Jansenu Antalu, Jozefu Krumenaheru, kao ni Đuli Prajsu, nije pošlo za rukom da otvore prvi stalni bioskop u Velikoj Kikindi. Tadašnja gradska vlast nije im dala zeleno svetlo.
U oštroj konkurenciji, istaknuta zemljoradnička porodica Lisul uspela je da dobije dozvolu za rad i otvori prvi bioskop u gradu. „Uranije” je počela sa prikazivanjem filmova 1911. godine. Drugi stalni bioskop otvoren je već naredne godine. Ponude su prethodno stigle od Milana Tabakovića, građevinskog inženjera i arhitekte iz Arada i Molnar Karolja i Artura Revesa, proizvođača i trgovaca elektronskom opremom.
Kroz uzbudljiv istorijat bioskopskog života u Kikindi vodimo vas u ovoj emisiji „Lepe varoši”, u kojoj nam je sagovornik Srđan Sivčev, istoričar i autor dve knjige o bioskopima i filmskom životu u našem gradu.
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Snažnu podršku Srpskoj naprednoj stranci i politici predsednika Aleksandra Vučića potvrdio je ogroman odziv sugrađana koji su večeras došli u stranačke prostorije da svojim potpisima podrže izbornu listu „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane”.
OGROMNA GUŽVA ISPRED GRADSKOG ODBORA SNS
U Gradskom odboru u Kikindi sugrađani su u dugim redovima strljivo čekali da daju svoj potpis podrške i tako još jednom potvrdili da su za kontinuitet državotvorne politike predsednika Vučića i SNS-a za uspešnu i prosperitetnu Srbiju.
U optimističnoj atmosferi, uz odličnu organizaciju, za samo sat vremena podršku listi pružilo je oko hiljadu sugrađana koji su pohrlili u sedište Gradskog odbora, ali i u mesne zajednice u selima- o čemu svedoči i naš video.
Dilemu nisu imali ni stanovnici u selima koji su takođe demonstrirali snažnu podršku izbornoj listi naprednjaka ( foto na kraju teksta).
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar. Kako je Vučić istakao, veoma je važno da Srbija sačuva mir, stabilnost i unutrašnju koheziju i pokaže demokratičnost.
„Rekao bih da je ova kampanja prilika da na civilizovan način prikažemo različite ideje, programe, politike koji treba da se takmiče, ali koji nikada neće ugroziti naše vitalne državne, narodne i nacionalne interese“, istakao je predsednik Vučić.
Svim učesnicima u kampanji poželeo je dobar rezultat u predstavljanju svojih ideja i ciljeva.
„Želim im da sve to čine na demokratski i civilizovan način, za građane Srbije je važno da najbolji programi i ideje pobede. Uveren sam da učvršćujemo demokratiju i obezbeđujemo siguran put u budućnost našoj deci. Živela Srbija, neka su nam srećni izbori“, zaključio je Vučić.
Drugi Mali sajam sporta u Kikindi, na kojem se predstavljaju klubovi iz grada i naših sela, otvorio je danas u „Jezeru” Davor Štefanek, predsednik Sportskog saveza Srbije, a prisutan je bio i republički ministar sporta Zoran Gajić, koji je imao sastanak u Gradskoj kući s gradonačelnikom Nikolom Lukačem, kao i Dane Basta pokrajinski sekretar za sport i omladinu.
– Kikinda je grad sporta, istorija vam je na visokom nivou i kod vas sajam sporta može da bude svaki dan, a ovoliko dece koja nisu samo dovedena već se po pokretima vidi da su u sistemu treninga neka uživaju u svakom trenutku – rekao je Gajić.
Nadovezao se Štefanek:
– Imamo odličnu saradnju sa kikindskim Sportskim savezom, a vaš grad sporta ulaže mnogo novca u sportske delatnosti i uvek su ta sredstva opravdana. Ovaj 10. Mali sajam sporta a drugi kod vas je jedan od najbolje organizovanih u celoj Srbiji. Država ulaže mnogo u sport i dok god bude tako biće i uspeha i olimpijskih medalja.
Lukač je zaključio:
– Preko 70 klubova sa više od 300 mališana ovde treba da se, pre svega, igraju sporta. Ova divna priča u Kikindi gradu sporta je ostvarena zahvaljujući Minstarstvu sporta, Sportskom savezu i pokrajinskom sekretarijatu i hvala im na tome. Puna tribina mališana koji su došli ovo da vide takođe je nešto lepo i možda baš danas mnogi od njih postanu novi članovi ovih naših klubova, a ova deca koja su nam se na parketu hale predstavila možda jednog dana budu i na velikoj sceni pa da predstavljaju ne samo Kikindu već i državu i da u njihovu čast bude svirana himna Srbije. Na nama je da im stvorimo još bolje uslove u infrastrukturi.
