Град

марија-бурсац-(2)

У Банатском Великом Селу ће, од петка, 26. до недеље, 28. јула, различитим програмима, бити обележен Дан села. Манифестацију ће, у петак, у 13 сати, на базенима, стадиону и у парку, отворити спортски програм, „4. БВС Аqуатлон“. Од 21 сата, на теренима за мали фудбал, концерт ће одржати играчки ансамбли КУД „Марија Бурсаћ“. Милена Ћеранић наступиће „на плочи“ од 23 сата, а затим и група „Криви спој“.

У суботу ће се, од 15 сати, код Завичајне куће, одржати „Крајишки вишебој“, а затим и „Крајишко вече“. Од 21 сата, код Месне заједнице, наступиће рок група „Феникс“, а од 23 сата група „Криви спој“.

На језеру „Лагуна“ за недељу, тачно у подне, заказано је такмичење у кувању рибље чорбе, „Котлић 2024“. Пријатељска фудбалска утакмица између ФК „Козара (БВС) и ФК „Црвена Звезда“ (Руско Село) играће се од 18 сати. У вечерњем програму, у свечаној сали Месне заједнице, од 20 сати, биће приказан документарни филм „Гаравица“.

Програме припремају удружења и организације из овог места уз подршку Месне заједнице и Града.

С. В. О.

пси-1-обр

Ако сте се одлучили да постанете власник кућног љубимца, размотрите могућност удомљавања напуштених паса који се налазе у Прихватилишту за псе на адреси Тополски пут број 10, препоручују из Јавног предузећа „Кикинда“.

Удомљавањем паса из Прихватилишта добијате стерилисаног, вакцинисаног и чипованог пса и тако штедите на свим овим неопходним трошковима.

На сајту ЈП “Кикинда”, у делу „Пси за удомљавање“, можете да пронађете фотографије и информације о псима који чекају свој нови дом.

Посетите нас, свакако, у нашем објекту Прихватилишта и одаберите свог новог најбољег пријатеља, јер сваки од ових љубимаца заслужује топао дом и неизмерну љубав коју ће Вам сигурно узвратити.

Част је и привилегија бити одговоран власник кућног љубимца, јер је радост коју нам они доносе немерљива, наводе у ЈП „Кикинда“.

саобрацајка-сувацарска

Мушкарац (78) смртно је страдао у Сувачарској улици 42 око 10 сати и 35 минута. Старији суграђанин возио је бицикл када га је закачио багер који је возио Кикинђанин (28). Багер је фирме „Еко градња“, где је младић и запослен, а немио догађај догодио се недалеко од градилишта на ком је ангажована поменута фирма.

Увиђај су обавили Основно јавно тужилаштво и Саобраћајна полиција. Како сазнајемо у Полицијској управи сходно утврђеним околностима предузеће се одговарајуће мере и радње против возача.

лубенице-молнар-храм-(4)

Лубенице и диње, услед тропских температура које су захватиле нашу земљу, стигле су скоро месец дана раније. Тако је берба домаћег бостана уранила и уместо да је у јеку приводи се крају. На територији града мало је произвођача који узгајају лубенице и диње, а један од њих је Роберт Молнар.

-Наше пољопривредно газдинство има дугу традицију. Раније смо узгајали лубенице за наше потребе. Имали смо стару сорту, сви смо их звали црне лубенице и свако ко је имао парче земље узгајао је те лубенице.  Старе сорте нема, па смо и ми као и многи прешли на хибриде који могу да се купе – каже Молнар.

Лубенице и диње узгаја на пола јутра. Узгој је захтеван и потребан је свакодневни рад и нега, а род највише зависи од ћудљивих временских услова.

-Време није погодовало узгоју. Суша је учинила своје. Код лубенице је специфично да чим лоза падне и она се види назире се крај зрења и производње. Да би род био добар треба јој наводњавање, прихрана, нега. Тежак је то посао и нимало једноставан. Лубенице су сада 40 и 50 динара за килограм и предвиђам да ће до краја месеца поскупети јер их неће бити. Све ће изгорети. Када добије на површини жуту флеку, ожеготину, то је крај – појашњава наш саговорник.

