Sara Bruner (60), rođena u San Francisku, u Engleskoj živi 24 godine. Dugo godina radila je kao inženjer, ali i kao diler starog nameštaja, nakon čega je rešila da pauzira poslovni deo života i da se posveti putovanjima. U svom kombiju obilazi Evropu u potrazi za, kako je istakla, malim gradovima punim duha i neistraženih znamenitosti.
-U januaru sam započela putovanje iz Engleske. Najpre sam boravila u Holandiji u Amsterdamu kod prijatelja. Preko Nemačke sam stigla do Austrije gde uglavnom provodim zimske mesece čuvajući kuću bračnom paru koji zimu provodi na Floridi. Put me je naneo u Sloveniju na jezero Bled koje me je oduševilo. Mini odmor napravila sam i u Hrvatskoj na Rabu, te sam kroz Bosnu i Hercegovinu, gde sam videla sve ružno što je rat ostavio za sobom, stigla do Srbije i do Kikinde – saznajemo od Sare Bruner.
Drugog dana njenog boravka u našem gradu, zatekli smo Saru na Gradskom trgu. Divila se arhitekturi i gradskom jezgru.
-Dugogodišnja stabla, ali i zgrade „govore“ o istoriji vašeg grada. Imate i jednu od najlepših ulica na svetu koju sam posetila i sa punim pravom nosi taj epitet. Monumentalne skulpture od terakote prvi put sam videla u Kikindi i žao mi je što nije vreme da posmatram i sove po kojima ste poznati – kaže ova putnica.
Sara napominje da voli da putuje. Kilometre i kilometre prelazi u svom kombiju koji joj služi i kao soba za spavanje. Ličnu higijenu održava u sportskim centrima gde ima tuševa, a tada odradi i trening na bazenima jer je vrsna plivačica.
-Putujem polako. Nikuda ne žurim i imam puno vremena. Ono što ću pamtiti iz Kikinde i Srbije su ljudi koji su prijateljski nastrojeni. Iznenađena sam koliko su gostoljubivi i žele da pomognu. Oduševljena sam i ćevapima i burekom. Trudim se da u svakoj zemlji probam lokalnu kuhinju. Sigurno ću ponovo doći u Srbiju jer planiram da vidim Beograd i Novi Sad – otkrila nam je naša sagovornica i istakla da je njen kombi za sve iznenađenje jer je volan sa desne strane.
Zapratila je i naš portal kako bi na putu čula sve novosti iz Kikinde.
Iz Kikinde, plan joj je da otputuje na crnogorsko primorje. Želja joj je da putuje čitavu godinu i to vreme iskoristiće da osmisli plan šta će dalje da radi u životu.
Vaskrs u Mokrinu nije obeležilo samo tradicionalno Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim uskršnjim jajima koje je, i ove godine, pokazalo da su Mokrinčani dobri domaćini jedinstvenog nadmetanja.
Foto: MZ Mokrin
U večernjim satima, brojna publika na Varoškom trgu uživala je u koncertu Ivane Selakov. Sjajnom atmosferom uz nastup poznate pevačice zavšene su 34. Vaskršnje svečanosti.
U Osnovnoj školi „Bratstvo- jedinstvo” u Banatskoj Topoli od prošle godine organizuju novogodišnju i uskršnju prodajnu izložbu. Ove godine, pred uskršnji raspust, upriličili su i prvu školsku tucanijadu, a pobedniku je obezbeđena nagrada.
– Od novca koji zaradimo na ovim izložbama častimo učenike izletom. Prošle godine smo išli u bioskop u Zrenjanin, a ove godine planiramo posetu bazenima u Adi, u velnes centru Adice. Pojedini učenici naše škole su prvi put posetili bioskop, a pojedini će prvi put otići na bazen. Od ove školske godine u našim aktivnostima učestvuje i vrtić „Ježeva kućica” iz Banatske Topole, a deca iz vrtića će takođe ići sa nama na izlet- kaže Jadranka Čavić, psiholog u školi.
Dodaje da izložbe podržava Mesna zajednica, udruženje žena Banatske Topole, lokalni market „Una” i roditelji, tako što obezbede hranu i piće za sve goste i učesnike.
– Posebno smo ponosni na naše prijatelje iz Kikinde iz Moto kluba „Banatski bajkeri” na čelu sa predsednikom kluba Tamaš Ferencom- Ferkom koji se rado odazovu svakom pozivu i obraduju naše učenike paketićima i slatkišima- navodi naša sagovornica.
