Luka Ostojić ima deset godina i odličan je učenik četvrtog razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kikindi. Lukine slike jarkih boja ispunile su jedinu školsku galeriju u gradu, Galeriju „Ars longa“ na njegovoj prvoj samostalnoj izložbi. Svečanom otvaranju prisustvovale su i članice Gradskog veća, Melita Gombar i Marijana Mirkov.
– Deca su najiskrenija i najčistija, njihova kreativnost puni dušu. Mladi umetnik Luka je to na najlepši način pokazao stvarajući svoje slike, dao im je svoju energiju, svoje viđenje, a to kako mi vidimo sliku je zapravo način na koji ona deluje na nas. Pikaso je rekao da je svako dete umetnik, veština je samo tu umetnost sačuvati do kraja života i zato smo tu mi stariji koji znamo to da prepoznamo i da ih usmerimo – rekla je Marijana Mirkov, akademska umetnica, članica Gradskog veća za kulturu i turizam i dodala da će Grad uvek podržavati ovakve događaje i mlade umetnike.
Luka nastavu pohađa po individualnom programu za nadarene učenike IOP 3, a njegov talenat za slikarstvo prvi je prepoznao sekretar škole i slikar Zoran Kuzmanov.
– Učestvovao sam na jednoj likovnoj koloniji i Luka je bio tu, pa sam mu dao platno da ga oslika. Video sam da je veoma neobično, pogledao sam i druge njegove slike i preporučio ga nastavniku likovnog i direktoru. Tada je školski tim individualizovao rad sa Lukom kao talentovanim učenikom – rekao je Kuzmanov.
Upravo ovaj slikar napravio je i zanimljiv eksperiment. Kako se Lukine slike porede sa delima Pabla Pikasa, on je pronašao jednu sliku slavnog umetnika kojoj najviše liči Lukin umetnički rukopis i anketirao oko stotinu ljudi o tome koja od dve ponuđene je Pikasova slika. Pogrešan odgovor dalo je njih više od polovine.
Veoma brzo, a i s obzirom na to da je Lukin slikarski opus već dovoljno bogat, u Školi je odlučeno da svoj dan obeleže upravo izložbom slika ovog talentovanog učenika. Školsku galeriju na svečanom otvaranju ispunili su Lukini drugari, a nastupio je i školski hor.
Postavka pod nazivom „Na putu mašte“ prva je samostalna izložba Luke Ostojića koji je bio veoma srećan zbog prilike da svetu pokaže svoja dela.
– Mislim da su moje slike jako lepe i da će me ljudi ceniti zbog njih – kaže Luka. – Slikam čudne ribice i čudovišta, šare, svemir i more. Inspirišu me boje. San mi je bio da imam svoju izložbu.
Direktor Ivan Pantelić izjavio je da se u Školi veoma ponose Lukom.
– Prvi su njegov talenat za likovno uočili učiteljica Jasmina, Zoran Kuzmanov i nastavnik likovnog, Vladimir Krstić. Svaka škola treba da promoviše talenat i uspeh učenika, zato smo i odlučili da Dan škole proslavimo otvaranjem Lukine izložbe i promocijom naše galerije – naveo je Pantelić.
Svečanim umetničkim događajem, OŠ „Vuk Karadžić“, koju pohađa gotovo 400 učenika, na najlepši način obeležila je 74 godine rada.
S. V. O.
Skup je otvorio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je podsetio da je značaj uspostavljanja Distrikta u dobijanju prve autonomije srpskog naroda na ovim prostorima u Habsburškoj monarhiji, pre postojanja srpske Vojvodine.
– Srbi na ovim prostorima borili su se za svoju autonomiju, za prava koja su smatrali da im pripadaju, i bili su istrajni u tome. I to je poruka naših predaka da, kada se temeljno i racionalno borimo i sve svoje snage usmerimo ka jednom cilju, to može i da se ostvari – istakao je Bogdan. – Oni su, 1774. godine, uspeli da dobiju Velikokikindski distrikt koji je imao i privrednu i političku i sudsku autonomiju. Srbi su na ovoj teritoriji imali neku vrstu državnosti i mogućnost da mogu da upravljaju svojim životima i da budu svoji na svome. Grad Kikinda će, i u narednom periodu, nastaviti da poštuje istorijske datume važne za grad i za našu Srbiju jer smatramo da je kult sećanja veoma bitan, posebno kada znamo da je istorija na ovim prostorima bila veoma turbulentna. Važno je i da uvek ističemo da su Kikinđani i meštani svih naših sela bili velike patriote i da su se uvek borili za srpstvo i za slobodu koja im pripada i koju su i izvojevali, i na tome smo im zahvalni.
Pored gradonačelnika, u ime lokalne samouprave skupu je prisustvovala i Marijana Mirkov, resorna članica Gradskog veća. Goste je pozdravio i sekretar Matice srpske, dr Milan Micić.
Na naučnom skupu, pored istorijskih, otvorene su i teme iz oblasti privrede, kulture i sporta, iz svih aspekata života u Distriktu, napomenuo je Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.
