Више од годину дана требало се дружити с длетом, чекићем, брусилицом и осталим вајарским алатом, да би вајар Борис Стапарац овековечио најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића.
Реч је о скулптури од моделираног бетона, висине око два и по метра, а аутор за КИКИНДСКИ портал наводи и остале податке везане за ово дело чија је израда имала великог одјека у јавности:

-Тежина скулптуре је око једне тоне и направљена да буде у покрету. Значи свако ко буде пришао овој скулптури, не може да је гледа као фотографију, него мора да је обиђе и да себи створи једну слику тог човека у покрету – наводи Стапарац.
-Он је на тај начин направљен због симболике коју носи, вере и љубави према својој земљи за коју се бори као лав. Новак је највећи представник наше земље у свету, пре свега својим понашањем и културом, а не само спортским победама, него и образом и зато је заслужио да оставимо и овај траг о њему-каже овај вајар.

Подсетимо, „Комуна“ је летос објавила репортажу о овом кикиндском уметнику, а у глави овог неуморног вајара, књижевника и музичара од тада се родило сијасет нових идеја. Споменик Ђоковићу је први такве врсте у свету и по томе је ово дело јединствено.
Међутим, има и оних који не желе да валоризују Стапарчеву замисао и замерају уметнику да није довољно верно пренео Ђоковићев лик, успут се питајући зашто се овај вајар одлучио да прави споменик живом човеку.

На све то Стапарац лаконски узвраћа:
-Волео бих да ти који критикују ову моју скулптуру почну и сами да стварају нешто и да не буду само критичари, него и ствараоци. Најлакше је критиковати а много теже је нешто направити и створити. Мени је свеједно да ли неко то критикује или не, ја живим свој живот, стварам своје скулптуре, пишем своје књиге, бавим се музиком… Значи, критикују ме без потребе, јер ја, штавише, ни не намеравам да поставим тај споменик негде у јавном простору, где би неком сметао или неког иритирао. Он ће бити у мом дворишту, у мом амбијенту. Биће, дакле, у поставци будућег музеја који ћу да оставим иза себе –закључује Стапарац.
Н. Савић


















– Ово је само показатељ да су Град Кикинда и удружења са подручја града препознати као сигурни и добри стратешки партнери са вишим нивоима власти. Град је усвојио Локални акциони план за родну равноправност за период од 2024. до 2026. године, а његова примена је и у подршци удружењима у оваквим активностима. Ову праксу имали смо и у претходном периоду и наставићемо је и у будућности – навео је Раду.
Радионице су намењене, пре свега, женама из сеоских средина, напоменула је председница Удружења жена града Кикинде, Снежана Наранчић Јањиловић.
– Циљ пројекта и ових радионица је да се женама из села помогне да се економски осамостале, да им се укаже на нове начине да остваре неки приход или да се упусте у предузетничке воде јер у селима нема много пословних прилика за њих. У радионицама планирамо да за израду веза, предмета и одевних предмета, обучимо 30 жена. Вез је заступљен у многим сегментима, чак и у високој моди и одувек је био присутан, радиле су га и жене из најнижег сталежа и краљице. У прошлим временима, девојка није могла да се уда ако нема везене пешкире у миразу – каже председница Удружења и истиче да је значајан аспект пројекта и очување и преношење народне традиције млађим генерацијама.
Радионице ће се одвијати у наредна два месеца и радиће се у мањим групама, како би се полазнице што боље обучиле. За наредну годину, најављују из Удружења, у плану је да конкуришу са сличним пројектом, али намењеним деци основношколског узраста, чиме ће се осигурати очување ове изузетне вештине и уметности израде рукотворина.