Od Jadranke Čavić je i potekla ideja za ovakve aktivnosti. Ona vodi i Kreativnu radionicu na kojoj se izrađuju ukrasi za prodaju, a u izradi, pored đaka, učestvuju učiteljice i pojedini nastavnici, kao i roditelji.
Zaposleni, roditelji i učenici veliku podršku za organizaciju i realizaciju ovih sadržaja koji upotpunjuju školske dane i ulepšavaju praznična druženja, imaju od direktora škole Vladimira Dejanovića.
I ovog Vaskrsa sve oči bile su uprte u Mokrin gde je održano 34. Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim jajima. Ovogodišnji pobednik je Dušan Radić iz Halmstada u Švedskoj koji je uspeo da odbrani titulu koju je stekao prošle godine. U finalu je bio bolji od Miloša Kovačića iz Mokrina. Treće mesto zauzeo je Ivan Prodanov.
-Rođen sam i odrastao u Mokrinu i ne propuštam Vaskres u rodnom selu. Redovno učestvujem u nadmetanju, a sada sam drugi put osvojio laskavu titulu i veoma sam radostan. Nisam bio preveliki optimista i nadao sam se da ću ući u prva četiri takmičara. Mojoj sreći nema kraja. Jaje je mokrinsko, a kako ga odabiram ne bih da odam. Najvažniji je zvuk koje jaje proizvodi, ali i broj probanih jaja – istakao je vidno uzbuđen sedamdesetogodišnji Radić, inače pravnik u penziji.
Ništa manje uzbudljivo nije bilo ni u finalu juniora. Svetska šampionka u juniorskoj konkurenciji osvojio je sedmogodišnja Dunja Golić koja je pobedila najmlađeg učesnika jednogodišnjeg Đorđa Lazića iz Bijeljine. Treće mesto zauzeo je Matija Ziramov.
-Mama i deda su odabrali pobedničko jaje, a mama Jelena ga je ofarbala. Ovo je moj treći pehar i veoma volim da učestvujem. Takmičiću se i narednih godina – otkrila nam je Dunja.
U Mokrinu, na Varoškom trgu, kao i svake godine okupio se veliki broj domaćina i gostiju, a ovom događaju prisustvovali su i predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem koji je zajedno sa predsednikom Saveta MZ Goranom Ristićem, uručio pehare pobednicima.
-Svake godine oni koji posete Mokrin uživaju u zanimljivoj manifestaciji koja promoviše prave vrednosti zajedništvo, tradiciju, porodicu. Mesna zajednica potrudi se da organizacija bude odlična, a zajednički ćemo raditi na tome da u narednim godinama privučemo još veći broj posetilaca – rekao je Nikola Lukač.
Goran Ristić dodao je da je Mokrin za Uskrs centar sveta. Sve manifestacije koje se organizuju imaju za cilj promociju Kikinde i Mokrina, ali i da zadrže mlade ljude na selu.
Takmičara je bilo oko dve stotine u obe kategorije iz okruženja i drugih zemalja, potvrdio je glavni sudija Živica Terzić i to iz Novog Sada, Melenaca, Ugljevika, Bijeljine, Kiseljaka, Toronta, Bečeja, Ostojićeva, Sremske Kamenice, Italije, Subotice. Svako pobedničko jaje je presečeno i polovinu je pojeo sudija, a polovinu pobednik.
-Jaje, da bi učestvovalo u takmičenju mora da bude kokošije, da je farbano i tvrdo kuvano. Nekada je bilo drugih jaja, ali i razne tehnike su primenjivane da bi se uzeo šampionski pehar. Sada toga nema, a ono što raduje je da smo prvi put imali takmičara iz Italije i Zenice koji nemaju veze sa Mokrinom – napomenuo je Terzić.
Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim uskršnjim jajima, kao i Vaskršnje svečanosti organizovala je Mesna zajednica Mokrin, uz podršku lokalne samouprave.
Već tri decenije Rusko Selo domaćin je dečije uskršnje Tucanijade. Takmičenje u kucanju farbanim uskršnjim jajima koje se organizuje u ulici Mladena Stojanovića okupilo 115 mališana, istakao je Peđa Tanasić.
-Osim iz Ruskog Sela imali smo takmičare iz okolnih mesta, Kikinde, Vršca, ali i drugih gradova. Svake godine imamo sve više mališana koji su deo naše tradicionalne manifestacije koja se održava 30. put – kaže Tanasić.