Газдинство Молнар успело је да сачува поједине старе сорте диње.

-Какав род ћемо имати од диња остаје да се види када се подвуче црта. Имали смо проблеме са глодарима, мишеви су похарали њиву, а прошле године уништили су половину рода –  открио нам је Роберт Молнар.

Како наш суграђанин истиче и поред доброг засада, пуне агротехнике и заливних система, потребна је и мало среће приликом узгоја и тада успех не може да изостане.

А.Ђ.

Пријем Педагоска 2

У Високој школи за образовање васпитача (ВШССОВ), за упис на основне студије у септембарском року остало је 35 слободних места на смеру „струковни васпитач деце предшколског узраста“, од којих чак 20 на буџету. У првом, јунском року, примљено је 36 бруцоша – 31 на буџету и петоро самофинансирајућих који су у том статусу јер су већ једном били уписани на буџетско школовање.

Студенти који настављају школовање на мастер студијама, у јуну су попунили 30 од укупно 50 слободних места на првој години. Само прво двоје на ранг листи имаће плаћено школовање у следећој наставној години.

У овој високошколској установи почело је и пријављивање за дошколовање – упис на трећу годину основних студија кандидата који имају завршену Вишу школу за образовање васпитача (смер – васпитач у предшколским установама). Они се, без пријемног испита, уписују до 1. октобра, а за ово додатно образовање нису предвиђена места на буџету.

– Заинтересованост је на нивоу прошле године, можда мало мања – каже директорица ВШССОВ, др Ангела Месарош Живков. – Очекујемо да ће сва места бити попуњена у септембарском уписном року.

Пријављивање за упис на прву годину основних студија је 2, 3. и 4. септембра, а на прву годину мастер студија – од 20. августа до 30. септембра.

Самофинансирајући студенти на основним студијама и они на дошколовању годину плаћају 54 хиљаде, а мастер студије годишње коштају 75 хиљада динара и Школа одобрава плаћање у десет месечних рата.

За 2024/2025. годину није предвиђен упис на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

– Истекла нам је седмогодишња акредитација и донели смо одлуку да не започињемо поново тај процес јер немамо доктора наука из области етномузикологије и етнокореологије. Уз то, већ дуже време опада број заинтересованих – указује директорица. – Међутим, нисмо одустали од то смера. Када се поново стекну услови, уз реорганизацију студијског програма, ући ћемо у нову акредитацију.

Од око 300 студената Високе школе, на смеру за традиционалне игре их има само десетак. Овај студијски програм постоји од 2008. године, када је прву годину уписивало и по 35 студената. ВШССОВ једина у држави и имала овај смер на којем је високо образовање стекло стотине кореографа из Србије и читавог региона.

С. В. О.

плава-бања-(3)

Кикинда има три дивља купалишта Плаву бању, Пескару и Коћ. Најпопуларнија је Плава бања на периферији града и због слатинастог земљишта на дну, подсећа на морску, па је отуд и добила назив Плава бања. Некада је била глинокоп, а ово купалиште било је познато по добро уређеној инфраструктури где су се организовали бројни концерти и мото сусрети. Посетиоцима су у понуди били тобогани и педалине, мокри чворови и тушеви. Данас ово купалиште није ни налик оном старом, све је девастирано и уништено. У Заводу за јавно здравље током лета анализирају воду на поменутим дивљим купалиштима.

Плава бања некада, када је било уређено купалиште

 

-Узорак који смо анализирали у јуну показује да је вода на Плавој бањи микробиолошки исправан. Када је реч о хемијским својствима морам да истакнем да је вода на овом дивљем купалишту јако специфична. Одликује је висока минерализација, електропроводљивост, високе концентрације сулфата што је неуобичајено. Тако да по хемијским својствима не одговара као вода за купање према Уредби о овим водама. Када би се подробније испитала ова вода могла би да послужи у бањске сврхе, али за то треба значајније испитивање – сазнајемо од др Сање Брусин Белош, начелнице Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље.

И анализе узорака воде са Пескаре и Коћа показују да нису препоручљиве за купање.

-Вода на Пескари је површинска и била је микробиолошки исправна, али је хемијска анализа показала да има доста органских материја које су прилично високе и питање је од чега потичу. Најлошија је вода на Коћу. Према великом броју параметара она се налази у петој класи вода и микробиолошке и хемијске анализе не препоручују је за купање. Суграђанима не саветујем да се купају на овим водама – напомиње др Брусин Белош.

Уколико се ипак оде на дивља купалишта обавезно треба да се тушира након купања.

-Колико сам упозната у вечерњим сатима на Плавој бањи поједини суграђани доводе и животиње што је још једна околност која не препоручује ово купалиште – истакла је др Сања Брусин Белош.

Наша саговорница напомиње да би ситуација била повољнија када би поменута купалишта била уређена и када би постајала могућност туширање пре и након уласка у воду, тада би ситуација била боља.

А.Ђ.

децје-одељење

Темељна реконструкција Опште болница Кикинда је настављена. Након што је завршена реконструкција и усељена зграда у којој се налазе одељења Физијатрије, Патологије и Неуропсихијатрије, у току су радови на згради Дечијег одељења.

– До јесени би требало да се заврше радови и након тога издејствује употребна дозвола и објекат стави у функцију. Издвојено је 513,6 милиона динара за обе зграде. Кад се ради темељна реконструкција долази и до непредвиђених радова и трошкова. Испоставило се да је код зграде Дечијег одељења било слегања као последица накупљања кишнице која није имала где да отиче, и то је решено и отклоњено. Настављени су радови, следи санација инсталација- електро, машинских, водоводних, развода медицинских гасова и побољшање енергетске ефикасности што је веома важно и значиће много Болници због смањења трошкова грејања- наводи Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника задужен за инвестиционе и развојне пројекте.

Подсетимо, за реконструисану и усељену зграду у којој су одељења физијатрије, патологије и неуропсихијатрије обезбеђена је и нова медицинска и немедицинска опрема. Захваљујући Министарству за јавна улагања обезбеђено је 240.000 евра за додатну медицинску опрему, док је Покрајински секретаријат за здравство определио 10,5 милиона за немедицинску опрему.

– Реконструкцију Болнице финансирају Влада и Министарство, за општу добробит. Циљ нам јесте да се у роковима све заврши, али околности су такве да то не буде увек испоштовано, али приоритет је квалитет и да након завршетка радова, буду задовољни и здравствени радници и пацијенти. Технички пријем зграде Дечијег одељења очекујемо до краја године. Паралелно се ради и на другој фази, а то је предстојећа реконструкција тзв Нове болнице која ће обухватити 22.000 квадратних метара- реконструкцију 14.000 квадрата и доградњу анекса од 6.000 квадрата, са 2.000 квадратних метара управне зграде. Пошто ће свака соба добити купатило, смањиће се број лежајева, па је потребна доградња анекса. Темељна реконструкција Опште болнице је огромна инвестиција, вредна око 3 милијарде динара и то је највећи пројекат до сада- указује Вукмирица.

Реконструкција тзв Нове болнице радиће се такође фазно.

– Град је урадио оно што је до нас, идејно решење, мастер план и урбанистички пројекат, то смо завршили, Град је уложио 16 милиона за израду пројектно техничке документације, то је прошло контролу Министарства за јавна улагања и сад је на Влади да определи тај новац како бисмо ушли у нову фазу реконструкције. Радиће се део по део и добићемо одличне услове у кикиндској болници- истиче наш саговорник.

Ј. Ц.

Зетва-бал-(3)

Прослава завршетка жетве, „Жетва бал“, традиција је коју негују у Удружењу жена у Мокрину деценијама. Вечерас су, у сали Дома омладине, као и увек, окупили пријатеље, представнице удружења из места са територије града, као и из Остојићева, Елемира, Сечња, Српског Крстура, Кумана и Банатског Аранђелова.

