Град

архив-родитељство-(3)

У организацији Историјског архива одржано предавање под називом „Родитељство некад и сад”, мастер психолога Тијане Братић. Гошћа  из Зрењанина осврнула се на то како се родитељство мењало кроз време, али и на данашњи концепт родитељства.

-Направила сам паралелу како су се родитељи понашали пре тридесет и четрдесет година, како је то било у време наших бака и дека и како је данас. У историјски кратком временском периоду имамо велике разлике у опхођењу према деци и самом начину васпитања – рекла је Тијана Братић, по занимању мама и психолог.

У данашњем васпитању велику улогу имају нове технологије. Са једне стране оне су одличан извор информација јер је пуно тога доступно, а са друге стране деца превише времена проводе испред телевизора и са таблетом и телефоном у рукама што доводи до кашњења у развоју.

-Део предавања био је посвећен начину на који треба поступати и приступати деци, колико су емоције важне, какву улогу у васпитању има узајамна повезаност родитеља и колико су поменути чиниоци важни за правилан одгој деце – додала је наша саговорница.

Осим о разликама, Тијана Братић истакла је и оно што се не мења у начину васпитања и код родитељства.

-Некада је мушкарац, као глава куће, одлазио на посао и није га било код куће, а данас иако је у кући време проводи на телефону, па га опет нема. Родитељство се учи и наши родитељи су га научили од својих мајке и оце, а ми од њих. Традиционалан приступ није се пуно променио, али околности у којима се деце васпитавају јесте – прецизирала је Тијана Братић.

Овом приликом је истакнуто и да су раније деца брже сазревала и била су самосталнија, јер су родитељи били мање присутни. Данашњи родитељи више штите децу, што је непотребно, јер је важно да се изборе за себе.

А.Ђ.

 

 

Дебата-(3)

Надметање под називом „Дебатујмо заједно“ ове године иницирали су и организовали ученици Гимназије и Економско-трговинске школе. У Народном позоришту данас су се сучељавала мишљења о: обавезном војном року, усвајању деце и браку у истополним заједницама, веронауци као обавезном предмету у школама и о цензури јавних личности као средству за заштиту друштва.

– Дебата је тимска игра, и заиста сматрам да се на овај начин вежбају вештина комуникације и самопоуздање, што верујем да недостаје нашој генерацији, јер нам се живот своди на друштвене мреже – сматра Анђела Белош, гимназијалка, чланица победничке екипе.

У такмичењу су наступиле екипе све четири средње школе. До финала је стигла и Економско-трговинска школа, али су, одлуком жирија, ученици Гимназије „Душан Васиљев“ били убедљивији.

– Сам концепт дебате младима је непознат и зато смо и организовали овакав догађај – рекао је капитен гимназијске екипе, Филип Бабић. – Екипе су биле сјајне, уживао сам у овом дану и поносан сам на свој тим. Припремали смо се са нашом менторком, психологом Школе, Миљаном Китановић.

Финалистима је честитао и поклоне уручио градоначелник Никола Лукач који је, са сарадницима, присуствовао догађају.

– Град подржава младе и изузетно сам задовољан што су сами наметнули теме о којима желе да дебатују. Таква комуникација допринеће и бољем друштву али и томе да схвате колико су важни и породица и школа, њихов град и држава. Пуна сала њихових вршњака показује да је ово одличан начин да покажу своје мишљење – рекао је Лукач и изразио наду да ће се и убудуће организовати овакви програми.

Председник жирија, омбудсман за људска права БиХ, проф. др Недељко Врањеш, истакао је зрелост средњошколаца и њихову потребу за оваквом врстом комуникације и сучељавања мишљења.

– У ери нових технологија и динамичног света ови млади људи су се јако добро снашли, показали су висок ниво свести о значајним друштвеним темама. Било је импресивно слушати их. Недостају нам овакви програми и ово јесте прави пут да се млади докажу и да се правилно усмере у нашем, традиционалном окружењу – нагласио је проф. др Врањеш.

Такмичење у дебатовању први пут је одржано прошлог лета, на иницијативу и у организацији градског омбудсмана, Милана Новаковића.

