Јансену Анталу, Јозефу Круменахеру, као ни Ђули Прајсу, није пошло за руком да отворе први стални биоскоп у Великој Кикинди. Тадашња градска власт није им дала зелено светло.
У оштрој конкуренцији, истакнута земљорадничка породица Лисул успела је да добије дозволу за рад и отвори први биоскоп у граду. „Ураније” је почела са приказивањем филмова 1911. године. Други стални биоскоп отворен је већ наредне године. Понуде су претходно стигле од Милана Табаковића, грађевинског инжењера и архитекте из Арада и Молнар Кароља и Артура Ревеса, произвођача и трговаца електронском опремом.
Кроз узбудљив историјат биоскопског живота у Кикинди водимо вас у овој емисији „Лепе вароши”, у којој нам је саговорник Срђан Сивчев, историчар и аутор две књиге о биоскопима и филмском животу у нашем граду.
Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Снажну подршку Српској напредној странци и политици председника Александра Вучића потврдио је oгроман одзив суграђана који су вечерас дошли у страначке просторије да својим потписима подрже изборну листу „Александар Вучић- Србија не сме да стане”.
ОГРОМНА ГУЖВА ИСПРЕД ГРАДСКОГ ОДБОРА СНС
У Градском одбору у Кикинди суграђани су у дугим редовима стрљиво чекали да дају свој потпис подршке и тако још једном потврдили да су за континуитет државотворне политике председника Вучића и СНС-а за успешну и просперитетну Србију.
У оптимистичној атмосфери, уз одличну организацију, за само сат времена подршку листи пружило је око хиљаду суграђана који су похрлили у седиште Градског одбора, али и у месне заједнице у селима- о чему сведочи и наш видео.
Дилему нису имали ни становници у селима који су такође демонстрирали снажну подршку изборној листи напредњака ( фото на крају текста).
Подсетимо, председник Србије Александар Вучић данас је расписао ванредне парламентарне изборе за 17. децембар. Како је Вучић истакао, веома је важно да Србија сачува мир, стабилност и унутрашњу кохезију и покаже демократичност.
„Рекао бих да је ова кампања прилика да на цивилизован начин прикажемо различите идеје, програме, политике који треба да се такмиче, али који никада неће угрозити наше виталне државне, народне и националне интересе“, истакао је председник Вучић.
Свим учесницима у кампањи пожелео је добар резултат у представљању својих идеја и циљева.
„Желим им да све то чине на демократски и цивилизован начин, за грађане Србије је важно да најбољи програми и идеје победе. Уверен сам да учвршћујемо демократију и обезбеђујемо сигуран пут у будућност нашој деци. Живела Србија, нека су нам срећни избори“, закључио је Вучић.
Други Мали сајам спорта у Кикинди, на коjeм се представљају клубови из града и наших села, отворио је данас у „Језеру” Давор Штефанек, председник Спортског савеза Србије, а присутан је био и републички министар спорта Зоран Гајић, који је имао састанак у Градској кући с градоначелником Николом Лукачем, као и Дане Баста покрајински секретар за спорт и омладину.
– Кикинда је град спорта, историја вам је на високом нивоу и код вас сајам спорта може да буде сваки дан, а оволико деце која нису само доведена већ се по покретима види да су у систему тренинга нека уживају у сваком тренутку – рекао је Гајић.
Надовезао се Штефанек:
– Имамо одличну сарадњу са кикиндским Спортским савезом, а ваш град спорта улаже много новца у спортске делатности и увек су та средства оправдана. Овај 10. Мали сајам спорта а други код вас је један од најбоље организованих у целој Србији. Држава улаже много у спорт и док год буде тако биће и успеха и олимпијских медаља.
