Град

dr Pecarski 1

Док је у Београду, пре неколико дана, већ са 11 евидентираних случајева, проглашена епидемија морбила, односно малих богиња, у Севернобанатском округу није забележен ниједан случај, сазнајемо у Заводу за јавно здравље (ЗЗЈЗ).

– Наш округ се узима као пример у држави са највишим обухватом вакцинацијом – каже епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести у ЗЗЈЗ. – ММР вакцином, против малих богиња, заушака и рубеоле у Округу је имунизовано близу 97 одсто, а у Кикинди око 98 одсто. Да би се достигао колективни имунитет потребан је обухват већи од 95 одсто.

Др Пецарски додаје да епидемије ових болести нигде не би смело да буде јер је вакцинација свима доступна. У Београду је проглашена епидемија са само 11 случајева малих богиња јер се епидемије не проглашавају само када су велики бројеви у питању, него, као у овом случају, када се појављују болести и догађа заражавање које не би требало ни да буде, наводи др Пецарски.

Примарна вакцинација против малих богиња, заушака и рубеоле спроводи се код деце од навршених 12 месеци једном дозом MMР вакцине и треба је спровести правовремено до навршених 15 месеци живота. Ревакцинација (друга доза) спроводи се пре уписа у први разред основне школе, а изузетно у току првог разреда.

Наш град и округ, иначе се наводе као пример добре праксе и када је у питању обухват другим вакцинама – по вакциналним извештајима, број је увек знатно изнад 95 одсто.

guskovi-finale

Финале 38. Светског првенства у надметању гускова биће одржано у недељу у улици Милана Маленчића испред кућног броја 32. Најинтересантније ће бити такмичење сениора, а зналци тврде да борба неће бити лака.

У финалу су Црвени власника Миодрага Трнића (19) и Жућко Лазара Адамова Билте млађег (15). Млади гушчари за наш портал кажу да гускове припремају и очекују победу.

 

-Црвени има четири године и до сада је показао да зна да се бори.  Код мене је одмалена и знам га у душу. Имао је тешка надметања на путу до финала, али је успео да дође до последњег круга. У надметањима је био доминантнији, тако да не сумњам у његову срчаност и спремност. Најважнија је шетња, купање у базену и добра исхрана. У финалу очекујем тешку борбу и сигуран сам да ни мом, али ни противничком гуску, који је помало фаворит, неће бити лако – истакао је Миодраг Трнић који се десет година бави гусарством и у овај свет увео је остатак породице.

Жућко стар три године младог Билте, до сада је освојио већ две титуле шампиона и у то у категоријама једногодишњака и двогодишњака.

-Надам се победи јер му недостаје још само пехар у сениорима да освоји трећу титулу. Време нам не иде на руку, пошто је топло за ово доба године. Без обзира на то, шетам Жућка свакодневно и купам га. Борбе у којима је учествовао трајале су дуже од десет и петнаест минута и најтеже надметање било је у четвртфиналу са гусаном Немање Алмаша. Гуска сам наследио од деде чије име носим и који је познат гушчар. Када спојимо младост и искуство то мора да буде добитна комбинација – казао нам је Лазар Адамов.

У категорији двогодишњака финале су обезбедили гусак Александра Адамова и гусан Данијела Огњенова. Међу једногодишњацима најбољи су се показали гусани Милана Дражића и Живице Терзића. Добро утренирани и у пратњи верних пратиља бели „гладијатори“ даће све од себе да буду шампиони.

Програм у недељу почиње у 10 сати и поред финалних надметања у све три категорије присутни ће моћи да уживају у ревијалним такмичењима, најлепшем јату, најтежој гуски, најстаријем гуску. Ове године у надметањима је учествовало је више од 140 гусана у све три категорије међу којима је било највише једногодишњака.

А.Ђ.

 

1708612338287

Под слоганом „Авантура почиње овде!“ на Београдском сајму данас, 22. фебруара, почео је 45. Међународни сајам туризма. На најзначајнијој туристичкој манифестације целог региона југоисточне Европе и других делова света, која траје  до 25. Фебруара, туристичку понуду представља и Кикинда.

-У оквиру павиљона Покрајинског секретаријата за привреду и туризам Туристичка организација Града представља се данас. Као носиоци сертификата „Најбоље из Војводине“ добили смо могућност да нашу понуду представимо на заједничком штанду јер је павиљон поменутог секретаријата изузетно посећен. С обзиром на то да смо сертификат добили за манифестацију „Дани лудаје“  посетиоци, који дођу на сајам, имају прилику да виде производе од лудаје, да пробају бундевару, али и друге традиционалне колаче нашег краја и да узму промо материјал и ближе се упознају са нашом највећом манифестацијом – истакла је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.

