Град

новак-1

Више од годину дана требало се дружити с длетом, чекићем, брусилицом и осталим вајарским алатом, да би вајар Борис Стапарац овековечио најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића.

Реч је о скулптури од моделираног бетона, висине око два и по метра, а аутор за КИКИНДСКИ портал наводи и остале податке везане за ово дело чија је израда имала великог одјека у јавности:

-Тежина скулптуре је око једне тоне и направљена да буде у покрету. Значи свако ко буде пришао овој скулптури, не може да је гледа као фотографију, него мора да је обиђе и да себи створи једну слику тог човека у покрету – наводи Стапарац.

-Он је на тај начин направљен због симболике коју носи, вере и љубави према својој земљи за коју се бори као лав. Новак је највећи представник наше земље у свету, пре свега својим понашањем и културом, а не само спортским победама, него и образом и зато је заслужио да оставимо и овај траг о њему-каже овај вајар.

Подсетимо, „Комуна“ је летос објавила репортажу о овом кикиндском уметнику, а у глави овог неуморног вајара, књижевника и музичара од тада се родило сијасет нових идеја. Споменик Ђоковићу је први такве врсте у свету и по томе је ово дело јединствено.

Међутим, има и оних који не желе да валоризују Стапарчеву замисао и замерају уметнику да није довољно верно пренео Ђоковићев лик, успут се питајући зашто се овај вајар одлучио да прави споменик живом човеку.


На све то Стапарац лаконски узвраћа:

-Волео бих да ти који критикују ову моју скулптуру почну и сами да стварају нешто и да не буду само критичари, него и ствараоци. Најлакше је критиковати а много теже је нешто направити и створити. Мени је свеједно да ли неко то критикује или не, ја живим свој живот, стварам своје скулптуре, пишем своје књиге, бавим се музиком… Значи, критикују ме без потребе, јер ја, штавише, ни не намеравам да поставим тај споменик негде у јавном простору, где би неком сметао или неког иритирао. Он ће бити у мом дворишту, у мом амбијенту. Биће, дакле, у поставци будућег музеја који ћу да оставим иза себе –закључује Стапарац.

Н. Савић

дистрикт-излозба-и-концерт-(1)

У Народном музеју у галерија „Нова“ отворена је изложба „Округ златног лава – 250 година Великокикиндског дистрикта“. Музеј се и данас налази у згради која је наслеђе Дистрикта, згради магистрата некадашњег Великокикиндског дистрикта, грађанима позната као Курија тако да ова установа културе на својствен начин баштини наслеђе старо два и по века, истакла је директорица Лидија Милашиновић.

-Назив изложбе произашао је због грба златног лава који се налази на самом објекту Музеја и наша жеља била је да она по свему буде другачија од свега што смо до сада радили. Изложба је отворена до 12. марта и у наредном периоду биће организоване радионице и округли сто. Приказали смо историју Дистрикта, шта је он био и зашто је важан. Састављена је из неколико сегмената обухвата долазак граничара, формирање Великокикиндског округа, револуцију 1848 -49. и укидање Дистрикта 1876. године – рекла је Лидија Милашиновић.

Зграда Курије, је осим Дистричке улице и чињенице да је Кикинда и данас седиште округа једино што се баштини од Дистрикта, а да није везано за експонате у Музеју и архивску грађу.

-Златни лав је кикиндски симбол и нама је важно да сачувамо историју града. Добијањем аутономије од бечке круне добили смо и симболе које смо касније кроз хералдику прилагодили данашњем времену као обележја, знамење и симболе. Позивам све Кикинђане да обићу изложбе и виде историјске чињенице, уметничка дела и артефакте из тог времена јер ће стећи праву слику како је наша средина изгледала пре 250 година. Кикинда је била уважаван град и српски народ стекао је политичку, економску, верску аутономију – казао је градоначелник Богдан.

 

Одржана је и Свечана академија и концерт Љубице Вранеш и оркестра „Беллезза Серба“ односно „Српска лепота“.

Изложбу, али и публикацију која ће бити ускоро промовисана су подржали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу информисање, односе са верским заједнима и локална самоуправа.

А.Ђ.

кафици

Савет за безбедност саобраћаја Града Кикинде и Институт за безбедност саобраћаја Нови Сад су у суботу у вечерњим сатима реализовали превентивну кампању на унапређењу знања, ставова и понашања у погледу штетног утицаја алкохола, дрога и психоактивних супстанци на безбедност саобраћаја.

Кампања је реализована у угоститељским објектима на територији града Кикинде. Активност је била усмерена на детектовању степена алкохолисаности лица и њиховом  упознавању са потенцијалним последицама уколико би као возачи моторних возила били заустављени од саобраћајне полиције.

