Да од 14. до 17. септембра буду гости Кикинде и највеће и најдуговечније овдашње туристичке манифестације „Дани лудаје”, Туристичка организација Града Кикинде позива и бројне посетиоце 44. Међународног сајма туризма у Београду. Кикинда се, у оквиру туристичке понуде Војводине, данас представља у павиљону Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.
-Као добитници сертификата „Најбоље из Војводине”, добили смо сјајну прилику да промовишемо „Дане лудаје” на Сајму туризма у Београду- каже за Кикиндски портал Татјана Вуковић из Туристичке организације Града Кикинде. -Веома је посећен сајам, мноштво је гостију, како страних, тако и домаћих, и посебно је задовољство што можемо да представимо нашу манифестацију у правом светлу. Понели смо и разне аутентичне производе од лудаје из Кикинде, од наших локалних произвођача. Из Удружења жена из Иђоша донели смо ликер и пекмез од лудаје, ту је и пиво од лудаје Бир кингса, као и производи ПГ Крстоношић, Нуто Наково и други. Драго ми је да на овај начин скрећемо пажњу и одавде из Хале 1 београдског Сајма позивамо госте да нам дођу у Кикинду.
Сајам туризма у Београду траје од 23. до 26. фебруара, под слоганом „Кад је одмор, није тешко”. Војводина се у оквиру павиљона од преко 200 квадратних метара и „Винске улице“ представља разноврсним тематским садржајима у оквиру кампање под слоганом „Од класике до магије“, која одсликава њене туристичке, винске и гастрономске особености, као и мултукултуралност и мултиетничност.
Kaко би ученицима приближили реални свет пословања, указали на то да су формална знања која стичу у школи применљива у пракси и мотивисали их да се, можда, и сами отисну у предузетничке воде, Економско-трговинска школа организује посету успешних предузетника из наше средине.
Овога пута, гост је био Алекса Раца, власник предузетничке радње Нуто из Накова. Алекса је похађао Економско-трговинску школу и са истом озбиљношћу и одговорношћу је наставио школовање на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на смеру агроекономија.
Предузетничка радња Нуто, од 2020. године бави се производњом природних производа од лешника и кикирикија који су на тржишту препознати као изузетно квалитетни.
– Предавање је одржано у петак у препуној медијатеци Економско-трговинске школе. Гост је причао свом животном путу, интересовањима, мотивима који су га навели да се бави овом делатношћу, како се посао развијао, да ли је имао помоћ и од кога, о изазовима посла, о предузећу, производима, проблемима који се јављају у пословању, пробоју на тржиште, конкуренцији и борби са њом. Говорио је о лепим странама, као и проблемима који се јављају у предузетничком послу, маркетиншким активностима, плановима за будућност. Ученици су пратили излагање са великим интересовањем, а постављајући бројна питања, сазнали су више о вођењу самосталног посла- каже Јасна Грбић, професорица у Економско-трговинској школи.
Оваква занимљива и интерактивна предавања са гостима- успешним предузетницима, ова средња школа организује већ петнаестак година, у оквиру предмета Предузетништво.
Уредбом коју је усвојила Влада Србије, за куповину сеоских кућа са окућницом у 2023. години намењено је 500 милиона динара, a конкурс ће наредних дана расписати Министарство за бригу о селу.
„ Циљ овог програма је смањење миграторних кретања становништва која доводе до депопулације у руралним подручјима, мотивисање сеоског становништва да остане на селу и подстицање младих да се врате на село решавањем стамбеног питања“, саопштила је Влада Србије.
Министарство за бригу о селу је подсетило да је до сада из овог програма купљена 1.631 кућа са окућницом у селима Србије. Најповољнија сеоска кућа коштала је 388.000 динара, а најскупље су се кретале до максималног дозвољеног износа од 1,2 милиона динара, па се за опредељени износ од 500 милиона очекује куповина још око 500 кућа у селима на територији читаве Републике Србије.
