Grad Arhive | Stranica 310 od 329

Doneta odluka o Gradskim priznanjima: Milan Prunić Duma je Zaslužni građanin Kikinde

Igor Crnogorac decembar 26, 2022

Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja donela je odluku o dodeli gradskih priznanja za 2022. godinu.

Priznanje „Zaslužni građanin Kikinde“, kao najveće gradsko priznanje, dodeljuje se Milanu Pruniću Dumi.

Priznanje „Nika Mirkov“, za zasluge u oblasti sporta, dodeljuje se Ronilačkom klubu „Orka“ za izuzetne rezultate i iskazanu humanost u sportu.

Dobitnici posebnih priznanja u oblasti obrazovanja su Radovan Dražić i Milan Dragosavac.

Priznanje u oblasti obrazovanja „dr Pavle Kenđelac“ biće dodeljeno Oliveri Lazić, za trajan doprinos razvoju obrazovanja u Kikindi

U oblasti zdravstva, ove godine priznanje „Dr Ranko Petrović“ dobija dr Gojko Ljuboja, za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana Kikinde

Priznanje u oblasti privrede i preduzetništva „Mihael Bon“, za poseban doprinos razvoju privatnog preduzetništva u Kikindi, biće uručeno porodici Vukić.

Za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo, priznanje u oblasti humanosti i dobrotvornog rada, „Melanija Nikolić Gaičić“, dobiće Andrijana Gajin.

Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja donela je i odluku o dobitnicima pohvala:

Uruženje građana „Eš“ – za podsticanje međunarodne saradnje i promociju grada Kikinde,

Restoran „Nacionalna klasa 0230“ i Pekara „Ristevski“ – za iskazanu humanost tokom pandemije Kovid 19,

Radovan Subinu – za promociju gastronomskih specijaliteta Kikinde i

Škola fudbala „Mladi vukovi“ – za promociju sporta i zdravih stilova života.

Nagrada, priznanja i pohvale biće uručene na svečanosti u Gradskoj kući u sredu, 28. decembra.

Grad finansijski podržao 43 lekara na specijalizaciji i subspecijalizaciji

Igor Crnogorac decembar 26, 2022

U Svečanoj sali Gradske kuće danas je gradonačelnik Nikola Lukač potpisao ugovore o finansijskoj pomoći sa specijalizantima i subspecijalizantima, zaposlenim u kikindskoj Opštoj bolnici. Svečanosti su prisustvovali i v.d. direktorica Bolnice, dr Vesna Tomin, zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski i sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu, Ivan Ninčić.

Rad 38 specijalizanata i pet lekara koji su na subspecijalizaciji Grad je, ove godine, podržao sa po 60 hiljada dinara. Gradonačelnik Lukač zahvalio je lekarima za njihovo dosadašnje angažovanje i izrazio želju da ostanu u našem gradu i po završetku specijalizacije.

– Ovi lekari su odvojeni od svojih porodica, a svi smo svedoci koliko su naporno i požrtvovano radili u vreme pandemije. Pomažemo im zbog onoga što su već učinili i zbog svega što će tek uraditi za naše građane. Mi ovu pomoć ne vidimo kao trošak, nego kao investiciju, jer je stav nas u Gradskoj upravi da je pojedinac na prvom mestu, u svakom segmentu našeg društva – rekla je Dijana Jakšić Kiurski. – Kvalitet zdravstvene zaštite možemo da unapređujemo obezbeđivanjem opreme i dijagnostičkih aparata, ali je najvažnije da ulažemo u kadar – u znanje, kapacitet i sposobnosti lekara. Ovo je ulaganje u budućnost i ponosni smo na to. Sa finansijskom podrškom nastavićemo i u narednim godinama.

U ime bolnice i kolega zahvalila se v. d. direktorica Bolnicem dr Vesna Tomin, koja je istakla da je, na ovaj način, Gradska uprava jasno stavila do znanja zdravstvenim radnicima i građanima da joj je veoma stalo do kvaliteta zdravstvene zaštite stanovništva.