– Жетва је, одвајкада, била најважнији посао који се обавља на нашим просторима, а за човека нема значајније намирнице од брашна. Утолико је важно чувати сељака јер сељак и храни и брани и док је сељака, бише и хлеба на нашим трпезама – рекла је заменица председнице удружења домаћина, Зорица Деспотов.

Прослави су присуствовали и председник Скупштине Града, Младен Богдан, члан Градског већа за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права, Жељко Раду, и из Савета Месне заједнице Мокрин, Горан Ристић.

Да се друже, размењују искуства и планирају будуће манифестације, увек се сви радо одазову позиву Удружења жена из Мокрина, додала је Зорица Деспотов.

Мокринско удружење има двадесетак активних чланица, а на „Жетва балу“ било је стотинак званица.

С. В. О.

новак-деспотовиц-(3)

Новак Деспотовић, ученик Математичке гимназије у Београду, још једном је потврдио да је математички геније и досадашњим бројним наградама са престижних међународних такмичења придружио још једну! Из Велике Британије доноси сребрну медаљу са 65. Међународне математичке олимпијаде (ИМО), која се од 11. до 22. јула одржава у Бату.

Наиме, свих шест такмичара олимпијског тима Републике Србије, одабраних након неколико етапа математичких такмичења, која се одржавају под покровитељством Министарства просвете у организацији Друштва математичара Србије (ДМС), су освојили значајна признања.

Ученици Математичке гимназије у Београду Стефан Шебез, Гвозден Лапчевић, Михаило Јанчевић и Новак Деспотовић освојили су сребрне медаље, док се бронзаном медаљом окитио ученик Страхиња Сврзић, ученик гимназије „Светозар Марковић” из Ниша. Похвалом је награђен Стеван Радивојевић, који је такође ученик Математичке гимназије у Београду.

У званичној конкуренцији на такмичењу је учествовало чак 609 такмичара из 109 земаља из целог света.

Руководиоци ИМО тима Републике Србије били су: др Миљан Кнежевић, Универзитет у Београду, Математички факултет и Теодор вон Бург, Математичка гимназија, Београд.

Мото-јет-(5)

На Старом језеру данас и сутра се, трећи пут, одржава програм „Х2О адреналин“, у току којег деца узраста од осам до 14 година, уче основе управљања скутером на води.

Први возачи били су осмогодишња Мирна и Марко, који има 12 година.

– Било је супер, само мало сам се уплашила када смо брзо возили. Први пут сам била на скутеру на води и доћи ћу опет – каже Мирна.

– Много је било лепо – каже Марко – Верујем да ћу касније у животу, када порастем, можда и возити џет-ски. Најлепше је било када ми је инструктор дозволио да сам управљам скутером.

Инструктор је, и овога пута, био председник Мотонаутичког клуба „Мотојет“ из Новог Сада, Александар Кревешић.

– Мала школа мотонаутике део је националне школе коју организујемо јер смо сваког викенда у другом граду или општини. Циљ је да им деци приближимо мотонаутику као спорт и да им скренемо пажњу на безбедност у водном саобраћају. Скутери су изузетно моћни, имају велику брзину. Проблем је у томе што људи, чим седну на скутер, мисле да знају да возе, брзо се опусте јер имају велики простор пред собом, па су склони томе да буду неопрезни, чак и да праве акробације. Децу прво научимо да морају да имају прслук и да кључ мора да се извуче у случају пада. Најважније је да науче да скутер не може да скрене ако се не дода гас – објашњава Кревешић.

Мала школа вожње скутера део је манифестације „Кикиндско лето“ коју организује Туристичка организација Града.

– Желимо да нашим младим суграђанима још једном приредимо ово незаборавно искуство. Са њима раде лиценцирани инструктори вожње, и није потребно претходно пријављивање. Није лоше да понесу суву мајицу, ако се поквасе приликом вожње. Школа је бесплатна и сви могу да дођу и осете чари вожње на Старом језеру – рекла је Татјана Вуковић из Туристичке организације.

Скутери и инструктори ће још сутра (недеља) чекати младе суграђане на Старом језеру, од 10 до 14 сати.

С. В. О.