Прекогранични пројекат „Банат 112”, Град Кикинда као водећи партнер реализује са Општином Жомбољ и Црвеним крстом Кикинде. Основни циљеви пројекта су унапређење техничких капацитета служби за хитну медицинску помоћ у Кикинди и Жомбољу и ширење основних знања и вештина из ове области међу младима из партнерских градова. Пројекат је почео 17. јануара и требало би да буде завршен до 31. децембра ове године.
Водеће активности подразумевају набавку возила и медицинске опреме, информативно-образовну кампању којом ће млади стећи знања и вештине из прве помоћи, као и размену знања и искустава међу медицинским особљем из Кикинде и Жомбоља.
-Желимо да наставимо досадашњу успешну сарадњу са општином Жомбољ која је утемељена споразумом о братимљењу још 1982. године. Средства из овог пројекта биће усмерена на здравство и здравствену заштиту, пре свега на област ургентне медицине. Као што смо и до сада, очекујемо да ћемо и овај пројекат успешно реализовати на задовољство грађана у циљу подизања квалитета здравствене заштите. Набавићемо возила за службу хитне помоћи и неопходну медицинску опрему, а средства намењена Црвеном крсту користиће се за реализацију разних едукативних и промотивних активности у вези са стицањем знања и вештина из домена прве помоћи- навела је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
Др Милош Бајић, начелник Службе хитне помоћи Дома здравља истакао је да пројекат обухвата набавку три нова санитететска возила и опреме за амбуланту што ће значајно унапредити рад ове службе.
-Два возила биће комплетно опремљена свим средствима која служе за збрињавање трауме на терену, а такође ће поседовати и апарате најновије генерације, пре свега дефибрилатор који служи за спасавање живота код пацијената са срчаним застојем, затим респираторима, ЕКГ апаратима и другом потребном опремом. Треће возило служиће за транспорт пацијената у терцијарне здравствене установе у Новом Саду и Београду. Поред свега наведеног, за амбуланту ћемо добити ултразвучни апарат прилагођен за брзу дијагностику на терену и у амбуланти. Планирана је и набавка фантом-лутке за вежбање запослених и комплетно униформи за рад на терену-рекао је др Бајић.
Да је овај пројекат значајан и за болницу „Др Карл Диел“ у Жомбољу јер ће им обезбедити нову опрему, истакла је Даниела Кирлиг, директорица те установе.
-Набавићемо опрему за службу хитне помоћи која ради при нашој болници. Добићемо и амбулантно возило. Други важан аспект пројекта је едукација деце основних школа. Пружање прве помоћи треба да познају и деца. Сарадња са колегама из Кикинде биће значајна и у смислу размене искустава- указала је директорица болнице у Жомбољу.
Укупна вредност овог пројекта, одобреног из Интерег – ИПА „Програма прекограничне сарадње Румунија – Србија” је 768.000 евра, од чега су 652.800 евра средства Европске уније, а суфинасирајући део српских и румунских партнера је 115.200 евра. Од тога Град Кикинда и Црвени крст Кикинда улажу 55.200 евра, а Општина Жомбољ 60.000 евра.
На презентацији новог прекограничног пројекта уприличеној у Градској кући, на значајне бенефите његове реализације указали су и члан Градског већа Саша Танацков, Каба Габор, заменик председника Општине Жомбољ и Данијела Бјељац, секретарка кикиндског Црвеног крста.
Успешна и дуговечна сарадња
Пројекат “Банат 112” је пети који заједнички реализују Град Кикинда и Општина Жомбољ, чија успешна сарадња званично траје већ 41 годину. До сада реализовани заједнички пројекти су „Зелени Банат”, „Повезаност Баната 1 и 2” и „Eколејкс”.
Попуст за рационалну потрошњу електричне енергије у јануару ове године остварило је 1,38 милиона или 44 одсто домаћинстава у Србији.
Највећи попуст од 30 одсто, који се одобрава за уштеде од 30 и више одсто електричне енергије, у односу на исти месец претходне године, на јануарским рачунима остварило је 15 одсто домаћинстава.