Лукач је закључио:
– Преко 70 клубова са више од 300 малишана овде треба да се, пре свега, играју спорта. Ова дивна прича у Кикинди граду спорта је остварена захваљујући Минстарству спорта, Спортском савезу и покрајинском секретаријату и хвала им на томе. Пуна трибина малишана који су дошли ово да виде такође је нешто лепо и можда баш данас многи од њих постану нови чланови ових наших клубова, а ова деца која су нам се на паркету хале представила можда једног дана буду и на великој сцени па да представљају не само Кикинду већ и државу и да у њихову част буде свирана химна Србије. На нама је да им створимо још боље услове у инфраструктури.
У Градском одбору Српске напредне странке у Кикинди вечерас је, пригодном свечаношћу обележено 15 година од оснивања странке. Члановима и симпатизерима обратила се председница Градског одбора Станислава Хрњак.
– Пре 15 година основали смо странку са јасном идејом, програмом, искреним приступом и политиком која је дала конкретне резултате. Србија више није иста земља, има 550.000 радника више, раст плата и пензија, улаже се у образовање. здравство, научнотехнолошки развој, индустријске зоне, и сви сегменти друштва бележе озбиљан напредак. Било је пуно изазова, али као што смо и пре 15 година, без подршке било ког медија, ишли од куће до куће, разговарали са грађанима, ширили мрежу активиста и промовисали своју политику, то радимо и данас.
– Нама је мишљење суграђана веома важно, спрам тога и постављамо циљеве и ово прво полувреме завршавамо са озбиљним напретком. Планови су нам да, у сусрет изборима, представимо циљеве у свим сферама друштва, а грађани ће дати суд. Уверена сам да врло добро знају да направе разлику између оних који искрено приступају и праве резултате и оних који демагошки пропагирају своје политичке циљеве – истакла је, између осталог, председница кикиндског одбора СНС.
Овом приликом, подељено је 60 захвалница члановима које су предложили месни одбори. СНС у Кикинди данас броји безмало 4.700 чланова.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић заједно са потпредседником и покрајинским секретаром за здравство професором др Зораном Гојковићем и директором Управе за капитална улагања Милошем Малетићем посетио је Кикинду. Са градоначелником Николом Лукачем, народним послаником Миленком Јовановим, покрајинским посланицима Станиславом Хрњак и Миодрагом Булајићем, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем, заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски, помоћником градоначелника Светиславом Вукмирицом, чланом Градског већа Небојшом Јовановим и директором ЈП „Кикинда“ Чедом Гвером, посетили су градилиште на углу улица Семлачке и Браће Лаковић где је у току изградња секундарне атмосферске канализације, као и реконструисани део Завода за јавно здравље.
У деловим улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке радови су почели крајем августа и биће готови до краја године, а посао се изводи захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине, истакао је градоначелник Никола Лукач.
– Задовољство нам је што у Кикинди можемо да угостимо председника Владе Војводине Игора Мировића са сарадницима. Изградња атмосферске канализације у коју ће бити уложено 150 милиона динара само је један од пројеката које смо ове године реализовали уз свесрдну помоћ Покрајине и Управе за капитална улагања. Захваљујем се на разумевању проблема грађана и подршци у Влади Војводине да их решавамо и тако унапређујемо живот у нашој средини. Хвала и нашим представницима у Покрајини који се боре за свој Град. Улице су раскопане, али са добрим разлогом јер се мењају водоводне цеви, гради се атмосферска канализација, улаже се у школе и вртиће, у села где ће бити изграђена четири постројења за прераду пијаће воде. Само у овој години Влада Војводине подржала је капитална улагања у Кикинду са 700 милиона динара и ми ћемо знати то да ценимо, али се нећемо зауставити. Имамо нове пројекте који су важни за моје Кикинђане, а односе се на путну инфраструктуру, изградњу фекалне и атмосферске канализације и многе друге који ће наш град учинити бољим и лепшим – рекао је Лукач.
Приземље Завода за јавно здравље, где се налази Епидемиолошка служба, реконструисано је у две фазе заједничким улагањем са војвођанском Владом. Ова установа покрива територију на којој живи више од 110.000 становника и сада има много боље услове за рад.