Ove godine prvo mesto u kategoriji mlađih takmičara pripalo je Ognjenu Vrbljancu, a kod starijih je pobednica Jelena Tanasić. Za prvoplasirane su obezbeđene nagrade.
Ruskoselsko nadmetanje počelo je spontano.
-Kada sam bio mali moj pokojni otac i njegovi prijatelji okupili su, nas, decu iz sela i organizovali Tucanijadu. Sada mi nastavljamo tradiciju i čuvamo običaje, a nadamo se da će i naša deca naslediti nas – dodao je Tanasić.
Pravoslavni vernici proslavljaju Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. U crkvi svetog Oca Nikole služena je Vaskršnja liturgija uz čitanje tradicionalne praznične poslanice patrijarha i arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Pored velikog broja vernika, bogoslusuženju su prisustvovali predstavnici grada na čelu da gradonačelnikom Nikolom Lukačem.
Liturgiji je prisustvovao i narodni poslanik i šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov.
Vaskrs je čestitao i jerej Miroslav Bubalo.
-Hristos Vaskrse, ovim najradosnijim hrišćanskim pozdravom, želim da čestitam našim sugrađanima praznik koji slavi pobedu nad smrću, slavi rađanje nove nade, a ta nada se zove vaskrsenje. Svi se radujemo Vaskrsu koji u svima nama rađa nadu– rekao je Bubalo.
Gradonačelnik Lukač Kikinđanima je poželeo da u radosti i veselju, u krugu porodice proslave najveći hrišćanski praznik.
-Slaveći Isusovo vaskrsenje slavimo pobedu života nad smrću. Sve moje sugrađane neka Hristenju blagoslovi i da se i u naredno periodu izborimo sa svim izazovima. Simboli Vaskrsa daće nam novu energiju da prebrodimo sve nedaće u budućnosti. Neka ljubav prema bližnjima pobedi sve – istakao je Nikola Lukač.
Ispred crkve članovi Pozorišta „Lane“ i Kancelarije za mlade delili su farbana jaja. Članice udruženje žena za ovu priliku ofarbale su jaja koja su deljena građanima po izlasku iz crkve.
Juče (subota) oko 18 sati u delu Ruskog Sela, koje meštani zovu Novo Selo, naišao je oblak iz kog se sručila se velika količina padavina. Oko pedesetak litara kiše palo je odjednom. U tri navrata, kako saznajemo od predsednika Saveta Mesne zajednice Dušana Marjanovića, pao je led od najsitnijeg do veličine jajeta.
Najviše štete naneto je voću i povrtarskim kulturama. Plastenici i staklenici u pomenutom delu sela pretrpeli su veliku štetu od toga da je najlon izbušen i pokidan do toga da su stakla polupana na staklenicima. Na sreću, nije evidentirano da je nevreme oštetilo crepove na kućama i same stambene objekte. Pretpostavljamo i da ima štete na poljoprivrednim kulturama u delu atara od Ruskog sela prema Banatskoj Topoli, odnosno Banatu. Ovaj deo atara je i dalje pod vodom. Već je sinoć bilo poziva naših meštana i sve što možemo da uradimo da saniramo i pomognemo da se uvlaži nastala šteta mi ćemo i učiniti. Reagovala je i protivgradna odbrana, ispaljene su rakete međutim nevreme je odjednom došlo, bez ikakve najave, te pretpostavljam da je oblak bio velik i da rakete nisu mogle da ga razbiju na vreme – kaže Marjanović.
Kako saznajemo u Meteorološkoj službi od maja pa do kasno u jesen nije neobično da se pojave gradonosni oblaci lokalnog karaktera koji donose veliku količinu padavina na mestu gde se zadrže. Oni su praćeni grmljavinom, gradom i olujnim vetrom.
Andrijana Gajin radila je tog jutra prvu smenu. Čim je stigla kući, ona i njena devetogodišnja ćerka Anđela maskirale su se u zeke, napunile automobil slatkim paketima i krenule da iznenade i obraduju mališane.
Ova medicinska sestra na Odeljenju hemodijalize članica je Fejsbuk grupe „Mi smo humani Kikinda“ koja, mnogi sugrađani to znaju, redovno, već godinama, organizuje humanitarne akcije. Požrtvovanost u dobrotvornom radu prepoznala je i lokalna samouprava, pa je Andrijana, 2022. godine, dobila Gradsko priznanje „Melanija Nikolić Gaičić“ za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo. Sa stalnim i jakim porivom da pomaže drugima, Andrijana, razume se, nije zaspala na lovorikama. Akcije ove grupe su stalne, a poslednje prikupljanje donacija za uskršnje darivanje, jer su ostali članovi bili sprečeni, obavila je sama, iako sve vreme priča u množini.