U Gradskom odboru Srpske napredne stranke u Kikindi večeras je, prigodnom svečanošću obeleženo 15 godina od osnivanja stranke. Članovima i simpatizerima obratila se predsednica Gradskog odbora Stanislava Hrnjak.
– Pre 15 godina osnovali smo stranku sa jasnom idejom, programom, iskrenim pristupom i politikom koja je dala konkretne rezultate. Srbija više nije ista zemlja, ima 550.000 radnika više, rast plata i penzija, ulaže se u obrazovanje. zdravstvo, naučnotehnološki razvoj, industrijske zone, i svi segmenti društva beleže ozbiljan napredak. Bilo je puno izazova, ali kao što smo i pre 15 godina, bez podrške bilo kog medija, išli od kuće do kuće, razgovarali sa građanima, širili mrežu aktivista i promovisali svoju politiku, to radimo i danas.
– Nama je mišljenje sugrađana veoma važno, spram toga i postavljamo ciljeve i ovo prvo poluvreme završavamo sa ozbiljnim napretkom. Planovi su nam da, u susret izborima, predstavimo ciljeve u svim sferama društva, a građani će dati sud. Uverena sam da vrlo dobro znaju da naprave razliku između onih koji iskreno pristupaju i prave rezultate i onih koji demagoški propagiraju svoje političke ciljeve – istakla je, između ostalog, predsednica kikindskog odbora SNS.
Ovom prilikom, podeljeno je 60 zahvalnica članovima koje su predložili mesni odbori. SNS u Kikindi danas broji bezmalo 4.700 članova.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović zajedno sa potpredsednikom i pokrajinskim sekretarom za zdravstvo profesorom dr Zoranom Gojkovićem i direktorom Uprave za kapitalna ulaganja Milošem Maletićem posetio je Kikindu. Sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, narodnim poslanikom Milenkom Jovanovim, pokrajinskim poslanicima Stanislavom Hrnjak i Miodragom Bulajićem, načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem, zamenicom gradonačelnika Dijanom Jakšić Kiurski, pomoćnikom gradonačelnika Svetislavom Vukmiricom, članom Gradskog veća Nebojšom Jovanovim i direktorom JP „Kikinda“ Čedom Gverom, posetili su gradilište na uglu ulica Semlačke i Braće Laković gde je u toku izgradnja sekundarne atmosferske kanalizacije, kao i rekonstruisani deo Zavoda za javno zdravlje.
U delovim ulica Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Laković i Semlačke radovi su počeli krajem avgusta i biće gotovi do kraja godine, a posao se izvodi zahvaljujući zajedničkom ulaganju Grada i Pokrajine, istakao je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Zadovoljstvo nam je što u Kikindi možemo da ugostimo predsednika Vlade Vojvodine Igora Mirovića sa saradnicima. Izgradnja atmosferske kanalizacije u koju će biti uloženo 150 miliona dinara samo je jedan od projekata koje smo ove godine realizovali uz svesrdnu pomoć Pokrajine i Uprave za kapitalna ulaganja. Zahvaljujem se na razumevanju problema građana i podršci u Vladi Vojvodine da ih rešavamo i tako unapređujemo život u našoj sredini. Hvala i našim predstavnicima u Pokrajini koji se bore za svoj Grad. Ulice su raskopane, ali sa dobrim razlogom jer se menjaju vodovodne cevi, gradi se atmosferska kanalizacija, ulaže se u škole i vrtiće, u sela gde će biti izgrađena četiri postrojenja za preradu pijaće vode. Samo u ovoj godini Vlada Vojvodine podržala je kapitalna ulaganja u Kikindu sa 700 miliona dinara i mi ćemo znati to da cenimo, ali se nećemo zaustaviti. Imamo nove projekte koji su važni za moje Kikinđane, a odnose se na putnu infrastrukturu, izgradnju fekalne i atmosferske kanalizacije i mnoge druge koji će naš grad učiniti boljim i lepšim – rekao je Lukač.