Попуст од 20 одсто, за уштеду електричне енергије између 20 и 30 одсто, остварило је девет одсто домаћинстава, док је 20 одсто домаћинстава имало мању потрошњу у распону од пет до 20 одсто у односу на исти месец 2022. године и остварило је попуст од 15 одсто.
Домаћинства која су остварила поменути попуст смањила су потрошњу електричне енергије у јануару 2023. године за 11 одсто, односно за 160 GWh у односу на јануар претходне године. Највеће уштеде остварене су у Београду, Нишу, Смедереву, Суботици, Новом Саду, Крагујевцу, Зрењанину и Сремској Митровици.
Нашу мобилну апликацију за андроид уређаје можете преузети ОВДЕ.
Начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић учествовао је на састанку који је министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић организовао са начелницима и представницима управних округа у Републици Србији, укључујући и начелнике управних округа са територије АП Косово и Метохија.
На састанку је вођена конструктивна дискусија о изазовима са којима се начелници управних округа суочавају у свом раду, представљени су конкретни предлози за њихово превазилажење и размотрене могућности за јачање улоге управних округа у Србији.
Министру Мартиновићу предочена је потреба за ажурнијим достављањем директива, инструкција и извода из планова рада од стране надлежних органа државне управе, у циљу ефикаснијег и економичнијег рада. Говорило се и о материјалним проблемима на које наилазе начелници управних округа, као и о њиховој улози у унапређењу координације инспекција. У циљу повећања делотворности инспекцијског надзора у локалним самоуправама, у наредном периоду биће организован и састанак Координационе комисије за инспекцијски надзор са начелницима управних округа.
Мартиновић је нагласио да су начелници управних округа продужена рука Владе Србије за одређени део државне територије и спона између државне управе и јединица локалне самоуправе, због чега је њихова улога у успостављању модерне и транспарентне јавне управе, као сервиса грађана и привреде, изузетно важна. Поручио је да ће на првој следећој седници Владе упознати премијерку Ану Брнабић и министре са закључцима састанка.
Начелници управних округа изразили су задовољство договорима, док је министар најавио да ће у наредном периоду активно обилазити градове и општине у Србији.
Младићи и девојке који за свој позив буду одабрали полицијску професију, већ од предстојеће школске године образовање ће стицати у четворогодишњој средњој школи унутрашњих послова, каква је постојала у Сремској Каменици до 2009. године. Oдлука Владе Србије да се оснује Средња стручна школа унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ у Сремској Каменици потврђена је на данашњој, 21. седници Скупштине Војводине.
Посланици покрајинске скупштине усвојили су измене и допуне одлуке о броју и просторном распореду јавних средњих школа на територији Аутономне Покрајине Војводине којима је у Мрежу јавних средњих школа уврштена Средња стручна школа унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ са седиштем у Сремској Каменици. Једногласну подршку овом предлогу претходно је дао Одбор за образовање и науку Покрајинске скупштине на чијем челу је посланица из Кикинде Станислава Хрњак.
-Одлуку о оснивању ове школе, као школе од националног интереса за Републику Србију, Влада је донела на седници одржаној 19. јануара ове године- каже за Кикиндски портал Станислава Хрњак која је о Мрежи средњих школа говорила на данашњој седници Скупштине Војводине.
-Школа је као део образовног система функционисала до 2009. године. Од 2009. то је био курс за полицијске службенике. Средња стручна школа унутрашњих послова „Јаков Ненадовић” почеће са радом 1. септембра ове године, а у првој школској години уписаће 210 ђака. Оснивањем Средње школе унутрашњих послова стварају се предуслови за школовање будућих професионалних припадника Министарства унутрашњих послова, у складу са захтевима занимања, потребама тржишта рада и развоја савремене технике и технологије- указује Хрњак.
Одбор за образовање и науку
Ученицима уписаним у школу обезбедиће се смештај и исхрана у интернату Министарства унутрашњих послова, као и уџбеници, школски прибор, одећа, обућа и друга опрема неопходна за похађање наставе и боравак у школи, у складу са уговором који школа закључује са тим министарством. У оквиру школског комплекса планирана је и изградња Дома ученика, речено је на седници.