– Ponovile smo i akciju Grupe, pa su, uoči katoličkog i pravoslavnog Uskrsa, po tri porodice slabijeg finansijskog stanja dobile sve što im je potrebno za obilnu i ukusnu uskršnju trpezu: jaja, farbe, butkicu, pile, salatu, sok, tortu, slatkiše za decu… – kaže Andrijana.
Iako sama odlazi kod ljudi koji joj se jave sa viškom garderobe, posuđa, ukrasnih predmeta, pa zatim, ukoliko je potrebno, sve to pere i priprema za prodaju, iako sve to radi o sopstvenom trošku i u svoje slobodno vreme, iako svo vreme radi i brine o porodici, mužu i dvema ćerkicama, ona stiže, kada završi sve obaveze, da uključi „lajv“ i rasproda, po vrlo simboličnim cenama, sve što je dobila za te svrhe. I skromno kaže: humani su drugi.
– Ima mnogo humanih ljudi, oni daruju i kupuju, daju donacije, i zahvalna sam im na tome. Ove godine rešile smo da obradujemo i decu koja nemaju jednog od roditelja, bez obzira na to u kakvoj su finansijskoj situaciji, htele smo da im ulepšamo Uskrs, da ih obradujemo slatkišima. Imale smo na spisku 14 dece koja su, u najvećem broju slučajeva, ostala bez majke, jedno operisano i jedno dete koje je dijabetičar, za koje smo pravile poseban paketić, a slatke pakete dobili su i braća i sestre.
Novac je sakupljan u nekoliko prodajnih „lajvova“, ali je bilo i anonimnih donacija, i brojnih novih mladih donatora, što je prijatno iznenadilo Andrijanu. Čini se da njena energija i neodustajanje od toga da stalno i nesebično pomaže, inspiriše druge.
– Pravile smo i nagradne igre u kojima redovno učestvuje više od 50 ljudi, a imale smo i donacije u novcu – anonimnih uplata bilo je, ukupno, oko 20 hiljada. Mladi ljudi velikog srca, učenici, članovi parlamenata srednjih škola: „Miloš Crnjanski“, Ekonomsko-trgovinske škole i Gimnazije, sakupili su u svojim akcijama 38.500 dinara i veoma smo im zahvalne na tome – nabraja Andrijana.
Tako je sakupljeno oko 70 hiljada dinara za hranu i slatke paketiće u uskršnjim akcijama. Usledila je kupovina, tražilo se gde je jeftinije, a da bi kupila više kinder-jaja i čokolada, putovala je u Beograd. Za ovo putovanje, kao i za sve ostale vožnje u nabavkama i poklanjanju, plaća gorivo iz svog džepa. I čuva sve račune od kupovina poklona kako bi, mirne savesti, sve to bilo kome i bilo kada mogla da pokaže.
Svoje angažovanje, vreme i trud, takođe, ne naplaćuje. Zato je, tog četvrtka, po povratku s posla, uspela samo da popije kafu, stavi zečije uši Anđeli i sebi, nacrta im nosiće i brkove i utovari u gepek već pripremljene pakete. Ovoga puta, pomogla je, prvi put i naša sugrađanka na radu u inostranstvu, takođe medicinski radnik, Ema Rica. Pošto su prethodno proverile da li su deca kod kuće, zaputile su se na 14 adresa. Usput su, na igralištima, po ulicama, svuda gde su videle decu, poklanjale slatkiše. Bilo je puno radosti toga dana, kaže.
Slatkiši za decu na igralištu
Ipak, „zečići“ su doživeli mali peh. U povratku sa jedne od adresa, u kraju koji ne poznaju dovoljno, ušli su u jednosmernu ulicu sa pogrešne strane i sada ih očekuje sudija za prekršaje i kazna između 10 i 20 hiljada dinara.
Kao i mnogo puta do sada, u dodeli paketa porodicama van Kikinde pomogla joj je sestra bliznakinja Marijana, takođe medicinska sestra, koja živi u Iđošu i na raspolaganju je uvek kada zatreba, kaže Andrijana.
– U pitanju je naše odrastanje, nismo imale mnogo toga, roditelji su nam bili bolesni, majka je, kada nas je rodila, otišla u invalidsku penziju i mučila se da nam obezbedi sve što nam treba. Zato smo se i školovale za medicinske sestre, zato i imamo potrebu da pomognemo. Mnogo puta pomislim da ne mogu više, da ću morati da odustanem, ali kada, kao i ovoga puta, vidim dečije osmehe i njihovu sreću, moram da nastavim dalje – izgovara polako Andrijana, sa knedlom u grlu.
