka Canić se izvinjavala, ali nije to bio problem, već da takmičar zna bolje od onih koji sastavljaju pitanja. Nisam ja najpametniji, ali neke sitnice znam. Takmičari su fer. Po meni, sada u rubrici Ko zna zna, preteruju jer su pitanja ili jako jednostavna ili previše specifična, nešto što niko normalan ne može znati. Nije pitanje ko je prvak Južne Koreje u streličarstvu, to ne bi znao ni gledalac iz Južne Koreje- iskren je Slavko ocenjujući da je, uprkos iznetim kritikama, Slagalica najbolji kviz na našim prostorima.
Prisetio se i velikih Enigmatskih susreta koje je EK Kikinda organizovao 2012. godine okupivši tada 160 učesnika iz osam zemalja. Među gostima su bili i Borivoj Dovniković iz Zagreba, autor crtanih filmova i u tom momentu najstariji strip crtač na svetu, koji se upravo bio vratio iz Kine, i poznati teatrolog, rođeni Kikinđanin, Jovan Ćirilov.
-Ćirilov se u mladosti bavio enigmatikom. Razmišljao sam šta da mu kažem kada ga budem pozvao. Međutim, čim sam se predstavio, Ćirilov je rekao: Aaa, Slavko, vi ste. Iznenadio sam se da zna za mene. Odmah je pristao da dođe. Nakon završenih susreta enigmata, sutradan, Ćirilov je gostovao na TV Pink, povodom neke predstave. Međutim, od pola sata, većinu vremena je govorio o susretu enigmata u Kikindi. Gde ćete bolju reklamu Kikinde od toga?
ZAMALO U KVISKOTECI
Bovanu je malo nedostajalo i da se okuša i u čuvenoj Kviskoteci, gde se prolazilo više krugova selekcije.
– Ispitivala nas je i komisija, njih 7, profesori. Međutim, desio se rat i napisali su mi da ćemo nastaviti snimanje kad se smiri situacija. Nažalost, nije se smirila.
Zanimljivo je i to da se i Slavkova supruga iz hobija pomalo bavi enigmatikom, a interesovanje za razne mozgalice pokazuje i četvorogodišnji unuk.
– Već se koriste kompjuterski programi koji sastavljaju enigmatiku, ali rešavači će to primetiti. Nažalost, malo je novih, mladih enigmata- kaže Bovan koji za svoj uspešan enigmatski rad dobio niz priznanja, među kojima je i nagrada za životno delo Enigmatskog saveza Srbije.
KIKINĐANI IZVRSNI U ENIGMATICI
U bivšoj Jugoslaviji, samo jedan grad je „enigmatskiji” od Kikinde, a to je Široki Brijeg u Hercegovini. Oni imaju četiri ili pet značajnih enigmata.
– Kikinda ima nas trojicu. Ilija Stančul je dobio nagradu za životno delo 2012. godine, a Zlatan Pupezin 2017. godine. Ali mi u Kikindi imamo i izvanredne kvizaše, Vanja Tomašev je jedan od najboljih u Srbiji, on je sad predsednik našeg kluba- ukazuje Bovan.
Ranjiva i starija populacija, sugrađani u stanju socijalne potrebe, invalidi, borci veterani, posebne su društvene grupe, za koje lokalna samouprava, u saradnji sa nadležnim ministarstvom, obezbeđuje nove, moderne i uslove potpuno prilagođene njihovim potrebama i svakodnevnim aktivnostima.
Dokaz tome je i današnje svečano otvaranje renovirane zgrade rekonstruisanog inkluzivnog objekta na trgu, kao i polaganje kamena-temeljca za novu zgradu Centra za socijalni rad. Događajima su prisustvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), Okruga i Grada.
Obnavljanje prostora u koji se nije ulagalo 65 godina ostvareno je u okviru kampanja „Srbija bez barijera“ i „Inkluzivna Srbija“ Ministarstva za rad. Sa domaćinima, gradonačelnikom Nikolom Lukačem, njegovim pomoćnikom Svetislavom Vukmiricom, predsednikom Skupštine grada, Mladenom Bogdanom i načelnikom Severnobanatskog okruga, Miroslavom Dučićem, renovirani objekat obišli su ministar za rad Nemanja Starović i Biljana Barošević, pomoćnica ministra u Sektoru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Ministarstvo je u renoviranje zgrade obezbedilo bezmalo 11 miliona dinara, a značajan deo sredstava izdvojio je i Grad, napomenuo je ministar Starović.
– Pored ove investicije, Ministarstvo za Kikindu obezbeđuje sredstva i po drugim osnovama, značajnim za osobe sa invaliditetom. Od početka godine izdvojili smo više od 13 miliona dinara za preduzeća, za rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i nepunih 17 miliona dinara za prevoz osoba sa invaliditetom. Nastavićemo to da činimo jer želimo da stvorimo uslove jednake za sve – rekao je Starović.
U renoviranom objektu svoje prostorije imaju: Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova sa Veteranima specijalnih jedinica policije, Savez organizacija rezervnih vojnih starešina, Srpski ratni veterani, Savez potomaka ratnika Srbije od 1912. do do 1920. godine, Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih i Sportsko društvo invalida. U zgradi su i zajednička kuhinja i konferencijska sala.
– Nastavljamo akciju „Srbija bez barijera“ i „Kikinda bez barijera“ i trudićemo se da osobama sa invaliditetom maksimalno olakšamo život, kao i svim našim sugrađanima – istakao je gradonačelnik.
Svečanom označavanju početka izgradnje nove zgrade Centra za socijalni rad u ulici Miloša Ostojina, na placu na kojem je bila zgrada nekadašnje Mesne zajednice, prisustvovali su i predstavnici Programa za razvoj ujedinjenih nacija.
Izgradnja novog Centra deo je veće inicijative koju Ujedinjene nacije, Program za razvoj, sprovode sa Ministarstvom za rad. Do sada su ulagali u tri ovakve ustanove u našoj zemlji, a objekat u Kikindi prvi je koji se gradi iz temelja po potpuno funkcionalnom i modernom projektu.
– Reč je o velikom poboljšanju, zgrada će imati tri puta veću površinu od prethodne, izgradićemo moderan prostor, što je bitno za pružanje usluga kojima se ovaj centar bavi. Godišnje usluge Centra koristi 8.700 ljudi i sada će im biti obezbeđeni mnogo bolji uslovi, što će i poboljšati nivo usluga. Najvažnije je da će biti na korist ljudima i lokalnoj zajednici – rekao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP u Srbiji.
Beriš je dodao da je ovo i prilika za razvoj socijalnih centara u zemlji uspostavljanjem nivoa kvaliteta za objekte koji će se tek graditi.
– Kikinda će, sa ovim novim objektom, biti prva u državi – izjavio je ministar Starović. – Biće to, na hiljadu kvadrata, najmoderniji Centar za socijalni rad. Ovim uspostavljamo nove standarde, ali se na tome nećemo zaustaviti.
Postavljanju kamena-temeljca prisustvovali su i direktor Centra za socijalni rad, Radislav Ivetić i zaposleni.
– Novo, velelepno zdanje krasiće ovaj deo grada i biti na dobrobit korisnicima i zaposlenima. Ponosni smo što se prvi ovakav objekat gradi baš u Kikindi – naglasio je gradonačelnik Lukač.
Projekat je vredan 1,7 miliona dinara. Investitor je Grad, naručilac Program za razvoj, a finansijer Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izvođač radova je beogradska „Jugogradnja“, a rok za završetak radova – mart naredne godine.
Prilikom današnje posete, posle prijema kod gradonačelnika, gosti iz Ministarstva obišli su i štandove Srpske napredne stranke na Trgu.
Ministar kulture Nikola Selaković u okviru posete Kikindi potpisao je ugovore o konkursnom finansiranju sa Narodnim muzejem i Centrom za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“, a obišao je i Kulturni centar za koji je pomenuto ministarstvo izdvojilo sredstva za radove. Zajedno sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, članicom Gradskog veća Valentinom Mickovski, načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem i direktorima Lidijom Milašinović, Aleksandrom Lipovanovim i Markom Markovljevim, ministar Selaković je razgovarao o budućoj saradnji.
-Ugovori su vredni 7,3 miliona dinara, ali to nije sve što ćemo u ovoj godini finansirati u Kikindi. Narodnom muzeju odobreno je ukupno šest, a „Teri“ 4,5 miliona dinara. Od 2021. do 2024. za Kikindu je, iz svih konkursnih linija, obezbeđen 81 milion dinara za 67 projekata i ta podrška biće nastavljena i u budućnosti. Preko konkursa „Gradovi u fokusu“ vaš grad je, naročito projektima Kulturnog centra, bio stalni i lojalni partner našem ministarstvu. U istom periodu kroz samostalne i zajedničke projekte sa ministarstvom Kikinda je izdvojila još 107 miliona dinara. Kada se sve sabere to je blizu 200 miliona dinara koji su utrošeni za kulturu – istakao je ministar Nikola Selaković.
Titula Nacionalne prestonice kulture, za koju se grad opravdano nada da će je poneti 2027. godine, donosi mnogobrojne pogodnosti našoj sredini. Pitali smo ministra zašto je za Srbiju važno da Kikinda to i postane.
-Bilo bi važno jer će omogućiti da se Srbija upozna sa bogatom kulturno-istorijskom baštinom ovog kraja naše države. Oživelo bi puno toga u gradu, a Kikinda bi u svoj svojoj punoći pokazala čitavoj zemlji šta nudi. Naročito je značajno za mesta koja se nalaze na granici jer tada mogu da privuku mnogo više ljudi. Ako Kikinda postane prestonica kulture 2027. to će biti obostrano korisno jer se tada održava specijalizovana Svetska izložba „Ekspo“ i državu će posetiti oko tri miliona ljudi od kojih će veliki broj poželeti da dođe u Kikindu koja će bogatim običajima prikazati ono najbolje što ima – odgovorio je Selaković.
Gradonačelnik Nikola Lukač izrazio je zadovoljstvo posetom ministra Selakovića i zahvalio se na pomoći.
-Sve što smo uradili daje nam kredibilitet da konkurišemo amo i postanemo Nacionalna prestonica kulture 2027. Podrška koju imamo od Ministarstva kulture je značajna i siguran sam da će je sve institucije iskoristiti na pravi način i pomoći da kapacitete grada podignemo na viši nivo – naveo je Lukač.
Ministru Selakoviću uručen je logo projekta „Jaki“ koji jača kulturne kapacitete grada i tom prilikom napomenuo je pomoć koju je pružila sada predsednica Pokrajinske vlade, doskorašnja ministarka kulture Maja Gojković, ali i zalaganje narodnog poslanika Milenka Jovanova koji se trude da uvek i na svakom mestu na najbolji način promovišu Kikindu.
Narodni muzej sredstvima Ministarstva kulture realizovaće pet, a „Tera“ četiri projekta .
Počela je izgradnja atmosferske kanalizacije u okviru projekta „Sliv Moravska” koju zajednički finansiraju Pokrajinska vlada i Grad Kikinda. Komunalni problem, koji meštani ovog dela grada apostrofiraju više decenija unazad, konačno će biti rešen.
Radove, započete na uglu ulica Sterije Popovića i Vojina Zirojevića, obišli su predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković sa saradnicima, pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnik gradonačelnika Svetislav Vukmirica, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić, direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero i član Gradskog veća za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije Nebojša Jovanov.
-Obilne padavine su sve češće i odvođenje atmosferske vode problem je na koji godinama ukazuju meštani ovog dela grada. Voda, koja se zadržava na javnim i površinama fizičkih lica, ugrožavala je sve instalacije i bezbednost saobraćaja. Osim u razgovoru, na ono što se dešava ukazano je i peticijom. Ozbiljno smo pristupili ovom projektu tako da je najpre izrađena neophodna dokumentacija, nakon čega je bilo najvažnije doći do sredstava. Nesebičnu i ogromnu podršku pružila nam je Pokrajinska vlada koja je odobrila 180 miliona dinara za radove i sa 22 miliona dinara iz budžeta grada u infrastrukturno ulaganje biće uložena 202 miliona dinara. Možemo biti zadovoljni što smo ispunili ono što smo obećali – naveo je Vukmirica.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković istakla je da je lepo biti u Kikindi i čuti šta radi lokalna samouprava kako bi unapredila život građana.