– Pored rekonsturisane Bolnice i najsavremenije opreme, imaćemo i edukovani kadar koji će, na najbolji mogući način, pružiti zdravstvenu zaštitu svim našim stanovnicima. Kikindska bolnica je jedna od tri koja je ušla u uži izbor Ministarstva zdravlja za nabavku najsavremenijeg 64-slojnog CT skenera i mi ćemo, za mesec i po dana, treći u Vojvodini imati ovaj aparat. Naši specijalizanti su uvek na klinikama pohvaljivani da su među najboljima jer dolaze sa dobrom pripremom – rekla je dr Tomin.

Ona je objasnila da najviše lekara nedostaje na Internom, a zatim i na svim ostalim odeljenjima. Bolnica zapošljava 85 lekara, a optimalno bi bilo da ih ima 19 više, što potvrđuje potrebu da što više lekara koji su na specijalizaciji i ostane u ustanovi koja ih je školovala. Jedan od njih je Kikinđanin Stevan Krnić, koji završava specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva.

– Zahvalan sam Gradskoj upravi na pomoći. Ovo je drugi put da je lokalna samouprava finansijski podržala moje obrazovanje jer sam već bio dobio pomoć za odlazak u Rusiju na razmenu studenata – kaže dr Krnić. – Definitivno ostajem u svom gradu, moji preci su odavde i ne planiram da odem osim, možda, na dodatno usavršavanje, kako bih pomogao razvoju akušerstva i ginekologije. Znanje koje sam stekao u tericijarnoj zdravstvenoj ustanovi želim da donesem u svoj grad i da što bolje lečim svoje sugrađane.

Kako zakonski nisu obavezni da se zadržavaju u zdravstvenoj ustanovi koja ih je školovala, neki od lekara uskoro će i otići. Jedan od njih je doktor Aleksandar Mladenović, specijalizant radiologije iz Leskovca koji je u Kikindi sa suprugom, takođe lekarom, živeo pet godina.

– Drago mi je da sam pozvan na ovaj skup i ovo smatram priznanjem za svoj rad u ovom gradu, od primarne zaštite do bolnice, na raznim odeljenjima. Za mene je to i lična i moralna satisfakcija. Grad Kikinda se pozicionira na mapi gradova u kojima ljudi žele i hoće da rade – rekao je dr Mladenović.

Inače, Opšta bolnica je, do pre nekoliko godina, imala dovoljno sredstava da isplaćuje specijalizantima naknade za odvojen život, što se odvajalo od iznosa koji dobija od Ministarstva za materijalne troškove. Kako Ministarstvo ne uplaćuje novac za školovanje lekara, a Bolnica, koja takođe nije u zakonskoj obavezi, nema dovoljno novca, pomoć lokalne samouprave za čak 43 specijalizanta, od neprocenjivog je značaja.

U Opštoj bolnici nadaju se da će svoje specijalizante uspeti i da zadrže jer, kako kaže dr Tomin, rade sa njima, obučavaju ih i – računaju na njihov doprinos što boljoj zdravstvenoj zaštiti građana Kikinde.

(VIDEO) Radi se punom parom: Uporedo sa izgradnjom fabrike vode, zamena magistralnog voda

Jelena Trifunović decembar 26, 2022

U toku je zamena magistralnog voda u dužini od 470 metara, od fabrike vode do ulice Marka Miljanova. Cevovod koji od vodozahvata Šumice vodom snabdeva grad star je više od 40 godina.

Radove finansiraju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sa 36 miliona i Grad sa 18 miliona dinara. Gradilište su danas obišli gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Miroslav Dučić zajedno sa Čedom Gverom, v.d. direktora JP Kikinda.

Gradonačelnik Lukač istakao je važnost podrške republike i pokrajine kako bi Grad Kikinda rešio višedecenijski problem pijaće vode. Očekivanja su da početkom 2024. godine fabrika vode bude kompletno u funkciji, rekao je gradonačelnik i istakao da u 2023. kreće izgradnja mini postrojenja u četiri sela, a nakon toga i u ostalim mesnim zajednicama.