Последња 38. класа ученика школовање у Средњој школи унутрашњих послова у Сремској Каменици завршила је 2009. године. Од 2007. тамо је Центар за основну полицијску обуку, као једина таква установа у Србији.
Средња школа „Јаков Ненадовић“ наставиће традицију средње школе „Пане Ђукић“, која је од 1967. до 2009. године одшколовала 14.416 полицијских службеника.
Мрежа средњих школа у Војводини
У Војводини постоји 119 редовних средњих школа и 10 школа за средње образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом. Редовним средњим образовањем обухваћено је 57.583 ученика у 2.547 одељења у оквиру гимназија, стручних, мешовитих и уметничких школа. Настава на српском језику организована је за 52.558 ученика. Наставу на језицима националних мањина- мађарском, румунском, словачком, русинком и хрватском језику похађа 5.025 ђака.
-Према врсти средњих школа, на српском наставном језику, највећи је проценат гимназијалаца 24,82 одсто. Када је реч о стручном образовању, највећи број ђака обучава се на подручју рада електротехнике и економије, права и администрације. На мађарском наставном језику, највише ђака стиче гимназијско образовање, а затим стручно знање у области електротехнике, здравства и машинства. Дуално образовање у Војводини је организовано на територији 17 локалних самоуправа, две више него прошле године, односно у 23 средње школе за 31 образовни профил и похађа га 2016 ђака- представила је податке о средњошколском образовању у Војводини покрајинска посланица Станислава Хрњак.
Конкурсом за упис ученика у средње школе у овој школској години, од 16.364 осмака, уписано је њих 15.538 односно 94,95 одсто. У Војводини постоји 27 приватних средњих школа које похађа 1.925 редовних ученика, а највећи број њих стиче знања у подручју здравства и социјалне заштите.
Генерални секретар Сандра Стојковић
Функцију генералног секретара Скупштине Војводине, уместо Николе Бањца, који одлази на место саветника министра одбране, обављаће његова досадашња помоћница Сандра Стојковић. Дипломирана правница из Новог Сада именована је на данашњој седници, на предлог председника Скупштине Војводине Иштвана Пастора.
Хроничар и публициста Душан Дејанац своју најновију књигу „Кикиндски православни храмови“ представио је у Културном центру. Поред аутора, на промоцији су говорили Марија Танацков, Тања Ножица и Владимир Сретеновић.
-Када су досељеници 1751. прешли долином Галадске и са Христифором Кенђелцем дошли у Кикинду, стигли су без учитеља и свештеника. Кенђелац је на месту данашње Православне цркве окупљао Кикинђане и одржавао литургије. Насељеници су правили куће где су стигли, било је доста бара и мочвара. После десетак година, када су видели да ће остати у Кикинди, почели су да праве куће. Прва зграда је Црква Светог Николе, изграђена у периоду од 1769. до 1774. године. Захваљујући статусу диштрикта, Кикинда се касније брзо развијала, а центар је била црква која је чувала национални и верски идентитет Срба. Борила се против унијаћења, мађаризације, отуђења. Касније је подигнута црква на Водицама 1865. године, па Мелина црква 1887. године, народ се и тамо окупљао. Кикинда је, почетком 20. века била део Темишварске епархије, која је била једна од највећих, имала је преко 100 парохија. Када је 1919. године, део територије припао Румунији, до 1931. Кикинда је била део Великокикиндске епархије, а онда је ушла у састав Вршачке. Неколико владика се борило против тога- каже Дејанац.
Промоцији је присуствовао и председник градске скупштине Младен Богдан.
-Ово је важна тема за све нас Кикинђане, јер практично од оснивања града, ту је и историја Српске православне цркве на овим просторима. СПЦ је темељ нашег друштва и институција која је држала српски народ заједно на окупу свих ових година на овим просторима, у Хабсбуршкој монархији и Аустроугарској, касније у Краљевини Србији и Краљевини СХС. Важно је познавати нашу богату историју на овим просторима-истакао је Младен Богдан, председник Скупштине града.