Prizemlje Zavoda za javno zdravlje, gde se nalazi Epidemiološka služba, rekonstruisano je u dve faze zajedničkim ulaganjem sa vojvođanskom Vladom. Ova ustanova pokriva teritoriju na kojoj živi više od 110.000 stanovnika i sada ima mnogo bolje uslove za rad.
– Završena je i rekonstrukcija vodovodne mreže tokom koje su zamenjene azbest cementne cevi postavljene još šezdesetih godina prošlog veka. Izdvojili smo sredstva za rekonstrukciju u Osnovnoj školi „Feješ Klara“, ali i hitne intervencije u Školi „Sveti Sava“ i Gimnaziji „Dušan Vasiljev“. Ja sam bio jedan od onih koji se još 2012. godine zalagao za ulaganja u Industrijsku zonu koja daje rezultate. Tu ne smemo da stanemo jer Kikinda je najvžnije mesto u severnom delu Banatu i narednih godina treba da očekuje više sredstava za realizaciju svojih projekata. Ulaganje je neophodno i u izgradnju kanalizacone mreže u delovim Grada, kao i u atmosfersku kanalizaciju kako bi se izbegli problemi koji nastaju usled velikih količina padavina. Razgovarali smo i o novim projektima i potrebama koje Kikinda ima i narednih nedelja biće poznato u šta će se ulagati naredne godine – poručio je Mirović.
U rekonstrukciju i opremanje Zavoda za javno zdravlje uloženo je 45 miliona dinara od kojih je 20 obezbedila Vlada Vojvodine, a 25 Zavod za javno zdravlje.
Brza saobraćajnica razvojna šansa
– U narednim godinama očekuje nas i izgradnja brze saobraćajnice koja će početi u Somboru. Neće puno vremena proći i uveren sam da ćemo za dve do tri godine i u Kikindi imati prve profile ovog puta. Saobraćajnica će povezati Sombor i Kikindu odnosno severni Banat i srednju i severnu Bačku sa autoputem koji ide od Subotice do Novog Sada. Biće to velika razvojna šansa – rekao je Igor Mirović.
Intenzivni razvoj Srbije
Osim brze saobraćajnice, čuvenog „smajlija“, vojvođanska Vlada ulaže i u Fruškogorski koridor, brzu prugu.
– Investiciona ulaganja govore da je Republika Srbija u fazi intenzivnog razvoja posle decenija zaostajanja za zemljama u regionu i u Evropi. Mi smo, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i višegodišnjoj politici kontiniuiranog ekonomskog razvoja i rasta, uspeli da obezbedimo finansijska sredstva i da realizujemo brojne investicije i ponosni smo zbog toga. Prvi put se u našoj zemlji, a posebno u Pokrajini, posle ko zna koliko decenija, ulaže u kapitalne projekte koji po svojoj vrednosti i tehničko – tehnološkoj složenosti mogu biti uzor i za razvijenije zemlje. Pored toga ulaže se i u lokalne puteve, ulice, rekonstrušu se vodovodne mreže, grade se postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, rekonstruišu se škole, bolnice. Vojvođanska privreda ima odlične rezultate i samim tim raste i broj zaposlenih. U ovoj godini, koja nije laka zbog globalnih izazova, u Vojvodini je 4.500 ljudi više našlo posao u drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal. Siguran sam da građani to prepoznaju. Svi koji kritikuju razvojni poduhvat naše zemlje nisu u pravu i to će vrlo brzo videti, kada se bude izašlo na birališta. Uveren sam da će ljudi glasati za svoje, punije, kućne budžete, za investicije, za rekonstrukcije, brze saobraćajnice, modernije škole i bolnice. Svi oni koji vole svoju zemlju daće najbolju ocenu stanja u kojem se Srbija nalazi – precizirao je Igor Mirović.
Na KIKINDSKOM PORTALU danas od 18 sati pogledajte ekskluzivni intervju sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem. U šetnji gradom, sa urednicom Jelenom Crnogorac, prvi čovek grada govorio je o najaktuelnijim temama:
Rezime dosadašnjeg mandata na najodgovornijoj funkciji u gradu i ocena postignutih rezultata.
Da li je izgradnja fabrike vode kapitalan projekat koji će ispuniti očekivanja Kikinđana?
Kojom trasom će ići brza saobraćajnica Sombor- Kikinda i šta će u praksi značiti ipsilon krak?
Kakve su posledice letošnje blokade računa grada? Da li je promenjen vlasnik Hotela „Narvik” i ima li gradska vlast bilo kakvu nadležnost da rešava pitanje rugla u centru grada?