– Завршена је и реконструкција водоводне мреже током које су замењене азбест цементне цеви постављене још шездесетих година прошлог века. Издвојили смо средства за реконструкцију у Основној школи „Фејеш Клара“, али и хитне интервенције у Школи „Свети Сава“ и Гимназији „Душан Васиљев“. Ја сам био један од оних који се још 2012. године залагао за улагања у Индустријску зону која даје резултате. Ту не смемо да станемо јер Кикинда је највжније место у северном делу Банату и наредних година треба да очекује више средстава за реализацију својих пројеката. Улагање је неопходно и у изградњу канализацоне мреже у деловим Града, као и у атмосферску канализацију како би се избегли проблеми који настају услед великих количина падавина. Разговарали смо и о новим пројектима и потребама које Кикинда има и наредних недеља биће познато у шта ће се улагати наредне године – поручио је Мировић.
У реконструкцију и опремање Завода за јавно здравље уложено је 45 милиона динара од којих је 20 обезбедила Влада Војводине, а 25 Завод за јавно здравље.
Брза саобраћајница развојна шанса
– У наредним годинама очекује нас и изградња брзе саобраћајнице која ће почети у Сомбору. Неће пуно времена проћи и уверен сам да ћемо за две до три године и у Кикинди имати прве профиле овог пута. Саобраћајница ће повезати Сомбор и Кикинду односно северни Банат и средњу и северну Бачку са аутопутем који иде од Суботице до Новог Сада. Биће то велика развојна шанса – рекао је Игор Мировић.
Интензивни развој Србије
Осим брзе саобраћајнице, чувеног „смајлија“, војвођанска Влада улаже и у Фрушкогорски коридор, брзу пругу.
– Инвестициона улагања говоре да је Република Србија у фази интензивног развоја после деценија заостајања за земљама у региону и у Европи. Ми смо, захваљујући председнику Александру Вучићу и вишегодишњој политици континиуираног економског развоја и раста, успели да обезбедимо финансијска средства и да реализујемо бројне инвестиције и поносни смо због тога. Први пут се у нашој земљи, а посебно у Покрајини, после ко зна колико деценија, улаже у капиталне пројекте који по својој вредности и техничко – технолошкој сложености могу бити узор и за развијеније земље. Поред тога улаже се и у локалне путеве, улице, реконструшу се водоводне мреже, граде се постројења за пречишћавање отпадних вода, реконструишу се школе, болнице. Војвођанска привреда има одличне резултате и самим тим расте и број запослених. У овој години, која није лака због глобалних изазова, у Војводини је 4.500 људи више нашло посао у другом кварталу у односу на први квартал. Сигуран сам да грађани то препознају. Сви који критикују развојни подухват наше земље нису у праву и то ће врло брзо видети, када се буде изашло на биралишта. Уверен сам да ће људи гласати за своје, пуније, кућне буџете, за инвестиције, за реконструкције, брзе саобраћајнице, модерније школе и болнице. Сви они који воле своју земљу даће најбољу оцену стања у којем се Србија налази – прецизирао је Игор Мировић.
На КИКИНДСКОМ ПОРТАЛУ данас од 18 сати погледајте ексклузивни интервју са градоначелником Николом Лукачем. У шетњи градом, са уредницом Јеленом Црногорац, први човек града говорио је о најактуелнијим темама:
Резиме досадашњег мандата на најодговорнијој функцији у граду и оцена постигнутих резултата.
Да ли је изградња фабрике воде капиталан пројекат који ће испунити очекивања Кикинђана?
Којом трасом ће ићи брза саобраћајница Сомбор- Кикинда и шта ће у пракси значити ипсилон крак?
Какве су последице летошње блокаде рачуна града? Да ли је промењен власник Хотела „Нарвик” и има ли градска власт било какву надлежност да решава питање ругла у центру града?
