Kulturno-umetničko društvo „Sunčana jesen“ Gradskog udruženja penzionera nastavlja saradnju sa Gerontološkim centrom u Kikindi i, povodom Meseca starijih, priređuje gostovanja i druženja sa vršnjacima.
– Svake godine oktobra idemo u domove u kojima su smešteni stariji sugrađani. Ove godine održavamo dva koncerta, u Starom i u Novom domu Gerontološkog centra. U Dom „Mizerikordija“ nećemo ići zbog epidemiološke situacije kod njih. Na koncertima nastupaju hor, folklor i solisti, tridesetak naših članova. Imali smo nastupe u oba doma. Idemo uvek kada nas pozovu – za Novu godinu, Dan žena, bilo kojim povodom. Ponekad i aktivno učestvuju u nastupu i veoma nam je drago zbog toga. Za njih pripremimo repertoar sa starijim pesmama, kao što je „Tri sam dana kukuruze brala“ i druge koje su i njima i nama poznate – kaže predsednica KUD-a „Sunčana jesen“, Radojka Grujić.
KUD „Sunčana jesen“ veoma je aktivan na manifestacijama u gradu i selima. U pet sekcija okuplja se oko 90 članova.
Grad Kikinda raspisao je danas javni poziv za privredne subjekte radi sprovođenja nabavke bicikala kao ekološki prihvatljivog prevoza, za 2023. godinu koja se sprovodi po odluci Gradskog veća. Kod izabranih privrednih subjekata bicikle će kupovati građani koji ostvare pravo na sufinansiranje.
Odlukom o budžetu Grada za ovu godinu, za sufinansiranje nabavke bicikala po ovom pozivu, opredeljeno je milion dinara. Sredstva se dodeljuju u iznosu od 10 hiljada dinara po jednom biciklu.
Dokumentacija za Javni poziv može da se preuzme na internet stranici kikinda.org.rs (informacije – konkursi-aktuelni) na kojoj se nalaze i detalji o prijavljivanju. Za dodatne informacije zainteresovani privredni subjekti mogu se obratiti i na telefon 0230/315-905 ili putem mejla zastita@kikinda.org.rs.
Prijava se podnosi lično u Uslužnom centru Gradske uprave ili poštom. Rok za konkurisanje je 20. oktobar.
Nabavka bicikala sprovodi se radi povećanja broja biciklista na ulicama Grada radi smanjenja emisije životnih gasova u životnu sredinu.
Opštinsko takmičenje u „Školskoj slagalici“, u organizaciji Učeničkog parlamenta i profesora Ekonomsko-trgovinske škole, održano je u petak.
Nastupili su predstavnici srednjih škola: Aleksandar Bokić iz Ekonomsko-trgovinske škole, Stefan Rajkov iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Lara Kalember iz Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“ i Katarina Golić iz Tehničke škole.
U finale su se plasirali Katarina Golić i Aleksandar Bokić, koji je i pobednik takmičenja. Treće mesto zauzeo je Stefan Rajkov, četvrto Lara Kalember.
Kako su naveli organizatori, takmičenje se održava radi podsticanja drugarstva, sticanja novih znanja, poštovanja ljudskih prava, poštenja i pravednosti.
Za sufinansiranje izgradnje postrojenja za kondicioniranje pijaće vode i rekonstrukciju crpnih stanica u Mokrinu, Iđošu, Nakovu i Banatskom Velikom Selu , Kikindi je pripalo ukupno 238 miliona dinara na konkursu koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Dodeli ugovora prisustvovao je gradonačelnik Nikola Lukač, a podelio ih je podsekretar Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panovski.
Kikinda ima višedecenijski problem sa pijaćom vodom, a pre dve godine počela je izgradnju fabrike vode i rekonstrukcija vodovodnih cevi. Prema rečima gradonačelnika Lukača, izgradnja mini postrojenja umnogome će poboljšati život u četiri sela.
-Radovi će se odvijati u dve faze. Neće biti izostavljena ni ostala naseljena mesta a teritoriji Grada. Rešavanje ovog pitanja u preostalim selima nastavićemo u 2024. godini – dodao je Lukač.
Celokupana investicija iznosiće više od 380 miliona dinara, a lokalna samouprava izdvojiće 147 miliona dinara. Cilj projekta je da se po završetku rekonstrukcije crpnih stanica ugradi uređaj za poboljšanje hemisjkog kvaliteta pijaće vode. Voda koja se crpi iz seoskih bunara, nakon ugradnje prečišćivača i prerade u postrojenju, imaće kvalitet koji je propisan Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće.
Za sufinansiranje izgradnje, sanacije, rekonstrukcije i izrade tehničke dokumentacije vodnih objekata u javnoj svojini na teritoriji AP Vojvodine u 2023. Opredeljeno je 481,6 miliona dinara . Novac su dobili Grad Kikinda i opštine Ruma, Bečej, Stara Pazova, Žitište i Senta, a sufinansirano je 11 projekata
U Policijskoj upravi Kikinda predstavljeni su rezultati rada od januara do kraja septembra ove godine. Načelnik Pavle Rajkov ovom prilikom istakao je da je ukupan broj krivičnih dela smanjen u odnosu na isti period prošle godine. Privredni kriminal najviše je zabeležen na području Đale odnosno granice Horgoš, a povećanje je zabeleženo u oblasti ekološkog kriminala za 65,22 odsto.
-Neovlašćeno skladištenje opasne materije spada u ekološki kriminal. Dužnost je da se takva materija preda kako bi se na pravi način uklonila, ali, na žalost fizička, pa i određena pravna lica ne pridržavaju se toga. One su opasne jer mogu da zagade zemlju ili vodotok. U oblasti krivičnih dela prednjače teške krađe i krađe. Procenat rasvetljavanja dela sa nepoznatim počiniocima je 51,87 odsto – rekao je Rajkov.
Od 608 krivičnih dela sa poznatim počioniocima, njih 308 je uhvaćeno na delu. Na području Policijske uprave, u prvih devet meseci, registrovano je jedno ubistvo koje je počinilo nepoznato lice. Ubistvo se dogodilo među migrantima i zbog toga je nerasvetljeno, dok su ostala dela, dva ubistva u pokušaju, jedno teško ubistvo u pokušaju, silovanje, 16 slučajeva teških telesnih povreda i jedno razbojništvo, rasvetljena.
– Na našim ulicama imamo droge i sve činimo da smanjimo i kontrolišemo količinu psihoaktivnih supstanci na terenu. Prošle godine smo oduzeli 2.213 grama droge, a ove 7.191 gram. Realizovali smo 115 zaplena i podnete su 173 krivične prijave protiv isto toliko osoba od koji su 42 odsto mlađe osobe od 21 do 30 godina – saznajemo od Pavla Rajkova.
Krivična dela vezana za nasilje u porodici su povećana sa 89 na 93 i novih su 92 počionica, a jedan je povratnik. Zajedno sa tužilaštvom i Centrom za socijalni rad izrečeno je 446 hitnih mera od kojih se 305 odnosi na privremenu zabranu nasilnika da kontaktira sa žrtvom i prilazi joj, a 141 počinilac je privremeno udaljen iz porodičnog doma. U 80 odsto slučajeva žrtve su žene koje su pretrpele fizičko nasilje, a u samo jednom slučaju dokazano je psihičko nasilje.
Foto: službena FB stranica MUP-a
-Smanjen je broj krivičnih dela u školama sa 13 na šest, prekršaja sa devet na šest, međutim takozvanih ostalih događaja odnosno nesporazuma među učenicima u školama imamo više, naročito tokom maja, kada se u Beogradu dogodila tragedija – dodao je Rajkov.
Na teritoriji koju pokriva PU Kikinda ima 49 škola koje dnevno obezbeđuje 69 policajaca. Smanjen je i broj saobraćajnih nezgoda za 18 procenata u odnosu na isti period lane. Do sada je u saobraćajnim nesrećama poginulo šest osoba, od kojih je jedno dete pešak.
Zoran Budiša, načelnik Odeljenja za vanredne situacije rekao je da je od početka godine zabeležna 391 intervencija, za 41 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Broj požara smanjen je za 46,3 odsto. Prošle godine bilo ih je 557, a ove 299 požara, od kojih je 241 na otvorenom prostoru.
-Podsećam sugrađane da je zakonom zabranjeno paljenje vatre na otvorenom prostoru. Zabranjeno je spaljivanje smeća i biljnih ostataka na otvorenom i u narednom periodu pojačaćemo kontrolu kako bi se izbegle eventualne fatalne posledice. Kazne za fizička lica kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica od 300.000 do milion dinara – precizirao je Budiša.
Budiša je apelovao na sve sugrađane da pred početak grejne sezone pregledaju dimnjake, ložišta, peći i ostala grejna tela, kako bi se bezbedno zagrevali tokom zime. Opasnost predstavljaju i mobilni punjači uključeni u struju, a bez potrošača zakačenog na drugom kraju.
Revizija oružja
Tokom dobrovoljne predaje prikupljeno je 640 komada ilegalnog oružja, 48.000 komada metaka raznog kalibra, 101 minsko – eksplozivno sredstvo i 3,81 kilograma baruta. U toku je kontrola na koji način čuvaju oružje oni koji ga imaju registrovanog.
Preseljeno 1.728 migranata
Kada je reč o migrantima najviše problema ima u Martonošu i Horgošu. Od njih je oduzeto 12 pušaka, četiri pištolja, 756 komada municije i 55 komada hladnog oružja.
– Svakodnevno se borimo na suzbijanju krijumčara, ali i krivičnih dela koje počine migranti. Od januara do septembra registrovali smo 86 krivičnih dela i 93 prekršaja. Krivično delo čini lokalno stanovništvo krijumčareći migrante koji ilegalno prelaze granicu ili ih čuvaju dok ne je ne pređu – kazao je Rajkov i napomenuo da su u ovoj godini 43 puta ukupno 1.728 migranta preselili u prihvatne centre Tutin, Sjenica i Preševo.
Dom zdravlja na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo dobio je ultrazvuk dečijih kukova i digitalni intraoralni rendgen za snimanje pojedinačnih zuba. Ultrazvuk je koštao 5,4 miliona, a 1,5 miliona dinara utrošeno je za rendgen, istakla je drektorica dr Biljana Marković.
– Dve doktorke, pedijatri, završile su kurs za ultrazvučni pregled kukova kod dece, a sada imamo moderan i savremeni aparat. Prvi put u našem dispanzeru imamo ovakav aparat za snimanje dečijih kukova – rekla je dr Marković i napomenula da su i iz gradskog budžeta izdvojena dva miliona dinara za novu informatičku opremu u ambulantama.
U ranijem periodu od nadležnog sekretarijata dobijen je i ortopan, aparat za snimanje kompletne vilice, ali je rendgen za snimanje pojedinačnih zuba bio star i nije mogao da se koristi, tako da je ova služba sada u potpunosti opremljena.
– Zgrade u kojima su naše službe su stare i neophodno ih je sanirati. U toku je adaptacija dve ambulante u Drugoj zdravstvenoj stanici u Svetosavskoj ulici broj 53. Pločicama su zamenjeni podovi koji su bili u veoma lošem stanju, uvedena je i nova elektroinstalacija nakon čega su urađeni i molersko-farbarski radovi – napomenula je dr Marković.
Vest koja je obradovala, pre svega sugrađanke, jeste da će Dispanzer za žene dobiti svoj prostor. Preseljenjem će i Medicina rada dobiti više mesta.
– Duže vreme tražimo objekat za ovu službu. Iz nekadašnjeg Antituberkuloznog dispanzera izmešten je rendgen, a stručnjaci Instituta „Vinča“ pregledali su prostor i utvrdili da nema zračenja. U tim prostorijama, po završetu adaptacije, preseliće se Dispanzer za žene. Očekujemo i da se Centar za mentalno zdravlje, koji se nalazi u drugom delu zgrade, iseli do kraja godine tako da će kompletan objekat biti slobodan i moći ćemo da raspolažemo sa njim – pojasnila je dr Marković.
U prvo vreme Dispanzer za žene imaće dve ambulante za preglede, i po jednu za ultrazvučni pregled i citologiju. Biće mesta i za čekaonicu, kartoteku i sve ostalo što je neophodno. Pošto se Centar za mentalno zdravlje preseli na novu lokaciju, u planu je da se u ovaj objekat preseli i Patronažna služba.
Skrining kukova važan za razvoj
Načelnica Dečijeg i Školskog dispanzera dr Dragana Grujić dodala je da je novi ultrazvuk umnogome poboljšao zdravstvenu zaštitu najmlađih pacijenata.
– Ultrazvuk je novije generacije i veoma je dobar. Puno nam znači zbog skrininga kukova kod dece. Nekada smo bili endemsko područje, ali su ovi pregledi doprineli da se smanji broj poremećaja kod najmlađih sugrađana – precizirala je dr Grujić.
Novi Kozarci u subotu će, od 10 do 16 sati, biti domaćini „Izložbi preduzetničkih veština žena“ koju orgnizuje Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. Cilj skupa je promocija ženskog aktivizma na lokalnom nivou, kao i da se i široj javnosti ukaže na značaj ženskog preduzetništva za razvoj ruralnog područja.
Ovom prilikom biće predstavljene aktivnosti udruženja žena i preduzetnica iz Novih Kozaraca kao i drugih naseljenih mesta iz Kikinde i okoline. Oko tridesetak izlagača posetiocima će ponuditi proizvode od voća i povrća, suvenire, rukotvorine, mlečne proizvode, vina, slikarske i dekupaž tehnike kao i tradicionalna slatka i slana jela.
Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti u Vojvodini, godinama svojim programima podstiče rad i vidljivost žena na lokalnom nivou, vodeći se činjenicom da doprinos žena privredi, kulturnom nasleđu i ruralnom razvoju može biti veoma dragocen u smislu promocije regiona, očuvanja kulture nekog mesta, ali i poboljšanja opšte socio-ekonomske slike lokalne sredine, a pre svega ekonomskom osnaživanju žene na selu.
U JP „Toplana“ u toku su takozvane funkcionalne, hladne probe, a sutra, 12. i prekosutra, 13. oktobra, biće urađene i tople probe sistema kao priprema za predstojeću grejnu sezonu. U četrtak će tople probe biti u kotlarnici Centar i u Banatskom Velikom Selu, a u petak u Mikronaselju, Hajduk Veljkovoj i kotlarnici u ulici Svetozara Miletića, istakao je v.d. direktor JP „Toplana“ Dušan Marjanović.
-Spremni smo za početak nove grejne sezone, a kada će ona početi u punom obimu zavisi od spoljne temperature. Podsetiću da smo prošle godine sa grejanjem počeli 1. novembra. Prema najavama koje imamo u ponedeljak se očekuje pad temperature tako da ćemo u nedelju pokrenuti sistem. Upotpunosti ćemo ispoštovati gradsku odluku veznu za daljinsko grejanje – rekao je Marjanović.
Cena daljinskog grejanja za korisnike koji ga plaćaju po kvadratu uvećana je 15,55, a za one koji plaćaju po utrošku 16,97 procenata. Nove cene biće iskazane na novembarskom računu koji korisnici dobijaju u decembru.
-Više puta poskupeli su prirodni gas i električna energija od prethodne grejne sezone tako ds je bilo neminovno da i grejanje poskupi. Za stan od 60 kvadrata račun u grejnoj sezoni pre poskupljenja bio je 12.030 dinara, a sa poskupljenjem on će iznosti 13.900 dinara – pojasnio je naš sagovornik i dodao da je nastavljen pozitivan trend priključenja novih korisnika tako da „Toplana“ ima nešto više od 3.100 korisnika daljinskog grejanja.
Tokom leta saniran je deo dotrajale toplovodne mreže u Mikronaselju i u centru na više lokacija, a zamenjena je i dotrajala oprema i ventili. Za naredni period izmenjen je investicioni plan i očekivanju su da će do kraja godine biti završen projekat za sanaciju kotlarnice Centar.
Đaci u Novim Kozarcima učili su, prošle sedmice, na radionici sa psihologom i psihoterapeutom, kako da prepoznaju emocije ljutnju i bes, kako da reaguju i pomognu sebi i drugima.
Inicijativa je potekla iz Tima za zaštitu dece koji je, posle tragičnih događaja u maju, oformljen u svakoj školi. Učiteljica Nela Damjanov iz Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“, došla je na ideju da se za đake organizuju radionice sa psihologom i psihoterapeutom Tatjanom Tanović iz Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.
Na prošle sedmice održanim radionicama pod nazivom „Uključi mozak i utišaj bes“ pokazalo se da je inicijativa iz Škole bila veoma korisna i za decu i za nastavnike.
– Shvatila sam da je deci potrebna podrška, da ona ne prepoznaju svoje emocije i ne znaju sa njima da izađu na kraj, posebno sa emocijom besa koji ne znaju da kontrolišu i koji onda eskalira u agresivno ponašanje i u nasilje – kaže učiteljica Damjanov. – Radionica je bila veoma uspešna i korisna, deca su bila otvorena i spremna da sarađuju. Važno je da se sa decom radi na mentalnom zdravlju koje je od životnog značaja. Jasno je da je ovo samo početak i da bi trebalo da nastavimo saradnju, što je i dogovoreno.
O ljutnji i besu na radionicama koje su trajale po 75 minuta, učenici trećeg i četvrtog razreda učili su kroz različite aktivnosti: kviz, predavanje, breinstorming, dramu, kaže psiholog Tatjana Tanović. Osnovni cilj bio je da razumeju razliku između zdrave ljutnje i nezdravog besa i kako mogu da, integrišući svoj mozak, na fiziološkom nivou umanje intenzitet besa i da ga transformišu u konstruktivnu ljutnju.
– Đaci su na radionicama učili šta sve okida našu ljutnju, koliko smo slični ili različiti u pogledu toga šta nas ljuti, gde sve osećamo ljutnju, što je jako bitno jer razvija samosvest i svet o pozvezanosti tela, emocija, naših postupaka i naših misli – kaže Tanovićeva. – Svaka osoba, pa i deca, mora biti svesna te povezanosti, jer je važno na kom nivou prepoznaju vlastite i emocije drugih ljudi, zatim u kojoj meri im je razvijen emocionalni rečnik, što je deo emocionalne inteligencije koju ćemo razvijati kroz buduću saradnju.
Učitelji su dobili materijal koji će koristiti u radu sa decom, a u dogovoru sa Školom, u drugom polugodištu biće nastavljen rad na ove teme, uz više vežbe i praktičnih rešenja, kaže Tatjana Tanović, kako bi đaci što bolje naučili kako da se nose sa svojim emocijama.
– Ljutnja je korisna jer nas opominje da nam je urušen sistem vrednosti, da nam se nešto ne dopada, da je načinjena nepravda, ona je sa opravdanjem prisutna emocija. Međutim, važno je kog je intenziteta, jer ne sme da eskalira i da pravi štetu, da dovede do toga da povređujemo druge. Kada smo ljuti naš je zadatak da se konstruktivno zauzmemo za sebe i za svoja prava za koja smatramo da su ugrožena i da smo oštećeni – objašnjava Tanovićeva.
Takođe, dodaje, učestali izlivi besa, bacanje, lupanje vratima, lomljenje i uništavanje stvari, udaranje drugih, povređivanje životinja, znaci su da osoba ima poteškoća sa besom i da je potrebno potražiti pomoć stručnjaka.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović zajedno sa potpredsednikom i pokrajinskim sekretarom za zdravstvo profesorom dr Zoranom Gojkovićem i direktorom Uprave za kapitalna ulaganja Milošem Maletićem posetio je Kikindu. Sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, narodnim poslanikom Milenkom Jovanovim, pokrajinskim poslanicima Stanislavom Hrnjak i Miodragom Bulajićem, načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem, zamenicom gradonačelnika Dijanom Jakšić Kiurski, pomoćnikom gradonačelnika Svetislavom Vukmiricom, članom Gradskog veća Nebojšom Jovanovim i direktorom JP „Kikinda“ Čedom Gverom, posetili su gradilište na uglu ulica Semlačke i Braće Laković gde je u toku izgradnja sekundarne atmosferske kanalizacije, kao i rekonstruisani deo Zavoda za javno zdravlje.
U delovim ulica Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Laković i Semlačke radovi su počeli krajem avgusta i biće gotovi do kraja godine, a posao se izvodi zahvaljujući zajedničkom ulaganju Grada i Pokrajine, istakao je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Zadovoljstvo nam je što u Kikindi možemo da ugostimo predsednika Vlade Vojvodine Igora Mirovića sa saradnicima. Izgradnja atmosferske kanalizacije u koju će biti uloženo 150 miliona dinara samo je jedan od projekata koje smo ove godine realizovali uz svesrdnu pomoć Pokrajine i Uprave za kapitalna ulaganja. Zahvaljujem se na razumevanju problema građana i podršci u Vladi Vojvodine da ih rešavamo i tako unapređujemo život u našoj sredini. Hvala i našim predstavnicima u Pokrajini koji se bore za svoj Grad. Ulice su raskopane, ali sa dobrim razlogom jer se menjaju vodovodne cevi, gradi se atmosferska kanalizacija, ulaže se u škole i vrtiće, u sela gde će biti izgrađena četiri postrojenja za preradu pijaće vode. Samo u ovoj godini Vlada Vojvodine podržala je kapitalna ulaganja u Kikindu sa 700 miliona dinara i mi ćemo znati to da cenimo, ali se nećemo zaustaviti. Imamo nove projekte koji su važni za moje Kikinđane, a odnose se na putnu infrastrukturu, izgradnju fekalne i atmosferske kanalizacije i mnoge druge koji će naš grad učiniti boljim i lepšim – rekao je Lukač.
Prizemlje Zavoda za javno zdravlje, gde se nalazi Epidemiološka služba, rekonstruisano je u dve faze zajedničkim ulaganjem sa vojvođanskom Vladom. Ova ustanova pokriva teritoriju na kojoj živi više od 110.000 stanovnika i sada ima mnogo bolje uslove za rad.
– Završena je i rekonstrukcija vodovodne mreže tokom koje su zamenjene azbest cementne cevi postavljene još šezdesetih godina prošlog veka. Izdvojili smo sredstva za rekonstrukciju u Osnovnoj školi „Feješ Klara“, ali i hitne intervencije u Školi „Sveti Sava“ i Gimnaziji „Dušan Vasiljev“. Ja sam bio jedan od onih koji se još 2012. godine zalagao za ulaganja u Industrijsku zonu koja daje rezultate. Tu ne smemo da stanemo jer Kikinda je najvžnije mesto u severnom delu Banatu i narednih godina treba da očekuje više sredstava za realizaciju svojih projekata. Ulaganje je neophodno i u izgradnju kanalizacone mreže u delovim Grada, kao i u atmosfersku kanalizaciju kako bi se izbegli problemi koji nastaju usled velikih količina padavina. Razgovarali smo i o novim projektima i potrebama koje Kikinda ima i narednih nedelja biće poznato u šta će se ulagati naredne godine – poručio je Mirović.
U rekonstrukciju i opremanje Zavoda za javno zdravlje uloženo je 45 miliona dinara od kojih je 20 obezbedila Vlada Vojvodine, a 25 Zavod za javno zdravlje.
Brza saobraćajnica razvojna šansa
– U narednim godinama očekuje nas i izgradnja brze saobraćajnice koja će početi u Somboru. Neće puno vremena proći i uveren sam da ćemo za dve do tri godine i u Kikindi imati prve profile ovog puta. Saobraćajnica će povezati Sombor i Kikindu odnosno severni Banat i srednju i severnu Bačku sa autoputem koji ide od Subotice do Novog Sada. Biće to velika razvojna šansa – rekao je Igor Mirović.
Intenzivni razvoj Srbije
Osim brze saobraćajnice, čuvenog „smajlija“, vojvođanska Vlada ulaže i u Fruškogorski koridor, brzu prugu.
– Investiciona ulaganja govore da je Republika Srbija u fazi intenzivnog razvoja posle decenija zaostajanja za zemljama u regionu i u Evropi. Mi smo, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i višegodišnjoj politici kontiniuiranog ekonomskog razvoja i rasta, uspeli da obezbedimo finansijska sredstva i da realizujemo brojne investicije i ponosni smo zbog toga. Prvi put se u našoj zemlji, a posebno u Pokrajini, posle ko zna koliko decenija, ulaže u kapitalne projekte koji po svojoj vrednosti i tehničko – tehnološkoj složenosti mogu biti uzor i za razvijenije zemlje. Pored toga ulaže se i u lokalne puteve, ulice, rekonstrušu se vodovodne mreže, grade se postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, rekonstruišu se škole, bolnice. Vojvođanska privreda ima odlične rezultate i samim tim raste i broj zaposlenih. U ovoj godini, koja nije laka zbog globalnih izazova, u Vojvodini je 4.500 ljudi više našlo posao u drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal. Siguran sam da građani to prepoznaju. Svi koji kritikuju razvojni poduhvat naše zemlje nisu u pravu i to će vrlo brzo videti, kada se bude izašlo na birališta. Uveren sam da će ljudi glasati za svoje, punije, kućne budžete, za investicije, za rekonstrukcije, brze saobraćajnice, modernije škole i bolnice. Svi oni koji vole svoju zemlju daće najbolju ocenu stanja u kojem se Srbija nalazi – precizirao je Igor Mirović.