Посетиоцима угоститељских објеката је пренета јасна порука да, уколико би и конзумирали алкохол, увек и обавезно користе алтернативне врсте превоза, као и да је пешачење увек добра опција.

Такође, присутни су упознати са важећом законском регулативом, која се односи на теме спроведене кампање, како кроз разговор са органима Института за безбедност саобраћаја тако и кроз читање едукативног материјала који је подељен заједно са симболичним поклонима.

повеља-уруцење-(2)

Поводом 250 година од успостављања Великокикиндског дистрикта, 12. новембра 1774. године градоначелнику Младену Богдану директор Историјског архива Срђан Сивчев уручио је верну копију Повеље Великокикиндског дистрикта Граду Кикинди. Симболично баш 12. новембра,уручена је реплика документа царице Марије Терезије, којим је очуван национални идентитет Срба у овом делу Баната.

-Израђене су три копије и осим Градској кући једна је дарована Народном музеју, а једна је остала Историјском архиву. Један од најзначајнијих документа у историји града налазиће се у кабинету градоначелника – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског архива.
Захваљујући на драгоценом поклону градоначелник Богдан истакао је да је ово велики дан за Кикинду.

-Повеља је оличење труда, рада, истрајности и мудрости српског народа да пре два и по века стекне независност. Она је водиља свима нама како се бори за слободу и како се развија сопствена аутономија. 12. новембар је симбол слободе Срба на северу Баната и наши преци показали су нам прави пут како се изборити за национални идентитет. Кикинђани су увек били храбри, борбени, патриоте, слободољубиви и на то треба да будемо поносни – навео је Младен Богдан.

Аутономија Великокикиндског дистрикта је 74 године старија од српске Војводине. Кикинда је добила укупно пет привилегија које се односе на Дистрикт и сам град.

ВЕРНА РЕПЛИКА

Копија повеље је урађена по узору на оригиналну која се чува у Историјском архиву. Оригинална повеља је рађена у форми књиге, слова су писана калиграфским писмом на пергаменту, док су корице пресвучене плишом у тамноцрвеној боји. Траке које су подвучене под корице и којима се везује повеља су израђене од дебље свиле у жутој боји.
Израда копија повеље поверена је конзерваторском одељењу Архива Војводине и обухватала је деликатне и вишеслојне процесе приликом којих се посебна пажња обраћала на избор материјала и детаља како би завршни изглед копије био што веродостојнији оригиналном изгледу Повеље царице Марије Терезије.

ЗЛАТНИ ЛАВ СИМБОЛ ГРАДА

Данашња хералдика води порекло из грба Дистрикта и главни је симбол лава који представља Србе који су се борили против Турака као граничари. Симбол златног лава је и симбол Кикинде и налази се на згради Курије. Тежина грба је око шест тона и скоро 200 година од изградње зграде он је и даље у савршеном стању.

А.Ђ.

властимир-басаид-(3)

У избору за младог пољопривредника године ког бира 3 Банка је и Властимир Влајков, сточар из Башаида . Стручни жири, који чине представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Српска фондација за предузетништво, Задружни савез Војводине и 3 Банка, одабрао је ове године седам финалиста, од којих ће најбоља три бити одабрана јавним гласањем.

Властимир Влајков (33) је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.

-Одрастао сам у Башаиду и највећи део времена сам проводио код бабе и деде, који су имали неколико крава, тако сам и заволео овај посао. После бабе и деде, газдинство је замрло, ја сам упознао Тамару и како смо били јако млади, кад је она завршила средњу школу, отишли смо у Нови Сад да се окушамо у градском животу. Већ после неколико месеци, схватио сам да све што зарадимо оде на основне трошкове и да ту за нас нема будућности. Тако смо се вратили у Башаид – присећа се Властимир.

Уселили су се привремено у кућу његових бабе и деде, која је била у јако лошем стању и тражила озбиљно реновирање. Како се Тамара у то време породила са првим дететом, морала је да буде код своје мајке три месеца док Властимир не обезбеди елементарне услове за живот у тој кући у којој се већ дуже време није живело, све је пропало, није било чак ни воде.

-Прво теле сам купио од новца зарађеног у надници. Тада сам чувао сеоску стоку да бих могао да прехраним ту, па касније своје две, три краве које сам купио. Повећавао сам број грла, али нисам имао ни парче земље да региструјем газдинство, па нисам могао да остварим ни премију за млеко. Данас, са 33 године, сматрам себе успешним човеком јер имам двоје деце, Вукашина који је четврти разред и много времена проводи са мном у радовима и Дуњу од 6 година. Уместо уз телефон, време проводе са нама. Својим радом сам зарадио за повећање броја грла, имамо 15 крава у мужи, 250 литара млека дневно да предамо млекари, а да није сушна година, било би и двоструко више – прича Властимир, а Тамара додаје да он просто није ни за шта друго, само за ово што ради јер само то воли.

Данас породица има три хектара своје земље, а додатно и државну земљу коју су узели у закуп на 10 година, на којој краве пасу на отвореном од априла до новембра. Купили су најпре салаш на 13 километара од Башаида, где држе део стоке, али би за децу било тешко да тамо живе. Кућа коју су користили није била њихова, па су купили трошну кућу на крају села, где могу да држе стоку, засукали рукаве, срушили је, кренули у градњу и ускоро их очекује усељење.

На конкурсу за младог пољопривредника године, 3 Банка ће и ове године наградити три кандидата које својим гласовима одабере публика. Прва награда је 500.000 динара, друга 300.000 и трећа 200.000 динара. Гласање се затвара у поноћ, 13. новембра.

сах-неки-нови-клинци

Неки нови клинци је едукативан серијал који афирмише креативне потенцијале деце и квалитетно провођење слободног времена.

У савременом добу преплављеном јутјуберима и тик ток изазовима, када за децу мањкају квалитетни медијски садржаји, а доминира свакодневна и прекомерна употреба мобилних телефона, представљамо како у свом граду могу на квалитетан начин да употпуне слободно време, бирајући њима блиске активности.

У првом емисији говоримо о шаху, занимљивој игри између спорта, науке и уметности, а своја врата отворио нам је Шаховски клуб „Раднички”.

 

Пројекат је реализован захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама

фестивал-зланих-(3)

Фолклорни ансамбл „Вила“ из Новог Сада, организовао је 16. Фестивал златних ансамбала Србије на ком су учествовали и чланови АДЗНМ „Гусле“. Први дан био је посвећен музичкој вечери Фестивала, на је наступио Велики народни оркестар, инструментални и вокални солисти „Гусала“.

 

-Посебна чар фестивала био је заједнички наступ кикиндских и новосадских музичара, који се дуго познају и одувек сјајно сарађују, те су емоције, квалитет и енергија оставили трајан печат на сцени Свечане сале гимназије „Јован Јовановић Змај“ – истакао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

 

Другог дана су се публици на Спенсу представили млади солисти „Гусала“, Ива Палатинуш и Огњен Гуцул који су извели кореографску минијатуру, дебитантско кореографско остварење Маријане Калопер, уметничког руководиоца друштва. Минијатура под називом „Последњи фронт“ и посвећена је љубави војника и девојке за време Првог светског рата.

На дводневном фестивалу су учествовали КПД „Једнота“ из Гложана, АФА „Оро“ из Ниша, ФА „Ђидо“ из Богатића, АКУД „Жикица Јовановић Шпанац“ из Београда, УУТ „Талентум“ из Суботице и КУД „Петровска дружина“ из Бачког Петровца.

А.Ђ.

 

басаид-дом-културе-(4)

У Месној заједници Башаид комплет у току је сређивање унутрашњости Дома културе. Након што је замењена комплетна столарија на прозорима и вратима на прво спрату сада су на ред дошли подови. Просторије користе чланови Културно уметничког друштва и удружења грађана.

-Столарија није мењана од када је зграда изграђена пре више деценија. Била је дотрајала и било је време да се овај простор уреди с обзиром на то да га користе највише деца, чланови Културно уметничког друштва „Башаид“. У току је замена подова који су такође били у лошем стању. Поред ових радова простор је окречен и урађена је нова лед расвета. Средства за поменуте радове обезбедила је Месна заједница у договору са мештанима, а помоћ смо имали и од локалне самоуправе – сазнајемо од председника Савета МЗ Башаид Бојана Микалачког.

На спрату зграде урађен је и нови санитарни чвор. Башаид је једино место на територији града које организује вашар, сваке друге недеље у месецу.

-У недељу је био и последњи вашар у овој години. Вашар је значајан за наше село јер нам доводи велики број продаваца и купаца, не само из оближњих места него и из других делова Србије. Тиме промовишемо наше место и помажемо нашим произвођачима да стекну нове контакте и нове купце. У наредној години први вашар је у марту, уколико временски услови дозволе – додао је наш саговорник.

У плану је да се у наредном периоду уради комплетна реконструкција фасаде на згради Дома културе и замена дотрајале столарије и подова у приземљу.

-До краја месеца испред школе ћемо монтирати соларни пуњач за мобилне телефоне. Овај уређај добили смо захваљујући нашем мештанину Стеви Фелбабу који је за средства конкурисао и победио на интерном конкурсу НИС-а где је и запослен. На овај начин наши ђаци и мештани моћи ће да пуне своје мобилне телефоне и ван куће – казао је Бојан Микалачки.