Да ли на терену, у контактима са суграђанима, чешће чује похвале или критике?
Изасланик председника Србије Александра Вучића и потпредседник Владе Милош Вучевић посетио је манифестацију „Дани лудаје“. Са домаћинима, градоначелником Николом Лукачем, народним послаником и шефом посланичке групе СНС у Скупштини Србије Миленком Јовановим и покрајинском посланицом Станиславом Хрњак, као и представницима покрајине, покрајинским секретаром за спорт Данетом Бастом и Срђаном Кружевићем, генералним директором ЈВП „Воде Војводине”, посетио је „Банатски фруштук“, „Европски кутак“, улицу Старих заната, Гостинску собу. Разговарао је са чланицама удружења жена, локалним пољопривредним произвођачима, али и гостима из Источног Сарајева, Лопара и других делова Србије.
Да је наш град престоница лудаја потпредседник Вучевић уверио се пошто је, заједно са градоначелником Лукачем, уручио награде и пехаре одгајивачима тикве који су ове године били најуспешнији.
– Честитам вам на томе како сте од лудаје направили бренд и подсетили све нас да итекако имамо одличне производе у нашој држави. Заборављамо оно што нас је красило вековима, а Банат је био познат по производњи лудаја. Када видим ове плодове сигуран сам да ћемо уз помоћ њих моћи да проверимо оно што ви, Кикинђани, тврдите да када се попнете на лудају видите цео Банат. Честитам комшијама из Мађарске на победи уз жељу да имамо најбоље могуће односе како са њима, тако и са пријатељима из свих других држава – истакао је Вучевић.
Додао је и да му је драго што је видео пријатеље из других градова широм Србије, али и других држава.
– Дошли су да уживају у кикиндском гостопримству, у граду који заслужује да буде на мапи дешавања у нашој држави. Надам се, желим и верујем да ћемо веома брзо лакше и сигурније долазити до вас, да ћемо да изградимо чувени смајли, да нам буду сигурнији и бољи путеви, да још више гостију дође у Кикинду. Да решите проблем хотела „Нарвик“, који је наслеђен, да стварате нове прилике за бољи живот Кикинђана и свих у северном Банату који су окренути ка вашем граду. У име председника Републике Србије Александра Вучића, честитам вам на сјајној манифестацији, гостопримству и желим срећу породицама јер „Дани лудаје“ су породични празник. Ми верујемо у породицу и поносни смо на наше мајке и очеве, баке и деке и држимо се заједно. Волимо нашу Кикинду и раван Банат и лудају – закључио је потпредседник Владе Милош Вучевић.
Обраћајући се окупљенима на Градском тргу Никола Лукач пожелео је добродошлицу свим гостима и истакао да Кикинђани током четири дана манифестације пуног срца дочекују све који дођу у град добрих људи.
– За нас су „Дани лудаје“ најважнија манифестација кроз коју негујемо традицију, културу и обичаје свих који живе у нашој Кикинди. Драги гости уживајте, а мојим Кикинђанима желим да поручим да чувамо, поштујемо и помажемо једни друге како би заједнички креирали још бољу будућност за наш град – поручио је градоначелник Лукач.
Централни дан 38. „Дана лудаје” је субота 16. септембра. Већ од 10 сати „Банатски фруштук” обрадоваће сва чула сладокусаца. Са сланим и слатким ђаконијама, специјалитетима са лудаје, јелима која враћају у детињство, традиционалном кухињом представиће се удружења жена са територије Града и околних места. Вредне домаћице припремају се за овај дан и са радошћу очекују посетиоце, како би их угостиле.
Део Градског трга биће претворен и у Европски кутак. Ове године представиће се гости из осам градова међу којима су представници Источног Сарајева који традиционално посећују Кикинду и подржавају нашу највећу манифестацију, Ваљева, Лопара, Нове Црње Зрењанина.
