August 15, 2026

Култура

347268058-1375167926659783-8351537211332853284-n

Na literarni konkurs „Aprilijada” pristiglo stotinu šaljivih pesmica

Aleksandra Djuran April 2, 2024

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i KUD „Bašaid“ i ove godine povodom Svetskog dana šale, 1. aprila, organizovali su literarni konkurs pod nazivom „Aprilijada” namenjen deci do 15 godina. Na konkursu koji je završen pristiglo je više od stotinu šaljivih pesama, a poslala su ga deca i mladi iz čitave Srbije.

– Ovo je sjajna prilika za mlade talente da pokažu svoju kreativnost i humor kroz poeziju. Šala je inspirisala sve koji su nam poslali radove i žiri u sastavu: učiteljica Desanka Ristić i  bibliotekarka Darinka Maljugić i urednica programa Narodne biblioteke Dunja Brkin Trifunović, nije imao nimalo lak zadatak. Svi su odgovorili na temu i pohvalila bih sve koji su nam poslali svoje pesme – rekla je Dunja Brkin Trifunović.

 

Najbolje tri pesme će biti nagrađene, a biće dodeljene  i dve pohvalnice. Uručenje je u petak, 5. aprila u Bašaidu, a gosti  na dodeli će biti Goran Novakov i Desanka Ristić, kao i mlađa grupa KUD-a „Bašaid“.

Marina

Marini Vodeničar nagrada za najbolju glumicu na Danima komedije u Bijeljini

Jelena Trifunović March 30, 2024

Da su dvanaestoro glumaca koji su „na plati“ u kikindskom Narodnom pozorištu, čista esencija kvaliteta, govori i podatak da vrlo često dobiju neku od prestižnih glumačkih nagradu. To je ovog puta pošlo za rukom glumici našeg teatra Marini Vodeničar na Danima komedije u Bijeljini.

U konkurenciji glumaca iz Narodnog pozorišta Republike Srpske, Zvezdara teatra, Gradskog pozorišta „Semberija“ i beogradskog Teatra „Vuk“, Marina Vodeničar je zablistala u predstavi „Boing boing“ Teatra na brdu i razgalila tamošnje ljubitelje pozorišta. Stoga je potpuno zasluženo Marina proglašena za najbolju glumicu ovog festivala.

Foto: Kulturni centar Zrenjanin

Kada je reč o  predstavi koja je Marini donela nagradu, u pitanju je komad francuskog pisca Marka Kamoletija i to je ujedno jedan od najizvođenijih vodvilja svih vremena. Režirao ga je Predrag Stojmenović 2012. godine.

– Ova predstava je imala svoju premijeru u Zvezdara teatru i mi je 12 godina kasnije igramo skoro u originalnoj podeli: Radovan Vujović, Viktor Savić, Nada Macanković, Borka Tomović, Jelisaveta Orašanin, Andrijana Oliverić i ja. Posle korone igramo je u Teatru na brdu i dalje veoma uspešno, a i gostujemo s njom širom Srbije i svuda nailazimo na dobre reakcije. Ja igram služavku kod svog poslodavca koga igra Radovan Vujović. On ima tri verenice, tri stjuardese od kojih, naravno nijedna ne zna za ovu drugu i on živi trostruki život, međutim, sve se komplikuje kada mu u goste dođe njegov prijatelj sa sela i kada se zbog vremenskih nepogoda te tri verenice nađu u isto vreme na istom mestu. To je komedija zabune, komedija situacije, veoma dinamična i duhovita. Sve se dešava u Parizu šezdesetih godina i mi je igramo u originalnoj postavci. Ova predstava je nastala iz entuzijazma i želje za radom i iz te dobre energije koja među nama vlada, (jer smo mi svi iz predstave skoro generacija) nastala je i dobra i uspešna predstava- kaže Marina.

Podsetimo da je ova glumica imala pauzu zbog porodiljskog odsustva, a u maju će se u velikom stilu ponovo pokloniti kikindskoj publici, kada bude premijera komada „Savršeni partner“ u režiji Tijane Vasić, u kojoj Marina Vodeničar igra naslovnu ulogu. Tekst je pisao Miro Gavran, a pored Marine u podeli su i Vladimir Maksimović i Mina Stojković. Premijera ova melodrame s primesama komedije uslediće na Maloj sceni 17. maja.

 

N. Savić

Tera-za-komsije-(1)

U Muzej „Tera“ danas su stigle komšije i prvi put se oprobale u umetničkom stvaranju

Igor Crnogorac March 30, 2024

Izuzetnu ideju promocije svojih sadržaja i takozvanom običnom svetu, u „Teri“ su započeli pre dve sedmice, na radionici „Repeticija“. Danas su im, na poziv, stigle najbliže komšije i, uglavnom prvi put, stvarale u glini.

– Uspostavljamo dobre komšijske odnose, što mislim da je prirodno, to je sada praksa u „Teri“ – da se otkloni barijera za koju ljudi misle da postoji, ali je potpuno iracionalna – rekla je vajarka Sonja Beloš, volonterka „Tere“, koja je vodila radionicu. – Podjednako su nam entuzijastični i najmlađi i odrasle komšije.

U vajarskoj radionici “Muzej Tera sa komšijama“ učesnici su bili zadovoljni – po lepom vremenu, uz posluženje, okupile su se, čini se, sve generacije.

– Nikad nisam radila sa glinom, jako mi se dopada ideja. Napravila sam šolju, sad još treba da napravim i šerpu i sigurno ću doći ponovo – kaže komšinica Desa Gavranov.

Osmogodišnji Veljko imao je malo vremena za razgovor.

– Već sam radio sa glinom i jako mi se to dopada. Pravim „gospodina prstena“ sa štapom.

Komšinica Slobodanka kaže da ima dobar osećaj i da voli da radi u glini.

– Pravila sam posudu i sad bih volela da napravim korpu sa jajima. Doći ću ponovo – sigurna je Slobodanka.

Inicijativa „Tere“ radi jačanja veza sa lokalnom zajednicom pruža polaznicima konkretna znanja; upoznaje ih sa materijalima, tehnikama, i pomaže da razviju svoje kreativne potencijale.

Radioničari su stvarali ispred Muzeja i imali su, takođe, priliku da posete prvu izložbu u izlagačkoj sezoni Salona Muzeja, postavku „KOD“ Umetničke kolaborativne grupe „Dim tim“ bračnog para Danijele Mršulje Vasić i Milenka Vasića iz Beograda.

Ova izložba otvorena je proteklog vikenda i biće na raspolaganju posetiocima do 26 aprila. Izlagačka sezona u Salonu trajaće do kraja jeseni, a podrazumevaće i prateće programe, kao i radionice kakva je bila današnja. Umetničke postavke u Muzeju odvijaće se paralelno i sa izložbama u „Terinoj“ Galeriji na Trgu, najavila je istoričarka umetnosti Tijana Toševski, kustoskinja u „Teri“.

Od polovine meseca, „Terin“ Muzej produžio je radno vreme; za posetioce sada  petkom i subotom radi od 10 do 18, a utorkom, sredom i četvrtkom otvoren je od 10 do 16 sati. Duže radno vreme primenjivaće se do kraja izlagačke sezone, do 26. novembra.

S. V. O.

Uskrsnja-radionica-Muzej-(4)

Na prvoj Uskršnjoj radionici u Muzeju – porodično i kreativno

Igor Crnogorac March 30, 2024

Uskršnji ukrasi već se prave i to u Narodnom muzeju, u Dečijem klubu. Mališani su danas, sa braćom i sestrama, neki i sa mamama, proveli popodne u prijatnoj atmosferi Muzeja, u kreativnim aktivnostima.

Mirna nam se pohvalila da je već pravila uskršnje figurice

– Napravila sam jaja, zeke i piliće, a jaja ukrašavam vodenim bojama – kaže Mirna.

Eliza je danas oslikavala jaja, a kod kuće će ih , kaže, farbati sa svojom bakom.

– Došla sam na radionicu jer volim da crtam i kreativna sam – rekla nam je Eliza. – Jaja svake godine šaram sa bakom. Stavljamo biljke iz njene bašte na jaja, a onda ih umačemo u čaj. Danas, na radionici, slikam jaja vodenim bojama.

Na Kreativnoj uskršnjoj radionici danas je najmlađi umetnik imao samo tri godine, a aktivne su bile i neke od mama.

– Na ovoj, već tradicionalnoj radionici pred katolički Uskrs, radimo nešto moderniju varijantu, a pred pravoslavni Uskrs ponovo ćemo organizovati radionicu sa tradicionalnim elementima – kaže Ljubica Takačev, vodič u Muzeju koja je danas bila kreativni domaćin radionice. – Pravimo zeke koji skakuću i piliće, imamo razne slagalice sa motivima Uskrsa.

Ulaznica na radionicu bila je oslikano jaje koje je ostalo na izložbi mladih i odraslih kreativaca.

S. V. O.

GRAD-KIKINDA-BKC

Raspisan konkurs BKC i Grada za prve knjige mladih autora

Igor Crnogorac March 29, 2024

Grad Kikinda i Banatski kulturni centar (BKC) raspisuju konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora do 35 godina starosti. Konkurs se odnosi na autore koji žive na teritoriji Grada Kikinde, na autore iz Srbije i iz dijaspore.

Grad Kikinda i BKC više od 15 godina zajednički objavljuju prve knjige, a štampano je preko 30 naslova u okviru ove saradnje.

Autori konkurišu sa rukopisima (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi…) od kojih će žiri odabrati tri rukopisa za objavljivanje u ediciji „Prva knjiga“ Banatskog kulturnog centra. Žiri će nastojati da odabere po jedan rukopis autora iz Kikinde, sa teritorije Srbije i iz dijaspore.

Žiri radi u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija).

Propozicije konkursa: rukopise u word formatu, biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) poslati na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com.

Konkurs je otvoren od 29. marta do 1. jula. Rezultati će biti objavljeni 1. avgusta, a knjige do kraja 2024. godine.

Za sve dodatne informacije o konkursu obratiti se na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com.

Profesor-Madjarev-(3)

Književno veče profesora Mađareva u VŠSSOV: sada je pravo vreme za „Zaboravljene priče“

Igor Crnogorac March 28, 2024

Knjiga „Zaboravljene priče“ dr Milana Mađareva, profesora Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) predstavljena je večeras u biblioteci Škole. Poslednji deo trilogije o Ivanu Isakovu iz Novog Bečeja, za razliku od prva dva dela koja je izdao Banatski kulturni centar, postoji jedino u audio i elektronskom izdanju.

– Bavim se pisanjem kritika, teatrološkim pisanjem, povremeno režiram, i moja prva knjiga priča nastala je dosta kasno, pre pet, šest godina – kaže Mađarev. – Smatrao sam da nisam za pisca, međutim, posle objavljivanja priča u važnim književnim časopisima i mišljenja eminentnih ljudi da to valja, bio sam podstaknut da objavim prvu knjigu – „Priče“.

Uslediće „Nove priče“, a zatim i „Zaboravljene priče“ o kojima je na promociji govorio i Nikola Halai, strukovni master vaspitač, bivši student VŠSSOV.

– Pisac nas vodi kroz zaboravljene kutke života glavnog lika Ivana Isakova i, kao što sam junak knjige kaže: svaka izgubljena priča, posle mnogo lutanja, nađe svog tragača, samo ako on pokaže da mu je i dalje stalo do nje. Zato mislim da ove priče nisu zaboravljene, nego su samo čekale svoje pravo vreme i svoje uživaoce – rekao je Halai.

Studenti Visoke škole čitali su priče profesora Mađareva i publici pružili priliku da se upoznaju sa simpatičnim i neobičnim čovekom Ivanom Isakovim.

Profesor Mađarev predaje dramske i audio-vizuelne umetnosti u Visokoj školi. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu magistrirao je na temu kreativna drama i doktorirao s radom „Teatar pokreta Jožefa Nađa“ za koji je dobio Nagradu za teatarsku kritiku i publicistiku „Marko Kovačević“ na 52. MESS-u u Sarajevu 2012. Objavio je i „Kreativnu dramu u Škozorištu“. Sa Marinom Milivojević Mađarev i Ivanom Pravdićem napisao je „Paralelnu istoriju teatra/Alternativni teatar u amaterizmu Srbije 1980-2000. godine“, zatim „Primenjeno pozorište u Vojvodini od 2000. do danas“ i preveo knjigu „Vera u lutku“ Edija Majarona sa slovenačkog jezika. Inicirao je pokretanje impro-scene u Vojvodini 2003. godine. U VŠSSOV vodi Impro-studio.

„Zaboravljene priče“ prvo je njegovo delo u audio i elektronskom izdanju, mada je profesor ostavio mogućnost da dobiju i svoje štampano izdanje.

– Sada je pravo vreme za ovu knjigu jer smatram da mi patimo od neke vrste kolektivne amnezije. Ako se setimo nekih stvari koje su ostale u prošlosti, možda nađemo neki kurs za sadašnjost i za budućnost – rekao je autor.

U međuvremenu, već je najavljeno još jedno predstavljanje Zaboravljenih priča“ – u Mokrinu, u Domu kulture, 9. maja, od 19 sati.

S. V. O.

20240327-201329

Svečana akademija „Naš Dušan – čovek peva posle rata“: otrgnuto od zaborava, baštini se zauvek

Igor Crnogorac March 27, 2024

Centralna i završna svečanost, posle niza izuzetnih kulturnih programa manifestacije „Dani Dušana Vasiljeva“, održana je večeras u Narodnom pozorištu. Na akademiji su dodeljena književna priznanja i odigran je pozorišni čin „Naš Dušan – čovek peva posle rata“.

Pored dobitnika Gradske književne nagrade „Dušan Vasiljev“ i gimnazijskog međunarodnog literarnog konkursa koji je za temu imao život i delo ovog pisca, svečanosti su prisustvovali gradski čelnici i mnogobrojne zvanice iz drugih gradova.

– U godini u kojoj obeležavamo stogodišnjicu njegove smrti, sve je u znaku Dušana Vasiljeva, cele godine ćemo se prisećati šta je sve učinio pesnik koji je voleo svoju otadžbinu i svoj grad i koji nam je uzor jer je ostavio dubok umetnički trag. Ostavio je dela za buduće naraštaje, iz kojih možemo da učimo kako se voli otadžbina – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

Svečana akademija održana je prvi put, na dan ranog odlaska pesnika, u 24. godini života. Pre uručenja nagrada, obrazloženi su izbori žirija.

Na književni konkurs Grada stigla su čak 152 dela. Nagrada je pripala dr Milanu Miciću, generalnom sekretaru Matice srpske, za knjigu priča „Čudo u Banatu“.

– Budući da je Micić i istoričar, ovde ima dosta istorijskih podataka, i stvarnih ljudi i događaja, ali budući da je i pripovedač, ima i mašte i nadomdeštanja nepoznanica. Knjiga se može čitati i kao hronika Banata, ali i kao priče bazirane čak na čudu i na fantastici, što je veza sa ekspresionističkom bajkom, čuvenim filmom „Čudo u Milanu,“ – obrazložio je potpredsednik žirija, Nenad Đerić, direktor Srpskog narodnog pozorišta. O nagradi su još odlučivali i književnici Radovan Vlahović i Đorđe Pisarev.

Svaki dan je čudo i svaki život je čudo, dodao je dr Milan Micić.

– Radnja je u  epohi Dušana Vasiljeva, posle Velikog rata, kada su promenjene države, postavljene nove granice na području Banata, i stigle nove ideologije. Banat je moj zavičaj, moja inspiracija, a Kikinda je grad sa slikama mog odrastanja i sazrevanja kao čoveka, književnika i istoričara. Za mene je u Banatu najveća inspiracija najčistije i najdublje nebo. Tragovi i znakovi na zemlji i na banatskoj vodi su najgušći – istakao je.

Profesorica književnosti u Gimnaziji, Dubravka Vojvodić, istakla je da su na konkurs pristigli radovi iz Srbije i Rumunije žanrovski veoma šaroliki.

– Izdvojilo se deset radova i među njima priča učenice prvog razreda, Tise Felbab. Na drugom mestu je divna pesma koju je napisala takođe učenica prvog razreda, Petra Pavlović, iz beogradske Filološke gimnazije, a na trećem je poema Filipa Vlaškovića, učenika užičke gimnazije. Nadam se da je ovaj konkurs samo početak nove tradicije u Gimnaziji – istakla je profesorica Vojvodić.

Prva laureatkinja, Tisa Felbab, rekla je da joj je nagrada veoma značajna.

– Prvi put sam se takmičila na ozbiljnijem literarnom konkursu. Čitala sam dosta Vasiljevih dela, idem u gimnaziju koja nosi njegovo ime i sve je to od velike važnosti za mene – naglasila je Tisa. – Moj rad je inspirisan njegovom pesmom iz koje sam uzela jedan stih. Nije bio jednostavno, ali kada sam počela da pišem, reči su se samo izlile i već tada sam znala kako ću rad završiti.

Nakon ceremonije dodele, publika je imala priliku premijerno da gleda pozorišni prikaz života Vasiljeva. U režiji Dragana Ostojića, igrali su Anđela Kiković, Stefan Ostojić i Vladimir Maksimović.

„Naš Dušan – čovek peva posle rata“ je jedinstveno scensko delo koje, objedinjujući više medija, donosi potresnu, ubedljivu, dramatičnu sagu o porodičnim i društvenim  okolnostima pesnika. Jasna, tačna i snažna emocija humaniste, književnika, čoveka Vasiljeva, sa scene je stigla u izvornom, iskonskom obliku, onom koji  prepoznajemo u svakom vremenu i u bilo kojim okolnostima i koja nas, suštinski, čini ljudima. I to je legat Vasiljeva koji baštine Kikinđani.

S. V. O.

micic-3

Milan Micić, laureat nagrade „Dušan Vasiljev”: Banat je moj svet

Jelena Trifunović March 27, 2024

Među ukupno 152 knjige pristigle na konkurs, žiri  je odlučio da dobitnik prestižnog književnog priznanja „Dušan Vasiljev” bude doktor istorijskih nauka, književnik i publicista Milan Micić, za knjigu „Čudo u Banatu“, čiji je izdavač novosadska Akademska knjiga.

U obrazloženju Odluke se, između ostalog, navodi da je već naslovom jasno da je reč o Banatu kao prostoru koji je nakon Velikog rata ostao podeljen između Jugoslavije i Rumunije, a s druge strane sam prefiks „čudo“ je aluzija na čuveni Felinijev film „Čudo u Milanu“, poznat kao neorealistička bajka. Tako se i Micićeva proza može čitati, jer je bazirana na stvarnosnim događajima i ličnostima, ali je ujedno i bajka, jer deluje nestvarno i prepliću se realno i čudesno.

Micić, koji je odrastao u obližnjem naselju Vojvoda Stepa, odlično poznaje Banat kao temu svojih istoriografskih, proznih i poetskih knjiga. Autor je više od pedeset knjiga različitih žanrova, ali se dobar deo njegove poetike odnosi upravo na ovo područje.

– Banat je moj zavičaj, grad Kikinda je slika mog odrastanja i sazrevanja kao čoveka, istoričara i književnika. Dobiti Nagradu „Dušan Vasiljev“ na stogodišnjicu njegovog odlaska iz stvarnosti u san – velika je čast i priznanje. Zahvalan sam žiriju koji je prepoznao da moja knjiga diše skladno sa poezijom Dušana Vasiljeva, sa njegovim vremenom i prostorom; zahvalan sam svom izdavaču Akademskoj knjizi, koja je ovoj knjizi dala svoje ime i njegov značaj u srpskom izdavaštvu i srpskoj kulturi, a najviše sam zahvalan svojim banatskim precima, njihovim strepnjama, radostima i strahovima, njihovim nedoumicama i rešenostima koje se u ovoj knjizi pojavljuju u raznim pojavama i događajima, pod stvarnim i izmišljenim imenima – naglašava Micić i dodaje:

– Banat je moj svet. Slike iz detinjstva urezane su doboko uz svakom čoveku, pa i meni. Saznanja o svetu, o smislu, stvaranju, postojanju – dogodila su mi se u Banatu. Sve velike teme u književnosti su u nama i oko nas. Tako je Banat moja tema. Za mene u Banatu su slike neba najdublje i najčistije, a zemlja i voda imaju najviše znakova i tajni- naglašava ovaj stvaralac.

Množina malih banatskih čuda

Milan Micić je rođen u Zrenjaninu 1961. godine. Banat je bio tema i njegovog doktorskog rada „Razvitak novih naselja u Banatu (1920-1941)”. Pored istoriografskog i književnog rada, svojevremeno je Micić kao profesor istorije bio i apsolutni pobednik RTS-ovog istorijskog kviza koji se emitovao devedesetih godina. Radio je i u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu. Danas je generalni sekretar Matice srpske, predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 i njihovih potomaka i poštovalaca, član najeminentnijih ovdašnjih književnih udruženja.

– „Čudo u Banatu“ je knjiga priča koja govori o množini malih banatskih čuda, o mnoštvu banatskih života u godinama posle Velikog rata. Jer, svaki dan je čudo i svaki život je čudo. To je vreme nestanka jedne države i nastanka druge; godine crtanja nove banatske granice, pojave novih ideja i ideologija, poput komunizma, nestajanje predratnog poretka i užasne potrošenosti čoveka u Velikom ratu. To je, ujedno, vreme kada je Dušan Vasiljev postavljao pitanje smisla. Iz takvog vremena rađaju se i moje pripovetke, banatski čovek u njima istovremeno ima beskrajno veselje i beskrajni jauk, veliku nadu i veliki očaj, visoko uzdizanje i duboki pad, ali pre svega ima želju da preživi život pun neizvesnosti kada sutrašnji dan nije mirna slika – sumira Micić.

