Култура Архиве | Page 59 of 99 | Кикиндски портал

347268058-1375167926659783-8351537211332853284-n

На литерарни конкурс „Априлијада” пристигло стотину шаљивих песмица

Aleksandra Djuran April 2, 2024

Народна библиотека „Јован Поповић“ и КУД „Башаид“ и ове године поводом Светског дана шале, 1. априла, организовали су литерарни конкурс под називом „Априлијада” намењен деци до 15 година. На конкурсу који је завршен пристигло је више од стотину шаљивих песама, а послала су га деца и млади из читаве Србије.

– Ово је сјајна прилика за младе таленте да покажу своју креативност и хумор кроз поезију. Шала је инспирисала све који су нам послали радове и жири у саставу: учитељица Десанка Ристић и библиотекарка Даринка Маљугић и уредница програма Народне библиотеке Дуња Бркин Трифуновић, није имао нимало лак задатак. Сви су одговорили на тему и похвалила бих све који су нам послали своје песме – рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

Најбоље три песме ће бити награђене, а биће додељене и две похвалнице. Уручење је у петак, 5. априла у Башаиду, а гости на додели ће бити Горан Новаков и Десанка Ристић, као и млађа група КУД-а „Башаид“.

Марини Воденичар награда за најбољу глумицу на Данима комедије у Бијељини

Jelena Trifunović March 30, 2024

Да су дванаесторо глумаца који су „на плати“ у кикиндском Народном позоришту, чиста есенција квалитета, говори и податак да врло често добију неку од престижних глумачких награду. То је овог пута пошло за руком глумици нашег театра Марини Воденичар на Данима комедије у Бијељини.

У конкуренцији глумаца из Народног позоришта Републике Српске, Звездара театра, Градског позоришта „Семберија“ и београдског Театра „Вук“, Марина Воденичар је заблистала у представи „Боинг боинг“ Театра на брду и разгалила тамошње љубитеље позоришта. Стога је потпуно заслужено Марина проглашена за најбољу глумицу овог фестивала.

Када је реч о представи која је Марини донела награду, у питању је комад француског писца Марка Камолетија и то је уједно један од најизвођенијих водвиља свих времена. Режирао га је Предраг Стојменовић 2012. године.

– Ова представа је имала своју премијеру у Звездара театру и ми је 12 година касније играмо скоро у оригиналној подели: Радован Вујовић, Виктор Савић, Нада Мацанковић, Борка Томовић, Јелисавета Орашанин, Андријана Оливерић и ја. После короне играмо је у Театру на брду и даље веома успешно, а и гостујемо с њом широм Србије и свуда наилазимо на добре реакције. Ја играм служавку код свог послодавца кога игра Радован Вујовић. Он има три веренице, три стјуардесе од којих, наравно ниједна не зна за ову другу и он живи троструки живот, међутим, све се компликује када му у госте дође његов пријатељ са села и када се због временских непогода те три веренице нађу у исто време на истом месту. То је комедија забуне, комедија ситуације, веома динамична и духовита. Све се дешава у Паризу шездесетих година и ми је играмо у оригиналној поставци. Ова представа је настала из ентузијазма и жеље за радом и из те добре енергије која међу нама влада, (јер смо ми сви из представе скоро генерација) настала је и добра и успешна представа- каже Марина.

Подсетимо да је ова глумица имала паузу због породиљског одсуства, а у мају ће се у великом стилу поново поклонити кикиндској публици, када буде премијера комада „Савршени партнер“ у режији Тијане Васић, у којој Марина Воденичар игра насловну улогу. Текст је писао Миро Гавран, а поред Марине у подели су и Владимир Максимовић и Мина Стојковић. Премијера ова мелодраме с примесама комедије уследиће на Малој сцени 17. маја.

Н. Савић

У Музеј „Тера“ данас су стигле комшије и први пут се опробале у уметничком стварању

Igor Crnogorac March 30, 2024

Изузетну идеју промоције својих садржаја и такозваном обичном свету, у „Тери“ су започели пре две седмице, на радионици „Репетиција“. Данас су им, на позив, стигле најближе комшије и, углавном први пут, стварале у глини.

– Успостављамо добре комшијске односе, што мислим да је природно, то је сада пракса у „Тери“ – да се отклони баријера за коју људи мисле да постоји, али је потпуно ирационална – рекла је вајарка Соња Белош, волонтерка „Тере“, која је водила радионицу. – Подједнако су нам ентузијастични и најмлађи и одрасле комшије.

У вајарској радионици “Музеј Тера са комшијама“ учесници су били задовољни – по лепом времену, уз послужење, окупиле су се, чини се, све генерације.