Најлепша гостинска соба у Европи имаће и музичко-сценски програм који ће окупити извођаче из града и свих месних заједница. Представиће се и гости културно-уметничка друштва из Румуније и Осенице и Крепољина, околина Жагубице. Да ли ће нови рекорд бити постављен ове године, сазнаћемо у суботу на Тргу, централна манифестација почеће у 17 часова.
У порти храма Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу, уприличено је откривање и освећење споменика патријарху и вођи велике сеобе Срба Арсенију III Чарнојевићу, рад Душана Беловића, учитеља у пензији из Руског Села. Свечаност је, поред градоначелника Николе Лукача са сарадницима, представника Округа и Месне заједнице, окупила истакнуте званице- министра за рад, запошљавање борачка и социјална питања Николу Селаковића, народног посланика Миленка Јованова, генерала Милорада Ступара, представнике Удружења ратних добровољаца 1912-18, њихових потомака и поштовалаца, као и велики број мештана.
Министар Селаковић истакао је значај изградње и неговања културе сећања поручивши да чувајући народ, чувамо и будућност.
– Крајем 17. века српски народ који се нашао у чељустима великих сила и борби великих царстава, задесила је огромна невоља преточена у велику сеобу Срба која је била бежање од сигурне смрти, бола и патње ка трагању за слободом. На чело тог народа који је, између осталог, свој дом нашао и овде, на северу Баната, стао је патријарх Арсеније III Чарнојевић. Ово је било једно од села колонизованих након Балканских и Првог светског рата, у којима су српски ратни добровољци из северне Далмације. Лике, Херцеговине, Босанске Крајине, Кордуна, Баније, али и друге стране океана одазвавши се позиву своје матице, пробили Солунски фронт и као добровољци, од краља Петра и краља Александра добили овде своје поседе- подсетио је министар Селаковић и истакао:
– Вредна је лекција коју смо научили из те страшне историјске епохе, а то је, да је у тешким временима, најважнији циљ сваког од нас ко се налази на одговорној функцији, да чувамо слободу, независност, Србију, али и да чувамо наш народ. Спасавајући Србе од сигурне турске одмазде, патријарх Арсеније III Чарнојевић је спасавао наду да ћемо једног дана обновити државу, што смо и учинили. То данас зна и државно руководство на челу са председником Вучићем када на сваки могући начин се трудимо да сачувамо српски народ на Косову и Метохији, јер без народа, свака наша борба је узалудна- поручио је министар Селаковић.
Како је указао, данас се обележава и годишњица најстаријег борачког удружења у Србији –Удружења српских ратних добровољаца од 1912 до 1918, њихових потомака и поштовалаца које слави 120 година од оснивања.
Слобода је најскупља српска реч, слободу смо бранили и гинули за њу, рекао је градоначелник Никола Лукач.
– Велико ми је задовољство и част што сам присуствовао откривању споменика једној историјској личности чија је храброст и одважност изузетно значајна за Србе и Србију. Рускоселци, Град, Министарства и СПЦ заједнички смо подигли овај велелепни споменик да нас подсећа на ту храброст, али и значај слободе у нашем народу- како се она чува, бори за њу и да се сећамо свих који су дали животе да бисмо ми данас уживали у слободи. Споменик нас опомиње да чувамо једни друге, православље, српство и да у се у миру боримо за бољи живот- поручио је Лукач.
Свету архијерејску литургију служио је владика банатски Никанор, који је заједно са присутним свештенством освештао споменик.
– Овај величанствени споменик подсећа нас на још величанственију личност Арсенија III Чарнојевића, праоца овог места, уз којег се данас сећамо и наших великих и цењених војсковођа и родољуба који су дали своје животе. Свој однос према Србији морамо мењати ми сами. Чувајмо себе у Србији која нам гарантује слободу, све хоће да учине да униште то што јесмо –истакао је владика банатски Никанор.
У порти рускоселског Храма налази се гробница породице Чарнојевић, то су даљи сродници патријарха Арсенија, подсетио је протонамесник Слободан Дивљаков.