Da li na terenu, u kontaktima sa sugrađanima, češće čuje pohvale ili kritike?
Izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića i potpredsednik Vlade Miloš Vučević posetio je manifestaciju „Dani ludaje“. Sa domaćinima, gradonačelnikom Nikolom Lukačem, narodnim poslanikom i šefom poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Milenkom Jovanovim i pokrajinskom poslanicom Stanislavom Hrnjak, kao i predstavnicima pokrajine, pokrajinskim sekretarom za sport Danetom Bastom i Srđanom Kruževićem, generalnim direktorom JVP „Vode Vojvodine”, posetio je „Banatski fruštuk“, „Evropski kutak“, ulicu Starih zanata, Gostinsku sobu. Razgovarao je sa članicama udruženja žena, lokalnim poljoprivrednim proizvođačima, ali i gostima iz Istočnog Sarajeva, Lopara i drugih delova Srbije.
Da je naš grad prestonica ludaja potpredsednik Vučević uverio se pošto je, zajedno sa gradonačelnikom Lukačem, uručio nagrade i pehare odgajivačima tikve koji su ove godine bili najuspešniji.
– Čestitam vam na tome kako ste od ludaje napravili brend i podsetili sve nas da itekako imamo odlične proizvode u našoj državi. Zaboravljamo ono što nas je krasilo vekovima, a Banat je bio poznat po proizvodnji ludaja. Kada vidim ove plodove siguran sam da ćemo uz pomoć njih moći da proverimo ono što vi, Kikinđani, tvrdite da kada se popnete na ludaju vidite ceo Banat. Čestitam komšijama iz Mađarske na pobedi uz želju da imamo najbolje moguće odnose kako sa njima, tako i sa prijateljima iz svih drugih država – istakao je Vučević.
Dodao je i da mu je drago što je video prijatelje iz drugih gradova širom Srbije, ali i drugih država.
– Došli su da uživaju u kikindskom gostoprimstvu, u gradu koji zaslužuje da bude na mapi dešavanja u našoj državi. Nadam se, želim i verujem da ćemo veoma brzo lakše i sigurnije dolaziti do vas, da ćemo da izgradimo čuveni smajli, da nam budu sigurniji i bolji putevi, da još više gostiju dođe u Kikindu. Da rešite problem hotela „Narvik“, koji je nasleđen, da stvarate nove prilike za bolji život Kikinđana i svih u severnom Banatu koji su okrenuti ka vašem gradu. U ime predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, čestitam vam na sjajnoj manifestaciji, gostoprimstvu i želim sreću porodicama jer „Dani ludaje“ su porodični praznik. Mi verujemo u porodicu i ponosni smo na naše majke i očeve, bake i deke i držimo se zajedno. Volimo našu Kikindu i ravan Banat i ludaju – zaključio je potpredsednik Vlade Miloš Vučević.
Obraćajući se okupljenima na Gradskom trgu Nikola Lukač poželeo je dobrodošlicu svim gostima i istakao da Kikinđani tokom četiri dana manifestacije punog srca dočekuju sve koji dođu u grad dobrih ljudi.
– Za nas su „Dani ludaje“ najvažnija manifestacija kroz koju negujemo tradiciju, kulturu i običaje svih koji žive u našoj Kikindi. Dragi gosti uživajte, a mojim Kikinđanima želim da poručim da čuvamo, poštujemo i pomažemo jedni druge kako bi zajednički kreirali još bolju budućnost za naš grad – poručio je gradonačelnik Lukač.
Centralni dan 38. „Dana ludaje” je subota 16. septembra. Već od 10 sati „Banatski fruštuk” obradovaće sva čula sladokusaca. Sa slanim i slatkim đakonijama, specijalitetima sa ludaje, jelima koja vraćaju u detinjstvo, tradicionalnom kuhinjom predstaviće se udruženja žena sa teritorije Grada i okolnih mesta. Vredne domaćice pripremaju se za ovaj dan i sa radošću očekuju posetioce, kako bi ih ugostile.
Deo Gradskog trga biće pretvoren i u Evropski kutak. Ove godine predstaviće se gosti iz osam gradova među kojima su predstavnici Istočnog Sarajeva koji tradicionalno posećuju Kikindu i podržavaju našu najveću manifestaciju, Valjeva, Lopara, Nove Crnje Zrenjanina.