Nemanja Savić

 

Okrugli-sto-DV-(1)

Okrugli sto o Vasiljevu – njegovo delo kao ogledalo istorijskih okolnosti

Igor Crnogorac March 25, 2024

“Dušan Vasiljev i njegovo doba 1914-1918” naziv je okruglog stola, održanog večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, u okviru programa „Dani Dušana Vasiljeva“ kojim se obeležava tačno jedan vek od prerani smrti velikog kikindskog pesnika.

Na okruglom stolu predstavljen je istorijski kontekst jednog perioda Vasiljevog života, onog koji je, čini se, najviše uticao na njegovo stvaralaštvo: Veliki rat, nestanak Austrougarske, stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, crtanje nove banatske granice, pojava komunizma u Banatu.

– Na Vasiljeva je najviše uticao rat jer je na front otišao sa nepunih 17 godina, doživeo traumatična iskustva i smrtno oboleo. Sve je to izuzetno uticalo na ovog mladog čoveka koji je tek počeo da živi, na njega kao ličnosti i na njegovo delo, pre svega na apokaliptično viđenje sveta koje se ispoljava kroz njegovu književnost – rekao je, između ostalog, msr Srđan Sivčev, istoričar, direktor Istorijskog arhiva.

Po povratku sa fronta u Temišvar, angažovao se u srpskoj komandi mesta kao pisar i tumač. Osnovao je „Kolo mladih Srba“ i list „Sloga“. U Beogradu je završio pedagoški kurs i 1920. godine stigao u Čenej koji je tada, u kratkom periodu, pripadao Jugoslaviji. Iste godine oženio se najlepšom Čenejkom, Milojkom Maletić.

– To je, možda, i najplodonosniji period njegovog pesničkog stvaralaštva. Vasiljev je bio u Čeneju, upravo dok je vladala neizvesnost da li će ovo mesto ostati u Kraljevini Rumuniji ili će se pripojiti Kraljevini SHS. U to vreme dolazi do izražaja takozvana klasna borba. Trodnevna Čenejska buna dogodila se upravo 1920. godine. Sve se to odrazilo i na stvaralaštvo Dušana  Vasiljeva – ispričao je Saša Jašin, direktor izdavačke kuće Saveza Srba u Rumuniji.

Dr Jovana Kasaš, istoričarka iz Novog Sada koja je doktorirala na istoriji Banata, fokusirala se na razgraničenje u Banatu nakon Prvog svetskog rata.

– Uglavnom se bavim time kako su to doživeli Srbi u Temišvaru i Banatu – rekla je dr Kasaš. – Posle naleta srpske vojske koja je ušla u Banat i u Temišvar i njenog povlačenja već sledeće, 1919. godine, Temišvar je na Pariskoj mirovnoj konferenciji dodeljen Rumuniji. Dušan Vasiljev je u to vreme živeo u Temišvaru, pomagao je nacionalno buđenje Srba. Kada je prešao u Kikindu, za njim se preselio veliki broj inteligencije, sveštenstva i običnog naroda.

Direktor Biblioteke, Brane Marjanović, istakao je da se program realizuje  zahvaljujući ugovoru Matice srpske i Grada koji će publici doneti još kvalitetnih programa.

Po programu „Dana Dušana Vasiljeva“ sutra je, u Narodnom pozorištu, na programu predstava o njegovom životu „Oblaci“, a u sredu, 27. marta, na istom mestu, održaće se Akademija pod nazivom „Naš Dušan – čovek peva posle rata“, na kojoj će biti i dodeljene književne nagrade Grada i kikindske Gimnazije koja nosi ime ovog velikog pesnika, proznog i dramskog pisca.

S. V. O.

 

Metahuman-post

Produžetak gostovanja “MetaHuman”-a u Muzeju

Igor Crnogorac March 25, 2024

Virtuelno oživljeni čovek koji je pre deset hiljada godina živeo u Lepenskom Viru produžava svoje „gostovanje“ u Narodnom muzeju do 16. aprila, zbog velikog interesovanja publike, saopšteno je iz ove ustanove.

Instalaciju je, od 9. februara do 16. marta, videlo ukupno 1.886 posetilaca, od čega je bilo 1.075 pojedinačnih poseta. Ukupan broj grupnih poseta je 40 i tada je bilo i dodatnih sadržaja, poput arheološkog filma ili radionice.

Zahvaljujući predusretljivosti Nacionalne platforme “Srbija stvara” i autorke projekta, prof. dr Sofije Stefanović, publika Muzeja će imati priliku da se „druži“ sa praistorijskim čovekom još tri sedmice.