Da od 14. do 17. septembra budu gosti Kikinde i najveće i najdugovečnije ovdašnje turističke manifestacije „Dani ludaje”, Turistička organizacija Grada Kikinde poziva i brojne posetioce 44. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu. Kikinda se, u okviru turističke ponude Vojvodine, danas predstavlja u paviljonu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.
-Kao dobitnici sertifikata „Najbolje iz Vojvodine”, dobili smo sjajnu priliku da promovišemo „Dane ludaje” na Sajmu turizma u Beogradu- kaže za Kikindski portal Tatjana Vuković iz Turističke organizacije Grada Kikinde. -Veoma je posećen sajam, mnoštvo je gostiju, kako stranih, tako i domaćih, i posebno je zadovoljstvo što možemo da predstavimo našu manifestaciju u pravom svetlu. Poneli smo i razne autentične proizvode od ludaje iz Kikinde, od naših lokalnih proizvođača. Iz Udruženja žena iz Iđoša doneli smo liker i pekmez od ludaje, tu je i pivo od ludaje Bir kingsa, kao i proizvodi PG Krstonošić, Nuto Nakovo i drugi. Drago mi je da na ovaj način skrećemo pažnju i odavde iz Hale 1 beogradskog Sajma pozivamo goste da nam dođu u Kikindu.
Sajam turizma u Beogradu traje od 23. do 26. februara, pod sloganom „Kad je odmor, nije teško”. Vojvodina se u okviru paviljona od preko 200 kvadratnih metara i „Vinske ulice“ predstavlja raznovrsnim tematskim sadržajima u okviru kampanje pod sloganom „Od klasike do magije“, koja odslikava njene turističke, vinske i gastronomske osobenosti, kao i multukulturalnost i multietničnost.
Kako bi učenicima približili realni svet poslovanja, ukazali na to da su formalna znanja koja stiču u školi primenljiva u praksi i motivisali ih da se, možda, i sami otisnu u preduzetničke vode, Ekonomsko-trgovinska škola organizuje posetu uspešnih preduzetnika iz naše sredine.
Ovoga puta, gost je bio Aleksa Raca, vlasnik preduzetničke radnje Nuto iz Nakova. Aleksa je pohađao Ekonomsko-trgovinsku školu i sa istom ozbiljnošću i odgovornošću je nastavio školovanje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na smeru agroekonomija.
Preduzetnička radnja Nuto, od 2020. godine bavi se proizvodnjom prirodnih proizvoda od lešnika i kikirikija koji su na tržištu prepoznati kao izuzetno kvalitetni.
– Predavanje je održano u petak u prepunoj medijateci Ekonomsko-trgovinske škole. Gost je pričao svom životnom putu, interesovanjima, motivima koji su ga naveli da se bavi ovom delatnošću, kako se posao razvijao, da li je imao pomoć i od koga, o izazovima posla, o preduzeću, proizvodima, problemima koji se javljaju u poslovanju, proboju na tržište, konkurenciji i borbi sa njom. Govorio je o lepim stranama, kao i problemima koji se javljaju u preduzetničkom poslu, marketinškim aktivnostima, planovima za budućnost. Učenici su pratili izlaganje sa velikim interesovanjem, a postavljajući brojna pitanja, saznali su više o vođenju samostalnog posla- kaže Jasna Grbić, profesorica u Ekonomsko-trgovinskoj školi.
Ovakva zanimljiva i interaktivna predavanja sa gostima- uspešnim preduzetnicima, ova srednja škola organizuje već petnaestak godina, u okviru predmeta Preduzetništvo.
Uredbom koju je usvojila Vlada Srbije, za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u 2023. godini namenjeno je 500 miliona dinara, a konkurs će narednih dana raspisati Ministarstvo za brigu o selu.
„ Cilj ovog programa je smanjenje migratornih kretanja stanovništva koja dovode do depopulacije u ruralnim područjima, motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo rešavanjem stambenog pitanja“, saopštila je Vlada Srbije.
Ministarstvo za brigu o selu je podsetilo da je do sada iz ovog programa kupljena 1.631 kuća sa okućnicom u selima Srbije. Najpovoljnija seoska kuća koštala je 388.000 dinara, a najskuplje su se kretale do maksimalnog dozvoljenog iznosa od 1,2 miliona dinara, pa se za opredeljeni iznos od 500 miliona očekuje kupovina još oko 500 kuća u selima na teritoriji čitave Republike Srbije.
