Povodom Dana žena, lokalna samouprava je za sve sugrađane organizovala koncert Harisa Džinovića. U prepunoj hali SC „Jezero“ dočekale su ga ovacije, a publika, među kojima je bilo više žena, svih generacija, zajedno sa Harisom pevala je njegove najveće hitove. Koncert je započeo numerom „Zavoleh te ludo“ sa kojom otvara sve nastupe, a ređale su se pesme „Ako možeš ti suzu pustiti“ „Kako mi nedostaješ“, „Rano je za tugu“, „Poznaćeš me i po mraku“, „Muštuluk“ i druge.
-Samo da znate da sam u davno, u prošlom veku, služio vojsku u Kikindi. Tokom vojnog roka bio sam u Pančevu i Zrenjaninu, ali najbolje mi je bilo kada mi kažu da moram u Kikindu – otkrio je Haris Džinović.
Koncertu su prisustvovali i čelnici lokalne samouprave, zajedno sa pokrajinskom poslanicom Stanislavom Hrnjak i gradonačelnikom Nikolom Lukačem koji je svakoj sugrađanki koja je prisustvovala koncertu darovao je ružu.
-Svim ženama želim da budu ispunjene ljubavlju tokom svih 365 dana u godini, da budu poštovane, da budu uvažene, da uživaju u svakom danu. Žene su stub porodice i bolji deo našeg društva. I ovaj koncert i sve što činimo za naše dame za 8. mart, treba da činimo svakodnevno. Haris Džinović oduševio je sve naše sugrađane i svi zajedno imali smo nezaboravno veče – istakao je gradonačelnik Lukač.
Iđoš je jedino mesto na teritoriji Grada koje može da se pohvali da ima poštarku. Nada Tanasić (58) raznosi poštu svojim meštanima i nema kuće u selu koja je ne zna. Zanimanjem, nimalo tipičnim za žene, počela je da se bavi sasvim slučajno.
-Počela sam da radim kao zamena i prvobitno je trebalo da ostanem mesec dana u pošti. Za to vreme meni se posao svideo, ja sam se dobro pokazala, meštani su bili zadovoljni i tako sam ostala poštarka punih 38 godina -saznajemo od Nade.
Kao i svaki posao ima i lepih i manje lepih trenutaka.
-Prednost je što sam svakog dana u kontaktu sa ljudima. Razgovaram sa mojima Iđošanima o svim temama, neretko čujem dobre savete, a za one koji žive sami i ponekad su usamljeni tu sam da ih saslušam. Najlepši trenuci su kada mladencima nosim telegrame čestitke, ali i oni kada se u porodici rodi prinova. Tada i ja učestvujem u njihovom slavlju i sreći jer od mene dobijaju telegrame sa najlepšim željama – dodaje naša sagovornica.
Poštarka Nada radni dan počinje razvrstavanjem pošte. Nakon što završi ovaj deo posla seda na bicikl i kreće da raznosi pisma.
-Bez obzira na to da li je napolju kiša, sneg, sunce, vetar poštu dostavljam biciklom. Svake četiri godine dobijamo novo prevozno sredstvo jer se sa njim pređe puno kilometara. Moji meštani nikada nisu imali predrasude o tome što im poštu nosi žena – napominje poštarka.
Na početku radnog veka bilo je puno više posla.
-Bilo je puno više pisama koje je trebalo dostaviti. Samo čestitki za Novu godinu bilo je pune dve velike vreće. Dostavljala sam i račune, novine i mnogo toga drugog, a u Iđošu je bilo i više stanovnika. Penzija kada stigne trebalo ju je razdeliti za jedan dan, a na spisku je bilo 170 penzionera. Naročito u vreme inflacije bilo je važno da se ona podeli odmah. Tada se radilo čitav dan, ali nije bilo teško. Za dve godine punim 40 godina staža i planiram odlazak u penziju – ističe Nada Tanasić.
Godinu dana radila je i u Kikindi i sa kolegama poštarima odlično sarađuje. Iako je poštarka postala slučajno, kako kaže, spletom sretnih okolnosti, kada bi mogla da bira ponovo bi radila ovaj posao.
U protekle tri godine značajna sredstva uložena su u bolje uslove rada u Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu. Radovi su finansirani iz gradskog budžeta i pokrajinskih sekretarijata, a nova oprema dobijena je na konkursima republičkih ministarstava, istaknuto je prilikom posete pokrajinske poslanice Stanislave Hrnjak, gradonačelnika Nikole Lukača i članice Gradskog veća Valentine Mickovski ovoj obrazovnoj ustanovi.
-Obišli smo školu i uverili se šta je to urađeno, ne samo u prethodne tri, nego u proteklih desetak godina. Adaptirane su učionice, sanitarni čvorovi, kabineti i sve što je bilo potrebno. Ne postoji razlika u tome da li je škola na selu ili u gradu, podjednako se ulaže. Ovo je bila prilika da vidimo šta u perspektivi treba rešavati. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ranijih godina podržavao je, a potrudićemo se da i dalje izdvaja sredstva za projekte koji znače našim školama, te ih pozivam da apliciraju na konkursima koji će biti raspisani – istakla je Stanislava Hrnjak.
Gradonačelnik Nikola Lukač naveo je da je za tri godine u iđošku školu uloženo 12 miliona dinara.
-Kada se sredstva obezbede zajedničkim snagama može puno toga da se uradi. Dokaz za to je upravo škola „Milivoj Omorac“. Ne postoji ništa lepše od toga nego da đacima obezbedimo bolje uslove za učenje i nenastavne aktivnosti. Pokrajina, Republika i Grad ulažu u najvažnije, našu decu. Svi započeti projekti, ali i oni koji su prioritetni biće podržani – precizirao je Nikola Lukač.
Zamena osvetljenja u fiskulturnoj sali i u zgradi škole, novi nameštaj u učionicama, opremanje kancelarija za šta je Grad izdvojio milion, a pokrajina 600.000 dinara, u 2021. i 2022. godini, deo su onoga što je urađeno, rekao je Aleksandar Aćimov, direktor škole.
-Zahvaljujući lokalnoj samoupravi, ali i nadležnom pokrajinskom sekretarijatu u školi imamo bolje uslove. Prošle godine sanirani su toaleti za šta je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje opredelio tri miliona dinara. Postavljeni su novi podovi u učionicama i hodnicima, kao i prilazima školi, učionice su, kao i hodnici, okrečeni, opremljena je školska biblioteka i formiran je kabinet za tehniku i tehnologiju . Za ove namene iz gradskog budžeta dobili smo 6,8 miliona. U školi je novim računarima opremljen informatički što je poklon Ministarstva obrazovanja – dodao je Aćimov.
Fasada na zgradi je prioritet u narednom periodu i škola će sa ovim projektom konkurisati za sredstva. Ovu obrazovnu ustanovu pohađa 122 đaka i svake školske godine ima više učenika zahvaljujući konkursu koji omogućava kupovinu kuća na selu. Osim iz Iđoša u školskim klupama je i 12 učenika iz Sajana.
Knežević je pričao o tome kako je postao glumac iz čiste dosade, zašto je na sceni toliko puta i stradao ali i ozdravio, zašto prestoničke „tezge“ pune sale, da li publika više voli gostujuće glumce, koju predstavu komisija nije htela da pusti pred publiku, a ona ipak postoji skoro četiri decenije, ko je bio najbolji direktor pozorišta i zbog koga i za koga se prave predstave, kao i zašto pozorište više nikome nije kuća.
Šampion 38. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova je Žućko Lazara Adamova Bilte mlađeg (15). U finalu je savladao Crvenog vlasnika Miodraga Trnića (20). On je i najmlađi seniorski prvak ovog tradicionalnog nadmetanja u Mokrinu.
-Srećan sam što sam pobedio i što je Žućko ostvario svojevrsni rekord koji ima samo jedan gusan, da bude prvi u sve tri kategorije takmičenja. Takmičim se od malih nogu a ljubav prema ovim životinjama nasledio sam od dede i tate. Imamo kvalitetne gusane oduvek i ovo su najbolji guskove koje uzgajamo, posle Acike, legende guščarstva u Mokrinu. Borba je bila teška i neizvesna, ali sam bio uveren u pobedu – istakao je Lazar.
Vicešampion Crveni ima četiri godine i godinu je stariji od šampiona. Miodrag Trnić kaže da je pre tačno deset godina počeo da guščari, nakon čega je u ovaj svet uveo je ostatak porodice.
-Crveni je kvalitetan gusan i nije me izneverio. Iako je drugi imaće pobednički tretman. Jako je teško doći do finala i siguran sam da će u godinama koje dolaze zauzeti guščarski tron. Sve čestitke pobedniku – rekao je Miodrag Trnić.
Pehare je uručio gradonačelnik Nikola Lukač koji je naveo da je mokrinska guščarska manifestacija izazvala veliko interesovanje meštana i gostiju, ali i medija. Svi su došli da vide kako izgleda jedinstveno nadmetanje na svetu.
-Ovakvi događaji privlače veliku pažnju ne samo domaće javnosti, nego i ljudi sa strane što je odlična promocija Mokrina i Kikinde. Od pobede je važnije druženje, ali i očuvanje ove lepe tradicije. Mokrin je prepoznatljiv po neobičnim takmičenjima i mesna zajednica i lokalna samouprava podržavaće ove manifestacije koje pomažu da se glas o našoj sredini daleko čuje – precizirao je Lukač.
U ligi dvogodaca pobednik je Danijel Ognjenov (9) i gusan Grom. U finalu je savladao Dum Duma Aleksandra Adamova.
-Ovo mi je prvi pehar i siguran sam da će ih biti još. Tata, brat i ja guščarimo već pet godina. Tata i ja smo ga šetali, kupali, negovali. Do sada smo uspeli da budemo dva puta prvi u kategoriji dvogodišnjaka i nadamo se i seniorskoj pobedi – dodao je je Danijel.
Među jednogodišnjacima pehar je pripao Vuku Živice Terzića koji je bio bolji od Kardaša Milana Dražića.
-Ni ja ni protivnik nismo očekivali pobedu jer su gusani mladi i ne znamo koji će biti bolji u finalnom nadmetanju. Znali smo da će nadmetanje biti dobro i neizvesno i uvek je lepo kada na kraju izađete kao pobednik. Put do finala nije bio lak. Vuk je imao dve teže i duže borbe, a nadmetanja su guskovima urođena – pojasnio je Terzić.
Organizator nadmetanja, uz podršku Grada Kikinde i Mesne zajednice Mokrin, je udruženje „Belo pero“ čiji je Živica Terzić predsednik.
-Bližimo se jubileju, 40 godina manifestacije. Prvu monografiju udruženje je izdalo pre 12 godina i sada razmišljamo o tome da napišemo drugu. Svaka godina je drugačija i ima svoje specifičnosti i sve to treba zabeležiti da ostane budućim generacijama. Drago mi je što se sve više mladih uključuje u guščarstvo i u Svetsko nadmetanje. To nam je znak da smo uradili dobar posao i da će iza nas ostati generacije koje će i dalje čuvati ovu manifestaciju – napomenuo je Terzić.
Prisutni su mogli da uživaju u revijalnim takmičenjima, najlepšem jatu, najtežoj guski, najstarijem gusku. Ove godine u nadmetanjima je učestvovalo je 132 gusana u sve tri kategorije među kojima je bilo najviše jednogodišnjaka.
Tumor na kičmenoj moždini osmosečnoj Nađi Janovan uklonila je neurohirug dr Danica Grujičić. Od tada traje borba da napravi prvi korak
Nađa Janovan (12) ima samo jednu želju, da prohoda. Redovno pohađa Osnovnu školu „Žarko Zrenjanin“, voli druženje i školske drugove koji joj nesebično pomažu.
-Da prohodam to je moja jedina želja. Nikada nisam hodala, ni trčala i najveća radost će mi biti ako sama napravim prvi korak. Volim da crtam i najčešće slikam u slobodno vreme. Puno obaveza imam oko vežbi što mi oduzima puno vremena tokom dana. Radim ih kod kuće, ali i sa fizijatrima. Od predmeta najviše volim likovno. Zanimljiva mi je i informatika jer smo počeli da programiramo crtaće, filmove i prezentacije. Jedno vreme sam svirala tamburicu u „Guslama“ gde je moja mama, koja svira violinu, bila deo Velikog narodnog orkestra. Odustala sam zbog svakodnevnih obaveza koje su naporne – otkrila nam je Nađa.
Ljubavi, kako smo se uverili prilikom posete porodici Janovan, ima na pretek uz svakodnevnu borbu roditelja Vojislava i Nade, rodbine, prijatelja, ali i ljudi dobre volje da Nađi pomognu da joj se najveća želja ostvari. Nađa je obolela sa pet, a operisana je sa osam meseci, saznajemo od majke Nade.
-U tom periodu slabo je spavala, bila je uznemirena, često je plakala i to nam je bio znak da postoji problem. Do pojave otoka na vratu u leđnom delu Nađa je već imala sijaset dijagnoza od kojih nijedna nije bila prava. Stigli smo dečijeg neurologa i doktorka je postavila dijagnozu koja je neurohirurške prirode. Kao hitan slučaj stigli smo na Institut za majku i dete u Beogradu i nakon magnetne rezonance dobili smo i odgovor. Nađa je imala tumor na kičmenoj moždini, značajnije veličine – priseća se majka Nada.
Nakon prvog šoka i velikog broja dijagnoza o ishodu operativnog zahvata, roditelji mlade sugrađanke uhvatili su se u koštac sa ogromnim problemom.
-Nađu je operisala profesorka doktorka Danica Grujičić, jedna među deset najboljih neurohirurga u Evropi. Operacija je bila teška i zahtevna, kičmena moždina je kod beba tanka, ali je, na sreću sve dobro proteklo. Nakon oporavka započeli smo sa fizikalnim i hemioterapijama koje su trajala dve godine. Naša devojčica pokazala je da je borac i sve terapije završila je do kraja, a recidiva tumora nije bilo. Sa druge strane suočili smo se sa posledicama operacije skoliozom i oduzetošću donjih ekstremiteta, prvenstveno leve noge – pojašnjava naša sagovornica.
Period koji je usledio nije bio lak. Većinu vremena Nada i Nađa provodile su u Beogradu na terapijama, kontrolama kod pet lekara specijalista, vežbama. Dolazile su kući kada su mogle.
-Nađa od druge godine nosi mider koji joj je potpora za kičmu. Ne razdvaja se od njega ni kada spava i sigurna sam da joj je to naporno i neprijatno, ali on joj pomaže da se kičma dodatno ne krivi. Kako je u pubertetu i fazi intenzivnog rasta i pomagala koja koristi treba da prate njen razvoj, dokle god ne budemo došli do perioda kada će operisati kičmu. To će biti moguće kada prestane sa rastom. Sreća je što u Kikindi imamo ambulantu koja primenjuje šrot metodu odnosno vežbe za kičmu koje su potrebne Nađi, tako da ne moramo da budemo konstantno u Beogradu – dodaje Nada Janovan.
Problem koji treba rešavati je motoričke prirode odnosno kretanje. Za to joj je neophodna robotska terapija koja je dala dobre rezultate kod neuromišićnih problema nastalih oštećenjem kičmene moždine. Kod Nađe postoji neurološki deficit i robotska terapija tačnije aparat lokomat može da pomogne. On simulira pokrete koje mozak prihvata obrađuje ih i koristi ih dalje.
-Nađa ima blokadu u kičmenoj moždini tako da informacije od mozga ne mogu da stignu do perifernih nerava i da se vrate nazad i tu je uloga lokomata. Terapija je u Beogradu traje minimalno dva meseca u kontinuitetu, dnevno u proseku četiri sata. Vežbe koje su joj potrebne su izuzetno skupe. Naš plan je da tokom leta Nađa započne sa robotskom terapijom i deo sredstava koje prikupimo koristićemo za ovu namenu, a ostatak nam je potreban za nabavku RSQ aparata koji će svakodnevno koristiti i služi za obaranje tonusa odnosno spazma koji ima u levoj nozi – napomenula je Nada. Otac Vojislav zahvalan je svim ljudima dobre volje koji su pokazali da su humani i pomogli Nađi.
-Svi nas zovu, sportisti, muzičari preduzetnici, obični građani, Nađini drugari i svi žele da pomognu. Iznenađen sam koliko njih se priključilo akciji prikupljanja sredstava i to nismo očekivali. Nude nam pomoć, ne samo novčanu, i ganut sam i pozitivno iznenađen. Za nas je to ogromna suma koju ne bi mogli sami da sakupimo i hvala svima koji su nas podržali u nameri da našoj devojčici pružimo neophodnu terapiju – navodi Vojislav.
A.Đ.
1619 na 3030
Za lečenje je potrebno tri miliona dinara i do sada je preko fondacije „Budi human“ i uz pomoć humanih ljudi prikupljeno 1,8 miliona dinara. Svi koji žele da pomognu mogu da upišu 1619 na broj 3030. Cena SMS poruke je 200 dinara. Tu su i žiro računi dinarski: 160-6000001811469-67, devizni: 160-6000001812510 – 48, IBAN: RS35160600000181251048
HODANJE UZ POMOĆ ROBOTA
Uz robotsku terapiju očekivanja su da će mozak naučiti šemu pokreta koji do sada nije mogao da nauči. Nađa ne može da proizvede pravilan pokret koji bi mozak zapamtio. Smisao je da deo tela koji ne funkcioniše preuzme ostatak mišića, nerava i struktura. Pored hoda važno je da Nađa ima bolji balans kako bi rasteretila kičmu i kompletno telo. Kako je tehnologija napredovala sada je to moguće, a na svima nama je da se potrudimo da maloj sugrađanki ispunimo jedinu želju.
U nastojanju da se poboljša status i položaj boraca iz ratova devedesetih, jedan od programa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su i boračke legitimacije. Pomoćnica Ministra, Sanja Lakić, danas ih je uručila borcima u Kikindi. U svečanoj sali Gradske kuće tim povodom priređen je prijem za 37 boraca.
– Želim da vam se obratim rečima hvala i izvinite, koje treba da ponavljamo svuda gde dođemo. Hvala za sve što ste učinili i izvinite što ovo hvala dolazi posle toliko godina – rekla je pomoćnica ministra. – Od kada je na čelo Ministarstva došao ministar Nikola Selaković, započeli smo pozitivnu kampanju koja za posledicu ima da je broj od 25.550 registrovanih boraca povećan na više od 47.000. Ovo što ćete danas dobiti je prvi korak. Želimo da vas saslušamo i da, na osnovu vaših problema i potreba, kreiramo sve programe i aktivnosti koje ćemo imati u toku ove godine.
Boračka kartica obezbeđuje pogodnosti u različitim kompanijama, banjama, apotekama, preduzetničkim radnjama, rečeno je na skupu. Međutim, najvažnije je da se borcima vrati društveni status koji zaslužuju, smatra i pedesetsedmogodišnji Milan Galić iz Kikinde, borac prve kategorije.
– Završio sam vojnu školu u Banja Luci. Moja ratna priča počela je u Vukovaru, gde sam i ranjen 1991, godine. I narednih godina imao sam pun angažman u 36. motorizovanoj brigadi. Suštinske podrške nije bilo, neko vreme je bilo čak i nepopularno reći da ste bili borac, ljudi su nas gledali sa podsmehom. Poslednjih godina to se menja, oseti se da se više vodi računa o toj populaciji – kaže Milan i dodaje da treba podići svest kod ljudi da su oni koji odu da brane zemlju prvi među jednakima i da zaslužuju poštovanje.
Dodeli legitimacija prisustvovali su i gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić i predsednik Gradske skupštine, Mladen Bogdan.
– Mislim da se, u prethodnih nekoliko godina, intenzivno poboljšava status ratnih vojnih invalida i uopšte boraca i odnos prema njima – rekao je Lukač. – Svi Kikinđani koji su učestvovali i odazivali se u odbrani zemlje da treba da znaju da smo ponosni na njih.
Lukač je naglasio da će, pored boljeg društvenog statusa, Grad, u saradnji sa državnim organima, nastojati da pomogne u rešavanju životnih problema boraca i njihovih porodica.
Kako uticati na smanjenje stresa i stresogenih faktora koji dovode do različitih bolesti, bila je tema o kojoj smo u najnovijoj epizodi podkasta Kikindskog portala razgovarali sa dr Goranom Abrahamom, predsednikom Udruženja „Zdravlje na dlanu”.
U našem podkastu pogledajte koji su to saveti za smanjenje stresa- počev od ishrane, hidratacije pa do mnogima omiljenog napitka kojim započinju dan- šoljice kafe.
ŠTA JE HRV?
HRV pregled je neinvazivna dijagnostika zdravstvenog stanja ljudskog organizma. Heart rate variability je zapravo poseban način merenja frekvencije srca. Sam pregled podseća na EKG s tim da se štipaljke stavljaju na ruke.
– Autonomni nervni sistem je kao centralni kompjuter u automobilu, ima ulogu u primanju informacija i uticaja faktora iz spoljašnje i unutrašnje sredine i uspostavljanju ravnoteže u zavisnosti od dejstva faktora. Ukoliko oni deluju dugoročno, dolazi do smanjene sposobnosti autonomnog nervnog sistema da održi ravnotežu, te nastaju simptomi i oboljenja- navodi dr Abraham.
HRV analiza je dostupna i u Kikindi. Namenjena je zdravim osobama koje osećaju hronični umor, slabost ili malaksalost, hroničnim bolesnicima, kao i sportistima, radi utvrđivanja utreniranosti, oporavka, pravljenja plana treninga. Preglede obavlja dr Abraham u Specijalističkoj ordinaciji „„Blažić Diabet Kor” (kontakt 0603942999, 061 173 4138).