– Ове године ученички парламенти две школе су били иницијатори и позвали су ме да будем модератор – објашњава Новаковић. – Пошто су омбудсмански послови у области људских права и словода, у жирију су биле моје колеге из Крагујевца, Краљева и Житишта. Апелујем и надам се да ће ова идеја заживети и да ћемо, за неколико година, имати и национално такмичење у дебатовању.

Да младима данас жива реч у размени и сучељавањњу ставова веома недостаје, показала је и пуна сала средњошколаца који су пажљиво пратили дебате и подржавали своје представнике.

368310182-225334417234450-4672370365897758126-н

У недељу, 10. марта, од 8 до 16 часова у Другој здравственој амбуланти у Светосавској улици 53, биће организован превентивни прегледи. Грађанима ће бити доступан кардиолошки преглед и биохемијске анализе, истакла је главна сестра Дома здравља Мира Пећанац.

-Акцент је стављен на контролу шећера у крви, холестерола и триглицерида. Најбоље би било да се ове анализе, које се обављају вађењем крви ураде до 12 часова. Кардиолошки преглед обухватиће мерење крвног притиска и ЕКГ – напоменула је Мира Пећанац.

Превенција и рана дијагностика од кључног су значаја за позитиван исход лечења сваке болести. Стога се апелује на суграђане који немају дијагнозу кардиолошких болести да дођу и провере своје здравље.

 

1709804486253

Фирма „Мекафор“, на молбу Опште болнице, а уз посредовање Града Кикинде, донирала је холтере за рад интернистичке амбуланте. В.д. директорица Весна Томин, у присуству градоначелника Николе Лукача и члана Градског већа Саше Танацкова, захваљујући се на донацији, истакла је да ће нови апарати помоћи да се значајно скрати време чекања пацијената на ову дијагностичку методу, али и да се унапреди рад кардиолошке службе.

-Компанија „Мекафор“ је стари пријатељ наше установе и сваки пут, када смо им се обратили, била је ту за нас. Овога пута добили смо холтер ЕКГ-а и холтер крвног притиска, који имамо први пут. Велике су потребе за холтерима с обзиром на то да имамо велики број старих и оболелих којима је неопходан константан надзор кардиолога. До сада смо имали свега два холтера ЕКГ-а и никада, до сада холтер притиска. Са овом донацијом за 25 процената повећана је шанса да већи број пацијента добије холтер, смањиће се потреба да за ову дијагностику одлазе у друге здравствене установе и унапредиће се рад кардиолога. Кардиолошка служба је добро развијена, имамо четири кардиолога и одличну сарадњу са Институтом за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици – навела је др Томин.

Компанија „Мекафор“ помаже кикиндске здравствене установе тако да је у претходном периоду обезбедила дефибрилатор, апарат за офталмолошки преглед и клима уређаје, мобилне апарате за торокалну дренажу, а обезбедила је и средства за расвету у објектима и у дворишту Школског и Дечјег диспанзера.

-Нама је част када имамо прилику да помогнемо. Обезбедићемо донације и у наредном периоду јер је то је опредељење наше компаније. Друштвена одговорност нам је важна и сматрамо да само тако можемо да напредујемо и развијамо се  – рекао је директор „Мекафора“ Небојша Недељковић.

 

У Кикинди послује више компанија које помажу развој наше средине, а међу друштвено најодговорнијим је „Мекафор“, казао је градоначелник Никола Лукач.

-Константно се боримо за нове инвеститоре, за отварање нових погона, за новим радним местом. Задовољство је када у граду имате фабрику попут „Мекафора“ која се од самог почетка рада у Кикинди интересује шта је потребно грађанима, како да помогне удружењима, спортским колективима, здравству. Нови медицински апарати помоћи ће унапређењу здравствене заштите и ово је још један од доказа да заједно можемо пуно тога да урадимо – прецизрао је Никола Лукач и додао да је посредник између фирми и Града члан већа Саша Танацков.

 

Апарати су вредни 410.000 динара и већ су у примени.

А.Ђ.

 

 

 

фестивал балона

Број ноћења туриста у Кикинди је у прва два месеца ове године повећан за тачно 3.708 у односу на исти период 2023, показују подаци на сајту еТуриста, речено је на конференцији за новинаре у Туристичкој организацији (ТО) Града, што показује да напори и посвећеност побољшању туристичке понуде дају резултате.

– Уз помоћ локалне самоуправе озбиљно радимо на повећању и квалитету туристичке понуде. Ове године било је много више туриста који су долазили због сова. Туристички градови са летњим садржајима зими су празни, а нама наше сове помажу да су културни живот града и рад угоститељских објеката на истом нивоу читаве године. Важно је да сви будемо добри домаћини јер туристи град виде и кроз људе које сретну. Трудимо се да се они који једном дођу у Кикинду, обавезно и врате – рекла је в. д. директорица ТО, Јасмина Миланков.

Британски љубитељи птица долазе већ годинама, додала је, а сада је и све више и Руса који нас посећују – и организовано и у сопственим аранжманима.

Најављујући програме, Миланкова је напоменула да ће Хуманитарни базар и Улица отвореног срца, први пут организовани у јануару ове године, остати као стална манифестација. Истакла је и да ће, на Старом језеру, од 23. до 26. маја, бити одржан други Фестивал топловаздушних балона,.

– Имали смо позитивне реакције суграђана од прошле године, а у могућности смо да примимо 15 балона. Биће и промена у организацији како би што више суграђана добило прилику да лети, мада број полетања зависи од временских услова – рекла је Миланкова.

Такође због добрих реакција Кикинђана, поновиће се још једна нова активност.

– Наставићемо са израдом мурала, уметничким осликавањем зидова. Договор је да следећи мурал буде на зиду Техничке школе, у улазу између две школе, а наредни зависе од времена и финансија – објаснила је Миланкова.

У Туристичкој организацији већ раде и на програмима Кикиндског лета али и Дана лудаје који ће се одржати од 19. до 22. септембра.

1709714927679

У протекле три године значајна средства уложена су у боље услове рада у Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу. Радови су финансирани из градског буџета и покрајинских секретаријата, а нова опрема добијена је на конкурсима републичких министарстава, истакнуто је приликом посете покрајинске посланице Станиславе Хрњак, градоначелника Николе Лукача и чланице Градског већа Валентине Мицковски овој образовној установи.

-Обишли смо школу и уверили се шта је то урађено, не само у претходне три, него у протеклих десетак година. Адаптиране су учионице, санитарни чворови, кабинети и све што је било потребно. Не постоји разлика у томе да ли је школа на селу или у граду, подједнако се улаже. Ово је била прилика да видимо шта у перспективи треба решавати. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине ранијих година подржавао је, а потрудићемо се да и даље издваја средства за пројекте који значе нашим школама, те их позивам да аплицирају на конкурсима који ће бити расписани – истакла је Станислава Хрњак.

Градоначелник Никола Лукач навео је да је за три године у иђошку школу уложено 12 милиона динара.

-Када се средства обезбеде заједничким снагама може пуно тога да се уради. Доказ за то је управо школа „Миливој Оморац“. Не постоји ништа лепше од тога него да ђацима обезбедимо боље услове за учење и ненаставне активности. Покрајина, Република и Град улажу у најважније, нашу децу. Сви започети пројекти, али и они који су приоритетни биће подржани – прецизирао је Никола Лукач.

Замена осветљења у фискултурној сали и у згради школе, нови намештај у учионицама, опремање канцеларија за шта је Град издвојио милион, а покрајина 600.000 динара, у 2021. и 2022. години, део су онога што је урађено, рекао је Александар Аћимов, директор школе.

-Захваљујући локалној самоуправи, али и надлежном покрајинском секретаријату у школи имамо боље услове. Прошле године санирани су тоалети за шта је Покрајински секретаријат за образовање определио три милиона динара. Постављени су нови подови у учионицама и ходницима, као и прилазима школи, учионице су, као и ходници, окречени, опремљена је школска библиотека и формиран је кабинет за технику и технологију . За ове намене из градског буџета добили смо 6,8 милиона. У школи је новим рачунарима опремљен информатички што је поклон Министарства образовања – додао је Аћимов.

Фасада на згради је приоритет у наредном периоду и школа ће са овим пројектом конкурисати за средства. Ову образовну установу похађа 122 ђака и сваке школске године има више ученика захваљујући конкурсу који омогућава куповину кућа на селу. Осим из Иђоша у школским клупама је и 12 ученика из Сајана.

А.Ђ.

 

Ритам-Европе-(2)

Потписивањем споразума о сарадњи са продукцијом „Ритма Европе“ данас у Градској кући, начињен је први корак у припремама за, како је најављено, највећи спектакл овог такмичења до сада, који ће се одиграти управо у нашем граду.

– Данас откључавамо такмичење „Србија у ритму Европе“ у Кикинди која ће бити домаћин телевизијског програма на Првој српској телевизији у 2024. години. Управо смо се договорили да ово буде најспектакуларнији ТВ пренос за децу и омладину који је Србија икада видела. Програм ће пратити и гледаоци у Црној Гори и БиХ, укупно око 10 милиона људи, а за Град ће то бити 180 минута директне рекламе. Обишли смо Спортски центар и друге капацитете и нема сумње да ћемо направити сјајан програм – изјавио је директор програма, Игор Карадаревић.

Он је додао да се ове године очекује и рекордан број учесника, њих 25. Иначе, домаћинство су свом граду обезбедиле Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић прошлогодишњим наступом у зрењанинској Кристалној дворани са кипарском песмом „Ла Ла Лове“.

– Спајамо децу, све оно што је лепо у нашој Србији и сигуран сам да ћемо бити изузетни домаћини – рекао је градоначелник Никола Лукач. – Надамо се новим пријатељствима и промоцији града. Овај фестивал довешће децу из свих крајева државе којима ћемо показати све лепоте нашег града. Потрудићемо се да Фестивал организујемо на највишем могућем нивоу.

Ово је највећи музички фестивал у форми телевизије који за циљ има подстицање и развијање младих талената – нагласио је директор „Ритма Европе“, Давид Макивић.

– Кикинда је, због искуства које има у сарадњи са „Ритмом Европе“, сада у прилици да покаже све своје капацитете, што су препознали и гласачи – рекао је Макивић и најавио наступ кикиндских представника на Фестивалу у Струмици у Северној Македонији већ половином месеца.

Културни центар Кикинда ће и ове године преузети логистику такмичења.

– Потрудићемо се да сви који дођу у Кикинду овим поводом, пожеле и да се врате. Желимо добродошлицу Србији у Кикинди – изјавио је в. д. директор КЦ, Марко Марковљев.

После потписивања Споразума о сарадњи, Макивић је градоначелнику уручио плакету, чиме је озваничен почетак сарадње на пројекту у нашем граду.

Такмичење „Србија у ритму Европе“ у Кикинди ће се одржати у октобру, али већ крајем априла на припремне кампове ће почети да долазе деца из свих крајева државе. Сама манифестација ће у град довести и 15 амбасадора, што је, како је оцењено, прилика за сарадњу и у другим областима.

С. В. О.

ИМГ-е0а43д31007ебф2714д9ц5бе9ц63ед76-В

Турска Агенција за међународну сарадњу и координацију „Тика“ у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе и амбасадом Турске обезбедила је вредну донацију за Општу болницу у Кикинди, али и за здравствене установе у Босилеграду и Бујановцу. Министар др Александар Мартиновић, који је био домаћин скупа, рекао је да је ово још један доказ да је сарадња две земље партнерска и у сталном успону.

-Министарство државне управе и локалне самоуправа први пут је успоставило стратешку сарадњу са Републиком Турском, на шта смо поносни. Током сусрета са амбасадором, крајем године, закључили смо да су билатерални односи наших земаља на највишем нивоу, што је резултат узајамног поштовања, разумевања и личних пријатељских односа председника Србије Александра Вучића и председника Турске Реџепа Тајпа Ердогана. Србија је у протеклој деценији доживела процват, најбрже се развија у региону и у њу се највише инвестира. Ово је прилика да се захвалимо влади Републике Турске што доприноси нашем развоју и додатно помаже унапређењу квалитета живота наших грађана – истакао је др Мартиновић и напоменуо да је сигуран да ће се још сличних пројеката реализовати у наредном периоду.

Донација представља суштинску подршку за унапређење квалитета здравства у локалним заједницама, а донаторски сертификат  градоначелнику Николи Лукачу уручио је амбасадор Турске у Србији Хами Аксој.

-Пре три месеца имали смо састанак са министром Александром Мартиновићем. Захтеве који су нам упућени успели смо да реализујемо у кратком року тако да је обезбеђена опрема и возила за унапређење система здравствене заштите у Босилеграду, Бујановцу и Кикинди – навео је Хами Аксој.

Свима који су помогли да Кикинда добије три нова инкубатора који ће пуно значити тек рођеним суграђанима, нарочито онима који су на свет дошли пре времена, захвалио је градоначелник Никола Лукач.

-Нова опрема побољшаће здравствену негу, а у циљу спровођења политике председника Александра Вучића и свих нас, да је породица најважнија, да нам се деца рађају и да нас буде још више – рекао је Никола Лукач.

Др Биљана Племић, педијатар неонатолог, начелница Одељења неонатологије додала је да је од укупног броја новорођенчади на годишњем нивоу, четрдесетак превремено рођено односно од четири до десет одсто.

-Инкубатори ће служити и за збрињавање беба које су критично оболеле, али и новорођенчад са малом телесном тежином. Тако ћемо им омогућити стабилизацију и иницијално збрињавање. Постојећа три инкубатора, које имамо су из деведесетих година. Сада смо добили три нова и недавно два тако да ће их бити укупно осам – навела је др Племић.

Донација је вредна око два милиона динара и од посебног је значаја.

-Бескрајно смо захвални Министарству за државну управу и локалну самоуправу што су нас препознали као Болницу у коју вреди улагати. Од посебног значаја је део који се односи на превремено рођене бебе јер то повећава шансу да се она развијају у правом смеру – рекла је в.д. директорица Опште болнице др Весна Томин.

Догађају, уприличеном у Палати Србија, присуствовао је и начелник Севернобанатског округа Мирослав Дучић.

Цигра-радионице-(3)

Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама (МНРО) „Чигра“ је, током фебруара, у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије, реализовало активности по пројекту „Кампања за хигијену руку“.

Пројекат је био заснован на едукацији радионичара, набавци материјала за рад и три радионице у којима је учествовало десет чланова Друштва, деца и млади са сметњама у развоју од 10 до 49 година.

Координаторка пројекта била је мсц Ненси Митровић Стевановић, дипломирани дефектолог-сурдолог, мастер логопед из Неготина, а радионичар-едукатор Биљана Недомачки, професор разредне наставе из Друштва за помоћ МНРО „Чигра“.

На едукативно-креативној радионици „Ја и здравље“ – игри асоцијација, гошће су биле медицинске сестре Доротеја Грастић из ОШ „6. октобар“ и Анђела Весков.

Едукативно-истраживачка радионица „Здрав живот-чисте руке“ за тему је имала бактерије, начин њиховог преношења и заштиту од истих. Поред видео-презентације, учесници су спровели експеримент и правили моделе бактерија.

Поступак прављења сапуна радионичарима је показао гост – родитељ Далибор Јеринкић, запослен у фирми „Еко-продукт“.

Циљ пројекта био је упознавање деце и младих са сметњама у развоју са значајем одржавања хигијене руку кроз едукативне, креативне, истраживачке и практичне радионице; да стекну знање о начину преношења бактерија, како би унапредили своје хигијенске навике и социјалне вештине.

Чланови Друштва радо су учествовали на радионицама и, на крају пројекта, добили захвалнице за учешће.

мртве-птице

Наковчанин и пчелар Ранко Самарџија у суботу је отишао да обиђе своје кошнице на две локације северно од села. Већ код последњих кућа приметио је мртве птице прво по путу, потом уз канал, а на крају и оне које висе са дрвећа и жбунова. Забринут за безбедност пчела и поучен тровањем које је погодило кикиндске пчеларе 2015. године када је убијено 1.600 пчелињих друштава, Ранко је телефоном снимио узнемирујуће сцене.

– Куд год да сам се окренуо у шумици у којој се налази пчелињак све је било пуно мртвих врана. Призор који сам затекао је невероватан, мртвих врана било је уз саме кошнице и испод њих. Шта се десило не знам, али сигуран сам да су отроване. Било их је и на орању и нису могле да полете. Канал уз шумицу био је пун мртвих птица. И даље не могу да верујем шта сам затекао, а оно што је још горе јесте да ће се отровати и лисице и шакали и друге животиње које ће појести мртве вране. Само ми, људи, криви смо за ово – истиче Ранко Самарџија.

