Град

paketici-studenti

Након што су недавно обрадовали децу на Дечијем одељењу Болнице, студенти Високе школе струковних студија за образовање васпитача уручили су ученицима Основне школе „6. октобар“ новогодишње поклоне прикупљене у акцији „Хумани пакетић“. Иницијативу је покренуо студентски парламент, а прикључили су се професори и ученици, али и донатори, истакла је председница парламента Уна Родић.

-Одзив је био одличан и успели смо да направимо стотинак пакетића. Део смо донирали деци која се налазе на Дечијем одељењу, а део ученицима школе „6. октобар“. Међу донаторима се нашла и фирма за производњу чарапа из Зрењанина тако да је свако дете добило чарапе – рекла је Уна Родић и напоменула да су осим слаткиша донирали и одећу и играчке.

Студенти прве и друге године у уторак ће, поводом празника, у амфитеатру школе одиграти представу „Пепљуга“ којој могу да присуствују сви суграђани.

Срђан Стојановић, директор школе „6. октобар“ захвалио је студентима у име ученика и напоменуо да се сваке године труде да деца осете радост Нове године и Божића јер се у ово доба године велики број људи доброг срца сети школе и поклони ученицима пакетиће, одећу, играчке.

-Ово је одлична прилика да се студенти упознају са нашим ученицима, али и да виде како је код нас организована настава. Разговарали смо и о сарадњи како би се будући васпитачи боље упознали са начином на који радимо јер је све више деце са комбинованим тежим сметњама. Студентима смо поклонили новогодишње украсе које су израдили запослени и ученици  – казао је Срђан Стојановић и додао да и суграђани могу да купе украсе на Новогодишњем базару у центру Града.

Ове школске године уписана су 43 ђака. Школа организује и додатну подршку ученицима и деци са сметњама у развоју у оквиру које је укључено седамдесеторо деце.

f5f0b151-0175-486d-a8bc-358ae5d0ade0

Скупштинска заседања на којима се усваја најважнији акт – буџет, обично прати бурна дискусија и бројни наступи одборника који износе своја запажања, питања, примедбе, сугестије о планираној годишњој расподели јавног новца.

Овога пута у кикиндској скупштини потпуно супротна слика. Осим одборника СНС-а и СВМ-а, представници других партија нису ни дошли на протеклу седницу.

Изостали су социјалисти, и то сво четворо одборника, а није их  било ни на претходном заседању градске скупштине, те је јасно да њихов изостанак у комплетном саставу није случајност.

На седницу нису дошли ни представници опозиције.

Како сазнајемо, једино је председнику скупштине Младену Богдану лигаш Мирослав Грујић најавио да је спречен да присуствује, док се остали одборници једноставно нису појавили.

Овакву ситуацију на седници на којој се усваја буџет прокоментарисаo је одборник СНС Душан Попесков.

– Срамотно је што поједини људи из опозиције нису дошли на седницу како би дали сугестију о буџету од ког зависи судбина града. Исто тако срамотно је што се нису појавили одборници СПС-а који имају коалициони споразум са Српском напредном странком и били су део ове власти. Знају да упућују критике, а када треба да буду ту њих нема на седници – образложио је Попесков.

Једини из редова опозиције који је био присутан је Небојша Цукић, који је у градски парламент ушао као одборник ГГ Наше мало место, у међувремену се учланио у ПОКС који је део коалиције НАДА за Србију, али није излазио за скупштинску говорницу.

Буџетски план за 2024. су, подсетимо, образложили заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је темељно предочила најзначајније ставке, као и градоначелник Никола Лукач који је истакао најважније пројекте који очекују град у идућој години.

Објективно незадовољство

За разлику од напредњака, након протеклих избора, СПС у Кикинди итекако има разлога за незадовољство .  Освојили су двоструко мање гласова него на изборима прошле године. За њих је гласало свега 1554 бирача односно 5,21 одсто. На прошлогодишњим парламентарним изборима имали су 3237 гласова. Ово је социјалистима сасвим извесно сигнал за узбуну пред предстојеће локалне изборе који нас очекују на пролеће идуће године.

Са друге стране, иако је листа Нада за Србију Милоша Јовановића прешла цензус и у републици и у покрајини, њихов представник у Кикинди Ладислав Томић, према садашњој рачуници и броју освојених посланичких места покрајинске листе, неће добити нови мандат у Скупштини Војводине.