– Никад нисам радила са глином, јако ми се допада идеја. Направила сам шољу, сад још треба да направим и шерпу и сигурно ћу доћи поново – каже комшиница Деса Гавранов.

Осмогодишњи Вељко имао је мало времена за разговор.

– Већ сам радио са глином и јако ми се то допада. Правим „господина прстена“ са штапом.

Комшиница Слободанка каже да има добар осећај и да воли да ради у глини.

– Правила сам посуду и сад бих волела да направим корпу са јајима. Доћи ћу поново – сигурна је Слободанка.

Иницијатива „Тере“ ради јачања веза са локалном заједницом пружа полазницима конкретна знања; упознаје их са материјалима, техникама, и помаже да развију своје креативне потенцијале.

Радионичари су стварали испред Музеја и имали су, такође, прилику да посете прву изложбу у излагачкој сезони Салона Музеја, поставку „КОД“ Уметничке колаборативне групе „Дим тим“ брачног пара Данијеле Мршуље Васић и Миленка Васића из Београда.

Ова изложба отворена је протеклог викенда и биће на располагању посетиоцима до 26 априла. Излагачка сезона у Салону трајаће до краја јесени, а подразумеваће и пратеће програме, као и радионице каква је била данашња. Уметничке поставке у Музеју одвијаће се паралелно и са изложбама у „Териној“ Галерији на Тргу, најавила је историчарка уметности Тијана Тошевски, кустоскиња у „Тери“.

Од половине месеца, „Терин“ Музеј продужио је радно време; за посетиоце сада петком и суботом ради од 10 до 18, а уторком, средом и четвртком отворен је од 10 до 16 сати. Дуже радно време примењиваће се до краја излагачке сезоне, до 26. новембра.

С. В. О.

На првој Ускршњој радионици у Музеју – породично и креативно

Igor Crnogorac March 30, 2024

Ускршњи украси већ се праве и то у Народном музеју, у Дечијем клубу. Малишани су данас, са браћом и сестрама, неки и са мамама, провели поподне у пријатној атмосфери Музеја, у креативним активностима.

Мирна нам се похвалила да је већ правила ускршње фигурице

– Направила сам јаја, зеке и пилиће, а јаја украшавам воденим бојама – каже Мирна.

Елиза је данас осликавала јаја, а код куће ће их , каже, фарбати са својом баком.

– Дошла сам на радионицу јер волим да цртам и креативна сам – рекла нам је Елиза. – Јаја сваке године шарам са баком. Стављамо биљке из њене баште на јаја, а онда их умачемо у чај. Данас, на радионици, сликам јаја воденим бојама.

На Креативној ускршњој радионици данас је најмлађи уметник имао само три године, а активне су биле и неке од мама.

– На овој, већ традиционалној радионици пред католички Ускрс, радимо нешто модернију варијанту, а пред православни Ускрс поново ћемо организовати радионицу са традиционалним елементима – каже Љубица Такачев, водич у Музеју која је данас била креативни домаћин радионице. – Правимо зеке који скакућу и пилиће, имамо разне слагалице са мотивима Ускрса.

Улазница на радионицу била је осликано јаје које је остало на изложби младих и одраслих креативаца.

С. В. О.

Расписан конкурс БКЦ и Града за прве књиге младих аутора

Igor Crnogorac March 29, 2024

Град Кикинда и Банатски културни центар (БКЦ) расписују конкурс за објављивање три прве књиге младих аутора до 35 година старости. Конкурс се односи на ауторе који живе на територији Града Кикинде, на ауторе из Србије и из дијаспоре.

Град Кикинда и БКЦ више од 15 година заједнички објављују прве књиге, а штампано је преко 30 наслова у оквиру ове сарадње.

Аутори конкуришу са рукописима (поезија, проза, есеј, књижевна критика, научни и истраживачки радови…) од којих ће жири одабрати три рукописа за објављивање у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра. Жири ће настојати да одабере по један рукопис аутора из Кикинде, са територије Србије и из дијаспоре.

Жири ради у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија).

Пропозиције конкурса: рукописе у word формату, биографију аутора и контакт податке (адреса, мејл, телефон) послати на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Конкурс је отворен од 29. марта до 1. јула. Резултати ће бити објављени 1. августа, а књиге до краја 2024. године.

За све додатне информације о конкурсу обратити се на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Књижевно вече професора Мађарева у ВШССОВ: сада је право време за „Заборaвљене приче“

Igor Crnogorac March 28, 2024

Књига „Заборављене приче“ др Милана Мађарева, професора Високе школе струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) представљена је вечерас у библиотеци Школе. Последњи део трилогије о Ивану Исакову из Новог Бечеја, за разлику од прва два дела која је издао Банатски културни центар, постоји једино у аудио и електронском издању.

– Бавим се писањем критика, театролошким писањем, повремено режирам, и моја прва књига прича настала је доста касно, пре пет, шест година – каже Мађарев. – Сматрао сам да нисам за писца, међутим, после објављивања прича у важним књижевним часописима и мишљења еминентних људи да то ваља, био сам подстакнут да објавим прву књигу – „Приче“.

Уследиће „Нове приче“, а затим и „Заборављене приче“ о којима је на промоцији говорио и Никола Халаи, струковни мастер васпитач, бивши студент ВШССОВ.

– Писац нас води кроз заборављене кутке живота главног лика Ивана Исакова и, као што сам јунак књиге каже: свака изгубљена прича, после много лутања, нађе свог трагача, само ако он покаже да му је и даље стало до ње. Зато мислим да ове приче нису заборављене, него су само чекале своје право време и своје уживаоце – рекао је Халаи.

Студенти Високе школе читали су приче професора Мађарева и публици пружили прилику да се упознају са симпатичним и необичним човеком Иваном Исаковим.

Професор Мађарев предаје драмске и аудио-визуелне уметности у Високој школи. На Факултету драмских уметности у Београду магистрирао је на тему креативна драма и докторирао с радом „Театар покрета Јожефа Нађа“ за који је добио Награду за театарску критику и публицистику „Марко Ковачевић“ на 52. МЕСС-у у Сарајеву 2012. Објавио је и „Креативну драму у Шкозоришту“. Са Марином Миливојевић Мађарев и Иваном Правдићем написао је „Паралелну историју театра/Алтернативни театар у аматеризму Србије 1980-2000. године“, затим „Примењено позориште у Војводини од 2000. до данас“ и превео књигу „Вера у лутку“ Едија Мајарона са словеначког језика. Иницирао је покретање импро-сцене у Војводини 2003. године. У ВШССОВ води Импро-студио.

„Заборављене приче“ прво је његово дело у аудио и електронском издању, мада је професор оставио могућност да добију и своје штампано издање.

– Сада је право време за ову књигу јер сматрам да ми патимо од неке врсте колективне амнезије. Ако се сетимо неких ствари које су остале у прошлости, можда нађемо неки курс за садашњост и за будућност – рекао је аутор.

У међувремену, већ је најављено још једно представљање Заборављених прича“ – у Мокрину, у Дому културе, 9. маја, од 19 сати.

С. В. О.

Свечана академија „Наш Душан – човек пева после рата“: отргнуто од заборава, баштини се заувек

Igor Crnogorac March 27, 2024

Централна и завршна свечаност, после низа изузетних културних програма манифестације „Дани Душана Васиљева“, одржана је вечерас у Народном позоришту. На академији су додељена књижевна признања и одигран је позоришни чин „Наш Душан – човек пева после рата“.

Поред добитника Градске књижевне награде „Душан Васиљев“ и гимназијског међународног литерарног конкурса који је за тему имао живот и дело овог писца, свечаности су присуствовали градски челници и многобројне званице из других градова.

– У години у којој обележавамо стогодишњицу његове смрти, све је у знаку Душана Васиљева, целе године ћемо се присећати шта је све учинио песник који је волео своју отаџбину и свој град и који нам је узор јер је оставио дубок уметнички траг. Оставио је дела за будуће нараштаје, из којих можемо да учимо како се воли отаџбина – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Свечана академија одржана је први пут, на дан раног одласка песника, у 24. години живота. Пре уручења награда, образложени су избори жирија.

На књижевни конкурс Града стигла су чак 152 дела. Награда је припала др Милану Мицићу, генералном секретару Матице српске, за књигу прича „Чудо у Банату“.

– Будући да је Мицић и историчар, овде има доста историјских података, и стварних људи и догађаја, али будући да је и приповедач, има и маште и надомдештања непознаница. Књига се може читати и као хроника Баната, али и као приче базиране чак на чуду и на фантастици, што је веза са експресионистичком бајком, чувеним филмом „Чудо у Милану,“ – образложио је потпредседник жирија, Ненад Ђерић, директор Српског народног позоришта. О награди су још одлучивали и књижевници Радован Влаховић и Ђорђе Писарев.

Сваки дан је чудо и сваки живот је чудо, додао је др Милан Мицић.

– Радња је у епохи Душана Васиљева, после Великог рата, када су промењене државе, постављене нове границе на подручју Баната, и стигле нове идеологије. Банат је мој завичај, моја инспирација, а Кикинда је град са сликама мог одрастања и сазревања као човека, књижевника и историчара. За мене је у Банату највећа инспирација најчистије и најдубље небо. Трагови и знакови на земљи и на банатској води су најгушћи – истакао је.

Професорица књижевности у Гимназији, Дубравка Војводић, истакла је да су на конкурс пристигли радови из Србије и Румуније жанровски веома шаролики.

– Издвојило се десет радова и међу њима прича ученице првог разреда, Тисе Фелбаб. На другом месту је дивна песма коју је написала такође ученица првог разреда, Петра Павловић, из београдске Филолошке гимназије, а на трећем је поема Филипа Влашковића, ученика ужичке гимназије. Надам се да је овај конкурс само почетак нове традиције у Гимназији – истакла је професорица Војводић.

Прва лауреаткиња, Тиса Фелбаб, рекла је да јој је награда веома значајна.

– Први пут сам се такмичила на озбиљнијем литерарном конкурсу. Читала сам доста Васиљевих дела, идем у гимназију која носи његово име и све је то од велике важности за мене – нагласила је Тиса. – Мој рад је инспирисан његовом песмом из које сам узела један стих. Није био једноставно, али када сам почела да пишем, речи су се само излиле и већ тада сам знала како ћу рад завршити.

Након церемоније доделе, публика је имала прилику премијерно да гледа позоришни приказ живота Васиљева. У режији Драгана Остојића, играли су Анђела Киковић, Стефан Остојић и Владимир Максимовић.

„Наш Душан – човек пева после рата“ је јединствено сценско дело које, обједињујући више медија, доноси потресну, убедљиву, драматичну сагу о породичним и друштвеним околностима песника. Јасна, тачна и снажна емоција хуманисте, књижевника, човека Васиљева, са сцене је стигла у изворном, исконском облику, оном који препознајемо у сваком времену и у било којим околностима и која нас, суштински, чини људима. И то је легат Васиљева који баштине Кикинђани.

С. В. О.

Милан Мицић, лауреат награде „Душан Васиљев”: Банат је мој свет

Jelena Trifunović March 27, 2024

Међу укупно 152 књиге пристигле на конкурс, жири је одлучио да добитник престижног књижевног признања „Душан Васиљев” буде доктор историјских наука, књижевник и публициста Милан Мицић, за књигу „Чудо у Банату“, чији је издавач новосадска Академска књига.

У образложењу Одлуке се, између осталог, наводи да је већ насловом јасно да је реч о Банату као простору који је након Великог рата остао подељен између Југославије и Румуније, а с друге стране сам префикс „чудо“ је алузија на чувени Фелинијев филм „Чудо у Милану“, познат као неореалистичка бајка. Тако се и Мицићева проза може читати, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али је уједно и бајка, јер делује нестварно и преплићу се реално и чудесно.

Мицић, који је одрастао у оближњем насељу Војвода Степа, одлично познаје Банат као тему својих историографских, прозних и поетских књига. Аутор је више од педесет књига различитих жанрова, али се добар део његове поетике односи управо на ово подручје.

– Банат је мој завичај, град Кикинда је слика мог одрастања и сазревања као човека, историчара и књижевника. Добити Награду „Душан Васиљев“ на стогодишњицу његовог одласка из стварности у сан – велика је част и признање. Захвалан сам жирију који је препознао да моја књига дише складно са поезијом Душана Васиљева, са његовим временом и простором; захвалан сам свом издавачу Академској књизи, која је овој књизи дала своје име и његов значај у српском издаваштву и српској култури, а највише сам захвалан својим банатским прецима, њиховим стрепњама, радостима и страховима, њиховим недоумицама и решеностима које се у овој књизи појављују у разним појавама и догађајима, под стварним и измишљеним именима – наглашава Мицић и додаје:

– Банат је мој свет. Слике из детињства урезане су добоко уз сваком човеку, па и мени. Сазнања о свету, о смислу, стварању, постојању – догодила су ми се у Банату. Све велике теме у књижевности су у нама и око нас. Тако је Банат моја тема. За мене у Банату су слике неба најдубље и најчистије, а земља и вода имају највише знакова и тајни- наглашава овај стваралац.

Множина малих банатских чуда

Милан Мицић је рођен у Зрењанину 1961. године. Банат је био тема и његовог докторског рада „Развитак нових насеља у Банату (1920-1941)”. Поред историографског и књижевног рада, својевремено је Мицић као професор историје био и апсолутни победник РТС-овог историјског квиза који се емитовао деведесетих година. Радио је и у Покрајинском секретаријату за културу. Данас је генерални секретар Матице српске, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца, члан најеминентнијих овдашњих књижевних удружења.

– „Чудо у Банату“ је књига прича која говори о множини малих банатских чуда, о мноштву банатских живота у годинама после Великог рата. Јер, сваки дан је чудо и сваки живот је чудо. То је време нестанка једне државе и настанка друге; године цртања нове банатске границе, појаве нових идеја и идеологија, попут комунизма, нестајање предратног поретка и ужасне потрошености човека у Великом рату. То је, уједно, време када је Душан Васиљев постављао питање смисла. Из таквог времена рађају се и моје приповетке, банатски човек у њима истовремено има бескрајно весеље и бескрајни јаук, велику наду и велики очај, високо уздизање и дубоки пад, али пре свега има жељу да преживи живот пун неизвесности када сутрашњи дан није мирна слика – сумира Мицић.

Немања Савић

Округли сто о Васиљеву – његово дело као огледало историјских околности

Igor Crnogorac March 25, 2024

“Душан Васиљев и његово доба 1914-1918” назив је округлог стола, одржаног вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“, у оквиру програма „Дани Душана Васиљева“ којим се обележава тачно један век од прерани смрти великог кикиндског песника.

На округлом столу представљен је историјски контекст једног периода Васиљевог живота, оног који је, чини се, највише утицао на његово стваралаштво: Велики рат, нестанак Аустроугарске, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, цртање нове банатске границе, појава комунизма у Банату.

– На Васиљева је највише утицао рат јер је на фронт отишао са непуних 17 година, доживео трауматична искуства и смртно оболео. Све је то изузетно утицало на овог младог човека који је тек почео да живи, на њега као личности и на његово дело, пре свега на апокалиптично виђење света које се испољава кроз његову књижевност – рекао је, између осталог, мср Срђан Сивчев, историчар, директор Историјског архива.

По повратку са фронта у Темишвар, ангажовао се у српској команди места као писар и тумач. Основао je „Коло младих Срба“ и лист „Слога“. У Београду је завршио педагошки курс и 1920. године стигао у Ченеј који је тада, у кратком периоду, припадао Југославији. Исте године оженио се најлепшом Ченејком, Милојком Малетић.

– То је, можда, и најплодоноснији период његовог песничког стваралаштва. Васиљев је био у Ченеју, управо док је владала неизвесност да ли ће ово место остати у Краљевини Румунији или ће се припојити Краљевини СХС. У то време долази до изражаја такозвана класна борба. Тродневна Ченејска буна догодила се управо 1920. године. Све се то одразило и на стваралаштво Душана Васиљева – испричао је Саша Јашин, директор издавачке куће Савеза Срба у Румунији.

Др Јована Касаш, историчарка из Новог Сада која је докторирала на историји Баната, фокусирала се на разграничење у Банату након Првог светског рата.

– Углавном се бавим тиме како су то доживели Срби у Темишвару и Банату – рекла је др Касаш. – После налета српске војске која је ушла у Банат и у Темишвар и њеног повлачења већ следеће, 1919. године, Темишвар је на Париској мировној конференцији додељен Румунији. Душан Васиљев је у то време живео у Темишвару, помагао је национално буђење Срба. Када је прешао у Кикинду, за њим се преселио велики број интелигенције, свештенства и обичног народа.

Директор Библиотеке, Бране Марјановић, истакао је да се програм реализује захваљујући уговору Матице српске и Града који ће публици донети још квалитетних програма.

По програму „Дана Душана Васиљева“ сутра је, у Народном позоришту, на програму представа о његовом животу „Облаци“, а у среду, 27. марта, на истом месту, одржаће се Академија под називом „Наш Душан – човек пева после рата“, на којој ће бити и додељене књижевне награде Града и кикиндске Гимназије која носи име овог великог песника, прозног и драмског писца.

С. В. О.

Продужетак гостовања “МetaHuman”-а у Музеју

Igor Crnogorac March 25, 2024

Виртуелно оживљени човек који је пре десет хиљада година живео у Лепенском Виру продужава своје „гостовање“ у Народном музеју до 16. априла, због великог интересовања публике, саопштено је из ове установе.

Инсталацију је, од 9. фебруара до 16. марта, видело укупно 1.886 посетилаца, од чега је било 1.075 појединачних посета. Укупан број групних посета је 40 и тада је било и додатних садржаја, попут археолошког филма или радионице.

Захваљујући предусретљивости Националне платформе “Србија ствара” и ауторке пројекта, проф. др Софије Стефановић, публика Музеја ће имати прилику да се „дружи“ са праисторијским човеком још три седмице.