Чланови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, на челу са председником Миланом Ружићем, дошли су на место где су птице угинуле и пронашли су више од 800 мртвих птица. Међу њима је било најмање 434 гачца, ловостајем заштићене врсте, и 373 чавке које закон штити као заштићену врсту. Све околности указују на масовно тровање, што треба да буде потврђено лабораторијским анализама у надлежном ветеринарском институту. Орнитолози кажу да је ово до сада највећи појединачни помор птица настао услед тровања у овом делу Европе.

Ове птице из породице врана храниле су се на плодним пољима у близини села где углавном траже разне инсекте и њихове ларве, те семена биљака. Управо ту су највероватније пронашле и затроване мамке који су им постали последњи оброк. Није само тровање гачаца разлог за узбуну јер управо ту поред Накова један пар орлова крсташа овог пролећа је почео да прави гнездо, а велики број отрованих птица по пољима готово извесно може да привуче орлове и убије их.

– У суботу, 2. марта у вечерњим сатима послао сам обавештење Покрајинском заводу за заштиту природе, Основном јавном тужилаштву из Кикинде и Јединици за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине МУП-а и навео да имамо сумњу на масовно тровање птица код Накова, те да оправдано страхујемо за судбину орлова крсташа. Брзо смо организовали једну теренску екипу и у недељу ујутру смо били у Накову. Како у Србији не постоји шема надлежности у случајевима тровања животиња, нити протокол за поступање, обавестио сам локалну станицу полиције која је на терен послала два полицијска службеника – рекао је Ружић.

Велико угинуће птица брзо је привукло пажњу јавности, те се у атару створио неочекивано велики број полицајаца, ветеринарских инспектора, те радника из комуналних служби. Лешеви птица су проналажени на простору од око два километра, углавном тамо где су ноћилишта врана. Тим полицијских форензичара детаљно је снимао и бележио лешеве и лице места. На крају је део лешева узет за анализе, а више од 800 мртвих птица закопано је у јаму на рубу ораница. Кикинђанин Стефан Прекајски, биолог запослен у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије, био је присутан током потраге и уклањања лешева. Овај догађај је на њега као љубитеља природе оставио снажне негативне емоције.

– Гачци, сиве вране и свраке екстремно су важан део природе у нашим атарима будући да они праве гнезда и за себе, али и за сове и ветрушке које су главни контролори бројности глодара. Када страдају вране, птице грабљивице остају без гнезда и напуштају станишта, а убрзо потом експлодирају бројности волухарица, мишева и пацова који нападају усеве. Верујем да јавност сваког дана треба подсећати да је регион Војводине најобешумљенији предео Европе где је реткост видети дрвореде и шумарке, а често нема ни појединачних стабала. То су основни разлози који су довели до пренамножавања глодара и великих штета на усевима прошле и ове године. Очекујем и да ће наредне зиме у Кикинди бити далеко мање сова утина, што ће довести до разочарења великог броја туриста – прецизирао је Прекајски.

А.Ђ.

АТАК НА ПРИРОДУ, АТАК НА ЗДРАВЉЕ ЉУДЕ

Поводом масовног тровања птица огласио се и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Секретарка Мирослава Наранчић истакла је да је атак на природу атак на здравље људи.

-Сад су реаговале птице, а сутра, на прекомерну употребу неадекватних средстава, могу да реагују осетљиве групе деце и одраслих. Законом о заштити природе строго је забрањено и кажњиво уништавање птица, животиња и биљака.  Овакав помор птица се до сада није десио на територији Града. Подсетићу и да смо пре неколико година имали угинуће неколико врста ждралова, такође услед тровања. Веома је важна контролисана употреба пестицида, хербицида и осталих препарата. Када стигну резултати тачно ћемо знати шта је довело до помора. У случају да је узрок отров за глодаре истражићемо на којим парцелама је могло доћи до тровања, како бисмо узели узорке. Сви који су учествовали у оваквом неделу биће кажњени – навела је Мирослава Наранчић.

error: Content is protected !!