 

 

 

403632692_2270654993132728_3081049013981581165_n

У Банатском Великом Селу организовано је свечано паљење расвете на новогодишњој јелци у центру села. Како сазнајемо, идеја је потекла од мештанке Ђурђине Војводић.

-Имам бебу од четири месеца и пре две недеље дошла сам на идеју да окитимо јелку у селу којој ће се сви радовати. Мештани су прихватили иницијативу и укључили се тако да смо сви заједно учествовали у новогодишњој магији. Надам се да ће ово прерасти у традицију и да ћемо сваке године имати прелепо окићено село – рекла је Ђурђина Војводић и додала да без малих помагача не би успели пуно тога да ураде.

Са Ђурђином су Бранка Карановић и Милица Шипка од почетка учествовале у реализацији ове идеје. Подршка је стигла и од Месне заједнице, али и осталих Великоселаца.

Да би све било бајковито, како и треба да буде за Нову годину, ту је био и Деда Мраз који је стигао на кочијама и на радост малишана делио је слаткише. Куваним вином послужени су старији који су присуствовали паљењу новогодишње расвете.

 

ae1da554-797b-44cb-954a-acb7c264f4e0

Ђачки парламент Дома ученика „Никола Војводић“ другу годину заредом доделио је новогодишње пакетиће деци.  Милош Николић, ученик Техничке школе који је и председник парламента истиче да је акција покренута пре три месеца. Припремили су 14 пакетића за децу са оштећеним слухом и децу чији су родитељи или старатељи особе са оштећеним слухом.

-Нашу идеју да обрадујемо малишане радо су прихватили сви ученици и студенти који живе у интернату, а значајну помоћ имали смо и од запослених. Наш циљ био је да обрадујемо малишане и приредимо им нешто лепо за празнике. У дому су ученици из округа и свима се свидела ова иницијатива – рекао је Милош Николић.

У име деце чланова Међуопштинске организације глувих и наглувих захвалила је секретар Гордана Марковић Јанков. Малишани су се  на поклонима захвалили прелепим цртежима.

-Похвалила бих ученике који се труде да већ другу годину обрадују наше малишане. Удружење је добро организовано и максимално се трудимо да помогнемо особама са оштећеним слухом. Сваке друге недеље долазе нам сервисери из Новог Сада који помажу наглувим члановима. Особама са потпуним оштећењем слуха сам спона у свакодневном животу. Где год треба одлазим као преводилац и помажем им да остваре своја права  – сазнајемо од Гордане Марковић Јанков.

Просторије поменуте међуопштинске организације се реновирају и очекивања су да ће се ускоро уселити у бољи и лепши простор. Оно што ће додатно значити члановима овог удружења је и нов намештај који ће им стићи тако да ће услови за рад бити знатно побољшани.

1fc47098-7e03-4be6-bccf-2cfb4cd38f60

Школскa шума, десета по реду, никла је у Башаиду. Ученици ОШ „1.октобар“ са својим учитељима и наставницима уз помоћ запослених у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и председника Савета Месне заједнице Бојана Микалачког посадили су 150 стабала.

-Заједно са другарима посадили смо праву шуму коју ћемо неговати и чувати. Драго ми је што смо стабла посадили управо у овом делу села јер се у близини налази игралиште где често проводимо време –  истакла је Леонеса Тотај, ученица седмог разреда.

Међу онима који су посадили своје дрво је и Милош Вукобрат, ученик четвртог разреда.

-Да би стабло нарасло треба му сунца и да се залива. Дрва нам требају због кисеоника и како би имали што чистији ваздух. Заједно са другарима чуваћу нашу Школску шуму – рекао нам је Милош Вукобрат.

Наставница хемије и координатор секције за заштиту животне средине „Еко јуниори“ Невена Месарош Оличков, додала је да су и ранијем периоду ђаци водили рачуна о средини која их окружује.

-Радујем се што еколошком акцијом завршавамо прво полугодиште. Поред ученика, који су чланови секције, придружили су се и остали ђаци у школи. Ово је прави начин да научимо децу колико је важно свако дрво и свака биљка у природи, и свако од њих добиће прилику да се повеже са животном средином – напоменула је Невен Месарош Оличков.

За школску шуму изабран је део села коју мештани називају Дударница односно Титов гај који ће красити стабла јасена, јавора, црвенолисне форме, украсно жбуње и борови.

-Поносни смо на чињеницу да све месне заједнице и Град имају по једну школску шуму о којима рачуна воде ученици. Стабла расту заједно са децом која на овај начин уче да саде, да чувају и заливају дрва. Сматрали смо да је ово најбољи начин да се код њих подигне свест о томе колико је важно да сачувамо природу која нас окружује – прецизирала је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

До краја године биће завршено подизање ветрозаштитног појаса на потесу Мокрин – Млака  у дужини од осам километара који су помогли локална самоуправа и Министарство за заштиту животне средине. На поменутој локацији засновано је више од четири хиљаде садница пољског јасена. Завршава се и партерна садња око СЦ „Језеро“, Техничке школе и игралишта у Синђелићевој улици. Са садњом ће се наставити одмах након празника када ће бити уређен део око Нове индустријске зоне и сам улазак у град.

fca82b38-af77-40a9-a2d7-95ee2682da3b

Компанија „Себа мед“ организује избор за педијатра године, а међу номинованим дечијим лекарима из читаве Србије је и педијатар неонатолог из Кикинде др Биљана Племић. Гласање траје до 31. децембра и организовано је на инстаграм страници себа мед. Неопходно је да у коментарима номинујете педијатра именом и презименом и установу у којој ради. Након сабирања гласова 31. децембра биће проглашен победник.

Наша суграђанка је лекар са дугогодишњим искуством, стручна, вредна и веома посвећена свом послу.

-Свака посета малих пацијената педијатру представља изазов и они у великом броју случајева реше здравствени проблем. Ипак, за све сложеније проблеме новорођенчади консултује се неонатолог чији посао траје 24 сата. Брига о бебама у неонаталном боксу зависи од заједничког ангажовања медицинских сестара и педијатара. Овај посао пун је одрицања и немерљиве среће – каже др Племић.

Др Биљана Племић напомиње да је уз несебичну помоћ педијатара др Гордане Бистричић и др Драгице Митрић на најбољи могући начин савладала све вештине. Педијатрију је учила од врхунских стручњака са београдског Института за мајку и дете, а неонатологију од најбољих са новосадског Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.

ff534dc8-e421-4e08-8f98-81a4fe7e57c7

Буџет Града за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину усвојен је већином гласова одборника на седници Скупштине града. Како је истакла заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски ову годину завршавамо са буџетом од три милијарде и 700 милиона динара и биће  реализован до 90 одсто.

-У наредној години буџет је планиран на три милијарде и 885 милиона динара. Међу капиталним улагањима која се планирају у наредној години су системи за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу у износу од 153, 3 милиона динара, за путеве 96 милиона, изградњу атмосферске канализације у сливу Моравска је планирано 89,2 милиона, за завршетак реконструкције дистрибутивне водоводне мреже 56,2 милиона динара. За реконструкцију улице Михајла Пупина издвојиће се 21 милион динара. У буџету су знатна средства опредељена за здравствену и социјалну заштиту, као и социјалну политику. Новина је кредитно задужење од 115 милиона динара, уз сагласност Министарства финансија, како би локална самоуправа могла да испоштује зацртани инвестициони план – рекла је Дијана Јакшић Киурски и додала да је буџет планиран тако да се обезбеди несметано функционисање свих установа које се наслањају на локалну самоуправе, али и да се заврше најважније започете инвестиције.

Улагаће се и предшколске и школске објекте. Тако је планирана санација крова вртића у Сајану и у ССШ „Милош Црњански“, реконструкција крова у ОШ „Петар Кочић“ у Накову, замена расвете у ОШ „Глигорије Попов“ у Руском селу, замена дела крова у ОШ „Вук Караџић“, санација подова у ОШ „Миливоје Оморац“ у Иђошу, а  радови на хидрантској мрежи, санацији свлачионица и санитарних чворова планирани су у ОШ „Свети Сава“.

Како би се унапредио квалитет примарне здравствене заштите издвојиће се и осам милиона динара за завршетак реконструкција објекта за Диспанзер за жене.

За месне заједнице планирано је 45,8 милиона динара тако ће у Сајану бити набављен и уграђен енергетски ефикасни гасни котао у Дому културе. У Банатској Тополи планирана је  реконструкција, адаптација, санација и енергетској санацији Дома културе, у Башаиду ће средства бити издвојена за завршетак започете изградње капеле, у Новим Козарцима за замену кровног покривача на мотелу, у Руском Селу за трећу фазу изградње парка и санацију Дома пензионера, у Мокрину за изградњу фонтане и амфитеатра. У Банатском Великом Селу за завршетак већ започетих радова на стадиону, а у Иђошу за Дом културе.

Одборник Душан Попесков (СНС) прецизирао је да нема дилеме да одборници владајуће коалиције подрже буџет.

-Посебно ме радује што смо пуну подршку за рад добили на недавно одржаним изборима. Са 15.866 гласова које смо добили Кикинђани су верификовали наш рад. Можемо све да доводимо у питање, али грађани су рекли шта мисле. Са друге стране срамотно је што поједини људи из опозиције нису дошли на седницу како дали сугестију о буџету од ког зависи судбина града. Исто тако срамотно је што се нису појавили одборници СПС-а који имају коалициони споразум са Српском напредном странком и били су део ове власти. Знају да упућују критике, а када треба да буду ту њих нема на седници – образложио је Попесков.

Градоначелник Никола Лукач захвалио се одборницима, у име грађана Кикинде, што је изгласан буџет за наредну годину и истакао да Кикинда иде крупним корацима напред у још бољу будућност.

-Обећавам да ћемо и даље наставити развој Града. Почео је са изградњом ритејл парк, настављамо са улагањима у саобраћајну инфраструктуру, завршавамо кружни ток на изласку из Башаида, завршавамо изградњу фабрике за прераду пијаће воде, наставља се замена се водоводне мреже и реконструкција Опште болнице. Пре неколико дана постављен је камен темељац за брзу саобраћајницу Сомбор – Кикинда што је од непроцењивог значаја за овај део Баната и Кикинду. Неће бити  ни лако ни једноставно, али када смо сви заједно, када подржавамо и чувамо једни друге, када разговарамо и слушамо грађане, када размењујемо идеје, пројекте и визије, тада ћемо пуно тога урадити за нашу Кикинду, Војводину и Србију – поручио је градоначелник Лукач.

Дата је и сагласности на програм пословања за 2024. годину јавних предузећа „Кикинда“,  „Топлана“ и „Аутопревоз“.  Донета је и одлука одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града.

Донације и трансфери

У 2024. планирани су приходи од донација и трансфера. У буџет треба да се слију донације у износу од 26 милиона динара, пошто се потврди да су сви ИПА пројекти прекограничне сарадње успешно реализовани. У оквиру трансфера планирано је више од 288 милиона динара. Од тога 74 милиона су средства која треба да стигну из Управе за капитална улагања за започету реконструкцију водоводне мреже и атмосферске канализације. На име рудне ренте планирано је 375 милиона динара, а од закупа пољопривредног земљишта 125 милиона.

410274837_331596896356601_567714342180600315_n

Званично су почели припремни радови за изградњу ритејл парка у Кикинди, саопштио је на седници градског парламента члан Градског већа Саша Танацков.

-Први посао је измештање инсталација „Телекома“ које се налазе на парцели. Уколико све буде текло по плану и временски услови дозволе, сама изградња ритејл парка почеће у фебруару – рекао је Танацков.

Компанија „РЦ Јуроп“ обратила се Градском већу са молбом да Скупштина дозволи да се у називу будуће фирме која ће бити у Кикинди налази назив града, а одборници су ову молбу подржали.

-Пословна пракса је да у свим местима у Србији, Румунији и Чешкој, где имају сличне објекте, поред назива компаније имају и назив града – додао је Саша Танацков.

За изградњу објекта је неопходно од осам до десет месеци, тако да је планирани рок отврања Ритејл парка крај 2024. године.  У изградњу ће се инвестирати више од шест милиона евра, а у њега ће се уселити домаћи и страни закупци који продају храну, гардеробу, обућу и играчке. На овом простору налазиће се дечије игралиште и кафић.

Ритејл парк у Кикинди биће ограђен и имаће обезбеђење 24 сата. Инвеститор се обавезао да ће на паркингу будућег парка са око 100 паркинг места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда, чиме ће делимично бити решен проблем још увек недостајућих паркинг места у том делу града. Ритејл парк имаће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа.

1afdfdb7-789c-4bdb-a5c9-41f9ef9fcc35

Победница музичког пројекта „Певамо заједно” је Андријана Зобеница. Друга је Невена Росић, а треће место заузела је Катарина Ристић. Надметање су осмислили  ученички парламенти Економско-трговинске школе и Гимназије „Душан Васиљев”, а такмичење солиста организовано је у Културном центру. Од Жарка Утржана, председника ученичког парламента Економско- трговинске школе сазнајемо да је културни догађај плод сарадње две школе које деле исту зграду.

-Имали смо жељу да покажемо да је Кикинда лепо и културно место тако да смо организовали такмичење у певању на које се пријавило седам такмичарки. Све су то нама познати солисти од којих се поједини већ баве певањем. Сви су врло талентовани и наш циљ је да укажемо да наш град итекако има успешне младе људе – казао је Утржан.

Катарина Чарапић, председница ученичког парламента Гимназије „Душан Васиљев“ додала је да се идеја о музичком такмичењу „родила“ пре три месеца.

-Овакву сарадњу школе нису имале и наш циљ је да то променимо. Соло певачи који су показали шта умеју су Ања Вукобрат, Андријана Зобеница и Невена Росић из Гимназије „Душан Васиљев“, Маријана Медић, Јелена Николић и Катарина Ристић из Економско-трговинске школе и Николина Васиљевић из Техничке школе. Сви су извели познате поп и рок нумере – појаснила је Катарина Чарапић.

Подршка је стигла и о локалне самоуправе, а овом догађају присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сарадња међу школама је веома важна,  а када је иницирају сами ученици она још више добија на значају. Пројекат који је осмишљен има вишеструки значај јер промовише уметност, подстиче и инспирише младе  да се друже и упознају. Уверена сам да ће музичко такмичење „Певамо заједно“ обогатити културну понуду Града – напоменула је Валентина Мицковски.

Трочлани жири радио је у саставу Марија Алексић из Зрењанина, Душан Дакић из Београда и Николина Сувајџић из Кикинде. Победници је припао ваучер за куповину рачунарске опрему.

Две школе наставиће сарадњу и у наредном периоду у плану им је да организују и дебату.

jelke lagundzin

Јелке су  најтраженије у ово доба године и топле су препоруке да се ките само јелке са бусеном које уносе лепоту, свежину и мирис природе у просторијама у којима се налазе. И ове године у Кикинди је добра понуда јелки, а не изостаје ни потражња. Радивој Лагунџин, власник расадника „Доријат“ истиче да у понуди имају смрчу, Панчићеву оморику, сребрну смрчу и белу јелу.

-Јелке се крећу од 2.000 динара до 4.000  динара. Продаја иде одлично и веома смо задовољни. Нисам за јелке без бусена јер се сече дрво. Јелке које имају бусен могу да се посаде након што прођу празници и природна јелка доприноси правом новогодишњем духу – каже Радивој Лагунџин.

И док окићена јелка краси сваки дом треба јој нега да би се очувала.

-Да би јелка опстала у кућним условима најважније да се избегну температурни шокови. У домовима су температуре 22, 23 степена и на тим температурама биљка која је у мировању поново почиње да расте. Стога и пре него што се окити треба неко време да буде у просторији која није толико топла. Исти принцип је и када се износи напоље само што тада јелка треба да буде до две недеље у прелазној просторији. Док је у кући треба је заливати једном недељно како се не би осушила – напомиње наш саговорник.

Породица Лагунџин производи јелке и од семена до јелки које се ваде прође од пет до седам година.

-Купујемо сертификовано семе. Прве две године производи се семе у контејнерима након чега се пресађује у земљу. Након тога пет до седам година потребно је да достигне висину од метар и по. Најважнија нега је правилно и редовно заливање – сазнајемо од Лагунџина.

 

Јеле су дуговечне и у земљи могу да трају од 50 до 100 година.

Обичај кићења

Обичај кићења новогодишње и божићне јелке вуче корене из  XI века. „Рајско дрвце“ украшено црвеним јабукама 24. децембра, на дан Адама и Еве, у Западној Немачкој се с временом почело уносити у кућу и китити колачићима различитог облика. Свеће, као симбол Христа, биле су обавезни пратилац тога обичаја. У истој соби налазиле су се мале пирамиде прављење од хране и украшаване зеленилом, свећама и звездама.

 

error: Content is protected !!