U JP Kikinda navode da će rekonstrukcija magistralnog voda biti završena i pre roka od 270 dana.

(VIDEO) Božić po gregorijanskom kalendaru: Ponoćnoj misi prisustvovali i gradski čelnici

Jelena Trifunović decembar 25, 2022

U Rimokatoličkoj crkvi „Svetog Franje Asiškog” u Kikindi u ponoć između Badnjeg dana i Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika, služena je sveta misa koja se zove Ponoćka. Veruje se da baš tada dolazi iz mraka Božije svetlo. Božićnoj misi koju je služio župnik Laslo Beviz prisustvovao je veliki broj vernika, kao i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

Na Badnje veče i Božić katolički vernici dolaze na poklon jaslama koje se nalaze u svim hramovima. Ovaj običaj je sećanje na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlejem prateći najsjajniju zvezdu. Putovanje mudraca sa istoka trajalo je 40 dana pa toliko traje i božićni hrišćanski post koji se završava sa početkom praznovanja Božića.

Božićno slavlje kod Rimokatolika traje sve do praznika Sveta tri kralja 6. januara.

U kućama vernika -advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.

Osim katolika, Božić u Srbiji danas slave i protestantske crkve, ali i pripadnici rumunske nacionalne zajednice, iako su pravoslavne veroispovesti, jer poštuju takozvani revidirani julijanski kalendar.

Svima koji danas slave Božić, Kikindski portal čestita praznik uz najlepše želje.

Gradski čelnici na svečanoj misi

U Rimokatoličkoj crkvi u Kikindi posle nekoliko godina, ponovo je Božićna misa služena u ponoć, a ne u večernjim satima. Pored gradonačelnika Lukača, ponoćnoj misi prisustvovala je i zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik skupštine Mladen Bogdan, članovi Gradskog veća Ramona Tot, Miroslav Dučić, Saša Tanackov, kao i Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika. Ponoćnu misu koja je služena u Rimokatoličkoj crkvi „Svetog Franje Asiškog“ prenosila je uživo i Radio televizija Vojvodine. Božićnu čestitku sugrađanima uputili su župnik Laslo Beviz, gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća Ramona Tot.

(VIDEO) „Medeno selo“ zasladilo pretprazničnu atmosferu u Ruskom Selu i Novoj Crnji

Jelena Trifunović decembar 24, 2022

Neizostavni deo božićne čarolije u Ruskom Selu je „Medeno selo“. Ove godine bilo je napravljeno 50 kućica koje su, osim u „Torontalu“, bile izložene i u Novoj Crnji. Slasnim medenjacima sudbina je svake godine ista- da ulepšaju, a potom i zaslade božićne praznike.

(VIDEO) Industrijska zona „Rasadnik“ spremna za investitore – postavlja se rasveta od grada do novog kružnog toka

Igor Crnogorac decembar 23, 2022

Industrijsku zonu danas je obišao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima. Primopredaja Zone izvršena je 20. decembra, izvođač radova bio je AD „Graditelj“.

Industrijska zona „Rasadnik“ nalazi se na trasi buduće brze saobraćajnice Bački Breg–Sombor–Kikinda–Nakovo. U blizini je međunarodne pruge i pristaništa na kanalu Dunav–Tisa–Dunav.

Infrastrukturno je gotovo potpuno opremljena – nedostaje još prečistač otpadnih voda koji će biti uskoro postavljen. Najnovija investicija stigla je iz Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, od kojeg je Grad dobio 55,4 miliona dinara za izgradnju javne rasvete od kružnog toka Šumica do nove industrijske zone.

U toku podnošenje zahteva za energetski ugrožene kupce

Jelena Trifunović decembar 23, 2022

Materijalni položaj, ukupan mesečni prihod domaćinstva i broj članova, imovno stanje, ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak, uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, zdravstveno stanje člana domaćinstva – uslovi su za sticanje statusa energetski zaštićenog kupca koji su definisani Vladinom uredbom kojom je broj korisnika proširen. Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na popuste za korišćenje električne energije, prirodnog gasa ili toplotne energije počelo je 19. decembra, precizira Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine.

