April 21, 2026

Град

141016813_102404718530167_5615442717103134892_n

Dnevno se otkrije deset pacijenata pozitivnih na korona virus

Aleksandra Djuran September 26, 2023

Od četvrtka, od kada je ponovo otvorena ambulanta za febrilna stanja i respiratorne smetnje Doma zdravlja, do danas, u proseku se  dnevno otkrije deset pacijenata pozitivnih na korona virus. Kako saznajemo od dr Miloša Simića oboleli dolaze sa lakšom kliničkom slikom.

-Dnevno pregledamo između 30 i 50 pacijenata i još jednom bih skrenuo pažnju svim sugrađanima kod kojih postoji sumnjivo febrilno stanje i respiratorne smetnje da dolaze samo  u ovu ambulantu na pregled. Klinička slika je blago povišena temperatura, kijanje, bol u grlu, malaksalost, glavobolja. Pojedini pacijenti imaju i dijareju, osip po koži i curenje nosa – napominje dr Simić.

Ambulanta za febrilna stanja i respiratorne smetnje se nalazi u dvorištu Druge zdravstvene stanice u Svetosavskoj ulici broj 53. Radno vreme je od 9 do 16 sati i ulaz u ambulantu je kroz dvorište.

U svetu, ali i okolnim zemljama, cirkuliše podvarijanta „eris“, koja se lakše i brže prenosi, a koja je registrovana i u Srbiji. „Eris“ korona virus nema neke specifične simptome, uglavnom su blagi ili uobičajeni simptomi kovida 19.

 

Saša Čolak 2

Tržište preplavljeno falsifikatima – med kupujte od komšije pčelara

Igor Crnogorac September 26, 2023

Iako je odavno jasno da ni med nije kao što je nekada bio, odnosno da je tržište preplavljeno falsifikatima, najnovija analiza ovog proizvoda na našem tržištu pokazala je da, od 25 uzoraka, 22 nisu prošla testove autentičnosti. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.

Različite metode testiranja meda u kuhinjskim uslovima ne mogu da daju pouzdane rezultate, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

– Kad vidite kristalno proziran med, ne kupujte ga – napominje Čolak. – Moja preporuka je da med kupujete od svojih komšija pčelara kojih u Kikindi ima mnogo. U krugu od najviše 500 metara ovde možete naći pčelara, jer se svi poznajemo. Kod nas je takav mentalitet da teško da bi neko od pčelara bio sklon takvoj prevari. Kada med kupujete u prodavnici, dobro pročitajte šta piše sitnim slovima na etiketi, da li piše „sa dodatkom glukozno-fruktoznog sirupa“, na primer, i u kom procentu. Ovaj dodatak nije štetan, ali je u pitanju prevara.

Čolak dodaje da je problem u pravilniku u kojem piše da se u med mogu staviti dodaci.

– Neki su to shvatili kao rupu u propisima, pa su dodaci različiti šećerni i fruktozni sirupi. A kada to i napišu na deklaraciji, onda nije kažnjivo – izričit je Čolak.

U Kikindi ima oko 250 do 300 pčelara. Cena za kilogram meda je 700 dinara sa tendencijom pada, dok su imputi za pčelare poskupeli. Cene na veliko su pale, organizovanog otkupa kakvog je nekada bilo u Srbiji sada nema. Ljudi su očajni, nemaju kome da prodaju, a mnogi žive od toga, objašnjava Saša Čolak.

U Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića.

U Savezu pčelarskih organizacija (SPOS) koji je i objavio rezultate, kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster “Ujedinjeni za kvalitet” radi suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.

– Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza – PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep – rekao je Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, a prenosi „Politika“.

 

 

 

berba kukuruza

Kiša zaustavila berbu kukuruza: Za vikend padavine dostigle mesečni prosek

Aleksandra Djuran September 25, 2023

Proteklog vikenda pala je 61 litra kiše po kvadratnom metru, saznajemo u Meteorološkoj stanici „Kikinda“. Vetar je bio jak i posle ponoći duvao je jačinom od 11,3 metara u sekundi i na, svu sreću, nije naneo štete u naseljenim mestima i ataru. Ovolika količina padavina je mesečni prosek vodenog taloga, u kišnom periodu.

Velika količina padavina zaustavila je berbu kukuruza koja je u punom jeku i poljoprivrednici će sa skidanjem useva moći da nastave za dva, tri dana, nakon što se prosuši zemljište.

