У Основној школи „Братство- јединство” у Банатској Тополи од прошле године организују новогодишњу и ускршњу продајну изложбу. Ове године, пред ускршњи распуст, уприличили су и прву школску туцанијаду, а победнику је обезбеђена награда.
– Од новца који зарадимо на овим изложбама частимо ученике излетом. Прошле године смо ишли у биоскоп у Зрењанин, а ове године планирамо посету базенима у Ади, у велнес центру Адице. Поједини ученици наше школе су први пут посетили биоскоп, а поједини ће први пут отићи на базен. Од ове школске године у нашим активностима учествује и вртић „Јежева кућица” из Банатске Тополе, а деца из вртића ће такође ићи са нама на излет- каже Јадранка Чавић, психолог у школи.
Додаје да изложбе подржава Месна заједница, удружење жена Банатске Тополе, локални маркет „Уна” и родитељи, тако што обезбеде храну и пиће за све госте и учеснике.
– Посебно смо поносни на наше пријатеље из Кикинде из Мото клуба „Банатски бајкери” на челу са председником клуба Тамаш Ференцом- Ферком који се радо одазову сваком позиву и обрадују наше ученике пакетићима и слаткишима- наводи наша саговорница.
Од Јадранке Чавић је и потекла идеја за овакве активности. Она води и Креативну радионицу на којој се израђују украси за продају, а у изради, поред ђака, учествују учитељице и поједини наставници, као и родитељи.
Запослени, родитељи и ученици велику подршку за организацију и реализацију ових садржаја који употпуњују школске дане и улепшавају празнична дружења, имају од директора школе Владимира Дејановића.
И овог Васкрса све очи биле су упрте у Мокрин где је одржано 34. Светско првенство у туцању фарбаним јајима. Овогодишњи победник је Душан Радић из Халмстада у Шведској који је успео да одбрани титулу коју је стекао прошле године. У финалу је био бољи од Милоша Ковачића из Мокрина. Треће место заузео је Иван Проданов.
-Рођен сам и одрастао у Мокрину и не пропуштам Васкрес у родном селу. Редовно учествујем у надметању, а сада сам други пут освојио ласкаву титулу и веома сам радостан. Нисам био превелики оптимиста и надао сам се да ћу ући у прва четири такмичара. Мојој срећи нема краја. Јаје је мокринско, а како га одабирам не бих да одам. Најважнији је звук које јаје производи, али и број пробаних јаја – истакао је видно узбуђен седамдесетогодишњи Радић, иначе правник у пензији.
Ништа мање узбудљиво није било ни у финалу јуниора. Светска шампионка у јуниорској конкуренцији освојио је седмогодишња Дуња Голић која је победила најмлађег учесника једногодишњег Ђорђа Лазића из Бијељине. Треће место заузео је Матија Зирамов.
-Мама и деда су одабрали победничко јаје, а мама Јелена га је офарбала. Ово је мој трећи пехар и веома волим да учествујем. Такмичићу се и наредних година – открила нам је Дуња.
У Мокрину, на Варошком тргу, као и сваке године окупио се велики број домаћина и гостију, а овом догађају присуствовали су и представници града на челу са градоначелником Николом Лукачем који је заједно са председником Савета МЗ Гораном Ристићем, уручио пехаре победницима.
-Сваке године они који посете Мокрин уживају у занимљивој манифестацији која промовише праве вредности заједништво, традицију, породицу. Месна заједница потруди се да организација буде одлична, а заједнички ћемо радити на томе да у наредним годинама привучемо још већи број посетилаца – рекао је Никола Лукач.
Горан Ристић додао је да је Мокрин за Ускрс центар света. Све манифестације које се организују имају за циљ промоцију Кикинде и Мокрина, али и да задрже младе људе на селу.
Такмичара је било око две стотине у обе категорије из окружења и других земаља, потврдио је главни судија Живица Терзић и то из Новог Сада, Меленаца, Угљевика, Бијељине, Кисељака, Торонта, Бечеја, Остојићева, Сремске Каменице, Италије, Суботице. Свако победничко јаје је пресечено и половину је појео судија, а половину победник.
-Јаје, да би учествовало у такмичењу мора да буде кокошије, да је фарбано и тврдо кувано. Некада је било других јаја, али и разне технике су примењиване да би се узео шампионски пехар. Сада тога нема, а оно што радује је да смо први пут имали такмичара из Италије и Зенице који немају везе са Мокрином – напоменуо је Терзић.
Светско првенство у туцању фарбаним ускршњим јајима, као и Васкршње свечаности организовала је Месна заједница Мокрин, уз подршку локалне самоуправе.