Najlepša gostinska soba u Evropi imaće i muzičko-scenski program koji će okupiti izvođače iz grada i svih mesnih zajednica. Predstaviće se i gosti kulturno-umetnička društva iz Rumunije i Osenice i Krepoljina, okolina Žagubice. Da li će novi rekord biti postavljen ove godine, saznaćemo u subotu na Trgu, centralna manifestacija počeće u 17 časova.
U porti hrama Uspenija Presvete Bogorodice u Ruskom Selu, upriličeno je otkrivanje i osvećenje spomenika patrijarhu i vođi velike seobe Srba Arseniju III Čarnojeviću, rad Dušana Belovića, učitelja u penziji iz Ruskog Sela. Svečanost je, pored gradonačelnika Nikole Lukača sa saradnicima, predstavnika Okruga i Mesne zajednice, okupila istaknute zvanice- ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Nikolu Selakovića, narodnog poslanika Milenka Jovanova, generala Milorada Stupara, predstavnike Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-18, njihovih potomaka i poštovalaca, kao i veliki broj meštana.
Ministar Selaković istakao je značaj izgradnje i negovanja kulture sećanja poručivši da čuvajući narod, čuvamo i budućnost.
– Krajem 17. veka srpski narod koji se našao u čeljustima velikih sila i borbi velikih carstava, zadesila je ogromna nevolja pretočena u veliku seobu Srba koja je bila bežanje od sigurne smrti, bola i patnje ka traganju za slobodom. Na čelo tog naroda koji je, između ostalog, svoj dom našao i ovde, na severu Banata, stao je patrijarh Arsenije III Čarnojević. Ovo je bilo jedno od sela kolonizovanih nakon Balkanskih i Prvog svetskog rata, u kojima su srpski ratni dobrovoljci iz severne Dalmacije. Like, Hercegovine, Bosanske Krajine, Korduna, Banije, ali i druge strane okeana odazvavši se pozivu svoje matice, probili Solunski front i kao dobrovoljci, od kralja Petra i kralja Aleksandra dobili ovde svoje posede- podsetio je ministar Selaković i istakao:
– Vredna je lekcija koju smo naučili iz te strašne istorijske epohe, a to je, da je u teškim vremenima, najvažniji cilj svakog od nas ko se nalazi na odgovornoj funkciji, da čuvamo slobodu, nezavisnost, Srbiju, ali i da čuvamo naš narod. Spasavajući Srbe od sigurne turske odmazde, patrijarh Arsenije III Čarnojević je spasavao nadu da ćemo jednog dana obnoviti državu, što smo i učinili. To danas zna i državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom Vučićem kada na svaki mogući način se trudimo da sačuvamo srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer bez naroda, svaka naša borba je uzaludna- poručio je ministar Selaković.
Kako je ukazao, danas se obeležava i godišnjica najstarijeg boračkog udruženja u Srbiji –Udruženja srpskih ratnih dobrovoljaca od 1912 do 1918, njihovih potomaka i poštovalaca koje slavi 120 godina od osnivanja.
Sloboda je najskuplja srpska reč, slobodu smo branili i ginuli za nju, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Veliko mi je zadovoljstvo i čast što sam prisustvovao otkrivanju spomenika jednoj istorijskoj ličnosti čija je hrabrost i odvažnost izuzetno značajna za Srbe i Srbiju. Ruskoselci, Grad, Ministarstva i SPC zajednički smo podigli ovaj velelepni spomenik da nas podseća na tu hrabrost, ali i značaj slobode u našem narodu- kako se ona čuva, bori za nju i da se sećamo svih koji su dali živote da bismo mi danas uživali u slobodi. Spomenik nas opominje da čuvamo jedni druge, pravoslavlje, srpstvo i da u se u miru borimo za bolji život- poručio je Lukač.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je vladika banatski Nikanor, koji je zajedno sa prisutnim sveštenstvom osveštao spomenik.
– Ovaj veličanstveni spomenik podseća nas na još veličanstveniju ličnost Arsenija III Čarnojevića, praoca ovog mesta, uz kojeg se danas sećamo i naših velikih i cenjenih vojskovođa i rodoljuba koji su dali svoje živote. Svoj odnos prema Srbiji moramo menjati mi sami. Čuvajmo sebe u Srbiji koja nam garantuje slobodu, sve hoće da učine da unište to što jesmo –istakao je vladika banatski Nikanor.
U porti ruskoselskog Hrama nalazi se grobnica porodice Čarnojević, to su dalji srodnici patrijarha Arsenija, podsetio je protonamesnik Slobodan Divljakov.