-Svi delovi atara dobili su značajnu količinu padavina što će dobro doći svima koji su počeli sa pripremom oranica za jesenju setvu. Berba kukuruza završena je na 50 odsto zasnovanih parcela i sada će morati da sačeka nekoliko dana – istakao je savetodavac PSS Aleksandar Pap.

Svi kukuruzi su sazreli i mogu da se beru. U odnosu na očekivanja prinos i kvalitet su razočarali ratare.

-Prinosi su šarenoliki i kreću se od četiri  do 10 tona po hektaru. Očekivanja su bila znatno veća s obzirom na to da je godina obećavala. U odnosu na prošlu, godina je bila puno bolja. Imali smo znatno više padavina, ali problem je nastao tokom dve nedelje u avgustu kada su vladale tropske temperature koje su prekinule vegetaciju odnosno nalivanje zrna. To je razlog što je na najvećem broju njiva pod kukuruzom zrno ostalo sitno i što je rod podbacio- pojašnjava Pap.

Ove godine najbolje su se pokazali prvi rokovi setve i ranije FAO grupe zrenja, a prinos je najviše zavisio od padavina, ali i primene agrotehničkih mera. Tokom čitave godine kiša je neujednačeno padala i varirala je od mesta do mesta. Prosek roda kukuruza, zasnovanog na oko 20.000 hektara, na teritoriji grada je šest tona po hektaru.

Velika ulaganja, a mala cena

Poljoprivrednici su nezadovoljni i otkupnom cenom od 18 dinara za kilogram, koliko se trenutno nudi za ovogodišnji rod kukuruza. Velika ulaganja, a cena mala i da bi se pokrili troškovi proizvodnje treba da bude od 25 do 30 dinara za kilogram, tvrde proizvođači. Prošle godine „zlatno“ zrno u žetvi prodavalo se za 37 dinara.  Iako robu mogu da ostave na lageru i da čekaju bolju cenu, većina paora će prodati određenu količinu roda radi razduženja i  uzeti repromaterijal, kao i za finansiranje jesenje setve pšenice.

 

20220929_194823

Da nauka nije bauk, otkriće zainteresovani u Evropskoj noći istraživača

Aleksandra Djuran September 25, 2023

Evropska noć istraživača i ove godine biće obeležena u Kikindi. Pod sloganom „Svetlost nauke“ Centar za stručno usavršavanje pripremio je radionice za sve uzraste, istakao je direktor Dejan Karanović.

-Počastvovani smo što smo među 20 lokalnih samouprava u našoj zemlji u kojima će biti organizovana Evropska noć istraživača. Zajedno sa partnerom, Centrom za promociju nauke, razbijamo mit da je nauka bauk. Imaćemo radionice na više lokacija u gradu i pozivam sve sugrađane da budu učesnici naših radionica  – kazao je Karanović.

Radionice počinju sutra, u utorak, 26. septembra, od 18 do 20 sati. Muzej „Tera“ biće domaćin učenicima od petog do osmog razreda kada će se realizovati program „Iz Kikinde u svet kroz nauku i umetnost“. Narednog dana, od 17 do 18.30 časova, za sve uzraste, u Centru za stručno usavršavanje biće organizovana radionica „Putovanje kroz vreme“.

-Imamo raznovrsne radionice i aktivnosti. Obuhvatićemo hemiju, matematiku, fiziku, istoriju, geografiju, muzičku i likovnu umetnost. Svako može da pronađe ono što ga interesuje i sazna puno toga – dodala je Gordana Trnić Iličić iz CSU.

U četvrtak  će najpre će od 11 do 13 sati u „Zabavnoj arheologiji“ odnosno u posuđu praistorije uživati osnovci od prvog do petog razreda u dečijem klubu Narodnog muzeja. Dvorište Kurije, takođe za osnovce nižih razreda, i od 17 do 18 časova, biće domaćin programu „Muzika u svetlosti nauke“. Od 19 do 20.30 sati u Centru za stručno usavršavanje predškolci i prvaci imaće priliku da se upoznaju s „Nebeskom ludajom“ koji će biti održan i u petak u isto vreme. Poslednjeg dana, 29. septembara, od 17 do 18.30  časova, takođe  u Centru za stručno usavršavanje, biće organizovana i  radionica „Ilustracijom do izuma“. Osnovci i srednjoškolci u Narodnom muzeju od 18 do 19 sati u dvorištu Narodnog muzeja „Istraživaće dugu“.