„Ulica otvorenog srca“ prvi put organizovana u Kikindi bila je posvećena deci sa ahondroplazijom. Sedište udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ i putem ove akcije i humanitarnog bazara skrenuta je pažnja na mališane koji imaju ovu retku dijagnozu među kojima je i sugrađanka Staša Terzin stara 4,5 godine.
Prvu manifestaciju podržali su predstavnici Grada, na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, ali ministarka u Ministarstva za brigu o porodici i demografiju profesorka dr Darija Kisić i državni sekretar Radoš Pejović koji si bili deo humane ulice.
-Hvala Kikinđanima što su takvi kakvi jesu i što su otvorenog srca. Zadovoljstvo mi je što sam sa vama kada se prvi put organizuje „Ulica otvorenog srca“. Ahondroplazija je retka bolest o kojoj se nije puno pričalo prethodnih godina i za koju postoji inovativna terapija. Naš zemlja obolelima omogućava da se leče od nje. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ima organizacionu jedinici usmerenu ka poboljšanju kvaliteta života porodica koje imaju decu sa retkim bolestima. Punog srca podržali smo ovu akciju, ali ćemo Kikindi pružiti podršku u svim aktivnostima čiji je cilj podrška porodici i deci jer se vaša sredina proteklih godina pokazala kao primer dobre prakse – istakla je ministarka dr Darija Kisić.
Gradonačelnik Lukač zahvalio je ministarki Kisić i Pejoviću koji su svojim dolaskom podržali našu sredinu koja oduvek bila humana.
-Naš grad maksimalno je posvećen porodici i deci i to je naše, ali i glavno opredeljenje Vlade Srbije. Porodica je osnovna jedinica društva i na nama je da je podržimo i da se borimo za nju. Želimo da ukažemo na retku bolest ahondroplaziju koja je u proteklih godinu dana prepoznata i u državi i nadležnom Ministarstvu zdravlja. Kikinda je grad humanih ljudi koji se uvek odazovu apelu za prikupljanje sredstava onima kojima je novac potreban – rekao je gradonačelnik Lukač.
Sugrađani su se okupili u velikom broju kako bi podržali događaj, a za decu sa ahondroplazijom prikupljana su sredstva kako bi što kvalitetnije živela. Davor Terzin, predsednik udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ i otac jedine sugrađanke obolele od ove retke bolesti napominje da nije sumnjao u ovakav odziv. On je gradonačelniku Lukaču uručio plaketu u znak zahvalnosti za podršku.
-Inovativnu terapiju prima troje, a naredne nedelje sa njom će započeti još četvoro dece među kojima je i Staša. Ona se prima svakodnevno i daje izuzetne rezultate kada je reč o zdravlju i kvalitetu života obolelih. Do sada je jedino lečenje bilo sa invazivnim aparatima, ekstremno bolnih i nehumanih. Nova terapija pomaže deci da rastu onako kako bi i trebalo da rastu, bez operacija, bez socijalne isključenosti i bez bola i za to smo se borili da donesemo u Srbiji. Naš glas se čuo i što je još važnije razumeli su nas oni koji odlučuju – dodao je Terzin.
„Ulicu otvorenog srca“ podržali su i lokalni proizvođači, udruženje „Kar braders“ koji su od automobila formirali srce unutar kog je organizovan „Kutak crvenih noseva“, članovi Dečijeg pozorišta „Lane“ kostimirani u klovnove, mališanima je ocrtavano lice mališana, volonteri Crvenog krsta su prodavali „Čaj od srca“, a mogli su i da se kupe i crveni nosevi. U programu su nastupili članovi horića OMŠ „Slobodan Malbaški“, plesne škole „Dens end Soul“, mlađi dečiji ansambl ADZNM „Gusle“, škole modernog plesa „ Step ap“ i bubnjarska sekcija „Kikinda“ Sav prihod od ovih aktivnosti takođe ide za Udruženje „Deca sa ahondroplazijom“ Srbije.
Gost podkasta Kikindskog portala je Novak Despotović, mladi i talentovani Kikinđanin, učenik trećeg razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, osvajač zlatne medalje iz matematike na nedavno održanoj Žautikovskoj olimpijadi u Kazahstanu.
Kakvi su utisci posle prestižne olimpijade, kako se priprema za takmičenja, kako je biti đak mentorskog odeljenja Matematičke gimnazije u Beogradu koji upisuju najbolji od najboljih?
Šta su planovi mladog matematičara koji je bio đak generacije OŠ „Vuk Karadžić”, ali itekako zna da se ne uči za ocenu, već znanje.