Има их девет и сви су означени зеленом огрлицом на којој пише „Градски пас“. Сви ови пси луталице, након хватања, прошли су ЦНР програм, након чега су данас враћени на улицу. Четири пса радници ЈП Кикинда пустили су на крају Микронасеља, четири у близини овог јавног предузећа, на Иђошком друму, и једног у Банатском Великом Селу. Постављене су и две кућице које је израдило ЈП „Кикинда“. Једна ЈЕ у Микронасељу, а друга у близини овог јавног предузећа.
-ЦНР програм је хуман, најбољи и најобухватнији начин контроле уличних паса. Подразумева хватање уличног пса, његову стерилизацију, вакцинисање у пуштање у његово природно станиште, на јавну површину. Након стерилизације, пси су питомији и самим тим их је лакше удомити. Пси нису агресивни, урађена је процена карактера и социјализација, потпуно су очишћени од паразита и нема потребе да грађани страхују за безбедност. Наши радници долазиће свакодневно да им остављају храну и воду, а наравно и сви грађани који то желе, могу учинити исто- објашњава Бранка Живаљевић, начелница слубе зоохигијене и гробља у Јавном предузећу „Кикинда“.
-Сви који желе да удоме псе, могу да се обрате служби зоохигијене. Истраживања показују да ако се око 70 одсто паса на једној територији стерилише, имаћемо нулту популацију, али ту морамо да поменемо и значај одговорног власништва. У пракси се врло често дешава да се, по позиву да уклонимо псе са јавних површина, испостави да су заправо то власнички пси-указује наша саговорница.
У наредном периоду биће враћени и пси који су прошли ЦНР програм, а уклоњени су са територије других општина, уз претходну координацију и договор са надлежних службама.
Не каже се џабе веран као пас
Да су ови пси питоми и социјализовани, уверили смо се на лицу места када смо присуствовали њиховом пуштању. Колико су се везали за оне који су их у протеклом периоду хранили и бринули о њима, најбоље сведочи црна двогодишња пулинка која је, након пуштања, била рада да се игра, па се тешка срца, одвојила од радника ЈП Кикинда.
Након завршеног конкурса, данас је у Градској кући уприличено потписивање уговора са грађанима за доделу бесповратних средстава за набавку и уградњу соларних панела за производњу електричне енергије за сопствене потребе. На конкурс је пристигло 11 пријава, а субвенције ће добити четири домаћинства. Суграђанин Дејан Терек каже да му је намера да соларним панелима покрије део потрошње струје који се односи на кућне апарате.
-Програм је значајан због очувања животне средине, али и еколошке намене и уштеде трошкова. Доста пријатеља кад је чуло, такође се заинтересовало. Људи су упознати са овим, али још нема толико конкретних искустава. Мислим да ће ово помоћи и другима да се покрене ланчана реакција у циљу очувања животне средине и уштеде. Био бих задовољан и са 30 одсто уштеде, али колико чујем, много је већа ефикасност-наводи Терек.
Кикинда је први пут расписала овај конкурс, од кога су користи вишеструке. Из градског буџета је опредељено 1,5 милиона динара, од којих је половину износа определило Министарство рударства и енергетике, а остатак град, наводи енергетски менаџер Никола Југин.
-Кикинда је по броју сунчаних сати десети град у Србији. Конкурс је био намењен за породичне куће. Имали смо 11 пријава, од којих су четири домаћинства добила бесповратна средства. Појединачни износи су од 350.000 до 420.000 динара, Извођачи имају рок до краја маја да заврше радове, након тога су у обавези да у року од пет дана обавесте комисију да изађе на терен и утврди чињенично стање -каже Југин.
У протекле две године, 150 домаћинстава на територији Града Кикинде добило је средства за улагање у енергетску ефикасност. Средства су опредељена у градском буџету и за ову годину.