Prekogranični projekat „Banat 112”, Grad Kikinda kao vodeći partner realizuje sa Opštinom Žombolj i Crvenim krstom Kikinde. Osnovni ciljevi projekta su unapređenje tehničkih kapaciteta službi za hitnu medicinsku pomoć u Kikindi i Žombolju i širenje osnovnih znanja i veština iz ove oblasti među mladima iz partnerskih gradova. Projekat je počeo 17. januara i trebalo bi da bude završen do 31. decembra ove godine.
Vodeće aktivnosti podrazumevaju nabavku vozila i medicinske opreme, informativno-obrazovnu kampanju kojom će mladi steći znanja i veštine iz prve pomoći, kao i razmenu znanja i iskustava među medicinskim osobljem iz Kikinde i Žombolja.
-Želimo da nastavimo dosadašnju uspešnu saradnju sa opštinom Žombolj koja je utemeljena sporazumom o bratimljenju još 1982. godine. Sredstva iz ovog projekta biće usmerena na zdravstvo i zdravstvenu zaštitu, pre svega na oblast urgentne medicine. Kao što smo i do sada, očekujemo da ćemo i ovaj projekat uspešno realizovati na zadovoljstvo građana u cilju podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite. Nabavićemo vozila za službu hitne pomoći i neophodnu medicinsku opremu, a sredstva namenjena Crvenom krstu koristiće se za realizaciju raznih edukativnih i promotivnih aktivnosti u vezi sa sticanjem znanja i veština iz domena prve pomoći- navela je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
Dr Miloš Bajić, načelnik Službe hitne pomoći Doma zdravlja istakao je da projekat obuhvata nabavku tri nova sanitetetska vozila i opreme za ambulantu što će značajno unaprediti rad ove službe.
-Dva vozila biće kompletno opremljena svim sredstvima koja služe za zbrinjavanje traume na terenu, a takođe će posedovati i aparate najnovije generacije, pre svega defibrilator koji služi za spasavanje života kod pacijenata sa srčanim zastojem, zatim respiratorima, EKG aparatima i drugom potrebnom opremom. Treće vozilo služiće za transport pacijenata u tercijarne zdravstvene ustanove u Novom Sadu i Beogradu. Pored svega navedenog, za ambulantu ćemo dobiti ultrazvučni aparat prilagođen za brzu dijagnostiku na terenu i u ambulanti. Planirana je i nabavka fantom-lutke za vežbanje zaposlenih i kompletno uniformi za rad na terenu-rekao je dr Bajić.
Da je ovaj projekat značajan i za bolnicu „Dr Karl Diel“ u Žombolju jer će im obezbediti novu opremu, istakla je Daniela Kirlig, direktorica te ustanove.
-Nabavićemo opremu za službu hitne pomoći koja radi pri našoj bolnici. Dobićemo i ambulantno vozilo. Drugi važan aspekt projekta je edukacija dece osnovnih škola. Pružanje prve pomoći treba da poznaju i deca. Saradnja sa kolegama iz Kikinde biće značajna i u smislu razmene iskustava- ukazala je direktorica bolnice u Žombolju.
Ukupna vrednost ovog projekta, odobrenog iz Intereg – IPA „Programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija” je 768.000 evra, od čega su 652.800 evra sredstva Evropske unije, a sufinasirajući deo srpskih i rumunskih partnera je 115.200 evra. Od toga Grad Kikinda i Crveni krst Kikinda ulažu 55.200 evra, a Opština Žombolj 60.000 evra.
Na prezentaciji novog prekograničnog projekta upriličenoj u Gradskoj kući, na značajne benefite njegove realizacije ukazali su i član Gradskog veća Saša Tanackov, Kaba Gabor, zamenik predsednika Opštine Žombolj i Danijela Bjeljac, sekretarka kikindskog Crvenog krsta.
Uspešna i dugovečna saradnja
Projekat “Banat 112” je peti koji zajednički realizuju Grad Kikinda i Opština Žombolj, čija uspešna saradnja zvanično traje već 41 godinu. Do sada realizovani zajednički projekti su „Zeleni Banat”, „Povezanost Banata 1 i 2” i „Ekolejks”.
Popust za racionalnu potrošnju električne energije u januaru ove godine ostvarilo je 1,38 miliona ili 44 odsto domaćinstava u Srbiji.
Najveći popust od 30 odsto, koji se odobrava za uštede od 30 i više odsto električne energije, u odnosu na isti mesec prethodne godine, na januarskim računima ostvarilo je 15 odsto domaćinstava.