А.Ђ.

војводиц-сануу

На Изборној скупштини Српске академије наука и уметности изабрано је 17 нових редовних чланова. Међу њима је и Кикинђанин, доктор историје уметности, Драган Војводић. Такође су изабрана и 22 нова дописна члана и пет кандидата за иностране чланове. Овај наш некадашњи суграђанин се путем тајног гласања у седишту САНУ, нашао међу 17 одабраних редовних чланова, у конкуренцији 55 кандидата.

Драган Војводић (1959) је историчар уметности и редовни професор на Филозофском факултету у Београду. У статусу дописног члана САНУ био је од 2018, а од прошлог четвртка је добио и највишу титулу -статус редовног члана ове угледне институције.

– Чињеница да у Српској академији наука и уметности, као кровној националној стваралачкој инситуцији, постоје два степена чланства, односно дописни и редовни чланови, указује на кретање у њој као израз сталног прегнућа и напредовања у научној и уметничкој делатности – каже Војводић и додаје: – Зато избор за њеног редовног члана доживљавам не само као велику част, него и призив да наставим с тим кретањем у свом научном раду.

Војводић је основно и средње образовање стекао у нашем граду. У Београд су га одвеле студије, а у нашем главном граду је наставио каријеру, као и постдипломско усавршавање.

–Пошто сам рођен и одрастао у Кикинди, увек се с поносом сетим да је врата Академије отворио и међу њене чланове ушао још пре Другог светског рата, један Кикинђанин, византолог Филарет Гранић, и то у области историјских наука, којима и мој рад припада.

Кад је реч о доласцима наш град, академик Војводић констатује:

– Свој родни град, у којем живи моја сестра, многи рођаци и драги пријатељи, нажалост, ретко стигнем да посетим, али успомене, искуства и нарав с којима сам пошао из њега, увек ме прате и чине неизбрисив део мог идентитета.

Војводић је својевремено био члан Комисије за историју византијске уметности при Међународном удружењу византијских студија, потом управник Института за историју уметности у Београду. Објавио је мноштво стручних и научних радова, а врло је популарна и његова књига „Византијско наслеђе“ коју је издао Службени гласник.

Драган Војводић- Фото (Приватна архива)

Велики је познавалац и проучавалац српске сакралне уметности и средњовековног културног наслеђа, нарочито на Косову и Метохији и његов научни и јавни рад препознат је од институција као дело високе научне вредности. Био је својевремено и уредник часописа за средњовековну уметност „Зограф“, као и вршилац многих других истакнутих научних функција.

На истој седници на којој је Кикинђанин Драган Војводић проглашен редовним чланом Српске академије наука и уметности, међу дописним члановима нашла су се и нека од познатих имена културног, научног и јавног живота наше земље – Вида Огњеновић, Драго Кекановић, Желимир Жилник…

Н. Савић

Радионице-вез-(6)

Прва радионица веза Удружења жена града Кикинде одржана је данас у Народном музеју, чиме је започета реализација пројекта “Вез као привилегија и неговање народне традиције” за који је новац добијен на конкурсу Покрајинског завода за равноправност полова.

Радионицу је посетио Жељко Раду, члан Градског већа задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права.

– Ово је само показатељ да су Град Кикинда и удружења са подручја града препознати као сигурни и добри стратешки партнери са вишим нивоима власти. Град је усвојио Локални акциони план за родну равноправност за период од 2024. до 2026. године, а његова примена је и у подршци удружењима у оваквим активностима. Ову праксу имали смо и у претходном периоду и наставићемо је и у будућности – навео је Раду.

Радионице су намењене, пре свега, женама из сеоских средина, напоменула је председница Удружења жена града Кикинде, Снежана Наранчић Јањиловић.

– Циљ пројекта и ових радионица је да се женама из села помогне да се економски осамостале, да им се укаже на нове начине да остваре неки приход или да се упусте у предузетничке воде јер у селима нема много пословних прилика за њих.  У радионицама планирамо да за израду веза, предмета и одевних предмета, обучимо 30 жена. Вез је заступљен у многим сегментима, чак и у високој моди и одувек је био присутан, радиле су га и жене из најнижег сталежа и краљице. У прошлим временима, девојка није могла да се уда ако нема везене пешкире у миразу – каже председница Удружења и истиче да је значајан аспект пројекта и очување и преношење народне традиције млађим генерацијама.

Радионице ће се одвијати у наредна два месеца и радиће се у мањим групама, како би се полазнице што боље обучиле. За наредну годину, најављују из Удружења, у плану је да конкуришу са сличним пројектом, али намењеним деци основношколског узраста, чиме ће се осигурати очување ове изузетне вештине и уметности израде рукотворина.

С. В. О.