– Zahtevi mogu da se podnose danom stupanja na snagu nove Uredbe u Uslužnom centru Gradske uprave na šalteru broj dva. Formulari mogu da se nađu na sajtu Ministarstva energetike, na sajtu Grada Kikinde i na pisarnici Uslužnog centra. Za razmatranje po zahtevima zadužena je Kancelarija za smanjenje siromaštva.

Građani mogu da ostvare popust na jedan energent, odnosno da se opredele između električne energije, prirodnog gasa i toplotne energije. Popuste mogu da ostvare i domaćinstva koja imaju zaduženja.

-Vlada je za ovu namenu izdvojila četiri milijarde dinara što je znatno više u odnosu na 1,3 milijarde koje su bile opredeljene do sada. To pokazuje jasnu politiku Vlade usmerenu ka građanima u doba energetske krize- ukazuje Bogdan.

Energetski ugroženi kupac stiče pravo na umanjenje mesečne obaveze električnu energiju, za sve mesece:

1) za jednočlano domaćinstvo – 120 kWh mesečno;

(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 160 kWh mesečno;

(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 200 kWh mesečno;

(4) za šestočlano i veće domaćinstvo – 250 kWh mesečno;

Za prirodni gas, za mesece januar, februar, mart, oktobar, novembar i decembar:

(1) za jednočlano domaćinstvo – 359 kWh mesečno;

(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 462 kWh mesečno;

(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 616 kWh mesečno;

(4) za šestočlano i veće domaćinstvo – 770 kWh mesečno

Za toplotnu energiju, za svaki mesec za koji se ispostavlja račun:

(1) za jednočlano domaćinstvo, 60% mesečnog računa;

(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo, 50% mesečnog računa;

(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo, 45% mesečnog računa

(4) za šestočlano i veće domaćinstvo, 40% mesečnog računa.

(VIDEO) U Mokrinu zasađena deveta Školska šuma

Igor Crnogorac decembar 22, 2022

Đaci OŠ „Vasa Stajić“ u Mokrinu danas su učestvovali u sadnji svoje Školske šume. U delu poznatom kao Nekina bara zasađeno je 400 stabala bresta, topole, hrasta i vrbe „dafine“. U sadnji su pomogli članovi Udruženja građana “Nekina bara” i radnici rasadnika “Vikumak”. Akciju „Školske šume“ lokalna samouprava preduzima od 2014. godine, a Grad je, samo u 2022. godini, zasadio 17 hiljada stabala.

Pošumljavanje u Kikindi i okolini sprovodi se i kao deo kampanje „Zasadi šumu“, čiji su pokretači „Adria Media Group“ i „dm drogerie markt“, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za šume, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, JP „Srbijašume“, JP „Vojvodinašume“, Pokreta gorana Srbije, Privredne komore Srbije, Botaničke bašte „Jevremovac“, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Šumarskog fakulteta u Beogradu, Šumarske škole Kraljevo, Zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Instituta za šumarstvo.

Današnjoj sadnji u Mokrinu prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

Novogodišnji bazar u OŠ „Milivoj Omorac“: Sakupili sredstva za odbojkašku mrežu i lopte

Jelena Trifunović decembar 21, 2022

Da spoje lepo i korisno, dosetili su se u Osnovnoj školi „Milivoj Omorac“ u Iđošu. U susret predstojećim praznicima organizovali su prodajni novogodišnji bazar i isplanirali da sakupljenim sredstvima kupe novu odbojkašku mrežu za školu.

Inicijativa je potekla od nastavnice Jelene Moldvai, kojoj se pridružila koleginica Jelena Grbić, a potom i učiteljice i ostatak kolektiva. Odziv roditelja i drugih meštana premašio je očekivanja. Sala se napunila, a prodajni stolovi ispraznili.