Popust od 20 odsto, za uštedu električne energije između 20 i 30 odsto, ostvarilo je devet odsto domaćinstava, dok je 20 odsto domaćinstava imalo manju potrošnju u rasponu od pet do 20 odsto u odnosu na isti mesec 2022. godine i ostvarilo je popust od 15 odsto.
Domaćinstva koja su ostvarila pomenuti popust smanjila su potrošnju električne energije u januaru 2023. godine za 11 odsto, odnosno za 160 GWh u odnosu na januar prethodne godine. Najveće uštede ostvarene su u Beogradu, Nišu, Smederevu, Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.
Našu mobilnu aplikaciju za android uređaje možete preuzeti OVDE.
Načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić učestvovao je na sastanku koji je ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović organizovao sa načelnicima i predstavnicima upravnih okruga u Republici Srbiji, uključujući i načelnike upravnih okruga sa teritorije AP Kosovo i Metohija.
Na sastanku je vođena konstruktivna diskusija o izazovima sa kojima se načelnici upravnih okruga suočavaju u svom radu, predstavljeni su konkretni predlozi za njihovo prevazilaženje i razmotrene mogućnosti za jačanje uloge upravnih okruga u Srbiji.
Ministru Martinoviću predočena je potreba za ažurnijim dostavljanjem direktiva, instrukcija i izvoda iz planova rada od strane nadležnih organa državne uprave, u cilju efikasnijeg i ekonomičnijeg rada. Govorilo se i o materijalnim problemima na koje nailaze načelnici upravnih okruga, kao i o njihovoj ulozi u unapređenju koordinacije inspekcija. U cilju povećanja delotvornosti inspekcijskog nadzora u lokalnim samoupravama, u narednom periodu biće organizovan i sastanak Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor sa načelnicima upravnih okruga.
Martinović je naglasio da su načelnici upravnih okruga produžena ruka Vlade Srbije za određeni deo državne teritorije i spona između državne uprave i jedinica lokalne samouprave, zbog čega je njihova uloga u uspostavljanju moderne i transparentne javne uprave, kao servisa građana i privrede, izuzetno važna. Poručio je da će na prvoj sledećoj sednici Vlade upoznati premijerku Anu Brnabić i ministre sa zaključcima sastanka.
Načelnici upravnih okruga izrazili su zadovoljstvo dogovorima, dok je ministar najavio da će u narednom periodu aktivno obilaziti gradove i opštine u Srbiji.
Mladići i devojke koji za svoj poziv budu odabrali policijsku profesiju, već od predstojeće školske godine obrazovanje će sticati u četvorogodišnjoj srednjoj školi unutrašnjih poslova, kakva je postojala u Sremskoj Kamenici do 2009. godine. Odluka Vlade Srbije da se osnuje Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ u Sremskoj Kamenici potvrđena je na današnjoj, 21. sednici Skupštine Vojvodine.
Poslanici pokrajinske skupštine usvojili su izmene i dopune odluke o broju i prostornom rasporedu javnih srednjih škola na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine kojima je u Mrežu javnih srednjih škola uvrštena Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ sa sedištem u Sremskoj Kamenici. Jednoglasnu podršku ovom predlogu prethodno je dao Odbor za obrazovanje i nauku Pokrajinske skupštine na čijem čelu je poslanica iz Kikinde Stanislava Hrnjak.
-Odluku o osnivanju ove škole, kao škole od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju, Vlada je donela na sednici održanoj 19. januara ove godine- kaže za Kikindski portal Stanislava Hrnjak koja je o Mreži srednjih škola govorila na današnjoj sednici Skupštine Vojvodine.
-Škola je kao deo obrazovnog sistema funkcionisala do 2009. godine. Od 2009. to je bio kurs za policijske službenike. Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović” počeće sa radom 1. septembra ove godine, a u prvoj školskoj godini upisaće 210 đaka. Osnivanjem Srednje škole unutrašnjih poslova stvaraju se preduslovi za školovanje budućih profesionalnih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama tržišta rada i razvoja savremene tehnike i tehnologije- ukazuje Hrnjak.
Odbor za obrazovanje i nauku
Učenicima upisanim u školu obezbediće se smeštaj i ishrana u internatu Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i udžbenici, školski pribor, odeća, obuća i druga oprema neophodna za pohađanje nastave i boravak u školi, u skladu sa ugovorom koji škola zaključuje sa tim ministarstvom. U okviru školskog kompleksa planirana je i izgradnja Doma učenika, rečeno je na sednici.