Andrijana i njeni ljudi ne čine samo koliko mogu, već mnogo više. Ona vidi nevolju, prepoznaje potrebu, nemaštinu i tugu i ne sudi i ne zamera, već se odmah pokreće i pomaže. Svakoga dana, bar jednoj osobi. I svi njeni kapaciteti usmereni su ka tome da bude manje tužnih, gladnih i nesrećnih. Ona je dobar čovek.
U porti crkve Svetog Nikolaja u Bašaidu organizovan je prvi crkveni dečiji Vaskršnji bazar. Na inicijativu sveštenika Aleksandra Lekića i učenika Osnovne škole „1. oktobar“ koji pohađaju veronauku obogaćen je najradosniji hrišćanski praznik.
Foto: Goran Birimac
Učenici su prodavali crkvene predmete, radove koje su sami napravili, kao i farbana jaja. Mame i bake su umesile slatke i slane đakonije koje su se takođe prodavale na bazaru. Meštani su ih podržali u velikom broju i rado su kupovali predmete na ovom bazaru.
Deo novca koji je prikupljen namenjen je za ekskurziju za učenike sedmog i osmog razreda koja će biti realizovana do kraja školske godine.
Predrag Latković (38) iz Banatskog Velikog Sela uspeo je da spoji dve velike ljubavi i uz puno truda radi dva posla. Oba su odgovorna i zahtevaju maksimalnu posvećenost. Kao medicinski tehničar već 14 godina zaposlen je u Hitnoj službi, a kada ne pomaže u lečenju sugrađana on ih ulepšava i to kao muški frizer Peđa Barber.
-Srednju medicinsku školu završio sam u Beogradu i po završetku školovanja vratio sam se u rodno selo. Dobio sam posao baš u službi u kojoj sam želeo i svoj poziv ne bih menjao ni za šta na svetu – kaže Latković.
Pored humanog poziva, od malena gaji sklonost i ka manuelnom radu. Tako je uz posao, pre četiri godine, završio popularnu frizersku Akademiju „Panjković“ i postao jedan od najtraženijih muških frizera u gradu. U međuvremenu se sa suprugom, takođe medicinskom sestrom, preselio u Kikindu gde je otvorio svoj salon.
-Kažu mušterije da sam dobar i da sam, bez lažne skromnosti, najbolji u ovome što trenutno radim. Veliki je broj mladih koji se šišaju kod mene jer radim, takozvane, fejd prelaze na kosi. Praktično to je senčenje kose, a da se prelazi ne vide. To je novina u frizerskom zanatu i mladima se veoma sviđa – saznajemo od Peđe Barbera.
Upravo na nagovor supruge otvorio je svoj salon, a sve do tada je šišao prijatelje i rodbinu, kako ne bi izgubio „osećaj“.
-Po završetku akademije, Panjković je želeo da ostanem i da radim sa njim. Odbio sam jer sam zadovoljan svojim primarnim poslom u Hitnoj službi. Jeste naporno i ono što mi uvek nedostaje je vreme za druženje, ali kada se čovek dobro organizuje može sve da postigne – ističe Predrag Latković.
Posao u Hitnoj službi je zahtevan i koliko je lepih toliko je i onih manje lepih trenutaka.
-Prvi smo na mestu saobraćajnih nesreća, povreda, ali smo tu i kada ljudi doživljavaju srčane i moždane udare, ali i druge zdravstvene tegobe. Hitna služba u Kikindi, dogovorno tvrdim, jedna je od najbolje organizovanih u Vojvodini. Svi zaposleni su požrtvovani u onome što rade i daju svoj maksimum na terenu i u ambulanti. Osposobljen sam da radim i kao dispečer i rado pomažem ljudima. Kolege u Hitnoj službi su mi druga porodica – napominje naš sagovornik.
Ono što je zajedničko za oba posla jeste da medicinski tehničar Predrag i frizer Peđa Barber treba da budu dobar sagovornik i psiholog svojim pacijentima odnosno mušterijama. Nije redak slučaj da ga u frizerskom salonu često pitaju za medicinske savete. Koliko je zadovoljan činjenicom da je sa timom lekara nekome spasao život, toliko mu je važno i da mušterija ode zadovoljna iz njegovog frizerskog salona.