– Ово је врло важан дан за нас. Сећање на велике људе и вредности које они носе не мењају се, без обзира на технолошки напредак. Српска православна црква баштини вредности да човек кроз пожртвовање и љубав за друге чини вредна и дивна дела– рекао је Дивљаков.
У свечаном програму наступили су хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина и АДЗНМ „Гусле”.
Становници Мокрина, Банатског Великог Села и Башаида данас су у прилици да обаве бесплатне превентивне дерматолошке прегледе у амбулантама у својим селима, за које нису потребни књижица, упут нити заказивање.
Прегледе, за које влада велико интересовање, организовало је Удружење дерматовенеролога Србије, у сарадњи са Домом здравља и Градском управом. Подршку акцији пружила је покрајинска посланица Станислава Хрњак.
Удружење жели да скрене пажњу на значај ране дијагностике карцинома коже, болести која је у сталном порасту последњих година.
– Пољопривредно и сеоско станивништво због начина живота и обавеза више је изложено УВ радијацији и та група се убраја у ризичну, има већу инциденцу појаве кожних карцинома. Најважнија је рана дијагностика тумора коже јер тада, осим хируршке, даља онколошка терапија није потребна. Радује ме велики одзив мештана што нам је и циљ. Ту су дерматолози из Београда, Новог Сада и Опште болнице Кикинда – рекла је професор др Даница Тиодоровић, председница Удружења дерматовенеролога Србије.
Она је напоменула да се, према статистици, на годишњем нивоу открије око 650 меланома, али да свакодневни, амбулантни рад лекара показује да учесталост меланома и других немеланомских карцинома бележи фрапантан пораст, док посебно забрињава њихово откривање код популације млађе од 30 година, па чак и од 18 година. Др Тиодоровић је додала да је потребна едукација о правилном понашању на сунцу и опасностима прегоревања.
На значај ове кампање Удружења дерматовенеролога Србије, као и велики одзив суграђана, указала је покрајинска посланица Станислава Хрњак.
– Удружење дерматовенеролога Србије препознало је Град Кикинду као место где треба да дођу и ураде превентивне прегледе. Ово није први пут, али је веома значајно. Са њима смо договорили да се овога пута, прегледи организују у ова три места. Наше становништво, углавном, на листи својих приоритета нема ову врсту прегледа, а превентива је кључна да би човек био здрав. Град Кикинда је увек партнер оваквим кампањама. Данас становницима Мокрина, Башаида и Великог Села није потребна књижица за прегледе које обављају еминентни професори, дерматолози, а само њихово интересовање показује да су превентивни прегледи потребни, и да би било добро да их организујемо чешће. То сам и рекла у разговору са др Тиодоровић, да Кикинду уврсте и наредни пут, и ми ћемо прегледе организовати и у другим насељеним местима као и у самом граду- рекла је Станислава Хрњак.
Др Синиша Јолић из Опште болнице Кикинда указује да се у оквиру кампање ради комплетан скрининг и да је врло важан самопреглед, те ако се примети промена, брзо реагује обраћањем лекару.
– Данас се у све три амбуланте ради дермоскопија са циљем да се открије уколико постоји промена. У кикиндској болници, откријемо месечно један до два меланома, док су базоцeлуларни и спиноцелуларни још учесталији. У Општој болници је служба дерматовенерологије добро организована и без великих перипетија грађани могу доћи до нас на прегледе– каже др Јолић.
У амбуланти у Мокрину прегледи су од 10 до 12 часова, у Банатском Великом Селу од 12.30 до 14.30, а у амбуланти у Башаиду су од 12.30 до 14.30 часова. Поред др Тиодоровић и др Јолића, мештане три кикиндска села прегледају и други специјалисти међу којима и доцент др Татјана Рош, примаријус др Мирослав Динић и доцент др Татјана Радевић.
Надовезао се Штефанек:
Лукач је закључио:
