Град

download-_10_

Решењем Привредног суда у Зрењанину отворен је стечајни поступак у Земљорадничкој задрузи „Бонус Адрикола“ из Кикинде. Стечај је уведен на предлог кикиндског предузећа „Шпедиција“.  За стечајну управницу је именована Милица Богуновић из Зрењанина, а прво поверилачко рочиште заказано је за 7. новембар.

Како је наведено у образложењу решења о отварању стечаја, Земљорадничка задруга „Бонус Адрикола“ је, на основу правоснажних и извршних пресуда Привредног суда у Београду, имала обавезу да намири потраживања фирме „Шпедиција“ у износу од 30,6 милиона динара, као и нешто више од милион динара на име трошкова спора. Стечајни дужник, међутим, то није урадио, пошто се његов рачун налази у непрекидној блокади још од 15. септембра 2018. године.

Предлагач је навео и да Земљорадничка задруга „Бонус Адрицола“ има неизмирених обавеза у износу од 76,7 милиона динара. Утврђено је да је дужник престао са обављањем делатности за коју је регистрован и да не поседује имовину чијом продајом би се измирила потраживања поверилаца.

 

387543727_155812324219488_8426676080132340165_n

Октобар је Месец правилне исхране, а 16. октобар је Светски дан хране. Тим поводом ученицима другог разреда Основне школе „Ђура Јакшић“ Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и др Сања Брусин Белош из Завод за јавно здравље, одржале су предавање о правилној исхрани и како она утиче на  здравље.

-Здрава храна су поврће попут купуса и салате, а од воћа то су банана и јабука. Треба сваки дан да је једемо јер биљке имају пуно витамина које ми, када поједемо, уносимо у наш организам – открио нам је ученик другог разреда Вукашин Бобић.

И Вукашинова другарица Петра Радак зна шта је правилна исхрана.

-Када уносимо пуно воћа и поврћа приликом јела, здраво се хранимо. Тако наш организам има снаге и правилно се развија. Највише волим јабуке, банане, јагоде, грожђе и лубенице  – открила нам је Петра.

Од најранијег узраста неопходна је правилна исхрана јер се тако предупређују многе болести, а др Сања Брусин Белош додаје и да се залаже да се о правилној исхрани говори свакодневно у школи и да то буде редован предмет.

-Живимо у Банату где је код половине становништва изражена гојазност, а 10 процената њих је потхрањено. Свега 35 одсто има оптималну телесну масу. Чак четвртина деца је гојазна тако да је наша мисија да тренутно стање поправимо. Последица гојазности су све масовне, незаразне болести, попут инфаркта, хипертензије, цереброваскуларне, ендокрине у друге болести – прецизирала је др Брусин Белош.

Како би деци приближили ову тему, представници Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој урадили су интересантну презентацију.

-Ђаци су се упознали са пирамидом исхране, као и са намирницама које треба да једу. На тај начин скренули смо им пажњу на то колико је важна  улога хране да  би били здрави и правилно се развијали.  Поред хране, ту је и бављење спортским активностима, на шта смо им такође скренули пажњу – истакла је Мирослава Наранчић.

Симболично, Стеван Иличић, члан Градског већа и Мирослава Наранчић, овом приликом ђацима су уручили ранчеве у којима је била јабука и блок у који ће моћи да уписују које су то намирнице здраве.

 

LOGO SKOLICA SPORTA

Нова школица и нова прилика за малишане да започну спортске активности, отвара се у нашем граду. „Спортико кидс“ водиће мастер дипломирани професор спорта и физичког васпитања Срђан Митровић.

– Школица је намењена деци узраста од три до седам година. Циљ је да малишани буду физички активни и да, кроз игру, улазе у свет спорта. Вежбе које практикујемо осмишљене су за њихов правилан развој јер је веома важно да, у овом узрасту,  развијају моторику, кординацију, спретности и брзину. Поред тога, радиће се  базични спортови, попут атлетике и гимнастике, а у понуди је и школица пливања.  Важно је и да деца науче да раде у групама, како би развијали социјализацију и да, кроз игру и правилан рад са стручњацима, у њима развијемо спортски дух и здраве навике. Свакако ћемо имати вежбе за превенцију постуралних поремећаја и превенцију деформитета – каже Срђан Митровић.

Тренинзи ће се одржавати у вртићу „Мики“ у Микронасељу, два пута недељно и једном у седмици на базенима СЦ „Језеро“. Полазници ће бити подељени у две узрасне групе. Школица спорта отворена је данас, 16. октобра, и упис је у току. Све додатне информације могу се добити на број 069/54-33-055.

У „Спортико кидсу“ малишанима ће, поред правилног физичког развоја, бити омогућено да се упознају и опробају у спортским дисциплинама, пронађу себе у некој од њих и усвоје здраве животне навике.

HDA-004

Историјски архив Кикинда је, захваљујући сарадњи са Хрватским државним архивом из Загреба, дошао у посед дигиталних фотокопија повеље коју је цар Франц I Хабзбуршки издао 1817. године Великокикиндском привилегованом дистрикту. Повеља се до октобра 1944. године налазила у Кикинди, а тада су је немачке окупационе трупе у повлачењу понеле са собом. Повеља из 1817. године потврђује и проширује права Дистрикта и наслања се на повељу Марије Терезије из 1774. године, којом је установљен Дистрикт.

– Прича да постоји повеља у Загребу овим је потврђена. Захваљујемо се Хрватском државном архиву, јер се после готово осам деценија повеља обрела у Кикинди, макар и у дигиталном облику. Наредене године је 250 године од успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, тако да је у  плану да се изда монографија која ће на једном месту окупити све повеље, дипломе, значајна документа која се чувају у Историјском архиву. О сваком документу биће исписана и историјска позадина – истакао је Срђан Сивчев, в.д. директора Историјског архива.

Повеља је писана латинским језиком, превод на српски урадио је још 1868. године Александар Стојачковић, а архивиста Владимир Дудић га је објавио у новом, 19. броју часописа “Атендите”, уз извесна прилагођавања модерном српском језику.

 

Idjoske djakonije (3)

Ђаконије у Иђошу, оне гастрономске, али и рукотворине, све по сачуваним рецептима из усменог предања старијих, пре седам година први пут су представљене у овом месту захваљујућу Удружењу жена „Вретено“. И ове године, у суботу, кувао се пилећи паприкаш, правили су се старински колачи и били су изложени најлепши обредни везени пешкири, на српском и на мађарском језику.

Манифестација „Иђошке ђаконије“ била је међународног карактера јер је привукла такмичаре из Новог Сада, Падеја, Остојићева, Бечеја, Титела, Бачког Петровца, Малог Иђоша, Београда, Фекетића и из Мађарске, њих више од стотину.

– Надметали су се чланови удружења али и средњошколци, а у богатом програму за госте који су стигли са свих страна, наступиле су све генерације – од малишана из иђошког вртића и школе, до чланова фолклора и хора КУД „Сунчана јесен“ Градског удружења пензионера из Кикинде и Актива жена ПУПС-а из Новог Сада – каже председница Удружења „Вретено, Бранкица Микалачки.

На крају дана, према одлуци жирија, најбољи паприкаш направио је Миле Бојић из Бечеја, док су кувари из Економско-трговинске школе заузели друго место.

Награда за најбоље колаче остала је у Иђошу, Олгици Татомир, а за најлепши пешкир манифестације проглашен је онај који је извезла Анка Лозанов из Титела. У категорији старих, очуваних пешкира, прво место заузела је Марија Ковиљац из Београда, док је за најлепши пешкир са мађарским везом направила Марта Мајор из Малог Иђоша.

Чланице „Вретена“ покaзале су се као добре домаћице, па је чувених иђошких крофни било у изобиљу. Поред тога, приређен је и етно-базар, али и радионица у којој су најмлађи учили да праве старе колаче – гурабије.

Судећи по ангажману и ентузијазму организатора и учесника манифестације, иђошких ђаконија биће још дуго година, а стари обичаји, најбољи рецепти и традиција, неће бити заборављени.

mamograf

Републички фонд за здравство у сарадњи са Министарством здравља данас, у 150 домова здравља у читавој Србији, од 10 до 16 сати организује превентивне прегледе на карцином дојке и простате. У Другој здравственој станици у Кикинди, узоркована је крв 60 мушкараца, старијих од 49 година ради контроле тумор маркера, а 22 жене старије од 40 година урадиле су ултразвук дојки.

– Сваке године организујемо превентивне прегледе, до сада увек у сарадњи са Болницом – каже директорица Дома здравља, др Биљана Марковић. – Имамо велики кадровки проблем, доктори већ раде прековремено, али ипак се организујемо у оваквим приликама. С времена на време радимо скрининге на кардиоваскуларне болести и дијабетес, као превентиву, у току радног времена.

Управо недостатак лекарског кадра је и разлог што се превентивни прегледи, какви су и ови данас, иначе веома ретко обављају у некој од здравствених установа, каже докторка Марковић.

Снимање ултразвуком радио је доктор Вукосав Тркуља, радиолог, начелник Одељења радиологије у Болници, а узорковање крви на тумор маркере докторка Татјана Тодоровић из Дома здравља.

Акција је наишла на веома добар одзив Кикинђана, кажу лекари. Резултати оних који су данас били на превентивном прегледу већ сутра ће бити код њихових изабраних лекара.

Октобар је Међународни месец борбе против рака дојке који је водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести жена у свету. Карцином дојке је, код жена старости од 45 до 64 у Србији један од водећих узрока превремене смрти.

Рак простате је, према статистици, први узрочник смртности мушке популације оболеле од карцинома у нашој земљи.

dijalizirani skup (1)

Поводом Европског дана донације органа, данас се, у Мотелу „Ловац“, одржава предавање на тему „Буди донор, продужи бар један живот“, у организацији градског Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида.

Скупу присуствују представници удружења из читаве Србије, а о на ову тему говориле су др Лада Петровић, интерниста-нефролог, професор на новосадском Медицинском факултету, др Оливера Милићевић, интерниста-нефролог у Општој болници у Кикинди и Снежана Вукотић, дугогодишњи пацијент на дијализи.

У Србији овог момента више од две хиљаде људи чека трансплантацију органа, у највећем броју бубрега, речено је на скупу, што указује на хитност решавања овог проблема на државном нивоу.

– Бубрежни инвалиди на први поглед не изгледају као инвалиди, али ми смо инвалиди сто одсто јер нам живот зависи од апарата. У односу на друге болести, наш проблем је мањи јер постоји апарат за хемодијализу који нам замењује рад органа. Неопходно је да имамо више донора, то је наш циљ и морамо да будемо уједињени са институцијама и са државом како бисмо га постигли – рекао је  Радослав Јовичић, председник Савеза бубрежних инвалида Војводине.

Скуп у Кикинди један је од корака у подизању свести грађана о значају донирања органа, али очекује се и системско решење, истакла је Дренка Варађанин секретар градског Удружења.

– Један донор може да спаси осам до девет живота. Ови људи су на дијализи али им је потребна трансплантација како би могли нормално да живе, да раде и да доприносе. Управо је на усвајању закон по којем смо сви потенцијални донори. Уколико се усвоји, органе неће донирати само они који се изјасне да то не прихватају, уз напомену да ће коначни пристанак за донацију давати породица преминулог. Наше наредне активности биће предавања у школама и предузећима како бисмо подигли свест о донирању органа – најавила је Дренка Варађанин.

Дијализирани пацијенти сусрећу се са проблемима које имају и други инвалиди и Градска управа намерава да им помогне у њиховом решавању, рекао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе који је, у име Градске управе, присуствовао скупу.

– Последњих седам-осам година интензивирана је сарадња између Удружења и Града – напоменуо је Тасовац.- Проблем су паркинг места код Болнице и у читавом граду, мора да их има више, проблем је и превоз пацијената и то је у поступку решавања. Ускоро ћемо иницирати састанак са представницима Болнице, Дома здравља и Удружења како бисмо олакшали живот грађанима са инвалидитетом.Снежана Вукотић из Београда на дијализи, сада у кућним условима, укупно је 43 године.

– Моја порука је да су дијализа и трансплантација неодвојиве. Да бисте имали добру трансплантацију, морате, пре тога, имати добру дијализу, то су методе које се смењују, ниједна није вечита и обе морају да буду урађене како треба – истакла је Вукотићева.На територији Кикинде сваког момента на дијализи је између 85 и 100 пацијената, најмлађи има 21 годину. На трансплантацију чека више од 20 оболелих.

 

Kozarci zene 1

Ради промоције женског предузетништва, у организацији Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, у Новим Козарцима је данас излагало двадесетак предузетница и жена из удружења из овог и околних места.

Завршна изложба овог секретаријата за 2023. одржана је на платоу испред Месне заједнице и присуствовали су јој, заједно са градоначелником Николом Лукачем, покрајински секретар Предраг Вулетић и покрајинска посланица Станислава Хрњак.

– Пре две године смо, такође у Новим Козарцима, отворили изложбу женског стваралаштва – рекао је Предраг Вулетић. – Покрајинска Влада и наш секретаријат континуирано раде на унапређењу женског стваралаштва. Имали смо неколико конкурса ради оснаживања женског стваралаштва, што даје и додатну вредност живота на селу. Намера нам је и да, организовањем едукација и академија за жене, сва удружења претворимо у предузетничке радње, како би жене и на овај начин могле да допринесу породичном буџету.

Предраг Вулетић такође је најавио да ће, захваљујући, како је рекао, домаћинском управљању буџетом, за неколико дана, други пут ове године, бити расписан конкурс за помоћ породицама у којима се, од првог јануара родило треће или четврто дете. На располагању је додатних 60 милиона, па ће, за унапређење стамбеног статуса или куповину нове стамбене јединице, по породици моћи да буде опредељено до 1.600.000 динара, а то су, показало се у ранијем периоду, углавном породице у селима, истакао је Вулетић.

– Оваквим манифестацијама очување традиције, културе и обичаја преносимо на нове генерације. Захваљујем свим удружењима жена и Месној заједници што, уз подршку Владе, надлежног секретаријата и Града истрајавају у очувању старих заната. Афирмисање и подршка женском предузетништву, посебно у селима, јесте наш задатак јер желимо и додатно да охрабримо жене да постану предузетнице, да нам села живе и да чувају породицу, што нам је најважније – рекао је градоначелник Лукач.

На мини-сајму у Новим Козарцима своја вина и ракију изложило је пољопривредно газдинство породице Савић из овог места, које је засновало виноград још 2009. године.

– Радимо сви, у производњи и дистрибуцији помажемо и сестра и ја – каже Милица Савић. – Имамо висококвалитетне сорте, каберне совињон и рајnски ризлинг, од њих правимо црно, бело вино и розе. Захваљујући сталној едукацији, унапређењу производње, а пре свега заједничком, породичном раду и љубави, имамо изузетан квалитет, што нам је потврђено на многим сајмовима на којима смо наступали.  Винима смо дали називе по мами, сетри и мени: „Бело злато“, „Ружица“ и „Милица“ – каже Милица Савић.

Предузетница из Иђоша, Весна Буљин, донела је своје слатке проиводе од бундеве.

– Сама сам осмислила све производе, па имам и неке које нико други не прави – каже Весна. – То су све рецепти од моје свекрве. У кући је било много деце и није било слатког, па је она правила пекмез од бундеве који се маже на хлеб и који су звали „кркљуш“. Правим и сок и ликер од бундеве, компот и слатко.

Манифестацију су, својим наступом, обогатили чланови фолклора КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца, под руководством Милана Вашалића.

Поред хране и пића, пита с кромпиром које су припремиле домаћице из удружења „Нови Козарци“, на тезгама су понуђени и ручни радови: чарапе, назувци, простирке, везене „домаћице“ и још много уникатних рукотворина које су израдиле жене из Иђоша, Новог Бечеја, Александрова и Кикинде.

SUBNOR 13. vojvodjanska (2)

На данашњи дан 1944. године у Кикинди је формирана 13. Војвођанска ударна бригада. Тим поводом, чланови кикиндског Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР-а) и Ветерана посебних јединица полиције који припадају овој организацији, положили су венац на спомен-обележје на тргу код Градске куће. Скупу су присуствовали и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

– Бригада је имала пет батаљона, у строју је било око две хиљаде припадника из свих места северног и средњег Баната. Одмах након формирања почела је интензивна обука у кикиндској касарни. Бригада није учествовала у директним борбама, али је била у другом ешалону и давала важну подршку борбеним јединицама, обезбеђивала је границе са Мађарском и Румунијом и део територије код Драве и Дунава где су се водиле борбе. Један батаљон је био послат у Босну, био је у саставу корпуса народне одбране Југославије и директно под командом ОЗНЕ (Одељења за заштиту народа, прим. аут.). Имали су веома важан задатак, чишћење од диверзаната, квислинга, заосталих јединица четничког и усташког покрета, припадника муслиманске и немачке војске који су намерно остављени да врше саботаже у позадини – рекао је Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Најмлађи припадник ове славне партизанске јединице, Мијо Варошанец, имао је непуних 15, а најстарији 50 година. Трећину су чинили скојевци и припадници Комунистичке парртије Југославије, док су  остали били омладинци, радници, сељаци, а десет одсто чиниле су жене, додао је Орељ. Командант Бригаде био је Марко Танурџић Шиптар.

У Војводини је било формирано 15 бригада, а 13. Војвођанска нарасла је на пет хиљада припадника. У борбама у Босни изгубила је 20 припадника, а исто толико је умрло од рањавања и болести.

Bazar i sajam cveca (4)

Захваљујући Туристичкој организацији Града, произвођачи и удружења сваког месеца имају прилику да пласирају своју понуду на базарима и сајмовима на кикиндском тргу. На данашњем Октобарском базару и Сајму цвећа тезге је испунило четрдесетак продаваца рукотворина, хране, пића, и десетак произвођача цвећа из Кикинде и околних места.

Међу украсним цвећем највише места заузеле су јесење руже које су актуелне у месецима пре зиме и не захтевају много пажње, кажу Зоран и Милена Кошчица, власници пољопривредног газдинства из Mокрина.

– Имамо јесење руже, које се сада највише купују за башту и за гробље, а донели смо и кактусе и сукуленте, и висеће хризантеме. Када дође хладно време, цвеће може да се унесе у неку просторију у којој је 10 до 15 степени, да се сачува до следеће године, када буде још веће и лепше. Треба га само повремено заливати током зиме – каже Зоран Кошчица. – Они који желе отпорније цвеће, увек у стану могу да имају сукуленте који су веома отпорни. Најнижа цена нашег цвећа је 200 динара. Гајење захтева много рада, немамо ни велику зараду, али радимо ово из љубави.

Велики део Трга заузели су и све популарнији мали четинари, али и ароматично, зачинско биље. Многи суграђани искористили су и ову прилику да улепшају свој врт и купе домаће производе од својих комшија.