Због ексклузивних сајамских цена, фрст минут понуда и пакета са мноштвом погодности, Сајам туризма је за посетиоце већ дуги низ година омиљени годишњи оријентир за одабир аранжмана и дестинација, као и сагледавање свега што туристички сектор има да понуди.

Земља партнер Сајма туризма 2024 је Република Грчка, а ова сарадња допринеће даљем унапређењу туристичког промета између две земље.

 

DDOR-sadnice-(3)

У акцији “За шуму у твом крају”, коју спроводи ДДОР осигурање, данас је у четвртом рејону у Кикинди посађено 70 стабала. Кикинда је један од седам градова у којима ће ове године бити организована садња стабала.

Садњи су присуствовали градоначелник Никола Лукач и директор филијале ДДОР Кикинда Александар Драгић, као и запослени у градском Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

– Драго ми је да су суграђани гласали да Кикинда добије саднице, а ДДОР препознао значај заштите околине и пошумљавања, и да ће наставити акцију јер је ова активност уврштена трогодишњи план – рекао је Драгић.

Укупно 70 садница јавора, липе, јаребике и украсног бреста засађено је на  просторима на углу улица Стевана Сремца и Браће Опсенице и Браће Опсенице и Браће Средојев.

– Драго ми је што смо изабрали баш ове две локације и сигуран сам да доприносимо новом начину размишљања о заштити природе – рекао је градоначелник Лукач, захваљујући Компанији ДДОР на донацији. – Овде су се и грађани окупили да помогну у садњи јер је и њима важно да им околина буде лепша. Град Кикинда даје обећање да ће водити рачуна о новом зеленилу. Верујем да ћемо, са овом компанијом, реализовати још неке пројекте.

ДДОР осигурање покренуло је акцију „За шуму у твом крају“ 2022. године са циљем да, поред подизања свести о значају бриге о зеленилу у урбаним срединама, градове у Србији обогати новим садницама дрвећа.

Како би се пружила прилика грађанима да активно учествују у овој акцији, на сајту ДДОР-а, сваке године имају прилику да гласају за градове у којима ће се акција и реализовати. Након садње у Новом Саду у децембру 2023. у овог години ће, осим у Кикинди, бити предузета и у Бачкој Паланци, Ћуприји, Старој Пазови, Нишу и Београду.

toza

Р.Г. стар 57 година из Кикинде доживео је струјни удар на радном месту у фабрици „Тоза Марковић“. Као радник на одржавању, док је отклањао квар на струјним кабловима, дошло је до повреде у виду опекотина.

Врло брзо, пребачен је у Општу болницу где му је указана помоћ након које је задржан на Одељењу интензивне неге. Повређени радник има опекотине главе, врата и шаке. Није витално угрожен, респираторно хемодинамски је стабилан, свестан је и комуницира сазнајемо у Болници.

О немилом догађају обавештена је полиција и запослени у Полицијској управи обавили су увиђај током ког је констатовано да је дошло до повреде на раду. О догађају који се десио у фабрици црепа обавештено је и надлежно Јавно тужилаштво.

1708504408099

У Основној школи „Свети Сава“ у току су радови за које су средства заједнички обезбедили Покрајина и локална самоуправа. Како посао напредује уверили су се покрајинска посланица Станислава Хрњак, градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су заједно са директорицом школе Горданом Рацков обишли радове. Улагања у ову школу, само су део укупних инвестиција у образовање за које је у овој години планирано око милијарду динара.

-Покрајински секретаријат за образовање и Град обезбедили су 13 милиона динара само за школу „Свети Сава“. Радује ме што је ова установа на листи приоритета када је реч о пројектима са којима је конкурисано код различитих секретаријата Покрајинске владе. Прошла година била је плодоносна и из буџета Владе Војводине обезбеђена су 203 милиона динара за установе образовања на територији Града. Осим ове улаже се и у школе: „Жарко Зрењанин“, „Милош Црњански“, „Вук Караџић“, „Фејеш Клару“, „Миливој Оморац“ у Иђошу, „1. октобар“ у Башаиду, „Васа Стајић“ у Мокрину, Гимназију „Душан Васиљев“ и Техничку школу. Трудили смо се да подржимо наше школе, јер када се узме у обзир да има 45 локалних самоуправа у Војводини, треба се изборити да установе образовања у нашем граду имају подршку. Ово нису мале инвестиције и у претходних десет година било је значајних улагања у основне и средње школе, али и у Предшколску установу – истакла је Станислава Хрњак.

У школи „Свети Сава“ комплетно се реконструишу санитарни чворови на првом, другом и на трећем спрату после 60 година.

-Видимо шта још треба да се уради у овој установи, али то није једина школа у граду него је једна од двадесет. У сарадњи са Градом, НИС-ом и кроз разне друге пројекте наставићемо са озбиљним инвестицијама. Улажемо и у објекте који су наменски грађени, али и у оне који нису. Зграда у којој је школа у Новим Козарцима стара је више од једног века и много тога је урађено да буде боља. Не правимо разлику између школа са 80 и оних са 400 ученика јер је наш фокус на образовању – додала је Хрњакова.

Градоначелник Лукач навео је одличну сарадњу са републичким и покрајинским органима који су допринели да се реализују квалитетни пројекти у свим областима.

-Хвала покрајинској и републичкој администрацији, али и нашим посланицима који се заједно са локалном самоуправом боре да створимо што боље услове за рад и учење. Град ће бити подршка и суфинансираће пројекте школа и у наредном периоду како би све образовне институције биле још боље и савременије опремљене. Сваке године у градској каси определимо од 200 до 300 милиона динара за улагања у образовање, за стипендирање студената, подржавамо таленте, спортисте, али и манифестације за децу и младе – прецизирао је Никола Лукач.

Радови су почели у фебруару и били су преко потребни.

-Поред замене цеви, поставиће се нове санитарије, плочице и столарија, а пројектом су обухваћени и молерско – фарбарски радови. Завршен је и посао у ходнику према фискултурној сали, а прошле године саниране су свлачионице. Преостаје још санитарни чвор. Фискултурну салу и свлачионице, осим ученика користе и спортски клубови који овде тренирају – напоменула је Гордана Рацков.

Kикинда у фокусу

Ових дана завршен је конкурс Покрајинског секретаријата за образовање за нов круг улагања.

-Школе су аплицирале за средства, а ја и колега Миодраг Булајић заложићемо се да Кикинда опет буде у фокусу. Сигурна сам да ћемо обезбедити финансије за даља улагања – прецизирала је Станислава Хрњак.

Покрајинска влада за текућа и капитална улагања у Кикинди током 2023. године обезбедила је 503.964.930 динара, док директно школама од стране Покрајине обезбеђено 203.020.250 динара, што је укупно за град и школе 707 милиона динара.

А.Ђ.

Rebooting-(1)

Градоначелник Никола Лукач и в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев присуствовали су данас „Kick off” састанку пројекта „Rebooting“ који је организовао Савез ОПЕНС у Новом Саду и на којем су учествовали и партнери из још шест градова у Војводини: Суботице, Сомбора, Бечеја, Сремске Митровице, Зрењанина и Панчева.

– Идеја је да са младима у тим градовима радимо на њиховим вештинама и знањима, да их укључимо у заједницу, у друштво, да радимо на промоцији Европе и европских вредности. Данас је представљање пројекта и договарамо се о активностима – рекао је координатор ОПЕНС-а, Вукашин Гроздановић.

Након састанка, у Градској кући је приређено званично отварање пројекта којем су присуствовали Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, градоначелници  градова у пројекту, као и  представници делегација ЕУ – финансијера пројекта који ће се реализовати у наредне три године и за који је опредељено 85 милиона динара.

С. В. О.

LUKAC-NIS

Свечаном обележавању јубилеја, 15 година друштвено одговорног програма компаније НИС „Заједници заједно“, присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и представник корисника средстава пројекта „Заједници заједно“ др Душан Прекратић. Овогодишњи конкурс Програма посвећен је образовању и науци и усмерен је на подршку пројектима основних и средњих школа у домену осавремењивања наставног процеса и инфраструктуре објеката, као и пројектима научно-истраживачких организација и научно-технолошких паркова  ради унапређења инфраструктурних и иновационих капацитета научних установа.

У оквиру свечаности, која је одржана у Палати Србија, представљени су резултати 1.136 пројеката, који су реализовани у 13 градова широм земље, а у које је уложено 1,7 милијарди динара. Обраћајући се присутнима, Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а је истакао, да је у току програма „Заједници заједно“ унапређен рад више од 180 образовних установа, 40 институција културе, 45 болница и домова здравља.

Да је компанија НИС стуб енергетског снабдевања наше земље, као и да је једна од најуспешнијих компанија, рекла је у свом говору министарка енергетике, Дубравка Ђедовић Хандановић. Догађај су увеличали и министарка науке Јелена Беговић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и министарка здравља Даница Грујичић као и представници других градова и локалних самоуправа.

За 15 година сарадње преко програма “Заједници заједно” Кикинда је добила близу 272 милиона динара, а подржана су 172 пројекта.

А.Ђ.

 

Teodora-Vlahovic-(1)

На Фестивалу „Песма за Евровизију“ за наступ у Малмеу бориће се и наша Кикинђанка Теодора Влаховић са песмом „Сама“ коју је, као једну од 28 композиција, изабрала Селекциона комисија РТС-а.

Двадесетчетворогодишња Теодора наступиће под својим уметничким именом Chai, а идеја за наступ на популарној „Беовизији“ потекла је из њене издавачке куће.

– Већ неко време радим са издавачком кућом „Red Pill“ из Београда и ускоро треба да изађе мој први албум – каже Теодора. – Проценили смо да је ово добар ток с обзиром на то да је „Песма за Евровизију“ добро испраћена.

Албум ће имати 11 песама, а песма „Сама“ писана је посебно за „Беовизију“ објашњава Теодора. Поред ње, ауторски тим чине и Реп Горила и Александар Велики.

– Сматрам да песма за овакво такмичење треба да пробуди људе, не смеју да остану равнодушни. Треба да се слуша срцем и да буде спектакл – каже Теодора која, иначе, управо остварује свој сан – да се бави музиком и да ужива у томе.

Знала је то још када се, као девојчица, прикључила хору који је водила њена мама у Новом Милошеву,. Средњошколски дани у Економско-трговинској школи у Кикинди били су обележени и њеним викенд наступима у клубовима и кафићима. Пре три године одважила се да почне и да пише музику. Сада живи у Београду и ових дана, са осталим такмичарима на „Беовизији“, има свакодневне припреме.

– Дуго већ радимо на кореографији, костиму. Не идем да се такмичим са осталима, него сама са собом, желим да достигнем свој максимум, да би касније што више људи слушало моју музику – каже Теодора и додаје да је за своју песму добила веома добре коментаре.

На сајту РТС-а песма „Сама“ има већ 120 хиљада прегледа. Селекцију су, иначе, прошли углавном млади такмичари, а од познатијих имена појавиће се Констракта и Лена Ковачевић.

И ове године на Фестивалу ће бити одржана два полуфинала, 27. и 29. фебруара, у којима ће наступити по 14 такмичара, а по осам најбољих пласираће се у финале које ће се одржати 2. марта.

Наша Теодора наступиће прве вечери, под редним бројем 11. Верујемо да ће из њеног родног Новог Милошева и Кикинде, добити подршку у гласовима публике који чине половину укупног броја гласова.

Победник фестивала представљаће Србију на „Песми Евровизије“ која ће се одржати у Малмеу 11. маја.

prvaci-upis

Упис првака у шест градских школа завршен је 15. фебруара. Упис је, наводи председника Актива директора основних школа и директор ОШ „Жарко Зрењанин“ Тихомир Фаркаш, на велико задовољство просветних радника, завршен брзо и ефикасно. Малишани који ће први пут сести у школске клупе уписани су према  одлуци о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Кикинде. Практично, водило се рачуна о територијалној припадности односно близини школе у односу на адресу становања.

-Било је разумевања код родитеља и број жалби који је пристигао је минималан. Све оне су решене и школе могу да се посвете тестирању првака и осталим активностима за пријем нових ученика. Постигли смо жељени циљ, а то је да све градске школе имају оптималан број ђака у одељењима. Рејонизацијом смо пружили свим ученицима шансу да имају равноправно образовање, а избегли смо и технолошке вишкове у просвети – додао је Фаркаш.

У школској 2024/2025. години, основне школе „Јован Поповић“, „Ђура Јакшић“ и „Фејеш Клара“ имаће по два одељења првака, с тим што је у „Фејеш Клари“ једно одељење на српском и једно на мађарском језику. Школе „Свети Сава“, „Вук Караџић“ и „Жарко Зрењанин“ уписале су по три одељења.

– Имамо доста ученика да све школе имају довољан број одељења и да не буде вишка образовног кадра и то смо и показали. Наишли смо на велико разумевање родитеља и Комисија за рејонизацију захваљује свима, а пре свега родитељима који су разумели потребу да се систем што боље организује. У формираним одељењима имаћемо оптималне услове за рад и образовање деце – прецизирао је Тихомир Фаркаш.

У шест градских школа уписано је 322 првака, док ће их са девет школа у селима бити више од 400.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!