Naučni skup odvijao se u dvema sesijama. Započela ga je dr Jelena Ilić Mandić iz beogradskog Istorijskog instituta predavanjem o popisu u Velikoj Kikindi 1771. godine. Dr Filip Krčmar iz Istorijskog arhiva u Zrenjaninu govorio je o Pavlu Trifuncu, Velikokikinđaninu, sudiji, ministarskom savetniku i predsedniku Matice srpske, o značajnim momentima iz istorije u Vojvodstvu Srbije, kao i o ukidanju Distrikta 1876. godine u svetlu velikobečkerečke štampe.
Teme predavanja Dragana Beleslića i Vladimira Dudića iz kikindskog Istorijskog arhiva bile su suvače u Velikokikindskom distriktu, odnosno nemačka i jevrejska zajednica u vreme njegovog postojanja.
Na naučnom skupu bile su izložene Povelja carice Marije Terezije o uspostavljanju Distrikta i Povelja kojom Velika Kikinda dobija slobodu sajmovanja, status varoši i pravo na vašarsko i trgovačko sudstvo, zatim Povelja cara Jozefa Drugog iz 1784, kojom se potvrđuju i proširuju vašarske privilegije Velike Kikinde, Povelja cara Franca Prvog kojom se potvrđuju cehovska prava u Velikoj Kikindi, donesena 1819. godine, kao i kopija njegove Povelje iz 1817. godine o potvrđivanju privilegija Velikokikindskog distrikta.
Na sam dan uspostavljanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, u utorak, 12. novembra, u Narodnom muzeju će, u 18 sati, biti otvorena izložba, a od 19 sati, takođe u Muzeju, biće održana svečana akademija.
Sva sela imaće ravnopravan položaj, što je i istaknuto na zajedničkom sastanku u Gradskoj kući. Cilj je da se u svakom selu čuje koje probleme treba rešavati, koji su im planovi za naredni period, sa posebnim osvrtom na sledeću godinu, i koji poslovi su do sada urađeni.
Prilikom posete, razgovarano je i o varoškom trgu sa okolnim sadržajima, adaptaciji zgrade OŠ „Vasa Stajić“, koja će obezbediti kvalitetniji rad učenika i nastavnog kadra, pijaci, unapređenju uslova u vrtiću i mesnoj ambulanti, kao i o biblioteci u Mokrinu, koja je oduvek važila za jedno od važnijih mesta za okupljanje.
– Želimo da pokažemo da nam je važan svaki učesnik u saobraćaju – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je prisustvovao ovoj promotivno-edukativnoj akciji. – Kikinda je uvek bila grad biciklista i moramo da vodimo računa o njihovoj bezbednosti jer se, nažalost, dešava veliki broj nezgoda u kojima oni učestvuju svojom, ali i krivicom drugih učesnika u saobraćaju. U saradnji sa Agencijom za bezbednost u saobraćaju preduzimamo aktivnosti radi njihove edukacije i podizanja svesti o bezbednosti u saobraćaju, kako bismo što više umanjili broj nezgoda i kako bi svi učenici u saobraćaju bili što bezbedniji.
Gradonačelnik je podsetio da Savet za bezbednost u saobraćaju već godinama ima izuzetnu saradnju sa Agencijom, kao i da su, pored postojećih, u planu i nove aktivnosti
Kampanji su prisustvovali i član Gradskog veća Miroslav Dučić, saobraćajni inspektor Pavle Popović i Vanja Radojkov iz kabineta gradonačelnika. Koordinator današnje akcije bio je Slaven Manović iz novosadskog Instituta za bezbednost u saobraćaju.
– Biciklisti su ranjiva kategorija. Prema podacima državnih organa, u prethodnom petogodišnjem periodu, u saobraćaju je u Kikindi poginulo 19 ljudi, od kojih su četvoro biciklisti; od 460 povređenih, 170 je vozača dvotočkaša, što je više od četvrtine i daleko iznad republičkog proseka – rekao je Manović. – Zato želimo da unapredimo njihovo znanje podelom edukativnog materijala i svetala za bicikle. Najugroženiji su stariji učesnici, od 65 i više godina. Uglavnom nisu osvetljeni i, iako po aktuelnom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima nisu obavezni da nose ni kacige ni prsluke, mi im uvek to preporučujemo. U flajerima ukazujemo na to da su, po Zakonu, obavezni da siđu ispred pešačkog prelaza i da preguraju bicikl, kao i na to da su vozači, prilikom skretanja sa glavnog na bočni put, uvek dužni da propuste bicikliste, međutim oni im se često nađu u mrtvom uglu, vozači ih ne uoče na vreme, i tako dolazi do stradanja.
Kikinđani su pokazali veliko interesovanje za akciju.
Rozalija Škapik ima slično mišljenje.
Primedbu na vozače automobila ima i Nenad Popov.
Današnja akcija, sadržana u Programu za rad Saveta za bezbednost saobraćaja Grada, kojom su vozači bicikala i motorizovanih dvotočkaša prepoznati kao ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, finansirana je iz budžeta Republike Srbije.