-Vredni i kreativni đaci su zajedno sa roditeljima pravili božićne i novogodišnje čestitke i razne praznične poklončiće. Odazvao se veliki broj meštana, pored roditelja i nastavnika, i uspeli su da sakupe 32.000 dinara. Biće dovoljno ne samo za kupovinu odbojkaške mreže, već i za nove lopte- kaže za Kikindski portal Aleksandar Aćimov, direktor škole.

Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu pohađa 110 đaka od prvog do osmog razreda.

Obeležen dan Prve proleterske brigade i sećanje na Dan JNA: U slavu heroja

Igor Crnogorac decembar 21, 2022

Prva Proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada formirana je 21. decembra 1941. godine, a dan kasnije krenula je u prve borbe, te se ovaj datum slavio kao Dan Jugoslovenske narodne armije. U znak sećanja na ove značajne istorijske događaje, Gradski odbor Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR-a) u Kikindi danas je upriličio svečanost u Kulturnom centru.

– Shodno političkoj i vojnoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi, zadatak boračkih udruženja je da podignu patriotizam i rodoljublje našeg naroda – rekao je predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a, Savo Orelj.

Na početku svečanosti intonirana je himna Saveza, „Partizan sam, tim se dičim“, a zatim je, za članove i goste, priređen program u kojem su članovi Odbora za kulturno-zabavni rad SUBNOR-a i Odreda izviđača „Proka Sredojev“ izveli najpoznatije pesme iz Narodnooslobodilačkog rata (NOR-a).

Programu je prisustvovao predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan. On je podsetio da je obeležavanje istorijskih datuma važno i za grad i za državu.

– Ne ulazeći u ideologiju, značajno je da su u pokretima otpora bili ljudi koji su se borili protiv nadolazeće nesreće u Evropi i svetu. U tom momentu bili su prvi koji su ustali protiv Hitlera. Obeležavanjem ovih datuma zadržavamo sećanje na ljude koji su se borili protiv fašizma, za narod, za slobodu, ne žaleći svoje živote. Oni su bili prave patriote i rodoljubi i mi, kao grad i država dužni smo da poštujemo njihovu borbu i žrtve. Podržavaćemo i ubuduće rad udruženja koja se bave negovanjem tradicije NOR-a – rekao je Bogdan.

Bogdanu je uručeno priznanje za podršku radu SUBNOR-a. Zahvalnice su dobili i zaslužni članovi i saradnici Odbora: sekretar Opštinskog odbora Savski venac, Čedomir Stević, predsednik Mesnog odbora Dedinje, Rajko Nikezić, Ilija Stević iz Gradskog odbora Zrenjanin, predsednica Sekcije boraca Vojvođanskih brigada, Olga Kojić Štrbac, zatim Miodrag Tadić, Vladimir Radić, Đuro Bucalo, Drago Pekija, Milna Živko, Boris Živko, Branka Vujadinov, Dušan Vujadinov, Ivica Romakov, Dobrinka Nedin, Vesna Bojić, Dragana Drljić, Jasmina Tadić i Kulturni centar Kikinda.

U toku svečanosti emitovan je i razgovor sa poslednjim preživelim borcem Prve proleterske brigade, mitraljescem i penzionisanim pukovnikom JNA, Zdenkom Duplančićem, koji je radila novinarka Vesna Bojić.

Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada imala je, prilikom formiranja u mestu Rudo, u Bosni i Hercegovini, 1.200 boraca, raspoređenih u šest bataljona – četiri iz Srbije i dva iz Crne Gore. Formirao ju je Vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i Pokreta za oslobođenje Jugoslavije, Josip Broz Tito.

Prvi komandant Brigade bio je Koča Popović. Na svom ratnom putu prešla je više od 20 hiljada kilometara, u njenim borbama učestvovalo je više od 22 hiljade ljudi iz cele Jugoslavije. Imala je više od 7.500 poginulih, ranjenih i nestalih boraca; iz stroja je izbacila više hiljada neprijateljskih vojnika. Dala je 83 narodna heroja.

Град