Већ три деценије Руско Село домаћин је дечије ускршње Туцанијаде. Такмичење у куцању фарбаним ускршњим јајима које се организује у улици Младена Стојановића окупило 115 малишана, истакао је Пеђа Танасић.
-Осим из Руског Села имали смо такмичаре из околних места, Кикинде, Вршца, али и других градова. Сваке године имамо све више малишана који су део наше традиционалне манифестације која се одржава 30. пут – каже Танасић.
Ове године прво место у категорији млађих такмичара припало је Огњену Врбљанцу, а код старијих је победница Јелена Танасић. За првопласиране су обезбеђене награде.
Рускоселско надметање почело је спонтано.
-Када сам био мали мој покојни отац и његови пријатељи окупили су, нас, децу из села и организовали Туцанијаду. Сада ми настављамо традицију и чувамо обичаје, а надамо се да ће и наша деца наследити нас – додао је Танасић.
Православни верници прослављају Васкрс, најрадоснији хришћански празник. У цркви светог Оца Николе служена је Васкршња литургија уз читање традиционалне празничне посланице патријарха и архијереја Српске православне цркве.
Поред великог броја верника, богослусужењу су присуствовали представници града на челу да градоначелником Николом Лукачем.
Литургији је присуствовао и народни посланик и шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов.
Васкрс је честитао и јереј Мирослав Бубало.
-Христос Васкрсе, овим најрадоснијим хришћанским поздравом, желим да честитам нашим суграђанима празник који слави победу над смрћу, слави рађање нове наде, а та нада се зове васкрсење. Сви се радујемо Васкрсу који у свима нама рађа наду– рекао је Бубало.
Градоначелник Лукач Кикинђанима је пожелео да у радости и весељу, у кругу породице прославе највећи хришћански празник.
-Славећи Исусово васкрсење славимо победу живота над смрћу. Све моје суграђане нека Христењу благослови и да се и у наредно периоду изборимо са свим изазовима. Симболи Васкрса даће нам нову енергију да пребродимо све недаће у будућности. Нека љубав према ближњима победи све – истакао је Никола Лукач.
Испред цркве чланови Позоришта „Лане“ и Канцеларије за младе делили су фарбана јаја. Чланице удружење жена за ову прилику офарбале су јаја која су дељена грађанима по изласку из цркве.
Јуче (субота) око 18 сати у делу Руског Села, које мештани зову Ново Село, наишао је облак из ког се сручила се велика количина падавина. Око педесетак литара кише пало је одједном. У три наврата, како сазнајемо од председника Савета Месне заједнице Душана Марјановића, пао је лед од најситнијег до величине јајета.
Највише штете нането је воћу и повртарским културама. Пластеници и стакленици у поменутом делу села претрпели су велику штету од тога да је најлон избушен и покидан до тога да су стакла полупана на стакленицима. На срећу, није евидентирано да је невреме оштетило црепове на кућама и саме стамбене објекте. Претпостављамо и да има штете на пољопривредним културама у делу атара од Руског села према Банатској Тополи, односно Банату. Овај део атара је и даље под водом. Већ је синоћ било позива наших мештана и све што можемо да урадимо да санирамо и помогнемо да се увлажи настала штета ми ћемо и учинити. Реаговала је и противградна одбрана, испаљене су ракете међутим невреме је одједном дошло, без икакве најаве, те претпостављам да је облак био велик и да ракете нису могле да га разбију на време – каже Марјановић.
Како сазнајемо у Метеоролошкој служби од маја па до касно у јесен није необично да се појаве градоносни облаци локалног карактера који доносе велику количину падавина на месту где се задрже. Они су праћени грмљавином, градом и олујним ветром.
Андријана Гајин радила је тог јутра прву смену. Чим је стигла кући, она и њена деветогодишња ћерка Анђела маскирале су се у зеке, напуниле аутомобил слатким пакетима и кренуле да изненаде и обрадују малишане.
Ова медицинска сестра на Одељењу хемодијализе чланица је Фејсбук групе „Ми смо хумани Кикинда“ која, многи суграђани то знају, редовно, већ годинама, организује хуманитарне акције. Пожртвованост у добротворном раду препознала је и локална самоуправа, па је Андријана, 2022. године, добила Градско признање „Меланија Николић Гаичић“ за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Са сталним и јаким поривом да помаже другима, Андријана, разуме се, није заспала на ловорикама. Акције ове групе су сталне, а последње прикупљање донација за ускршње даривање, јер су остали чланови били спречени, обавила је сама, иако све време прича у множини.
– Поновиле смо и акцију Групе, па су, уочи католичког и православног Ускрса, по три породице слабијег финансијског стања добиле све што им је потребно за обилну и укусну ускршњу трпезу: јаја, фарбе, буткицу, пиле, салату, сок, торту, слаткише за децу… – каже Андријана.
Иако сама одлази код људи који јој се јаве са вишком гардеробе, посуђа, украсних предмета, па затим, уколико је потребно, све то пере и припрема за продају, иако све то ради о сопственом трошку и у своје слободно време, иако сво време ради и брине о породици, мужу и двема ћеркицама, она стиже, када заврши све обавезе, да укључи „лајв“ и распрода, по врло симболичним ценама, све што је добила за те сврхе. И скромно каже: хумани су други.
– Има много хуманих људи, они дарују и купују, дају донације, и захвална сам им на томе. Ове године решиле смо да обрадујемо и децу која немају једног од родитеља, без обзира на то у каквој су финансијској ситуацији, хтеле смо да им улепшамо Ускрс, да их обрадујемо слаткишима. Имале смо на списку 14 деце која су, у највећем броју случајева, остала без мајке, једно оперисано и једно дете које је дијабетичар, за које смо правиле посебан пакетић, а слатке пакете добили су и браћа и сестре.
Новац је сакупљан у неколико продајних „лајвова“, али је било и анонимних донација, и бројних нових младих донатора, што је пријатно изненадило Андријану. Чини се да њена енергија и неодустајање од тога да стално и несебично помаже, инспирише друге.
– Правиле смо и наградне игре у којима редовно учествује више од 50 људи, а имале смо и донације у новцу – анонимних уплата било је, укупно, око 20 хиљада. Млади људи великог срца, ученици, чланови парламената средњих школа: „Милош Црњански“, Економско-трговинске школе и Гимназије, сакупили су у својим акцијама 38.500 динара и веома смо им захвалне на томе – набраја Андријана.
Тако је сакупљено око 70 хиљада динара за храну и слатке пакетиће у ускршњим акцијама. Уследила је куповина, тражило се где је јефтиније, а да би купила више киндер-јаја и чоколада, путовала је у Београд. За ово путовање, као и за све остале вожње у набавкама и поклањању, плаћа гориво из свог џепа. И чува све рачуне од куповина поклона како би, мирне савести, све то било коме и било када могла да покаже.
Своје ангажовање, време и труд, такође, не наплаћује. Зато је, тог четвртка, по повратку с посла, успела само да попије кафу, стави зечије уши Анђели и себи, нацрта им носиће и бркове и утовари у гепек већ припремљене пакете. Овога пута, помогла је, први пут и наша суграђанка на раду у иностранству, такође медицински радник, Ема Рица. Пошто су претходно провериле да ли су деца код куће, запутиле су се на 14 адреса. Успут су, на игралиштима, по улицама, свуда где су виделе децу, поклањале слаткише. Било је пуно радости тога дана, каже.
Слаткиши за децу на игралишту
Ипак, „зечићи“ су доживели мали пех. У повратку са једне од адреса, у крају који не познају довољно, ушли су у једносмерну улицу са погрешне стране и сада их очекује судија за прекршаје и казна између 10 и 20 хиљада динара.
Као и много пута до сада, у додели пакета породицама ван Кикинде помогла јој је сестра близнакиња Маријана, такође медицинска сестра, која живи у Иђошу и на располагању је увек када затреба, каже Андријана.
– У питању је наше одрастање, нисмо имале много тога, родитељи су нам били болесни, мајка је, када нас је родила, отишла у инвалидску пензију и мучила се да нам обезбеди све што нам треба. Зато смо се и школовале за медицинске сестре, зато и имамо потребу да помогнемо. Много пута помислим да не могу више, да ћу морати да одустанем, али када, као и овога пута, видим дечије осмехе и њихову срећу, морам да наставим даље – изговара полако Андријана, са кнедлом у грлу.
Андријана и њени људи не чине само колико могу, већ много више. Она види невољу, препознаје потребу, немаштину и тугу и не суди и не замера, већ се одмах покреће и помаже. Свакога дана, бар једној особи. И сви њени капацитети усмерени су ка томе да буде мање тужних, гладних и несрећних. Она је добар човек.
У порти цркве Светог Николаја у Башаиду организован је први црквени дечији Васкршњи базар. На иницијативу свештеника Александра Лекића и ученика Основне школе „1. октобар“ који похађају веронауку обогаћен је најрадоснији хришћански празник.
Фото: Горан Биримац
Ученици су продавали црквене предмете, радове које су сами направили, као и фарбана јаја. Маме и баке су умесиле слатке и слане ђаконије које су се такође продавале на базару. Мештани су их подржали у великом броју и радо су куповали предмете на овом базару.
Део новца који је прикупљен намењен је за екскурзију за ученике седмог и осмог разреда која ће бити реализована до краја школске године.
Предраг Латковић (38) из Банатског Великог Села успео је да споји две велике љубави и уз пуно труда ради два посла. Оба су одговорна и захтевају максималну посвећеност. Као медицински техничар већ 14 година запослен је у Хитној служби, а када не помаже у лечењу суграђана он их улепшава и то као мушки фризер Пеђа Барбер.
-Средњу медицинску школу завршио сам у Београду и по завршетку школовања вратио сам се у родно село. Добио сам посао баш у служби у којој сам желео и свој позив не бих мењао ни за шта на свету – каже Латковић.
Поред хуманог позива, од малена гаји склоност и ка мануелном раду. Тако је уз посао, пре четири године, завршио популарну фризерску Академију „Пањковић“ и постао један од најтраженијих мушких фризера у граду. У међувремену се са супругом, такође медицинском сестром, преселио у Кикинду где је отворио свој салон.
-Кажу муштерије да сам добар и да сам, без лажне скромности, најбољи у овоме што тренутно радим. Велики је број младих који се шишају код мене јер радим, такозване, фејд прелазе на коси. Практично то је сенчење косе, а да се прелази не виде. То је новина у фризерском занату и младима се веома свиђа – сазнајемо од Пеђе Барбера.
Управо на наговор супруге отворио је свој салон, а све до тада је шишао пријатеље и родбину, како не би изгубио „осећај“.
-По завршетку академије, Пањковић је желео да останем и да радим са њим. Одбио сам јер сам задовољан својим примарним послом у Хитној служби. Јесте напорно и оно што ми увек недостаје је време за дружење, али када се човек добро организује може све да постигне – истиче Предраг Латковић.
Посао у Хитној служби је захтеван и колико је лепих толико је и оних мање лепих тренутака.
-Први смо на месту саобраћајних несрећа, повреда, али смо ту и када људи доживљавају срчане и мождане ударе, али и друге здравствене тегобе. Хитна служба у Кикинди, договорно тврдим, једна је од најбоље организованих у Војводини. Сви запослени су пожртвовани у ономе што раде и дају свој максимум на терену и у амбуланти. Оспособљен сам да радим и као диспечер и радо помажем људима. Колеге у Хитној служби су ми друга породица – напомиње наш саговорник.
Оно што је заједничко за оба посла јесте да медицински техничар Предраг и фризер Пеђа Барбер треба да буду добар саговорник и психолог својим пацијентима односно муштеријама. Није редак случај да га у фризерском салону често питају за медицинске савете. Колико је задовољан чињеницом да је са тимом лекара некоме спасао живот, толико му је важно и да муштерија оде задовољна из његовог фризерског салона.
У ОШ „Васа Стајић“, у оквиру Васкршњих свечаности у Мокрину, отворена је изложба дечијих радова и осликаних јаја на тему Васкрса. Више од 30 година организује се ликовни конкурс ком се, поред основаца, прикључе и малишани из вртића „Невен“. Најбољи цртежи су награђени, а ове године прву награду у категорији предшколаца освојила Драгана Голић (6), другу Ива Србљин (4) и трећу Ника Блажић (5).
У категорији основаца нижих разреда најлепши је био цртеж Славише Детки из ИВ1, друга је била Алиса Халиловић, ученица И1, а награђен је и Милош Сремчев из ИИИ1 разреда.
У категорији од петог до осмог разреда Васкрс су најлепше дочарали Милица Весков, ученица В1 разреда, Александар Обадић из ВИИ1 и Радмила Ристић из В1.
Додељена су и признања за најлепше осликана јаја и то Анђели Линкин, ученици И2, Милици Тот, ученици ИИИ1 и Сари Концулић, ученици ВИ1 разреда.
Најлепше цртеже одабрале су учитељице школе и наставник ликовног васпитања који нису имали лак задатак да одаберу најбоље у конкуренцији око 300 ликовних дела.
У кући наше суграђанке, Десанке Тапаи, чланице Етно-грађанског друштва „Сувача“, славе се два Ускрса. Пред католички празник јаја је фарбала луковином. Искуство је показало да луковина мора да преноћи са мало сирћета, а затим се ситно исецка, па јаја буду као мермерна.
Данас јој је помагала ћерка и јаја се фарбају купљеним бојама.
– Прво оперем јаја у води са содом бикарбоном, да би боље примала боју, затим идем да наберем траву – објашњава Десанка. – Скувам их у већој шерпи, да се не додирују, да не би пуцала, а у воду ставим мало сирћета и мало соли. Извадим их и ставим у хладну воду. Затим на њих стављам траву, умотавам у светле старе чарапе или газом, и фарбам их.
Обавезна су црвена, али има различитих боја или су шарана са неколико фарби. По обичајима, прво јаје боји се у црвено и оно је „чуваркућа“ и остаје на посебном месту до следећег Ускрса.
