Културно-уметничко друштво „Сунчана јесен“ Градског удружења пензионера наставља сарадњу са Геронтолошким центром у Кикинди и, поводом Месеца старијих, приређује гостовања и дружења са вршњацима.
– Сваке године октобра идемо у домове у којима су смештени старији суграђани. Ове године одржавамо два концерта, у Старом и у Новом дому Геронтолошког центра. У Дом „Мизерикордија“ нећемо ићи због епидемиолошке ситуације код њих. На концертима наступају хор, фолклор и солисти, тридесетак наших чланова. Имали смо наступе у оба дома. Идемо увек када нас позову – за Нову годину, Дан жена, било којим поводом. Понекад и активно учествују у наступу и веома нам је драго због тога. За њих припремимо репертоар са старијим песмама, као што је „Три сам дана кукурузе брала“ и друге које су и њима и нама познате – каже председница КУД-а „Сунчана јесен“, Радојка Грујић.
КУД „Сунчана јесен“ веома је активан на манифестацијама у граду и селима. У пет секција окупља се око 90 чланова.
Град Кикинда расписао је данас јавни позив за привредне субјекте ради спровођења набавке бицикала као еколошки прихватљивог превоза, за 2023. годину која се спроводи по одлуци Градског већа. Код изабраних привредних субјеката бицикле ће куповати грађани који остваре право на суфинансирање.
Одлуком о буџету Града за ову годину, за суфинансирање набавке бицикала по овом позиву, опредељено је милион динара. Средства се додељују у износу од 10 хиљада динара по једном бициклу.
Документација за Јавни позив може да се преузме на интернет страници кикинда.орг.рс (информације – конкурси-актуелни) на којој се налазе и детаљи о пријављивању. За додатне информације заинтересовани привредни субјекти могу се обратити и на телефон 0230/315-905 или путем мејла zastita@kikinda.org.rs.
Пријава се подноси лично у Услужном центру Градске управе или поштом. Рок за конкурисање је 20. октобар.
Набавка бицикала спроводи се ради повећања броја бициклиста на улицама Града ради смањења емисије животних гасова у животну средину.
Општинско такмичење у „Школској слагалици“, у организацији Ученичког парламента и професора Економско-трговинске школе, одржано је у петак.
Наступили су представници средњих школа: Александар Бокић из Економско-трговинске школе, Стефан Рајков из Гимназије „Душан Васиљев“, Лара Калембер из Средње стручне школе „Милош Црњански“ и Катарина Голић из Техничке школе.
У финале су се пласирали Катарина Голић и Александар Бокић, који је и победник такмичења. Треће место заузео је Стефан Рајков, четврто Лара Калембер.
Како су навели организатори, такмичење се одржава ради подстицања другарства, стицања нових знања, поштовања људских права, поштења и праведности.
За суфинансирање изградње постројења за кондиционирање пијаће воде и реконструкцију црпних станица у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу , Кикинди је припало укупно 238 милиона динара на конкурсу који је расписао Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Додели уговора присуствовао је градоначелник Никола Лукач, а поделио их је подсекретар Секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство Александар Пановски.
Кикинда има вишедеценијски проблем са пијаћом водом, а пре две године почела је изградњу фабрике воде и реконструкција водоводних цеви. Према речима градоначелника Лукача, изградња мини постројења умногоме ће побољшати живот у четири села.
-Радови ће се одвијати у две фазе. Неће бити изостављена ни остала насељена места а територији Града. Решавање овог питања у преосталим селима наставићемо у 2024. години – додао је Лукач.
Целокупана инвестиција износиће више од 380 милиона динара, а локална самоуправа издвојиће 147 милиона динара. Циљ пројекта је да се по завршетку реконструкције црпних станица угради уређај за побољшање хемисјког квалитета пијаће воде. Вода која се црпи из сеоских бунара, након уградње пречишћивача и прераде у постројењу, имаће квалитет који је прописан Правилником о хигијенској исправности воде за пиће.
За суфинансирање изградње, санације, реконструкције и израде техничке документације водних објеката у јавној својини на територији АП Војводине у 2023. Опредељено је 481,6 милиона динара . Новац су добили Град Кикинда и општине Рума, Бечеј, Стара Пазова, Житиште и Сента, а суфинансирано је 11 пројеката
У Полицијској управи Кикинда представљени су резултати рада од јануара до краја септембра ове године. Начелник Павле Рајков овом приликом истакао је да је укупан број кривичних дела смањен у односу на исти период прошле године. Привредни криминал највише је забележен на подручју Ђале односно границе Хоргош, а повећање је забележено у области еколошког криминала за 65,22 одсто.
-Неовлашћено складиштење опасне материје спада у еколошки криминал. Дужност је да се таква материја преда како би се на прави начин уклонила, али, на жалост физичка, па и одређена правна лица не придржавају се тога. Оне су опасне јер могу да загаде земљу или водоток. У области кривичних дела предњаче тешке крађе и крађе. Проценат расветљавања дела са непознатим починиоцима је 51,87 одсто – рекао је Рајков.
Од 608 кривичних дела са познатим почиониоцима, њих 308 је ухваћено на делу. На подручју Полицијске управе, у првих девет месеци, регистровано је једно убиство које је починило непознато лице. Убиство се догодило међу мигрантима и због тога је нерасветљено, док су остала дела, два убиства у покушају, једно тешко убиство у покушају, силовање, 16 случајева тешких телесних повреда и једно разбојништво, расветљена.
– На нашим улицама имамо дроге и све чинимо да смањимо и контролишемо количину психоактивних супстанци на терену. Прошле године смо одузели 2.213 грама дроге, а ове 7.191 грам. Реализовали смо 115 заплена и поднете су 173 кривичне пријаве против исто толико особа од који су 42 одсто млађе особе од 21 до 30 година – сазнајемо од Павла Рајкова.
Кривична дела везана за насиље у породици су повећана са 89 на 93 и нових су 92 почионица, а један је повратник. Заједно са тужилаштвом и Центром за социјални рад изречено је 446 хитних мера од којих се 305 односи на привремену забрану насилника да контактира са жртвом и прилази јој, а 141 починилац је привремено удаљен из породичног дома. У 80 одсто случајева жртве су жене које су претрпеле физичко насиље, а у само једном случају доказано је психичко насиље.
Фото: службена ФБ страница МУП-а
-Смањен је број кривичних дела у школама са 13 на шест, прекршаја са девет на шест, међутим такозваних осталих догађаја односно неспоразума међу ученицима у школама имамо више, нарочито током маја, када се у Београду догодила трагедија – додао је Рајков.
На територији коју покрива ПУ Кикинда има 49 школа које дневно обезбеђује 69 полицајаца. Смањен је и број саобраћајних незгода за 18 процената у односу на исти период лане. До сада је у саобраћајним несрећама погинуло шест особа, од којих је једно дете пешак.
Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације рекао је да је од почетка године забележна 391 интервенција, за 41 одсто мање него у истом периоду прошле године. Број пожара смањен је за 46,3 одсто. Прошле године било их је 557, а ове 299 пожара, од којих је 241 на отвореном простору.
-Подсећам суграђане да је законом забрањено паљење ватре на отвореном простору. Забрањено је спаљивање смећа и биљних остатака на отвореном и у наредном периоду појачаћемо контролу како би се избегле евентуалне фаталне последице. Казне за физичка лица крећу се од 10.000 до 50.000 динара, а за правна лица од 300.000 до милион динара – прецизирао је Будиша.
Будиша је апеловао на све суграђане да пред почетак грејне сезоне прегледају димњаке, ложишта, пећи и остала грејна тела, како би се безбедно загревали током зиме. Опасност представљају и мобилни пуњачи укључени у струју, а без потрошача закаченог на другом крају.
Ревизија оружја
Током добровољне предаје прикупљено је 640 комада илегалног оружја, 48.000 комада метака разног калибра, 101 минско – експлозивно средство и 3,81 килограма барута. У току је контрола на који начин чувају оружје они који га имају регистрованог.
Пресељено 1.728 миграната
Када је реч о мигрантима највише проблема има у Мартоношу и Хоргошу. Од њих је одузето 12 пушака, четири пиштоља, 756 комада муниције и 55 комада хладног оружја.
– Свакодневно се боримо на сузбијању кријумчара, али и кривичних дела које почине мигранти. Од јануара до септембра регистровали смо 86 кривичних дела и 93 прекршаја. Кривично дело чини локално становништво кријумчарећи мигранте који илегално прелазе границу или их чувају док не је не пређу – казао је Рајков и напоменуо да су у овој години 43 пута укупно 1.728 мигранта преселили у прихватне центре Тутин, Сјеница и Прешево.
Дом здравља на конкурсу Покрајинског секретаријата за здравство добио је ултразвук дечијих кукова и дигитални интраорални рендген за снимање појединачних зуба. Ултразвук је коштао 5,4 милиона, а 1,5 милиона динара утрошено је за рендген, истакла је дректорица др Биљана Марковић.
– Две докторке, педијатри, завршиле су курс за ултразвучни преглед кукова код деце, а сада имамо модеран и савремени апарат. Први пут у нашем диспанзеру имамо овакав апарат за снимање дечијих кукова – рекла је др Марковић и напоменула да су и из градског буџета издвојена два милиона динара за нову информатичку опрему у амбулантама.
У ранијем периоду од надлежног секретаријата добијен је и ортопан, апарат за снимање комплетне вилице, али је рендген за снимање појединачних зуба био стар и није могао да се користи, тако да је ова служба сада у потпуности опремљена.
– Зграде у којима су наше службе су старе и неопходно их је санирати. У току је адаптација две амбуланте у Другој здравственој станици у Светосавској улици број 53. Плочицама су замењени подови који су били у веома лошем стању, уведена је и нова електроинсталација након чега су урађени и молерско-фарбарски радови – напоменула је др Марковић.
Вест која је обрадовала, пре свега суграђанке, јесте да ће Диспанзер за жене добити свој простор. Пресељењем ће и Медицина рада добити више места.
– Дуже време тражимо објекат за ову службу. Из некадашњег Антитуберкулозног диспанзера измештен је рендген, а стручњаци Института „Винча“ прегледали су простор и утврдили да нема зрачења. У тим просторијама, по завршету адаптације, преселиће се Диспанзер за жене. Очекујемо и да се Центар за ментално здравље, који се налази у другом делу зграде, исели до краја године тако да ће комплетан објекат бити слободан и моћи ћемо да располажемо са њим – појаснила је др Марковић.
У прво време Диспанзер за жене имаће две амбуланте за прегледе, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију. Биће места и за чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно. Пошто се Центар за ментално здравље пресели на нову локацију, у плану је да се у овај објекат пресели и Патронажна служба.
Скрининг кукова важан за развој
Начелница Дечијег и Школског диспанзера др Драгана Грујић додала је да је нови ултразвук умногоме побољшао здравствену заштиту најмлађих пацијената.
– Ултразвук је новије генерације и веома је добар. Пуно нам значи због скрининга кукова код деце. Некада смо били ендемско подручје, али су ови прегледи допринели да се смањи број поремећаја код најмлађих суграђана – прецизирала је др Грујић.
Нови Козарци у суботу ће, од 10 до 16 сати, бити домаћини „Изложби предузетничких вештина жена“ коју оргнизује Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова. Циљ скупа је промоција женског активизма на локалном нивоу, као и да се и широј јавности укаже на значај женског предузетништва за развој руралног подручја.
Овом приликом биће представљене активности удружења жена и предузетница из Нових Козараца као и других насељених места из Кикинде и околине. Око тридесетак излагача посетиоцима ће понудити производе од воћа и поврћа, сувенире, рукотворине, млечне производе, вина, сликарске и декупаж технике као и традиционална слатка и слана јела.
Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова, у циљу унапређења родне равноправности у Војводини, годинама својим програмима подстиче рад и видљивост жена на локалном нивоу, водећи се чињеницом да допринос жена привреди, културном наслеђу и руралном развоју може бити веома драгоцен у смислу промоције региона, очувања културе неког места, али и побољшања опште социо-економске слике локалне средине, а пре свега економском оснаживању жене на селу.
У ЈП „Топлана“ у току су такозване функционалне, хладне пробе, а сутра, 12. и прекосутра, 13. октобра, биће урађене и топле пробе система као припрема за предстојећу грејну сезону. У четртак ће топле пробе бити у котларници Центар и у Банатском Великом Селу, а у петак у Микронасељу, Хајдук Вељковој и котларници у улици Светозара Милетића, истакао је в.д. директор ЈП „Топлана“ Душан Марјановић.
-Спремни смо за почетак нове грејне сезоне, а када ће она почети у пуном обиму зависи од спољне температуре. Подсетићу да смо прошле године са грејањем почели 1. новембра. Према најавама које имамо у понедељак се очекује пад температуре тако да ћемо у недељу покренути систем. Употпуности ћемо испоштовати градску одлуку везну за даљинско грејање – рекао је Марјановић.
Цена даљинског грејања за кориснике који га плаћају по квадрату увећана је 15,55, а за оне који плаћају по утрошку 16,97 процената. Нове цене биће исказане на новембарском рачуну који корисници добијају у децембру.
-Више пута поскупели су природни гас и електрична енергија од претходне грејне сезоне тако дс је било неминовно да и грејање поскупи. За стан од 60 квадрата рачун у грејној сезони пре поскупљења био је 12.030 динара, а са поскупљењем он ће изности 13.900 динара – појаснио је наш саговорник и додао да је настављен позитиван тренд прикључења нових корисника тако да „Топлана“ има нешто више од 3.100 корисника даљинског грејања.
Током лета саниран је део дотрајале топловодне мреже у Микронасељу и у центру на више локација, а замењена је и дотрајала опрема и вентили. За наредни период измењен је инвестициони план и очекивању су да ће до краја године бити завршен пројекат за санацију котларнице Центар.
Ђаци у Новим Козарцима учили су, прошле седмице, на радионици са психологом и психотерапеутом, како да препознају емоције љутњу и бес, како да реагују и помогну себи и другима.
Иницијатива је потекла из Тима за заштиту деце који је, после трагичних догађаја у мају, оформљен у свакој школи. Учитељица Нела Дамјанов из Основне школе „Иво Лола Рибар“, дошла је на идеју да се за ђаке организују радионице са психологом и психотерапеутом Татјаном Тановић из Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.
На прошле седмице одржаним радионицама под називом „Укључи мозак и утишај бес“ показало се да је иницијатива из Школе била веома корисна и за децу и за наставнике.
– Схватила сам да је деци потребна подршка, да она не препознају своје емоције и не знају са њима да изађу на крај, посебно са емоцијом беса који не знају да контролишу и који онда ескалира у агресивно понашање и у насиље – каже учитељица Дамјанов. – Радионица је била веома успешна и корисна, деца су била отворена и спремна да сарађују. Важно је да се са децом ради на менталном здрављу које је од животног значаја. Јасно је да је ово само почетак и да би требало да наставимо сарадњу, што је и договорено.
О љутњи и бесу на радионицама које су трајале по 75 минута, ученици трећег и четвртог разреда учили су кроз различите активности: квиз, предавање, бреинсторминг, драму, каже психолог Татјана Тановић. Основни циљ био је да разумеју разлику између здраве љутње и нездравог беса и како могу да, интегришући свој мозак, на физиолошком нивоу умање интензитет беса и да га трансформишу у конструктивну љутњу.
– Ђаци су на радионицама учили шта све окида нашу љутњу, колико смо слични или различити у погледу тога шта нас љути, где све осећамо љутњу, што је јако битно јер развија самосвест и свет о позвезаности тела, емоција, наших поступака и наших мисли – каже Тановићева. – Свака особа, па и деца, мора бити свесна те повезаности, јер је важно на ком нивоу препознају властите и емоције других људи, затим у којој мери им је развијен емоционални речник, што је део емоционалне интелигенције коју ћемо развијати кроз будућу сарадњу.
Учитељи су добили материјал који ће користити у раду са децом, а у договору са Школом, у другом полугодишту биће настављен рад на ове теме, уз више вежбе и практичних решења, каже Татјана Тановић, како би ђаци што боље научили како да се носе са својим емоцијама.
– Љутња је корисна јер нас опомиње да нам је урушен систем вредности, да нам се нешто не допада, да је начињена неправда, она је са оправдањем присутна емоција. Међутим, важно је ког је интензитета, јер не сме да ескалира и да прави штету, да доведе до тога да повређујемо друге. Када смо љути наш је задатак да се конструктивно заузмемо за себе и за своја права за која сматрамо да су угрожена и да смо оштећени – објашњава Тановићева.
Такође, додаје, учестали изливи беса, бацање, лупање вратима, ломљење и уништавање ствари, ударање других, повређивање животиња, знаци су да особа има потешкоћа са бесом и да је потребно потражити помоћ стручњака.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић заједно са потпредседником и покрајинским секретаром за здравство професором др Зораном Гојковићем и директором Управе за капитална улагања Милошем Малетићем посетио је Кикинду. Са градоначелником Николом Лукачем, народним послаником Миленком Јовановим, покрајинским посланицима Станиславом Хрњак и Миодрагом Булајићем, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем, заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски, помоћником градоначелника Светиславом Вукмирицом, чланом Градског већа Небојшом Јовановим и директором ЈП „Кикинда“ Чедом Гвером, посетили су градилиште на углу улица Семлачке и Браће Лаковић где је у току изградња секундарне атмосферске канализације, као и реконструисани део Завода за јавно здравље.
У деловим улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке радови су почели крајем августа и биће готови до краја године, а посао се изводи захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине, истакао је градоначелник Никола Лукач.
– Задовољство нам је што у Кикинди можемо да угостимо председника Владе Војводине Игора Мировића са сарадницима. Изградња атмосферске канализације у коју ће бити уложено 150 милиона динара само је један од пројеката које смо ове године реализовали уз свесрдну помоћ Покрајине и Управе за капитална улагања. Захваљујем се на разумевању проблема грађана и подршци у Влади Војводине да их решавамо и тако унапређујемо живот у нашој средини. Хвала и нашим представницима у Покрајини који се боре за свој Град. Улице су раскопане, али са добрим разлогом јер се мењају водоводне цеви, гради се атмосферска канализација, улаже се у школе и вртиће, у села где ће бити изграђена четири постројења за прераду пијаће воде. Само у овој години Влада Војводине подржала је капитална улагања у Кикинду са 700 милиона динара и ми ћемо знати то да ценимо, али се нећемо зауставити. Имамо нове пројекте који су важни за моје Кикинђане, а односе се на путну инфраструктуру, изградњу фекалне и атмосферске канализације и многе друге који ће наш град учинити бољим и лепшим – рекао је Лукач.
Приземље Завода за јавно здравље, где се налази Епидемиолошка служба, реконструисано је у две фазе заједничким улагањем са војвођанском Владом. Ова установа покрива територију на којој живи више од 110.000 становника и сада има много боље услове за рад.
– Завршена је и реконструкција водоводне мреже током које су замењене азбест цементне цеви постављене још шездесетих година прошлог века. Издвојили смо средства за реконструкцију у Основној школи „Фејеш Клара“, али и хитне интервенције у Школи „Свети Сава“ и Гимназији „Душан Васиљев“. Ја сам био један од оних који се још 2012. године залагао за улагања у Индустријску зону која даје резултате. Ту не смемо да станемо јер Кикинда је највжније место у северном делу Банату и наредних година треба да очекује више средстава за реализацију својих пројеката. Улагање је неопходно и у изградњу канализацоне мреже у деловим Града, као и у атмосферску канализацију како би се избегли проблеми који настају услед великих количина падавина. Разговарали смо и о новим пројектима и потребама које Кикинда има и наредних недеља биће познато у шта ће се улагати наредне године – поручио је Мировић.
У реконструкцију и опремање Завода за јавно здравље уложено је 45 милиона динара од којих је 20 обезбедила Влада Војводине, а 25 Завод за јавно здравље.
Брза саобраћајница развојна шанса
– У наредним годинама очекује нас и изградња брзе саобраћајнице која ће почети у Сомбору. Неће пуно времена проћи и уверен сам да ћемо за две до три године и у Кикинди имати прве профиле овог пута. Саобраћајница ће повезати Сомбор и Кикинду односно северни Банат и средњу и северну Бачку са аутопутем који иде од Суботице до Новог Сада. Биће то велика развојна шанса – рекао је Игор Мировић.
Интензивни развој Србије
Осим брзе саобраћајнице, чувеног „смајлија“, војвођанска Влада улаже и у Фрушкогорски коридор, брзу пругу.
– Инвестициона улагања говоре да је Република Србија у фази интензивног развоја после деценија заостајања за земљама у региону и у Европи. Ми смо, захваљујући председнику Александру Вучићу и вишегодишњој политици континиуираног економског развоја и раста, успели да обезбедимо финансијска средства и да реализујемо бројне инвестиције и поносни смо због тога. Први пут се у нашој земљи, а посебно у Покрајини, после ко зна колико деценија, улаже у капиталне пројекте који по својој вредности и техничко – технолошкој сложености могу бити узор и за развијеније земље. Поред тога улаже се и у локалне путеве, улице, реконструшу се водоводне мреже, граде се постројења за пречишћавање отпадних вода, реконструишу се школе, болнице. Војвођанска привреда има одличне резултате и самим тим расте и број запослених. У овој години, која није лака због глобалних изазова, у Војводини је 4.500 људи више нашло посао у другом кварталу у односу на први квартал. Сигуран сам да грађани то препознају. Сви који критикују развојни подухват наше земље нису у праву и то ће врло брзо видети, када се буде изашло на биралишта. Уверен сам да ће људи гласати за своје, пуније, кућне буџете, за инвестиције, за реконструкције, брзе саобраћајнице, модерније школе и болнице. Сви они који воле своју земљу даће најбољу оцену стања у којем се Србија налази – прецизирао је Игор Мировић.
