Град

141016813_102404718530167_5615442717103134892_n

Од четвртка, од када је поново отворена амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње Дома здравља, до данас, у просеку се  дневно открије десет пацијената позитивних на корона вирус. Како сазнајемо од др Милоша Симића оболели долазе са лакшом клиничком сликом.

-Дневно прегледамо између 30 и 50 пацијената и још једном бих скренуо пажњу свим суграђанима код којих постоји сумњиво фебрилно стање и респираторне сметње да долазе само  у ову амбуланту на преглед. Клиничка слика је благо повишена температура, кијање, бол у грлу, малаксалост, главобоља. Поједини пацијенти имају и дијареју, осип по кожи и цурење носа – напомиње др Симић.

Амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње се налази у дворишту Друге здравствене станице у Светосавској улици број 53. Радно време је од 9 до 16 сати и улаз у амбуланту је кроз двориште.

У свету, али и околним земљама, циркулише подваријанта „ерис“, која се лакше и брже преноси, а која је регистрована и у Србији. „Ерис“ корона вирус нема неке специфичне симптоме, углавном су благи или уобичајени симптоми ковида 19.

 

Saša Čolak 2

Иако је одавно јасно да ни мед није као што је некада био, односно да је тржиште преплављено фалсификатима, најновија анализа овог производа на нашем тржишту показала је да, од 25 узорака, 22 нису прошла тестове аутентичности. У чак 88 одсто узорака утврђено је да је меду додавана нека врста шећера у различитим процентима.

Различите методе тестирања меда у кухињским условима не могу да дају поуздане резултате, каже Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.

– Кад видите кристално прозиран мед, не купујте га – напомиње Чолак. – Моја препорука је да мед купујете од својих комшија пчелара којих у Кикинди има много. У кругу од највише 500 метара овде можете наћи пчелара, јер се сви познајемо. Код нас је такав менталитет да тешко да би неко од пчелара био склон таквој превари. Када мед купујете у продавници, добро прочитајте шта пише ситним словима на етикети, да ли пише „са додатком глукозно-фруктозног сирупа“, на пример, и у ком проценту. Овај додатак није штетан, али је у питању превара.

Чолак додаје да је проблем у правилнику у којем пише да се у мед могу ставити додаци.

– Неки су то схватили као рупу у прописима, па су додаци различити шећерни и фруктозни сирупи. А када то и напишу на декларацији, онда није кажњиво – изричит је Чолак.

У Кикинди има око 250 до 300 пчелара. Цена за килограм меда је 700 динара са тенденцијом пада, док су импути за пчеларе поскупели. Цене на велико су пале, организованог откупа каквог је некада било у Србији сада нема. Људи су очајни, немају коме да продају, а многи живе од тога, објашњава Саша Чолак.

У Србији је почела контрола по такозваној ЕИМ-ИРМС методи за процењивање аутентичности прехрамбених производа која је резултат вишегодишњег научноистраживачког рада дипломираног инжењера технологије Ивана Смајловића.

У Савезу пчеларских организација (СПОС) који је и објавио резултате, кажу да су се поштени произвођачи меда, вина и ракије удружили у Кластер “Уједињени за квалитет” ради сузбијања нелојалне конкуренције, односно потпуног уклањања са тржишта свих фалсификованих медова, вина и ракија, и не само њих, већ и сокова, млека и других производа.

– Скандалозно је до каквих резултата смо стигли. У овој години, када су пчелари на просјачком штапу, неко се богати продајући шећер као мед. И не само да вара потрошаче и маркете, већ и државу утајом пореза – ПДВ на производе од шећера је 20 одсто, а на мед само 10 процената. Разлика иде директно фалсификаторима у џеп – рекао је Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а, а преноси „Политика“.

 

 

 

berba kukuruza

Протеклог викенда пала је 61 литра кише по квадратном метру, сазнајемо у Метеоролошкој станици „Кикинда“. Ветар је био јак и после поноћи дувао је јачином од 11,3 метара у секунди и на, сву срећу, није нанео штете у насељеним местима и атару. Оволика количина падавина је месечни просек воденог талога, у кишном периоду.

Велика количина падавина зауставила је бербу кукуруза која је у пуном јеку и пољопривредници ће са скидањем усева моћи да наставе за два, три дана, након што се просуши земљиште.

-Сви делови атара добили су значајну количину падавина што ће добро доћи свима који су почели са припремом ораница за јесењу сетву. Берба кукуруза завршена је на 50 одсто заснованих парцела и сада ће морати да сачека неколико дана – истакао је саветодавац ПСС Александар Пап.

Сви кукурузи су сазрели и могу да се беру. У односу на очекивања принос и квалитет су разочарали ратаре.

-Приноси су шаренолики и крећу се од четири  до 10 тона по хектару. Очекивања су била знатно већа с обзиром на то да је година обећавала. У односу на прошлу, година је била пуно боља. Имали смо знатно више падавина, али проблем је настао током две недеље у августу када су владале тропске температуре које су прекинуле вегетацију односно наливање зрна. То је разлог што је на највећем броју њива под кукурузом зрно остало ситно и што је род подбацио- појашњава Пап.

Ове године најбоље су се показали први рокови сетве и раније ФАО групе зрења, а принос је највише зависио од падавина, али и примене агротехничких мера. Током читаве године киша је неуједначено падала и варирала је од места до места. Просек рода кукуруза, заснованог на око 20.000 хектара, на територији града је шест тона по хектару.

Велика улагања, а мала цена

Пољопривредници су незадовољни и откупном ценом од 18 динара за килограм, колико се тренутно нуди за овогодишњи род кукуруза. Велика улагања, а цена мала и да би се покрили трошкови производње треба да буде од 25 до 30 динара за килограм, тврде произвођачи. Прошле године „златно“ зрно у жетви продавало се за 37 динара.  Иако робу могу да оставе на лагеру и да чекају бољу цену, већина паора ће продати одређену количину рода ради раздужења и  узети репроматеријал, као и за финансирање јесење сетве пшенице.

 

20220929_194823

Европска ноћ истраживача и ове године биће обележена у Кикинди. Под слоганом „Светлост науке“ Центар за стручно усавршавање припремио је радионице за све узрасте, истакао је директор Дејан Карановић.

-Почаствовани смо што смо међу 20 локалних самоуправа у нашој земљи у којима ће бити организована Европска ноћ истраживача. Заједно са партнером, Центром за промоцију науке, разбијамо мит да је наука баук. Имаћемо радионице на више локација у граду и позивам све суграђане да буду учесници наших радионица  – казао је Карановић.

Радионице почињу сутра, у уторак, 26. септембра, од 18 до 20 сати. Музеј „Тера“ биће домаћин ученицима од петог до осмог разреда када ће се реализовати програм „Из Кикинде у свет кроз науку и уметност“. Наредног дана, од 17 до 18.30 часова, за све узрасте, у Центру за стручно усавршавање биће организована радионица „Путовање кроз време“.

-Имамо разноврсне радионице и активности. Обухватићемо хемију, математику, физику, историју, географију, музичку и ликовну уметност. Свако може да пронађе оно што га интересује и сазна пуно тога – додала је Гордана Трнић Иличић из ЦСУ.

У четвртак  ће најпре ће од 11 до 13 сати у „Забавној археологији“ односно у посуђу праисторије уживати основци од првог до петог разреда у дечијем клубу Народног музеја. Двориште Курије, такође за основце нижих разреда, и од 17 до 18 часова, биће домаћин програму „Музика у светлости науке“. Од 19 до 20.30 сати у Центру за стручно усавршавање предшколци и прваци имаће прилику да се упознају с „Небеском лудајом“ који ће бити одржан и у петак у исто време. Последњег дана, 29. септембара, од 17 до 18.30  часова, такође  у Центру за стручно усавршавање, биће организована и  радионица „Илустрацијом до изума“. Основци и средњошколци у Народном музеју од 18 до 19 сати у дворишту Народног музеја „Истраживаће дугу“.

383205110_2322807214579896_3207701290955945579_n

Нову школску годину ученици Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско – трговинске школе почели су са санираним спортским теренима. Настава физичког васпитања често се обавља у дворишту, а користе га и рекреативци тако да  подлога која је била на рукометном, кошаркашком, терену за мали фудбал била  похaбана од честог коришћења.

 

-Пре почетка школске године, захваљујући средствима локалне самоуправе, пресвучен је нови слој на теренима, офарбан је бетон на рукометном терену, као и трибине. Замењене су поломљене клупе и постављени нови голови – рекла је Мирјана Дражић, директорица Гимназије „Душан Васиљев“.

Терен у дворишту изграђен је 2008. године и од тада није саниран.

-Безбедност ученика нам је на првом месту. У обе школе има око 700 ученика и сви користе терен, а ту су и рекреативци којих има свакодневно – додала је наша саговорница.

Током распуста урађене су текуће поправке на згради, али оно што је приоритет је санација унутрашњости и фасаде објекта.

-На Савету родитеља истакнута је неопходност комплетног уређења зграде која је наменски грађена као школа. Пре три године урађен је пројекат комплетне санације за коју су неопходна знатна средства – истакла је Дражићева.

Зграда у којој наставу похађају гимназијалци и ученици Економско – трговинске школе датира из 1900. године иако је „Велиокикиндска гимназија“ настала две године раније. Прво је, 1858. године, изграђен простор у којој је сада сала за физичко васпитање која је најстарија у Европи.

skola dobrodoslica

Много малих људи и овог септембра први пут је упртило тешке торбе на леђа и са зебњом кренуло ка школи. Ово важно поглавље у њиховом животу доноси промене у читавој породици. Или би тако требало да буде.

Како помоћи свом прваку и себи да се у нову животну фазу закорачи са што мање стреса, питање је о које се родитељи и читаве породице одувек саплићу. О томе смо разговарали са психологом и психотерапеутом Татјанoм Тановић, која је основала и руководи Центром за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.

Полазак детета у школу је врло важна етапа у развоју породице, то нису само задаци који стоје пред дететом, већ пред целом породицом, јер долази до велике промене, каже Татјана Тановић за „Кикиндски портал“.

– У оквиру породице мењају се и улоге и задаци и обавезе одређених чланова: ко је тај ко ће да учи са дететом, ко ће да проверава домаће задатке, да одводи и доводи дете из школе, дукчије се планирају оброци и тако даље. Ово је битна фаза јер, ако породица не одговори адекватно на све ове задатке који стоје пред њом, то може да доведе до проблематичних ситуација, породица упада у ћорсокак – објашњава Тановићева.

Колико добро и брзо ће се првак прилагодити новим обавезама, врло је индивидуално и у великој мери зависи од тога да ли је раније имао обавезе, које су то обавезе биле, колико је самостално било у свакодневним ритуалима –  облачењу, спремању својих ствари, да ли има одговорност за своје ствари, напомиње наша саговорница. Што је већа самосталност детета, његова  емоционална и социјална зрелост, то ће се оно брже адаптирати на услове које му  школа задаје.

– Врло је важно да праћење прилагођавања детета буде подједнако задатак и школе – учитеља/учитељице и родитеља. Они морају бити у међусобној интеракцији, сарадњи, посебно уколико примете било шта што је неуобичајено. То је, можда, више улога учитеља, јер је у школи с дететом, али и улога родитеља; да примете да ли дете одлази нерасположено у школу, да ли је заинтересовано за задатке, да ли их, можда, тешко савладава… Уколико се тако нешто догађа, морају се, прво, срести родитељ и учитељ да утврде шта је у питању. То могу бити и проблеми у прихватању и разумевању школских правила, у социјалним интеракцијама. Уколико, у било ком подручју, дете „искаче“, родитељ и учитељ су прва станица –  мора доћи до сарадње. У случају да потешкоће наставе да се манифестују, можда је потребно укључити и психолога, да се види где је и шта је проблем. У сваком случају, детету може да помогне охрабрујући став и учитеља и родитеља и што мање критике, што не значи да се зажмури пред дететовим неадекватним понашањем, или неиспуњавањем задатака. Свака критика мора бити адекватно саопштена, тако да сачува дететово самопоштовање и достојанство, јер једино са охрабрујућим ставом, када су сачувани дететово самопоштовање и достојанство, оно ће моћи да напредује, да се мења и да се прилагођава новим ситуацијама – каже Татјана Тановић.

У новом окружењу, са новим вршњацима, нажалост, неретко се дешава да нека деца буду окрутна. Изругивање, исмевање, одбацивање, појаве су које посебно тешко могу да падну најмлађима.

– Пре свега, родитељи морају бити отворени за дететове промене понашања, расположења, ритуала и навика које има – тврди Тановићева. – То су први сигнали да се с дететом нешто дешава, да нешто није у реду, да се са нечим не сналази. У таквим ситуацијама треба полако кренути у разговор. Треба му рећи: видим да те нешто мучи. Потребно је отворити тему и допустити детету да оно прича, суздржати се од тога да одмах доносимо закључак, пресуду и решење, што обично родитељи раде, наравно из најбоље могуће намере, да детету пренесу сва могућа знања. Међутим, врло је важно слушати га, чути шта га мучи, са ким има проблема, јер ако ми одмах почнемо да дајемо готова решења, савете, пресуде и  критике, дете се затвара, и онда нећемо чути оно што је потребно да чујемо. Дакле, први корак је саслушати дете, дозволити му да се отвори. Следећи корак је обратити се учитељу, остварити сарадњу, никако сам као родитељ истеривати правду. У сваком случају, дете треба емотивно оснажити. Свако дете је прича за себе, али генерално, то конкретно значи објаснити му да је то што други раде – до њих, да је оно и добро и паметно и лепо, треба му дати „ветар у леђа“.

Татјана Тановић истиче да, у сваком случају и у свакој ситуацији, не треба заборавити да је први корак градити самопоуздање детета и јачати га. Оно мора да зна да је родитељ ту за њега и да је могуће решити ситуације и проблеме који у школи могу да ескалирају уколико се не реагује на време.

Како су сви упливи у току развоја детета веома важни, а школа чини велики део тог процеса, важно је олакшати ђаку прве па и све остале кораке. Такође и родитељима и свима који брину да мале главе буду што мање оптерећене и да што више уживају у стицању знања, дружењу и свим осталим активностима које га изграђују као човека.

 

lebelier-2_

Заједно са запосленима, пословним партнерима  и гостима, међу којима су били и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Саша Танацков, фабрика „Ле Белиер“ прославила је две деценије пословања у Кикинди. Значајном јубилеју присуствовао је и генерални директор Групе „Ле Белиер“ Јан Чен који се захвалио гостима што су својим присуством увеличали прославу.

-Двадесет година је значајно у пословању сваке компаније. Наша очекивања су да и наредне две деценије послујемо у Кикинди. Наставићемо да унапређујемо наш погон, планирамо увођење нове опреме како би компанија расла и развијала се – истакао је Јан Чен.

Израда алуминијумских одливака делатност је којим се бави погон у Кикинди. Сарађају са  произвођачима  аутомобила као што су БМW, Рено и Фолксваген.

-У Кикинди имамо солидно пословање и сваке године напредујемо. Пре пет година изградили смо нову халу, а у блиској будућности, већ наредне године,  планирамо сличну инвестицију. Запошљавамо 420 људи и сви они могу да буду мирни јер посла има. Са представницима Града имамо одличан однос и на нама је да, кроз донације  вратимо то што послујемо у Кикинди – додао је Жан Себастијан Акс, директор „Ле Белиера“ у Кикинди.

Честитајући значајну годишњицу запосленима и менаџменту градоначелник Никола Лукач истакао је да ће „Ле Белиер“ у Граду Кикинди увек имати квалитетног партнера.

-На завидном нивоу је сарадња локалне самоуправе са фабриком „Ле Белиер“ јер су у више наврата показали да су друштвено одговорни и притекли су у помоћ. Запосленима желим да још двадесет година раде, да се пословно окружење унапређује и да се развија. Познате су њихове донације здравству, вртићима и спортским клубовима које смо заједно реализовали. Радује нас што имају планове за наредне две деценије, што улива сигурност свим запосленима. У овој фабрици итекако знају да цене  и награде добре раднике, а важно им је и да подмлађују кадар и унапређују производњу – рекао је Лукач.

„Ле Белиер“ је француска група која је специјализована за производњу алуминијумских делова за светску аутомобилску индустрију. Основана је 1961. године у Француској и тренутно је присутна на три континента у Америци, Европи и Азији. Група има седиште у Француској, а филијале су им у Мађарској, Кини и Мексику. У овим фабрикама ради укупно 4.000 радника, који светску аутомобилску индустрију снабдевају деловима за кочионе системе, турбо и шасијама од алуминијума.

379638553_336050548988351_4842212607392955673_n

Кикиндско Планинарско друштво „Кинђа” под слоганом „Дан пешачења, корак ближе здрављу” обележило је национални дан пешачења. До највишег брда у граду ходало се по тврдој подлози, асфалту и земљаном путу.

– Одазвало се 180 наших суграђана, претежно средњошколаца. Време нас је послужило тако да је шетња од Спортског центра „Језеро“ до хумке Кинђа протекла у одличној атмосфери. Чланице удржења жена из Падеја дочекале су нас код Кинђе и послужиле нам чај. Након краћег одмора вратили смо у град и укупно препешачили 10 километара. Са ове акције носимо нова лепа искуства и надамо се да ће неки од учесника пожелети да постану планинари и наставити са планинарима да се рекреирају у природи – рекла је председница друштва „Кинђа“ Оливера Макитан.

Дан пешачења подржали су министарства просвете и спорта и  институт „Др Милан Јовановић Батут”. Под слоганом „Корак ближе здрављу“ циљ је да се покрену житељи Србије да живи здравије и да код грађана подигне свест о активном и редовном пешачењу, као основном предуслову неопходном за очување здравља.Национални дан пешачења, у организацији Планинарскиг савеза Србије и ове године организован је на више од 80 локација широм Србије.

379640975_243614164908510_2841643626570841397_n

Више од 300 бициклиста учествовало је у рекреативној – бициклистичкој вожњи поводом Дана мобилности. Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој ове године организовао је вожњу од Ватрогасног дома до фазанерије „Млака“, а позиву се одазвао велики број младих и деце.

Сања Јовановић, ученица Основне школе „Свети Сава“ истакла је да је вожња бициклом њена омиљена рекреација.

-Бицикл возим свакодневно и уживам у томе. Заједно са другарицама сам се пријавила за ову вожњу, како би се дружиле и искусиле нешто ново – казала је Сања.

Њена другарица Александра Бањац истог је мишљења.

-Свако вече возим бицикл и са другарима истражујем град. Ово је прилика да видим делове града у којима до сада нисам била – открила нам је Александра.

Међу великим бројем младих, уочили смо и Жељку Џомбић (63), која се први пут придружила овој вожњи.

-Бицикл ми је основно превозно средство и возим га сваког дана. Ово је прави начин да тестирам себе и видим да ли могу да возим бицикл до фазанерије и назад. Уједно ћу видети и како „Млака“ сада изгледа – открила нам је Жељка Џомбић.

У вожњи бицикала суграђанима се придружио и градоначелник Никола Лукач који је и личним примером, као дугодишњи спортиста,  показао да се залаже за здрав начин живота

-Град девети пут учествује у Европској недељи мобилности и овогодишња је најмасовнија до сада. И на овај начин показујемо да нам је стало до наше средине и да сви знамо колико је штетно загађење од издувних гасова Драго ми је што се велики број суграђана, пре свега младих и деце, одлучио да проведе дан промовишући праве вредности – рекао је Лукач.

Да вожња протекне безбедно побринули су се запослени у саобраћајној полицији и Хитној служби. У оба правца рута је 15 километара.

-Ово је рекордан број учесника и драго ми је што акција из године у годину окупља све више суграђана. Циљ је да укажемо на здраве стилове живота, да боравимо у природи и дружимо се. Нашу децу и младе накратко смо одвојили од телефона и рачунара како би провели леп дан и упознали се са богатсвом које има фазанерија „Млака“ – напоменула је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

На фазанерији су чланови Ловачког друштва „Кикинда“ обезбедили ручак за све учеснике, али и упознали своје госте са историјатом ловачког друштва које је основано 1885. године и једно је од најстаријих удружења.

 

 

.

379631805_206142965816676_3778623770702825123_n

Полицијска управа у Кикинди, Саобраћајна полиција и Ватрогасно-спасилачка јединица  у сарадњи са Градском управом, Домом здравља, Црвеним крстом и Центром за социјални рад организовала је  промоцију пројекта „Заједно и безбедно кроз детињство“. Основцима, окупљеним на Градском тргу, представљени су сви сегменти рада поменутих служби, а ради подизања свести код ученика о последицама насилног понашања у стварном и виртуелном свету, истакао је начелник Полицијске управе Павле Рајков.

-Министарство унутрашњих послова заједно са Министарством просвете одлучили се да примене нови приступ у решавању проблема који се јављају у школама. На нама је да ученицима, наставницима и родитељима помогнемо да све пробелеме решавају без конфликта. Поред стварног суочени смо и са насиљем у виртуелном свету. На нама је да заједничким снагама урадимо све да нам деца буду безбедна – поручио је Рајков.

Промоцији пројекта присуствовао је градоначелник Никола Лукач са члановима Градског већа Небојшом Јовановим и Валентином Мицковски.

-У нову школску годину ступили смо опрезнији, свесни трагедија које су се десиле пре неколико месеци. На родитељима, наставницима, али и свима нама је да разговарамо са децом и укажемо им на претње које вребају у виртуелној стварности. Кроз пројекат „Заједно и безбедно кроз детињство“ приближићемо основцима рад јавних служби, али им и указати на то да је увек и о свему најважније разговарати, прво са родитељима, а потом и са онима који потенцијални проблем могу да реше. Безбедност и сигурност деце нам је најважније и учинићемо све да допринесемо овој акцији – прецизирао је Лукач.

У оквиру пројекта потребно је препознати различите видове насиља и дискриминације, усвојити стратегију за помоћ другима у невољи и вештине ненасилног решавања конфликта, развити саосећање, али и усвојити знања и вештине о безбедном учешћу у саобраћају и понашању у ванредним ситуацијама. Тим поводом у основним и средњим школама, од понедељка, започеће радионице о безбедности у саобраћају и ванредним ситуацијама и превенцији наслиног понашања. Осим тога у вишим разредима основних и у средњим школама  за ученике ће се организовати предавања на тему употреба дрога. За родитеље је планирана едукација о томе како да препознају да им дете узима дроге .