383205110_2322807214579896_3207701290955945579_n

Saniran sportski teren u Gimnaziji i Ekonomsko-trgovinskoj školi

Aleksandra Djuran September 24, 2023

Novu školsku godinu učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko – trgovinske škole počeli su sa saniranim sportskim terenima. Nastava fizičkog vaspitanja često se obavlja u dvorištu, a koriste ga i rekreativci tako da  podloga koja je bila na rukometnom, košarkaškom, terenu za mali fudbal bila  pohabana od čestog korišćenja.

 

-Pre početka školske godine, zahvaljujući sredstvima lokalne samouprave, presvučen je novi sloj na terenima, ofarban je beton na rukometnom terenu, kao i tribine. Zamenjene su polomljene klupe i postavljeni novi golovi – rekla je Mirjana Dražić, direktorica Gimnazije „Dušan Vasiljev“.

Teren u dvorištu izgrađen je 2008. godine i od tada nije saniran.

-Bezbednost učenika nam je na prvom mestu. U obe škole ima oko 700 učenika i svi koriste teren, a tu su i rekreativci kojih ima svakodnevno – dodala je naša sagovornica.

Tokom raspusta urađene su tekuće popravke na zgradi, ali ono što je prioritet je sanacija unutrašnjosti i fasade objekta.

-Na Savetu roditelja istaknuta je neophodnost kompletnog uređenja zgrade koja je namenski građena kao škola. Pre tri godine urađen je projekat kompletne sanacije za koju su neophodna znatna sredstva – istakla je Dražićeva.

Zgrada u kojoj nastavu pohađaju gimnazijalci i učenici Ekonomsko – trgovinske škole datira iz 1900. godine iako je „Veliokikindska gimnazija“ nastala dve godine ranije. Prvo je, 1858. godine, izgrađen prostor u kojoj je sada sala za fizičko vaspitanje koja je najstarija u Evropi.

skola dobrodoslica

Da polazak u školu prođe sa što manje stresa, psiholog savetuje: slušajte dete i hrabrite ga

Igor Crnogorac September 24, 2023

Mnogo malih ljudi i ovog septembra prvi put je uprtilo teške torbe na leđa i sa zebnjom krenulo ka školi. Ovo važno poglavlje u njihovom životu donosi promene u čitavoj porodici. Ili bi tako trebalo da bude.

Kako pomoći svom prvaku i sebi da se u novu životnu fazu zakorači sa što manje stresa, pitanje je o koje se roditelji i čitave porodice oduvek sapliću. O tome smo razgovarali sa psihologom i psihoterapeutom Tatjanom Tanović, koja je osnovala i rukovodi Centrom za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.

Polazak deteta u školu je vrlo važna etapa u razvoju porodice, to nisu samo zadaci koji stoje pred detetom, već pred celom porodicom, jer dolazi do velike promene, kaže Tatjana Tanović za „Kikindski portal“.

– U okviru porodice menjaju se i uloge i zadaci i obaveze određenih članova: ko je taj ko će da uči sa detetom, ko će da proverava domaće zadatke, da odvodi i dovodi dete iz škole, dukčije se planiraju obroci i tako dalje. Ovo je bitna faza jer, ako porodica ne odgovori adekvatno na sve ove zadatke koji stoje pred njom, to može da dovede do problematičnih situacija, porodica upada u ćorsokak – objašnjava Tanovićeva.

Koliko dobro i brzo će se prvak prilagoditi novim obavezama, vrlo je individualno i u velikoj meri zavisi od toga da li je ranije imao obaveze, koje su to obaveze bile, koliko je samostalno bilo u svakodnevnim ritualima –  oblačenju, spremanju svojih stvari, da li ima odgovornost za svoje stvari, napominje naša sagovornica. Što je veća samostalnost deteta, njegova  emocionalna i socijalna zrelost, to će se ono brže adaptirati na uslove koje mu  škola zadaje.

– Vrlo je važno da praćenje prilagođavanja deteta bude podjednako zadatak i škole – učitelja/učiteljice i roditelja. Oni moraju biti u međusobnoj interakciji, saradnji, posebno ukoliko primete bilo šta što je neuobičajeno. To je, možda, više uloga učitelja, jer je u školi s detetom, ali i uloga roditelja; da primete da li dete odlazi neraspoloženo u školu, da li je zainteresovano za zadatke, da li ih, možda, teško savladava… Ukoliko se tako nešto događa, moraju se, prvo, sresti roditelj i učitelj da utvrde šta je u pitanju. To mogu biti i problemi u prihvatanju i razumevanju školskih pravila, u socijalnim interakcijama. Ukoliko, u bilo kom području, dete „iskače“, roditelj i učitelj su prva stanica –  mora doći do saradnje. U slučaju da poteškoće nastave da se manifestuju, možda je potrebno uključiti i psihologa, da se vidi gde je i šta je problem. U svakom slučaju, detetu može da pomogne ohrabrujući stav i učitelja i roditelja i što manje kritike, što ne znači da se zažmuri pred detetovim neadekvatnim ponašanjem, ili neispunjavanjem zadataka. Svaka kritika mora biti adekvatno saopštena, tako da sačuva detetovo samopoštovanje i dostojanstvo, jer jedino sa ohrabrujućim stavom, kada su sačuvani detetovo samopoštovanje i dostojanstvo, ono će moći da napreduje, da se menja i da se prilagođava novim situacijama – kaže Tatjana Tanović.

U novom okruženju, sa novim vršnjacima, nažalost, neretko se dešava da neka deca budu okrutna. Izrugivanje, ismevanje, odbacivanje, pojave su koje posebno teško mogu da padnu najmlađima.

– Pre svega, roditelji moraju biti otvoreni za detetove promene ponašanja, raspoloženja, rituala i navika koje ima – tvrdi Tanovićeva. – To su prvi signali da se s detetom nešto dešava, da nešto nije u redu, da se sa nečim ne snalazi. U takvim situacijama treba polako krenuti u razgovor. Treba mu reći: vidim da te nešto muči. Potrebno je otvoriti temu i dopustiti detetu da ono priča, suzdržati se od toga da odmah donosimo zaključak, presudu i rešenje, što obično roditelji rade, naravno iz najbolje moguće namere, da detetu prenesu sva moguća znanja. Međutim, vrlo je važno slušati ga, čuti šta ga muči, sa kim ima problema, jer ako mi odmah počnemo da dajemo gotova rešenja, savete, presude i  kritike, dete se zatvara, i onda nećemo čuti ono što je potrebno da čujemo. Dakle, prvi korak je saslušati dete, dozvoliti mu da se otvori. Sledeći korak je obratiti se učitelju, ostvariti saradnju, nikako sam kao roditelj isterivati pravdu. U svakom slučaju, dete treba emotivno osnažiti. Svako dete je priča za sebe, ali generalno, to konkretno znači objasniti mu da je to što drugi rade – do njih, da je ono i dobro i pametno i lepo, treba mu dati „vetar u leđa“.

Tatjana Tanović ističe da, u svakom slučaju i u svakoj situaciji, ne treba zaboraviti da je prvi korak graditi samopouzdanje deteta i jačati ga. Ono mora da zna da je roditelj tu za njega i da je moguće rešiti situacije i probleme koji u školi mogu da eskaliraju ukoliko se ne reaguje na vreme.

Kako su svi uplivi u toku razvoja deteta veoma važni, a škola čini veliki deo tog procesa, važno je olakšati đaku prve pa i sve ostale korake. Takođe i roditeljima i svima koji brinu da male glave budu što manje opterećene i da što više uživaju u sticanju znanja, druženju i svim ostalim aktivnostima koje ga izgrađuju kao čoveka.

 

lebelier-2_

Fabrika “Le Belier” proslavlja 20 godina poslovanja u Kikindi

Aleksandra Djuran September 23, 2023

Zajedno sa zaposlenima, poslovnim partnerima  i gostima, među kojima su bili i gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Saša Tanackov, fabrika „Le Belier“ proslavila je dve decenije poslovanja u Kikindi. Značajnom jubileju prisustvovao je i generalni direktor Grupe „Le Belier“ Jan Čen koji se zahvalio gostima što su svojim prisustvom uveličali proslavu.

-Dvadeset godina je značajno u poslovanju svake kompanije. Naša očekivanja su da i naredne dve decenije poslujemo u Kikindi. Nastavićemo da unapređujemo naš pogon, planiramo uvođenje nove opreme kako bi kompanija rasla i razvijala se – istakao je Jan Čen.

Izrada aluminijumskih odlivaka delatnost je kojim se bavi pogon u Kikindi. Sarađaju sa  proizvođačima  automobila kao što su BMW, Reno i Folksvagen.

-U Kikindi imamo solidno poslovanje i svake godine napredujemo. Pre pet godina izgradili smo novu halu, a u bliskoj budućnosti, već naredne godine,  planiramo sličnu investiciju. Zapošljavamo 420 ljudi i svi oni mogu da budu mirni jer posla ima. Sa predstavnicima Grada imamo odličan odnos i na nama je da, kroz donacije  vratimo to što poslujemo u Kikindi – dodao je Žan Sebastijan Aks, direktor „Le Beliera“ u Kikindi.

Čestitajući značajnu godišnjicu zaposlenima i menadžmentu gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da će „Le Belier“ u Gradu Kikindi uvek imati kvalitetnog partnera.

-Na zavidnom nivou je saradnja lokalne samouprave sa fabrikom „Le Belier“ jer su u više navrata pokazali da su društveno odgovorni i pritekli su u pomoć. Zaposlenima želim da još dvadeset godina rade, da se poslovno okruženje unapređuje i da se razvija. Poznate su njihove donacije zdravstvu, vrtićima i sportskim klubovima koje smo zajedno realizovali. Raduje nas što imaju planove za naredne dve decenije, što uliva sigurnost svim zaposlenima. U ovoj fabrici itekako znaju da cene  i nagrade dobre radnike, a važno im je i da podmlađuju kadar i unapređuju proizvodnju – rekao je Lukač.

„Le Belier“ je francuska grupa koja je specijalizovana za proizvodnju aluminijumskih delova za svetsku automobilsku industriju. Osnovana je 1961. godine u Francuskoj i trenutno je prisutna na tri kontinenta u Americi, Evropi i Aziji. Grupa ima sedište u Francuskoj, a filijale su im u Mađarskoj, Kini i Meksiku. U ovim fabrikama radi ukupno 4.000 radnika, koji svetsku automobilsku industriju snabdevaju delovima za kočione sisteme, turbo i šasijama od aluminijuma.

379638553_336050548988351_4842212607392955673_n

U okviru Dana pešačenja „osvojili” Kinđu

Aleksandra Djuran September 23, 2023

Kikindsko Planinarsko društvo „Kinđa” pod sloganom „Dan pešačenja, korak bliže zdravlju” obeležilo je nacionalni dan pešačenja. Do najvišeg brda u gradu hodalo se po tvrdoj podlozi, asfaltu i zemljanom putu.

– Odazvalo se 180 naših sugrađana, pretežno srednjoškolaca. Vreme nas je poslužilo tako da je šetnja od Sportskog centra „Jezero“ do humke Kinđa protekla u odličnoj atmosferi. Članice udrženja žena iz Padeja dočekale su nas kod Kinđe i poslužile nam čaj. Nakon kraćeg odmora vratili smo u grad i ukupno prepešačili 10 kilometara. Sa ove akcije nosimo nova lepa iskustva i nadamo se da će neki od učesnika poželeti da postanu planinari i nastaviti sa planinarima da se rekreiraju u prirodi – rekla je predsednica društva „Kinđa“ Olivera Makitan.

Dan pešačenja podržali su ministarstva prosvete i sporta i  institut „Dr Milan Jovanović Batut”. Pod sloganom „Korak bliže zdravlju“ cilj je da se pokrenu žitelji Srbije da živi zdravije i da kod građana podigne svest o aktivnom i redovnom pešačenju, kao osnovnom preduslovu neophodnom za očuvanje zdravlja.Nacionalni dan pešačenja, u organizaciji Planinarskig saveza Srbije i ove godine organizovan je na više od 80 lokacija širom Srbije.

379640975_243614164908510_2841643626570841397_n

Više od 300 sugrađana promovisalo zdrav način života

Aleksandra Djuran September 23, 2023

Više od 300 biciklista učestvovalo je u rekreativnoj – biciklističkoj vožnji povodom Dana mobilnosti. Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj ove godine organizovao je vožnju od Vatrogasnog doma do fazanerije „Mlaka“, a pozivu se odazvao veliki broj mladih i dece.

Sanja Jovanović, učenica Osnovne škole „Sveti Sava“ istakla je da je vožnja biciklom njena omiljena rekreacija.

-Bicikl vozim svakodnevno i uživam u tome. Zajedno sa drugaricama sam se prijavila za ovu vožnju, kako bi se družile i iskusile nešto novo – kazala je Sanja.

Njena drugarica Aleksandra Banjac istog je mišljenja.

-Svako veče vozim bicikl i sa drugarima istražujem grad. Ovo je prilika da vidim delove grada u kojima do sada nisam bila – otkrila nam je Aleksandra.

Među velikim brojem mladih, uočili smo i Željku Džombić (63), koja se prvi put pridružila ovoj vožnji.

-Bicikl mi je osnovno prevozno sredstvo i vozim ga svakog dana. Ovo je pravi način da testiram sebe i vidim da li mogu da vozim bicikl do fazanerije i nazad. Ujedno ću videti i kako „Mlaka“ sada izgleda – otkrila nam je Željka Džombić.

U vožnji bicikala sugrađanima se pridružio i gradonačelnik Nikola Lukač koji je i ličnim primerom, kao dugodišnji sportista,  pokazao da se zalaže za zdrav način života

-Grad deveti put učestvuje u Evropskoj nedelji mobilnosti i ovogodišnja je najmasovnija do sada. I na ovaj način pokazujemo da nam je stalo do naše sredine i da svi znamo koliko je štetno zagađenje od izduvnih gasova Drago mi je što se veliki broj sugrađana, pre svega mladih i dece, odlučio da provede dan promovišući prave vrednosti – rekao je Lukač.

Da vožnja protekne bezbedno pobrinuli su se zaposleni u saobraćajnoj policiji i Hitnoj službi. U oba pravca ruta je 15 kilometara.

-Ovo je rekordan broj učesnika i drago mi je što akcija iz godine u godinu okuplja sve više sugrađana. Cilj je da ukažemo na zdrave stilove života, da boravimo u prirodi i družimo se. Našu decu i mlade nakratko smo odvojili od telefona i računara kako bi proveli lep dan i upoznali se sa bogatsvom koje ima fazanerija „Mlaka“ – napomenula je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Na fazaneriji su članovi Lovačkog društva „Kikinda“ obezbedili ručak za sve učesnike, ali i upoznali svoje goste sa istorijatom lovačkog društva koje je osnovano 1885. godine i jedno je od najstarijih udruženja.

 

 

.

379631805_206142965816676_3778623770702825123_n

Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo

Aleksandra Djuran September 22, 2023

Policijska uprava u Kikindi, Saobraćajna policija i Vatrogasno-spasilačka jedinica  u saradnji sa Gradskom upravom, Domom zdravlja, Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad organizovala je  promociju projekta „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo“. Osnovcima, okupljenim na Gradskom trgu, predstavljeni su svi segmenti rada pomenutih službi, a radi podizanja svesti kod učenika o posledicama nasilnog ponašanja u stvarnom i virtuelnom svetu, istakao je načelnik Policijske uprave Pavle Rajkov.

-Ministarstvo unutrašnjih poslova zajedno sa Ministarstvom prosvete odlučili se da primene novi pristup u rešavanju problema koji se javljaju u školama. Na nama je da učenicima, nastavnicima i roditeljima pomognemo da sve probeleme rešavaju bez konflikta. Pored stvarnog suočeni smo i sa nasiljem u virtuelnom svetu. Na nama je da zajedničkim snagama uradimo sve da nam deca budu bezbedna – poručio je Rajkov.

Promociji projekta prisustvovao je gradonačelnik Nikola Lukač sa članovima Gradskog veća Nebojšom Jovanovim i Valentinom Mickovski.

-U novu školsku godinu stupili smo oprezniji, svesni tragedija koje su se desile pre nekoliko meseci. Na roditeljima, nastavnicima, ali i svima nama je da razgovaramo sa decom i ukažemo im na pretnje koje vrebaju u virtuelnoj stvarnosti. Kroz projekat „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo“ približićemo osnovcima rad javnih službi, ali im i ukazati na to da je uvek i o svemu najvažnije razgovarati, prvo sa roditeljima, a potom i sa onima koji potencijalni problem mogu da reše. Bezbednost i sigurnost dece nam je najvažnije i učinićemo sve da doprinesemo ovoj akciji – precizirao je Lukač.

U okviru projekta potrebno je prepoznati različite vidove nasilja i diskriminacije, usvojiti strategiju za pomoć drugima u nevolji i veštine nenasilnog rešavanja konflikta, razviti saosećanje, ali i usvojiti znanja i veštine o bezbednom učešću u saobraćaju i ponašanju u vanrednim situacijama. Tim povodom u osnovnim i srednjim školama, od ponedeljka, započeće radionice o bezbednosti u saobraćaju i vanrednim situacijama i prevenciji naslinog ponašanja. Osim toga u višim razredima osnovnih i u srednjim školama  za učenike će se organizovati predavanja na temu upotreba droga. Za roditelje je planirana edukacija o tome kako da prepoznaju da im dete uzima droge .