Poslednja 38. klasa učenika školovanje u Srednjoj školi unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici završila je 2009. godine. Od 2007. tamo je Centar za osnovnu policijsku obuku, kao jedina takva ustanova u Srbiji.
Srednja škola „Jakov Nenadović“ nastaviće tradiciju srednje škole „Pane Đukić“, koja je od 1967. do 2009. godine odškolovala 14.416 policijskih službenika.
Mreža srednjih škola u Vojvodini
U Vojvodini postoji 119 redovnih srednjih škola i 10 škola za srednje obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Redovnim srednjim obrazovanjem obuhvaćeno je 57.583 učenika u 2.547 odeljenja u okviru gimnazija, stručnih, mešovitih i umetničkih škola. Nastava na srpskom jeziku organizovana je za 52.558 učenika. Nastavu na jezicima nacionalnih manjina- mađarskom, rumunskom, slovačkom, rusinkom i hrvatskom jeziku pohađa 5.025 đaka.
-Prema vrsti srednjih škola, na srpskom nastavnom jeziku, najveći je procenat gimnazijalaca 24,82 odsto. Kada je reč o stručnom obrazovanju, najveći broj đaka obučava se na području rada elektrotehnike i ekonomije, prava i administracije. Na mađarskom nastavnom jeziku, najviše đaka stiče gimnazijsko obrazovanje, a zatim stručno znanje u oblasti elektrotehnike, zdravstva i mašinstva. Dualno obrazovanje u Vojvodini je organizovano na teritoriji 17 lokalnih samouprava, dve više nego prošle godine, odnosno u 23 srednje škole za 31 obrazovni profil i pohađa ga 2016 đaka- predstavila je podatke o srednjoškolskom obrazovanju u Vojvodini pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.
Konkursom za upis učenika u srednje škole u ovoj školskoj godini, od 16.364 osmaka, upisano je njih 15.538 odnosno 94,95 odsto. U Vojvodini postoji 27 privatnih srednjih škola koje pohađa 1.925 redovnih učenika, a najveći broj njih stiče znanja u području zdravstva i socijalne zaštite.
Generalni sekretar Sandra Stojković
Funkciju generalnog sekretara Skupštine Vojvodine, umesto Nikole Banjca, koji odlazi na mesto savetnika ministra odbrane, obavljaće njegova dosadašnja pomoćnica Sandra Stojković. Diplomirana pravnica iz Novog Sada imenovana je na današnjoj sednici, na predlog predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora.
Hroničar i publicista Dušan Dejanac svoju najnoviju knjigu „Kikindski pravoslavni hramovi“ predstavio je u Kulturnom centru. Pored autora, na promociji su govorili Marija Tanackov, Tanja Nožica i Vladimir Sretenović.
-Kada su doseljenici 1751. prešli dolinom Galadske i sa Hristiforom Kenđelcem došli u Kikindu, stigli su bez učitelja i sveštenika. Kenđelac je na mestu današnje Pravoslavne crkve okupljao Kikinđane i održavao liturgije. Naseljenici su pravili kuće gde su stigli, bilo je dosta bara i močvara. Posle desetak godina, kada su videli da će ostati u Kikindi, počeli su da prave kuće. Prva zgrada je Crkva Svetog Nikole, izgrađena u periodu od 1769. do 1774. godine. Zahvaljujući statusu dištrikta, Kikinda se kasnije brzo razvijala, a centar je bila crkva koja je čuvala nacionalni i verski identitet Srba. Borila se protiv unijaćenja, mađarizacije, otuđenja. Kasnije je podignuta crkva na Vodicama 1865. godine, pa Melina crkva 1887. godine, narod se i tamo okupljao. Kikinda je, početkom 20. veka bila deo Temišvarske eparhije, koja je bila jedna od najvećih, imala je preko 100 parohija. Kada je 1919. godine, deo teritorije pripao Rumuniji, do 1931. Kikinda je bila deo Velikokikindske eparhije, a onda je ušla u sastav Vršačke. Nekoliko vladika se borilo protiv toga- kaže Dejanac.
Promociji je prisustvovao i predsednik gradske skupštine Mladen Bogdan.
-Ovo je važna tema za sve nas Kikinđane, jer praktično od osnivanja grada, tu je i istorija Srpske pravoslavne crkve na ovim prostorima. SPC je temelj našeg društva i institucija koja je držala srpski narod zajedno na okupu svih ovih godina na ovim prostorima, u Habsburškoj monarhiji i Austrougarskoj, kasnije u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS. Važno je poznavati našu bogatu istoriju na ovim prostorima-istakao je Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.
Ima ih devet i svi su označeni zelenom ogrlicom na kojoj piše „Gradski pas“. Svi ovi psi lutalice, nakon hvatanja, prošli su CNR program, nakon čega su danas vraćeni na ulicu. Četiri psa radnici JP Kikinda pustili su na kraju Mikronaselja, četiri u blizini ovog javnog preduzeća, na Iđoškom drumu, i jednog u Banatskom Velikom Selu. Postavljene su i dve kućice koje je izradilo JP „Kikinda“. Jedna JE u Mikronaselju, a druga u blizini ovog javnog preduzeća.
-CNR program je human, najbolji i najobuhvatniji način kontrole uličnih pasa. Podrazumeva hvatanje uličnog psa, njegovu sterilizaciju, vakcinisanje u puštanje u njegovo prirodno stanište, na javnu površinu. Nakon sterilizacije, psi su pitomiji i samim tim ih je lakše udomiti. Psi nisu agresivni, urađena je procena karaktera i socijalizacija, potpuno su očišćeni od parazita i nema potrebe da građani strahuju za bezbednost. Naši radnici dolaziće svakodnevno da im ostavljaju hranu i vodu, a naravno i svi građani koji to žele, mogu učiniti isto- objašnjava Branka Živaljević, načelnica slube zoohigijene i groblja u Javnom preduzeću „Kikinda“.
-Svi koji žele da udome pse, mogu da se obrate službi zoohigijene. Istraživanja pokazuju da ako se oko 70 odsto pasa na jednoj teritoriji steriliše, imaćemo nultu populaciju, ali tu moramo da pomenemo i značaj odgovornog vlasništva. U praksi se vrlo često dešava da se, po pozivu da uklonimo pse sa javnih površina, ispostavi da su zapravo to vlasnički psi-ukazuje naša sagovornica.
U narednom periodu biće vraćeni i psi koji su prošli CNR program, a uklonjeni su sa teritorije drugih opština, uz prethodnu koordinaciju i dogovor sa nadležnih službama.
Ne kaže se džabe veran kao pas
Da su ovi psi pitomi i socijalizovani, uverili smo se na licu mesta kada smo prisustvovali njihovom puštanju. Koliko su se vezali za one koji su ih u proteklom periodu hranili i brinuli o njima, najbolje svedoči crna dvogodišnja pulinka koja je, nakon puštanja, bila rada da se igra, pa se teška srca, odvojila od radnika JP Kikinda.
Nakon završenog konkursa, danas je u Gradskoj kući upriličeno potpisivanje ugovora sa građanima za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. Na konkurs je pristiglo 11 prijava, a subvencije će dobiti četiri domaćinstva. Sugrađanin Dejan Terek kaže da mu je namera da solarnim panelima pokrije deo potrošnje struje koji se odnosi na kućne aparate.
-Program je značajan zbog očuvanja životne sredine, ali i ekološke namene i uštede troškova. Dosta prijatelja kad je čulo, takođe se zainteresovalo. Ljudi su upoznati sa ovim, ali još nema toliko konkretnih iskustava. Mislim da će ovo pomoći i drugima da se pokrene lančana reakcija u cilju očuvanja životne sredine i uštede. Bio bih zadovoljan i sa 30 odsto uštede, ali koliko čujem, mnogo je veća efikasnost-navodi Terek.
Kikinda je prvi put raspisala ovaj konkurs, od koga su koristi višestruke. Iz gradskog budžeta je opredeljeno 1,5 miliona dinara, od kojih je polovinu iznosa opredelilo Ministarstvo rudarstva i energetike, a ostatak grad, navodi energetski menadžer Nikola Jugin.
-Kikinda je po broju sunčanih sati deseti grad u Srbiji. Konkurs je bio namenjen za porodične kuće. Imali smo 11 prijava, od kojih su četiri domaćinstva dobila bespovratna sredstva. Pojedinačni iznosi su od 350.000 do 420.000 dinara, Izvođači imaju rok do kraja maja da završe radove, nakon toga su u obavezi da u roku od pet dana obaveste komisiju da izađe na teren i utvrdi činjenično stanje -kaže Jugin.
U protekle dve godine, 150 domaćinstava na teritoriji Grada Kikinde dobilo je sredstva za ulaganje u energetsku efikasnost. Sredstva su opredeljena u gradskom budžetu i za ovu godinu.
