Grad Arhive | Page 246 of 345

395629749_1519354592143644_7560177486621524507_n

Učenik iz Indonezije na razmeni đaka u Gimnaziji: Razlike nas spajaju i obogaćuju, kaže Ifal

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Muhamed Kasif Darinaufaldi, za svoje prijatelje Ifal, iz Indonezije, u našem gradu boraviće godinu dana u okviru programa „Interkultura“. Pre dva meseca stigao je iz dvomilionskog grada Surabaja, u kako kaže, mirnu i lepu Kikindu. U četvrtom je razredu prirodno – matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a njegovi domaćini su porodica Raca iz Nakova.

-Grad je manji nego što sam očekivao, ali ono što je moj prvi utisak su ljubazni i gostoprimljivi ljudi. Svi se puno druže i posećuju, a ono što sam primetio je da su glasniji u odnosu na sredinu u kojoj živim. Često se grle, udaraju po ramenima i leđima, dodirom se ovde pokazuje puno emocija. Vreme je puno hladnije u odnosu na klimu iz koje dolazim, a kažu mi da tek predstoji prava zima. Na to tek treba da se priviknem – otkrio nam je Ifal.

Razlika u načinu života, kulturi, tradiciji je puno, ali je cilj ovih razmena razumeti zemlju u kojoj ste na razmeni i lokalnom stanovništvu, pre svega mladima, preneti deo svoje kulture.

-U Indoneziji ne koristimo nadimke nego se oslovljavamo punim imenom. Većina stanovnika Indonezije su muslimani, a u Srbiji su pravoslavne vere. Molim se pet puta na dan, a ovde se to ne radi. Isto tako u mojoj kulturi ne koristi se leva ruka kako bi se nekom nešto dalo, to je kod nas nepristojno, a razlozi leže u religiji – dodaje naš sagovornik.

Razlike u obrazovnom sistemu postoje, ali u načinu kako se primenjuje. Sa druge strane predmeti koji se izučavaju su manje više slični. U Indoneziji deca osnovni nivo obrazovanja stiču u osnovnim školama koje traju šest godina. Nakon toga upisuju srednju školu koja je dvosmerna. Učenici koji imaju ambicija da studiraju pripremaju se za fakultet, a oni koji ne žele na fakultet uče jedan ili dva zanata.

-Isto tako u Srbiji učenici jednog meseca idu pre podne, a drugog posle podne u školu. Kod nas škola za sve traje od 7 do 16 sati, nakon čega smo slobodni. Razlika je i što imamo takozvane skaut časove odnosno nastavu u prirodi. Tada kampujemo u prirodi i učimo puno toga o životnoj sredini. Najviše razlika je u hrani. U Indoneziji jedemo ljutu hranu i puno povrća, u Srbiji toga nema. Naša hrana je jaka i začinjena. Do sada sam probao puno srpske hrane i burek sa sirom je moj favorit – istakao je Muhamed Kasif.

Noćni život takođe je nešto na šta naš gost nije navikao.

-Mladi u Indoneziji ne izlaze noću u kafiće i diskoteke. Uglavnom se družimo tokom dana u tržnim centrima, a uveče i noću smo kod svojih kuća. Ovde se mladi potpuno drugačije zabavljaju. Moji vršnjaci koji žive u gradovima oblače se isto kao i svi drugi mladi širom sveta. Za mlade koji žive u selima i ruralnim sredinama svakodnevna odeća je ujedno i tradicionalna. Svako selo u Indoneziji ima drugačiju tradiciju i u skladu sa njom je i odeća – dodaje Ifal.

U Evropi je prvi put bio pre desetak godina. Boravio je u Velikoj Britaniji kod brata koji je tamo bio na studijama.

-Od tada je moj san bio da istražim Evropu i kada mi ukazala prilika da dođem u Srbiju na razmenu nisam se puno dvoumio. Od kompanije koja radi u mojoj zemlji dobio sam školarinu tako da sam zadovoljan što sam ovde – napominje mladi Indonežanin.

Srpski jezik, napominje, težak je za pamćenje, ali se nada da će ga pre odlaska dobro savladati.

-Naučiću više o drugim kulturama, a steći ću i nove prijatelje. Veoma mi se svideo folklor, naročito kolo jer je veselo, kao i vaša tradicionalna muzika. Moj cilj je da mojim novim drugarima prenesem deo svoje kulture, da im pripremim tradicionalnu hranu i da im pokažem naš tradicionalni ples – otkrio nam je Muhamed Kasif Darinaufaldi.

Program Interkultura spaja učenike

Od 2011. godine Gimnazija „Dušan Vasiljev” deo je programa Interkultura koji podrazumeva razmenu đaka iz čitavog sveta.

– Cilj ovih razmena je da se mladi upoznaju sa kulturom, običajima, tradicijom naše zemlje, da nauče srpski jezik i steknu nova prijateljstva. Desetak naših učenika takođe je bilo na razmeni, a do kraja ove školske godine, u okviru Interkulture, planiramo razmenu odeljenja sa školom iz Turske – otkrila nam je profesorica Miljana Kitanović.

Do sada je na jednogodišnjoj razmeni u našem gradu boravilo tridesetak učenika iz Brazila, Rusije,Nemačke, Paragvaja, Belgije, Kalifornije, Italije, Turske, Grčke, Italije i sa Tajlanda.

U programu Turističke organizacije predškolci postaju najmlađi vodiči

Igor Crnogorac October 25, 2023

Razvoju turizma u Kikindi pomažu i najmlađi turistički vodiči, predškolci sa kojima Turistička organizacija od 2021. organizuje edukacije o znamenitostima grada, a od ove godine i svih kikindskih sela.

Podučavanje dece počinje svake godine 27. septembra, na Svetski dan turizma. Ove godine je to bila sreda, pa je program nazvan „Turistička sreda“, kaže Marijana Mirkov iz Turističke organizacije.

– Svake godine, u saradnji sa Predškolskom ustanovom napravimo novi program. Prošle godine smo posetili sve vrtiće u gradu i selima i mališanima pričali o znamenitostima Kikinde, kako bi oni postali mali turistički vodiči. Ove godine imamo edukaciju na terenu. U lepoj šetnji u trajanju od 45 minuta obilazimo najlepše građevine i predstavljamo im brendove Kikinde. Kroz šetnju i priču mališane učimo kako oni da upoznaju goste sa gradom na njima razumljiv način – objašnjava Marijana Mirkov.

Na maršruti su Gradska uprava, obe crkve, Muzej, stanište sova na Trgu, skulpture ispred galerije „Tera“, a šetnja se završava u najlepšoj ulici gde predškolci dobijaju “akreditacije” i zvanično postaju mali turistički vodiči.

– Deca uživaju, već dosta znaju o znamenitostima svog grada. Sada smo dali zadatak šestogodišnjacima u seoskim vrtićima da nas pozovu u goste i da oni nama predstave znamenitosti svojih mesta – kaže Mirkova.

U ovom poučnom i zanimljivom programu već su učestovali mališani iz nekoliko gradskih i seoskih vrtića. Program će se odvijati svake srede do 12. decembra, dok svi predškolci ne postanu najmlađi turistički vodiči koji će s ponosom, na svoj način, moći da predstave svoj grad.

Podeljeni poklon-paketi Grada: u Kikindi se rađa sve više beba

Igor Crnogorac October 25, 2023

Vujadin, Aleksandar i Lucija dobili su danas poklone od Gradske uprave jer su među 135 najmlađih sugrađana, rođenih u julu, avgustu i septembru. U Svečanoj sali podeljeni su paketi sa stvarima neophodnim za bebine prve mesece i stolice za hranjenje. Pojedinačna vrednost paketa je oko osam hiljada dinara. Ovim Grad redovno, svaka tri meseca, izražava dobrodošlicu novim stanovnicima uz najlepše želje za lepo detinjstvo i srećan život.

Bebe i njihove roditelje, bake i deke, ugostili su predsednik Gradske skupštine Mladen Bogdan, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, Melita Gombar.

– Beba ima sve više, što znači da naše mere daju rezultate, fokusirani smo na porodicu i decu, oni su u središtu našeg rada – rekao je Bogdan. – Ponosni smo što danas iz Gradske kuće možemo da pošaljemo najlepšu poruku – da treba da čuvamo porodicu i da su roditelji, uprkos ovim izazovnim vremenima, odlučili da se posvete potomstvu, što je izuzetno važno i za grad i za celokupnu zajednicu. Sve što radimo je bezvredno, ukoliko nas nema. Imamo čitavu lepezu mera kojima, kao Grad, pomažemo deci i porodicama. Pomogli smo svakom detetu za koje su nam se roditelji obratili. S pravom možemo da kažemo da je Kikinda grad porodice.

Bogdan je podsetio da Grad za prvorođeno dete dodeljuje 30 hiljada dinara, za drugo dete – 20 hiljada, obezbeđuje članstvo u „Klubu tri plus“ kojim se ostvaruju popusti, kao i regresiran prevoz, poklone prvacima i deci koja osvajaju nagrade. Za pomoć nezaposlenim roditeljima godišnje se izdvaja više od devet miliona, a za stipendije više od 11 miliona dinara. Lokalna samouprava pomaže i parovima koji su u procesu veštačke oplodnje – u ovoj godini u tu svrhu izdvojeno je 2,5 miliona dinara.

Naši talenti donose evropski ritam u Kikindu

Igor Crnogorac October 24, 2023

Ena Gogić, Iva Plemić, Milana Rajkov i Ena Šošić imena su devojaka koje su noćas pobedile na najvećem muzičkom omladinskom festivalu u Srbiji i dovele Evropu u naš grad, uz podršku Gradske uprave, Kulturnog centra i svih koji su glasali za njih na takmičenju „Ritam Evrope“.

Sjajan vokal i interpretacija četrnaestogodišnje Ene Gogić, učenice Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i nastup njene tri talentovane drugarice u plesnoj grupi slutio je pobedu, iako je konkurencija bila ozbiljna i, takođe, dobro i profesionalno pripremljena.

Uz predstavnike „Ritma Evrope“ danas su bile na prijemu u Gradskoj kući kod gradonačelnika Nikole Lukača i resorne članice Gradskog veća, Valentine Mickovski.

– Nisam očekivala pobedu, presrećna sam – kaže Ena Gogić. – Trudile smo se, vežbale, dale smo sve od sebe da dovedemo „Ritam Evrope“ u Kikindu, i u tome smo uspele.

Dodala je da su pripreme trajale šest meseci i zahvalila se svima koji su ih podržali i onima koji su glasali za njih.

Igor Karadarević, direktor Programa „Ritam Evrope“ naglasio je da je Festival najveći ove vrste u Evropi, ali i srpski brend.

– Devojke iz Kikinde pokazale su profesionalnost i da su vredne rada i truda koji im Festival daje. One su pravi pobednici. Želim im da im ovo bude odskočna daska za Evroviziju. Mi već počinjemo sa upoznavanjem Kikinde kao grada domaćina naredne godine. Mogu da obećam da ćemo napraviti duplo veći spektakl nego što je to bilo u Zrenjaninu. Kikinda to zaslužuje – rekao je Karadarević.

Gradonačelnik se zahvalio našim predstavnicama, ekipi „Ritma Evrope“ i svima koji su učestvovali u pripremama.

– Kikinda je ponosna. Trudili smo se svake godine da pomerimo granice, i ove devojke su sada uspele da dovedu Evropu u naš grad. Radićemo na tome da naredne godine napravimo ogroman spektakl u Kikindi, da dostojno reprezentujemo naš grad. Devojkama želim da im ovo budu prvi koraci u muzičkoj industriji i želim im još mnogo uspeha – izjavio je Lukač.

Predstavnici „Ritma Evrope“ istakli su da je gledanost prenosa na Prvoj televiziji bila izuzetno velika i da se Festival sada već održava u četiri zemlje u regionu.

– Naredne godine ćemo se potruditi da još više pomerimo granice tehničke produkcije, koje su već bile na maksimumu – istakao je David Makević, izvršni direktor takmičenja. – Ovi mladi ljudi su profesionalci i oni nam daju energiju da budemo još bolji. „Ritam Evrope“ pokazao je i jedinstvo i gostoprimstvo gradova u kojima se odvija. Verujem da će u Kikindi to naredne godine biti izuzetan događaj.

Naše pobednice očekuje nagradno putovanje na Kipar jer su nastupile sa pesmom koju je ova zemlja izvela na Eurosongu. U međuvremenu, učestvovaće na superfinalu u Severnoj Makedoniji. U decembru ili januaru, u Strumici će se nadmetati petoro prvoplasiranih iz Crne Gore, Republike Srpske, Srbije, uz predstavnike gradova domaćina i Severne Makedonije.

Devojkama koje su naš grad dodale na mapu značajnih muzičkih događanja ne samo u našoj zemlji, već i u čitavom regionu, želimo mnogo uspeha. I ponosni smo jer su dokazale da se talenat, uz predanost i trud, isplate i donose pobede, značajne za njihovu budućnost i za sve nas.

Foto: Čedomir Vujanić

Kikinda je pobednik „Ritma Evrope“!

Igor Crnogorac October 24, 2023

Na najvećem muzičkom omladinskom takmičenju u Srbiji, Ena Gogić i plesačice Iva Plemić, Milana Rajkov i Ena Šošić pobedile su noćas u finalu u Kristalnoj dvorani u Zrenjaninu i time donele svom gradu i titulu domaćina „Ritma Evrope“ 2024. godine. Talentovane devojke iz našeg grada bile su najbolje na osnovu broja glasova žirija gradova, stručnog žirija Festivala i broja SMS poruka.

Pored toga, Kikinda će, kao jedna od pet prvoplasiranih, sa ekipama iz Apatina, Požarevca, Topole i Novog Sada, i ovogodišnjim domaćinom, Zrenjaninom, nastupiti u superfinalu u Strumici, u konkurenciji sa najboljima iz Crne Gore, Republike Srpske i Severne Makedonije.

Devojke, čestitamo!

Na konkursu za energetsku efikasnost najviše prijava za zamenu stolarije

Aleksandra Djuran October 23, 2023

Konkurs za energetsku efikasnot na koji su sugrađani mogli da konkurišu za jednu od devet mera, a koje subvencionišu lokalna samouprava i Ministarstvo rudarstva i energetike, zatvoren je. Za svega pet dana zainteresovani su podneli zahtev i konkurisali za bespovratna sredstva. Kako je istakao Nikola Jugin, energetski menadžer na osnovu preleminarnih rezultata pristiglo je 180 prijava kojim je utrošen budžet od 20 miliona dinara.

-Pregledamo pristiglu dokumentaciju i započeli smo obilazak domaćinstava. Na osnovu zatečenog stanja donosimo rešenja o svakoj pojedinačnoj prijavi. Pošto obiđemo sve koji su konkurisali biće potpisani ugovori sa sugrađanima koji ispunjavaju uslove – saznajemo od Jugina.

Ukoliko se obilaskom utvrdi da stvarno stanje nije onakvo kakvo je navedeno u konkursnoj dokumentaciji ta domaćinstva neće moći da dobiju subvenciju. Samim tim postoji šansa za još jedan krug dodele sredstava.

-Obišli smo 90 domaćinstava i naš plan je da u prvim danima novembra završimo sa ovim poslom. Tako da je izvesno da će se ugovori potpisivati između 5. i 10. novembra. Svakog dana zovemo sugrađane da se sa njima dogovorimo o terminu obilaska. Radimo i pre podne i posle podne, a svako jutro pozivamo sugrađane da se dogovorimo sa njima – napomenuo je naš sagovornik.

Dial on radiator — Image by © Image Source/Corbis

U najvećem procentu sugrađani su realno prikazali stvarno stanje, ali ima i situacija gde se dokumentacija i ono što se zatekne na terenu ne slaže. U nekoliko slučajeva objekat za koji je konkurisano nije legalizovan, što je bio jedan od uslova.

-Najviše sugrađana i ove godine opredelilo se za zamenu spoljne stolarije i ugradnju i nabavku kotla na gas i cevne mreže odnosno radijatora i prateće opreme za centralno grejanje – napomenuo je Nikola Jugin.

Za pojedinačne mere subvencija je 50 odsto ukupnih sredstava, a novina su paketi mera. Svega jedan zahtev odnosi se na paket mera, dok su svi ostali konkurisali za pojedinačne mere. Za zamenu stolarije za kuće najviša subvencija je 160.000, a za stanove 120.000 dinara, dok je za kotolove na gas 90.000 dinara.

Veliko interesovanje udruženja za subvencije Programa podrške poljoprivredne i politike ruralnog razvoja

Aleksandra Djuran October 23, 2023

Udruženjima sa teritorije Grada koja se bave poljoprivredom dodeljena su sredstva na osnovu konkursa lokalne samouprave u okviru Programa podrške sprovođenja poljoprivredne i politike ruralnog razvoja. Ove godine prijavilo se 11 udruženja od kojih su sa 10 potpisani ugovori o subvenciji. Među njima je i udruženje „Kikindska ludaja“ koje okuplja 15 članova.

-Sredstva će biti utrošena za nabavku opreme, atomizera i aparata za merenje količine šećera u ludaji, koju će koristiti svi članovi. I pored toga što smo među najmlađim udruženjima na teritoriji Grada, imali smo uspešnu godinu u promociji kikindske ludaje. Početkom januara organizovano je predavanje o savremenom načinu uzgoja, aprila smo delili sugrađanima seme, uplatili smo taksu za GPC kako bi takmičenje za „Dane ludaje“ bilo međunarodno priznato i po prvi put organizovali smo takmičenje za najslađu ludaju – istakao je predsednik Nikola Krnić.

Udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša svake godine učestvuje na ovom konkursu i do sada su kupili presu za preradu grožđa, muljaču, burad, kace dodao je Branislav Brojčin iz ovog udruženja.

-Sa novcem koji smo sada dobili opremićemo prostor. Cilj nam je da napravimo salu za potrebe članstva, a koja nam je neophodna i za „Dane vina“, za ocenjivanje uzoraka. Sada smo fokusirani na vinarstvo i prva prerada grožđa je završena. U toku je faza bistrenja vina, za šta nam trebaju hladni dani. Godina je bila problematična, ali oni koji su sačuvali grožđe imaće solidna vina – dodao je Brojčin.

Korisnici sredstava za razvoj poljoprivredne proizvodnje su i Jelena i Bogdan Stepanov, vinogradari i vlasnici porodičnog podruma „Kepul“. Ove godine oni su konkurisali i dobili sredstva na tri mere.

-Nekoliko godina unazad koristimo sredstva Grada i puno nam znače. Uspeli smo da kupimo deo neophodne opreme koja nam je potrebna za preradu vina, a ulagali smo i u vinograde. Kupili smo sistem za zalivanje, drobilicu za otpad iz vinograda, za osiguranje useva, za podizanje dela vinograda. Troškovi proizvodnje grožđa i vina su ogromni i svake godine mi učimo i trudimo se da napravimo odlično vino. Svakodnevno pratimo vina i, s obzirom na tešku i neizvesnu godinu, očekujemo da budu kvalitetna. Uspeli smo da sačuvamo grožđe i zadovoljni smo postignutim – saznali smo od Jelene Stepanov.

Sredstva se u najvećoj meri dodeljuju za opremu, edukacije, promociju i jačanje udruženja. Iako je bilo planirano 500.000 dinara, zbog velikog interesovanja iznos će biti uvećan za više od 50 odsto.

-Pored udruženja koja se bave promocijom poljoprivrednih proizvoda i proizvodnje, prvi put ove godine imamo i udruženje koje je spona između poljoprivrede i ekologije. Regionalni centar će organizovati predavanja i uklanjanje ambalažnog otpada od pesticida i herbecida. Sredstva su dobila Udruženje za zaštitu velike droplje, „Nekina bara“, „Šasla“, Lovačko udruženje „Kikinda“, pčelari iz Novih Kozaraca, „Kikindska ludaja“ – rekla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Za podršku poljoprivrednicima opredeljeno je 15,7 miliona dinara za 20 mera.

368091900_1285245005477280_4618848630624383003_n

Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki” predstavila svoj rad na Sajmu obrazovanja

Aleksandra Djuran October 22, 2023

Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava pod motom „Učinimo svet boljim” ovog vikenda održava se u Beogradu. Prvi dan ove manifestacije pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete posvećen je predškolstvu, a na sajamskoj smotri predstavila se i Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki” iz Kikinde. Vaspitači Milan Vašalić, Sonja Kiša i pedagog Sanja Kuzmančev u konferencijskoj sali govorili su o iskustvima u implementaciji nove programske koncepcije „Godine uzleta”.

-Naša tema bila je „Zajedničke prostorne celine za učenje kao element horizontalnog učenja u Predškolskoj ustanovi”. Praktično to znači da smo predstavili način uređenja prostora u kom deca borave, istražuju, uče, igraju se. Izlagali smo kako su ti prostori nastajali, koliko su oni inspirativni za dete i koliko su važni za ovaj program i razvoj deteta – rekla je Sonja Kiš.

Kikindska Predškolska ustanova za učešće je predložena od strane Školske uprave Zrenjanin i Ministarstva prosvete.

-Među retkim smo predškolskim ustanovama iz Vojvodine koje su dobile priliku i čast da se njihov rad i rezultati postignuti u protekle tri godine predstave na ovom sajmu. Novi program „Godine uzleta” odlično je implementiran u svih 18 vrtića što je i potvrđeno dobijanjem tri zlatne medalje i velike zlatne povelje za vaspitno – obrazovni rad na Međunarodnom sajmu obrazovanja u Novom Sadu. Ova priznanja bila su nam podstrek da još više i još bolje radimo – rekla je direktorica Kristina Drljić.

Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava otvorila je ministarka prosvete profesorka doktorka Slavica Đukić Dejanović, a on predstavlja smotru uglednih primera prakse prosvetnog sistema.

394391585_1702876810135692_831148725979239377_n

Kikindska Bolnica jedina u Vojvodini ima adekvatno palijativno zbrinjavanje pacijenata

Aleksandra Djuran October 22, 2023

Opšta bolnica u Kikindi jedina u Vojvodini ima Jedinicu za palijativno lečenje i specijalistu palijativne medicine. Ovaj podatak ne treba da iznenadi ukoliko se uzme u obzir činjenica da u Srbiji postoji svega devet specijalista ove grane medicine od kojih je dvoje u Vojvodini. Dr Ana Čubrilo, specijalista palijativne medicine ističe da se o ovoj, relativno novoj, medicinskoj usluzi malo zna i da nije retkost da postoji pogrešna percepcija šta je palijativno zbrinjavanje i kome je namenjeno.

-Nisam rođena Kikinđanka i u vaš, a sada i moj grad, došla sam poslom. Igrom slučaja ili igrom sudbine, moje prvo radno mesto bilo je u Domu zdravlja u Službu kućnog lečenja i nege. Na samom početku karijere susretala sam se sa pacijentima koji boluju od neizlečivih bolesti i nisam ni slutila da će briga o njima biti moj poziv do kraja radnog veka. Kada se ukazala potreba i mogućnost da specijaliziram palijativnu medicinu nisam se dvoumila – priča dr Čubrilo.

Specijalizaciju je, naša sagovornica, završila prošle godine u oktobru i vodi Jedinicu za palijativno lečenje u Bolnici. Dodaje da se ne zna dovoljno o tome šta je palijativna medicina. Poenta je da se palijativnim lečenjem počinje od prvog dana postavljanja dijagnoze o neizlečivoj bolesti.

-Kada se spomene palijativna medicina pacijenti to shvataju kao poslednju stanicu, da je to kraj i da nema dalje. To mišljenje je pogrešno i cilj je da putem promocija pojasnimo ljudima šta radimo. Palijativna medicina je ublažavnje tegoba kod pacijenata koji boluju od neizlečivih bolesti. Fokusirani smo na onkološke pacijente, kojih je sve više, ali naši pacijneti neretko budu i neurološki, internistrički i drugi. Nije cilj da se sačeka terminalna faza bolesti odnosno kraj života, iako imamo i tu određenu ulogu. Uporedo sa merama lečenja potrebno je i palijativno lečenje. Zbrinjavamo tegobe kao što su bolovi, gušenje, mučnine i povraćanje, opstipacija, dijareja. Sve ovo zahteva poseban vid zbrinjavanja za šta smo edukovani – precizirala je dr Ana Čubrilo.

Koncept palijativnog zbrinjavanja obuhvata i članove porodice koji su ti kojima je takođe potrebna podrška, pomoć i saveti. Propagira holistički, sveobuhvatni, pristup pacijentu sa kojim se počinje od prvog dana postavljanja dijagnoze.

-Nadamo se da ćemo u skorije vreme uspeti u nameri da otvorimo ambulantu za palijativnu medicinu gde će moći da se jave oboleli, ali i njihovi članovi porodice. Lečimo pacijenta zajedno sa svim lekarima koji su uključeni u lečenje osnovne bolesti – zaključila je dr Čubrilo.

Potrebe su velike, a trenutno je šest postelja opredeljeno za ovu granu medicine. Po završetku rekonstrukcije Opšte bolnice postojaće mogućnost da se otvori odeljenje sa deset postelja sa sobama prilagođenim potrebama pacijenata. Ova jedinica je uvek puna, a pacijenta su od kasnih dvadestih do kasnih osamdesetih godina.

Začetnik palijativne nege

Inicijator jedinice za palijativno lečenje je dr Siniša Jolića, specijalista dermatovenerologije. Pre devet godina Ministarstvo zdravlja pokrenulo je prve jedinice palijativne nege i kikindska Bolnica aplicirala je za ovaj projekat.

-Jedno vreme radio sam u Nemačkoj gde sam se susretao sa ovakvim načinom rada. Želja mi je bila da ga primenim i u našoj Bolnici. Kako je nadležno Ministarstvo zajedno sa Evropskom unijom pokrenulo ovaj projekat rešili smo da ga realizujemo u našoj sredini i budemo među 15 zdravstvenih ustanova u Srbiji u kojima se primenjuje. On je finansiran sredstvima iz predpristupnih fondova i do danas se održao u našoj Bolnici. Palijativno zbrinjavanje je pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata suočenih sa neizlečivom bolešću, ali i njihovim porodicama – kazao je dr Jolić.

Međunarodni kongres

Nedavno je u Novom Sadu organizovan prvi kongres palijativne medicine u Srbiji na kom je dr Ana Čubrilo bila jedan od predavača. Izložila je svoj rad „Kada i gde primeniti palijativno zbrinjavanje“.

-Sa nama su bile kolege iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a predvači su bili iz Nemačke i Španije. Cilj je integracija palijativne medicine u internističke grane, neuorologiju, onkologiju – rekla je dr Čubrilo.

(VIDEO) Gradski odbor SNS obeležio rođendan stranke, podeljeno 60 zahvalnica članovima

Jelena Trifunović October 21, 2023

U Gradskom odboru Srpske napredne stranke u Kikindi večeras je, prigodnom svečanošću obeleženo 15 godina od osnivanja stranke. Članovima i simpatizerima obratila se predsednica Gradskog odbora Stanislava Hrnjak.

– Pre 15 godina osnovali smo stranku sa jasnom idejom, programom, iskrenim pristupom i politikom koja je dala konkretne rezultate. Srbija više nije ista zemlja, ima 550.000 radnika više, rast plata i penzija, ulaže se u obrazovanje. zdravstvo, naučnotehnološki razvoj, industrijske zone, i svi segmenti društva beleže ozbiljan napredak. Bilo je puno izazova, ali kao što smo i pre 15 godina, bez podrške bilo kog medija, išli od kuće do kuće, razgovarali sa građanima, širili mrežu aktivista i promovisali svoju politiku, to radimo i danas.

– Nama je mišljenje sugrađana veoma važno, spram toga i postavljamo ciljeve i ovo prvo poluvreme završavamo sa ozbiljnim napretkom. Planovi su nam da, u susret izborima, predstavimo ciljeve u svim sferama društva, a građani će dati sud. Uverena sam da vrlo dobro znaju da naprave razliku između onih koji iskreno pristupaju i prave rezultate i onih koji demagoški propagiraju svoje političke ciljeve – istakla je, između ostalog, predsednica kikindskog odbora SNS.

Ovom prilikom, podeljeno je 60 zahvalnica članovima koje su predložili mesni odbori. SNS u Kikindi danas broji bezmalo 4.700 članova.

Град