-Iz ovog primera vidimo da postoji dobra saradnja i da se prepoznaju problemi lokalnog stanovništva. Po završetku radova stanovnici ovog dela grada imaće kvalitetnije uslove za život, bez straha da će im biti uništena imovina usled obilnih kiša koje su zahvaljujući klimatskim promenama sve češće – navela je Maja Gojković.
Skup je bio prilika i za radni sastanak na kom je razgovarano o ulaganjima koja su u toku i koja se planiraju.
-Vlada Republike Srbije i lokalna samouprava zajednički su završili izgradnju i probno puštanje u rad fabrike vode. Ona znači život za grad. Kako su me informisali, pojedine probe su završene, nakon čega će se kupiti dodatna oprema, što nije neuobičajeno, i uskoro ćemo moći ponovo da se okupimo i da zajedno sa Kikinđanima popijem čašu zdrave pijaće vode. Konačno, posle desetine godina, rešiće se i ovaj problem. Pokrajinska vlada, Uprava za kapitalna ulaganja i Grad zajednički će uložiti novac u izgradnju mini postrojenja za preradu pijaće vode u svim selima. Projekat je završen, sredstva imamo i možemo da kažemo da će naredne godine i sva sela imati kvalitetnu vodu za piće. To je, sigurna sam najlepša vest koju možemo da podelimo sa svim stanovnicima na teritoriji Kikinde – precizirala je predsednica Vlade Vojvodine.
Zamena preostalih azbest cementnih vodovodnih cevi takođe će se finansirati preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Uprave za kapitalna ulaganja, najavila je pokrajinska premijerka.
-To su projekti važni za život u lokalnoj zajednici i na nama je da ih sprovodimo u budućnosti – kazala je Gojkovićeva.
Sa rešenim važnim komunalnim problemima Kikinda nema prepreka da se kandiduje za prestonicu kulture Srbije.
-Rešenjem infrastrukturnih problema, i ukoliko se 2027. godine ostvari veliki nacionalni projekat „Skok u budućnost“ u okviru kog ćemo imati drugačije puteve zahvaljujući brzoj saobraćajnici „Osmeh Vojvodine“, onda je kruna svega titula prestonice kulture. Kao premijerka Vojvodine daću podršku da se to i desi i to ne samo na rečima, nego i uz značajnu finansijsku podršku i Pokrajine i Republike – zaključila je Maja Gojković.
Maja Gojković posetila je i štand Srpske napredne stranke gde su je aplauzima dočekali članovi i simpaziteri.
ATMOSFERSKA KANALIZACIJA U TRI ULICE
Kišni kanali izgradiće se u ulicama Jovana Sterije Popovića, Ivana Jakšića i Moravskoj u ukupnoj dužini od 3.448 metara. Rok za završetak radova je šest meseci. Voda koja će se odvoditi iz otvorenih i zatvorenih kanala distribuiraće se u Velikokikindski kanal.
PRVI REJON REŠEN
Kikinda je podeljena na četiri sliva i uz pomoć Vlade Vojvodine već je urađen sliv u prvom rejonu i to u delovima ulica Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Laković i Semlačke. I ovaj posao realizovan je zahvaljujući zajedničkom ulaganju Grada i Pokrajine u iznosu od 150 miliona dinara.
PREDSEDNICI NA USLUZI GRAĐANIMA
Predsednici Republičke i Pokrajinske vlade Miloš Vučević i Maja Gojković nakon izbora zajedno će obilaziti sve lokalne samouprave u Vojvodini.
-Sa rukovodstvima u opštinama i gradovima razgovaraćemo o tome šta će raditi Republika, šta Pokrajina i koji projekti će nam biti zajednički. Svi će isključivo odnositi na poboljšanje života Vojvođana. Nije nam cilj da pravimo spomenike koji će ostati iza nas, nego da današnjim radom dođemo do boljeg života sutra – dodala je Maja Gojković.
Dokaz tome je i današnje svečano otvaranje renovirane zgrade rekonstruisanog inkluzivnog objekta na trgu, kao i polaganje kamena-temeljca za novu zgradu Centra za socijalni rad. Događajima su prisustvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), Okruga i Grada.