– Ovo je vrlo važan dan za nas. Sećanje na velike ljude i vrednosti koje oni nose ne menjaju se, bez obzira na tehnološki napredak. Srpska pravoslavna crkva baštini vrednosti da čovek kroz požrtvovanje i ljubav za druge čini vredna i divna dela– rekao je Divljakov.
U svečanom programu nastupili su hor Sveti Serafim Sarovski iz Zrenjanina i ADZNM „Gusle”.
Stanovnici Mokrina, Banatskog Velikog Sela i Bašaida danas su u prilici da obave besplatne preventivne dermatološke preglede u ambulantama u svojim selima, za koje nisu potrebni knjižica, uput niti zakazivanje.
Preglede, za koje vlada veliko interesovanje, organizovalo je Udruženje dermatovenerologa Srbije, u saradnji sa Domom zdravlja i Gradskom upravom. Podršku akciji pružila je pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.
Udruženje želi da skrene pažnju na značaj rane dijagnostike karcinoma kože, bolesti koja je u stalnom porastu poslednjih godina.
– Poljoprivredno i seosko stanivništvo zbog načina života i obaveza više je izloženo UV radijaciji i ta grupa se ubraja u rizičnu, ima veću incidencu pojave kožnih karcinoma. Najvažnija je rana dijagnostika tumora kože jer tada, osim hirurške, dalja onkološka terapija nije potrebna. Raduje me veliki odziv meštana što nam je i cilj. Tu su dermatolozi iz Beograda, Novog Sada i Opšte bolnice Kikinda – rekla je profesor dr Danica Tiodorović, predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije.
Ona je napomenula da se, prema statistici, na godišnjem nivou otkrije oko 650 melanoma, ali da svakodnevni, ambulantni rad lekara pokazuje da učestalost melanoma i drugih nemelanomskih karcinoma beleži frapantan porast, dok posebno zabrinjava njihovo otkrivanje kod populacije mlađe od 30 godina, pa čak i od 18 godina. Dr Tiodorović je dodala da je potrebna edukacija o pravilnom ponašanju na suncu i opasnostima pregorevanja.
Na značaj ove kampanje Udruženja dermatovenerologa Srbije, kao i veliki odziv sugrađana, ukazala je pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.
– Udruženje dermatovenerologa Srbije prepoznalo je Grad Kikindu kao mesto gde treba da dođu i urade preventivne preglede. Ovo nije prvi put, ali je veoma značajno. Sa njima smo dogovorili da se ovoga puta, pregledi organizuju u ova tri mesta. Naše stanovništvo, uglavnom, na listi svojih prioriteta nema ovu vrstu pregleda, a preventiva je ključna da bi čovek bio zdrav. Grad Kikinda je uvek partner ovakvim kampanjama. Danas stanovnicima Mokrina, Bašaida i Velikog Sela nije potrebna knjižica za preglede koje obavljaju eminentni profesori, dermatolozi, a samo njihovo interesovanje pokazuje da su preventivni pregledi potrebni, i da bi bilo dobro da ih organizujemo češće. To sam i rekla u razgovoru sa dr Tiodorović, da Kikindu uvrste i naredni put, i mi ćemo preglede organizovati i u drugim naseljenim mestima kao i u samom gradu- rekla je Stanislava Hrnjak.
Dr Siniša Jolić iz Opšte bolnice Kikinda ukazuje da se u okviru kampanje radi kompletan skrining i da je vrlo važan samopregled, te ako se primeti promena, brzo reaguje obraćanjem lekaru.
– Danas se u sve tri ambulante radi dermoskopija sa ciljem da se otkrije ukoliko postoji promena. U kikindskoj bolnici, otkrijemo mesečno jedan do dva melanoma, dok su bazocelularni i spinocelularni još učestaliji. U Opštoj bolnici je služba dermatovenerologije dobro organizovana i bez velikih peripetija građani mogu doći do nas na preglede– kaže dr Jolić.
U ambulanti u Mokrinu pregledi su od 10 do 12 časova, u Banatskom Velikom Selu od 12.30 do 14.30, a u ambulanti u Bašaidu su od 12.30 do 14.30 časova. Pored dr Tiodorović i dr Jolića, meštane tri kikindska sela pregledaju i drugi specijalisti među kojima i docent dr Tatjana Roš, primarijus dr Miroslav Dinić i docent dr Tatjana Radević.
Nadovezao se Štefanek:
Lukač je zaključio:
