Град Архиве | Паге 165 оф 378 | Кикиндски портал

Деда Мраз донео важну одлуку: Писма у „Кутију жеља“ могу се убацивати до 14. децембра

Aleksandra Djuran Децембер 5, 2024

Драги малишани Деда Мраз је одлучио да до 14. децембра продужи „Кутију жеља“. Потребно је читко да се напише име и презиме детета, колико има година, жељу, тачну адресу и број телефона родитеља или старатеља. Писмо треба да се убаци у кутију и уколико сте, драга децо, били добри, Деда Мраз ће вам сигурно испунити жељу.

Значај и лепота даривања циљ је традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град. Жеља је да се за Нову годину обрадују сви малишани, а претходних година стигло је око 5.500 писама. Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће обрадовати малишане како у граду, тако и на селима и улепшати им празнике. Ово је 12 година да се организује ова активност и како је и ранијих година истакнуто ово је једна од најлепших акција локалне самоуправе.

Микробиље – здрава навика коју Кикинђанима доноси Норберт Буш

Igor Crnogorac Децембер 4, 2024

Производња микробиља, јестивих, младих биљака из семена поврћа, житарица или других биљака које се узгајају до фазе са котиледонима, првим листовима који избијају из земље када се биљка развије, још увек је реткост у Србији. Двадесетдвогодишњи Кикинђанин Норберт Буш један од малобројних који се одлучио за њихову производњу.

По завршетку Техничке школе на смеру електротехничар за електронику на возилима, боравио је у Холандији, где се упознао са производњом микробиља у контролисаним условима, и одважио да, по повратку, управо то буде његово опредељење.

– Хтео сам да пробам да га узгајам код куће. Свидело ми се, као и мојој породици, и тако је почело. За сада имам ротквице купус, грашак, лук, зачинско биље – објашњава Норберт. – Биљка израсте до 10 центиметара и за јело се користи све осим корена који је, такође, јестив. Иако нема плода, препознаје се по укусу.

Микробиље се гаји у затвореним условима и стално су му потребни светло, грејање и влага.

– Температура у просторији треба да буде 24 степена, осветљава се лампама, по циклусима – каже Норберт и додаје да је, претходно, добро истражио цео процес.

– Нису захтевне за узгајање, могу да буду у саксијама, пластичним посудама, чак и у тетрапаку. И заливају се свакодневно. Семе купујем у Београду, а земља мора да буде чиста, нетретирана. Ово је органски производ, али још увек не може да добије сертификат јер га нема у прописима.

Истраживања су показала да биљке баш у овој фази обилују нутријентима – хранљивим материјама, витаминима и минералима, попут витамина, Ц, Е и К, лутеина и бета-каротена. Занимљиво је да садржи 40 пута више хранљивих састојака од зрелих листова истих биљака.

– Користи се као додатак јелу, као декорација, ставља се у сендвиче и смутије. Најбоље је да се конзумира сирово, како не би изгубило оно што је најкорисније у њему. Занимљиво је деци, ако не воле поврће, ово је одлична замена – каже Норберт који је свој производ брендирао као „Бусх микробиље“.

Продаје га сечено, у кутијицама од 35 до 40 грама или у саксијама, редовно и ресторанима у којима су препознали квалитет и употребу микробиља. Наруџбине прима на Инстаграму, @бусх_микробиље, а достава за Кикинду је бесплатна.

Иако му је за сада само хоби, Норберт се нада да ће успети да прошири производњу и установи је као једини извор прихода. „Од механичара до пољопривредника“, каже у шали, међутим, до сада је већ показао да је вредан и спреман да учи. Преостаје само стрпљење и да све уложено и донесе резултате које очекује.

С. В. О.

Млади Никола Лињачки поново најбољи бубњар на такмичењу у Бечеју

Igor Crnogorac Децембер 3, 2024

Бубњарска секција Кикинда већ другу годину наступила је на БЕДЕФ-у, такмичењу младих бендова у Бечеју који организује Музички центар „Бубамара“ и оба пута у Кикинду се вратила са изузетним признањима.

Прву награду за најбољег бубњара Фестивала, такође већ други пут, освојио је сада десетогодишњи Никола Лињачки. Николин успех још је значајнији ако се узме у обзир да је био најбољи у јакој конкуренцији више стотина деце и младих узраста од 9 до 18 година. О наградама су одлучивали чланови групе „Неверне бебе“ који су талентованом бубњару из Кикинде и уручили признање.

Поред овог сјајног појединачног успеха, и Николин бенд „Метал гате” награђен је већ два пута. Ове године освојили су два друга места: у узрасној категорији од 12 до 15 година и у категорији ауторских бендова. Укупно је, на Фестивалу, наступило 26 музичких група. Са прошлогодишњег Бечејског дечијег фестивала вратили су се са титулом првака и трећим местом у истим категоријама такмичења.

Бојана Стаменов и Никола на прошлогодишњем БЕДЕФ-у

Никола Лињачки, одличан је ученик Основне школе „Свети Сава“ и похађа трећи разред на одсеку за гитару у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“.

С. В. О.

Представа „Љубавно писмо“ кикиндског позоришта победник Фестивала „Публикум“

Igor Crnogorac Децембер 2, 2024

Носталгична комедија „Љубавно писмо“ победила је на синоћ завршеном четвртом „Публикум“-у у Кули. У јакој конкуренцији професионалних театара из Зрењанина, Вршца, Крушевца и београдског „Мадленианума“, кикиндски ансамбл одушевио је кулску публику која је и жири такмичарског програма, и са оценом 4,77, понео титулу фестивалског победника.

– Мислим да смо, и овим успехом, доказали да се вредност уметности не мери утрошеном количином новца, него љубављу и талентом која се у њу уложи – каже глумац, Бранислав Кнежевић, подсећајући да је представа настала у периоду када Народно позориште није имало новца за нову премијеру.

На његову иницијативу и у договору са Драганом Остојићем који је одабрао текст и потписао режију, избор костима и музике, као и уз ентузијазам глумаца који су реквизите и костиме доносили од куће и сами их куповали, настала је представа која је премијерно изведена децембра 2022. године. „Љубавно писмо“ на сваком извођењу изазива сјајне реакције публике међу којом већ има и своје сталне гледаоце. Овај квалитет препознат је и на фестивалском наступу у препуној сали кулског позоришта.

– Знао сам да ћемо бити најбољи, осетио сам то – каже Кнежевић. – Реакција гледалаца у Кули била је сјајна, аплауз смо добијали после сваке сцене, а често и на отвореној сцени. Најбоља реакција била је на песму коју изводим, „Друже Тито, ми ти се кунемо“. Било је опште одушевљење у току целе представе и зато сам и веровао да ће оцена бити висока.

Поред Кнежевића, у представи играју: Ружица Недин, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Анђела Киковић, Владимир Максимовић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус. Текст су написали Зоран Бачић и Златан Фазлагић, а видео продукцију у комаду потписали су Милорад Караџин, Владимир Сретеновић и Душан Љубоја.

Сјајан глумачки ансамбл у комедији с певањем, а у питању је југословенски евергрин, ову представу доноси с лакоћом и радошћу. На сцени кикиндског позоришта играће се 20. децембра.

Р. К.

(Фото: Културни центар Кула)

Фолклорци КУД-а „Петар Кочић“ пласирали се на Међународни фестивал у Будимпешти

Aleksandra Djuran Децембер 1, 2024

На Међународном фестивалу „Суботица фолклор фест“ чланови припремног ансамбла Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца освојили су пехар, признање и пласман на један од најпрестижнијих Међународних фестивала фолклора у Будимпешти.

-После двоструког првог места нашег првог ансамбла на републичкој смотри фолклора у Пожаревцу и наш припремни ансамбл овенчан је ловорикама успеха. Без лажне скромности могу да кажем да је ово златна година нашег друштва. Наступ у Суботици био је наш 30 концерт у овој години у земљи и иностранству – истакао је Милан Вашалић, председник КУД-а „Петар Кочић“.

До краја године најмлађи фолклорци представиће се домаћој публици на „Фестивалу плеса“ у Руском Селу.

-Циљ друштва је да окупљамо све мештане, да чувамо традицију и, пре свега, да негујемо дух заједништва у селу. Позивамо све мештане да нам се придруже – додао је Вашалић.

Новокозарачко друштво основано је пре 47 година и има шездесетак чланова у подељених разним секцијама.

А.Ђ.

Почиње адвент: У удружењу „Торонтал” сваке недеље палиће се по једна свећа, спрема се и „медено село“

Aleksandra Djuran Новембер 30, 2024

У Руском Селу, у удружењу „Торонтал” и ове године организоваће се паљење адвентских свећа. Прва се пали у недељу, 1. децембра у 17 сати. Прва свећа је и свећа наде и упалиће је жене из поменутог удружења.

-Друге недеље, 8. децембра, свећу ће упалити Рамона Тот, чланица Националног савета мађарске националне мањине, трећу свећу упалиће свештеник, а четврту Золтан Тот, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Пре паљења сваке свеће биће организован пригодан културни програм, а након што се свећа упали гости ће бити у прилици да се почасте колачима, кафом, куваним вином и ракијом – сазнајемо од Шандора Талпаија, председника „Торонтала“.

Друга свећа симболише мир који долази са Христом и у овој недељи верници се моле за мир у срцима, породицама и свету. Трећа свећа је свећа радости и често је ружичасте боје, док је четврта свећа – свећа љубави и она подсећа Божју љубав.
Адвентску свечаност пратиће и пригодан програм који припремају предшколци и ђаци.

-Од 15. децембра, када се пали трећа свећа, биће приређен је божићни вашар и традиционално „медено село“. На вашару ће се продавати новогодишњи украси, икебане и други пригодни поклони. Излагаће и ученици, а средства која се прикупе утрошиће се на прославу матурске вечери – напоменуо је наш саговорник.

Један од најпрепознатљивијих симбола Адвента јесте и адвентски венац. У облику је круга, што означава вечност и Божју љубав која нема почетка ни краја. Зеленило, често од борових гранчица, симболише наду и живот, док светло свијећа подсећа светло света.

А.Ђ.

У току јесења садња на територији града: У плану ревитализација школских шума

Aleksandra Djuran Новембер 30, 2024

Јесења садња на територији града започела је крајем октобра када су посађене младице око дечијег игралишта код Спортског центра „Језеро“ у оквиру акције „Да сва деца расту“ удружења Деце са ахондроплазијом Србије. Управо период мировања је идеалан за садњу с обзиром на то да биљка има времена да током пролећа брже расте и развија се, сазнајемо од Мирославе Наранчић секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Ове сезоне у плану је ревитализација школских шума. У претходних десет година у граду и у свим селима никле су школске шуме о којима бригу воде ђаци који су заливали и неговали младице. На овај начин учили су како да очувамо стабла. Исто тако попуњаваћемо младицама простор при образовним установама, школске партере и зелене површине испред школа. Кугленим јавором биће попуњена улица Хајдук Вељкова, по завршетку изградње кишних канала у сливу Моравска уследиће садња у улицама Стерије Поповића и Ивана Јакшића, а нови изглед добиће и кружни ток на уласку у Башаид. Попунићемо и ветрозаштитне појасеве и слободних катастарских парцеле у ван грађевинском рејону у сарадњи са ЈП „Кикинда“ – навела је наша саговорница.

Избор врста усклађен је са новонасталим климатским променама, а води се рачуна и да буду прилагођене као урбано зеленило. Тако су уведене нове садне врсте попут каталпе, келреутерије, ликвидамбар, као и жбунасте и куглене форме.

-План садње прави се током лета. Важно је ускладити површину, локацију, састав тла са функцијом зеленила, врстом, колоритом ради естетског изгледа партера. Суграђани су, сигурна сам приметили да црвенолисна шљива улепшава улице Војводине Путника, Јована Јовановића Змаја, простор Старог језера и то је само једна од врста која својим богатством доприноси декоративности уличних дрвореда – додала је Мирослава Наранчић.

Кикинда је један од најобушемљенијих градова у Војводини са свега 1,16 процента пошумљености. Пре деценије под шумама смо имали испод једног процента. Мирослава Наранчић наводи да је то вишедеценијски посао који мора добро да се испланира.

А.Ђ.

Кикиндски историчари представили књигу „Округ златног лава“

Aleksandra Djuran Новембер 30, 2024

Поводом 250 година од основања Великокикиндског дистрикта у Народном музеју представљена је књига „Округ златног лава“ коју су написали историчари Владислав Вујин, Драган Белеслић и Владимир Дудић.

-Потрудили смо се да књига буде пријемчива свим читаоцима који желе више да сазнају о локалном наслеђу. Мој рад односи се на велике људе у ондашњем Дистрикту. У 15 кратких прича представљени су велики људи попут Димитрија Бугарског, Јована Пајдака, Павле Кенђелац, Теодор Павловић, Ђорђе Радак, Лазар Видић. Књига је богато илустрована и сигуран сам да ће наићи на добар одзив код читалаца – рекао је Вујин, историчар Народног музеја.

Драган Белеслић, историчар Историјског архива писао је о историји Великокикиндског дистрикта повезујући чињенице које су се одвијале у Европи, а написао је и причу о путу зрна овса из пореске књиге.

-Уз артефакте који могу да се погледају у Галерији „Нова“ у оквиру изложбе „Округ златног лава“, посетиоци могу више да сазнају и у истоименој књизи. Мој циљ је био да први пут прикажем светска и европска дешавања у то време и да прикажем како је Европа видела догађаје код нас и како смо ми гледали те исте догађаје. Потрудио сам се да приближим живот обичног човека јер сам обрадио и обичаје народа који је тада насељавао овај простор – навео је Белеслић.

Историја ратовања наших предака и повеље биле су теме о којима је писао Владимир Дудић из Историјског архива.

-Имали смо шест повеља од којих су четири биле везане за Дистрикт, а две за град Велику Кикинду и оне су мање познате јавности, тако да сам и о њима писао у књизи. Идеја водиља ми је била да читаоце боље упознам са тим ко су били људи који су населили Дистрикт. То су били војници граничари, некадашње потиско-поморишке војне границе и пошто је Банат ослобођен од турске власти, населили су ове крајеве – истакао је Дудић.

Штампање публикације су суфинансирали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама.

А.Ђ.

Чланице удружења жена „Нови Козарци“ покониле јелку корисницима „Чигре“

Aleksandra Djuran Новембер 29, 2024

Кориснике Друштва ментално недовољно развијених особа „Чигра“ посетиле су чланице удружења жена „Нови Козарци“ које су им даровале новогодишњу јелку и украсе. Средства добијена продајом пите кромпируше за Гиниса искоришћена су за куповину новогодишњих поклона за кориснике „Чигре“, а овом приликом донеле су пите и дружиле се са члановима.

-Постојимо безмало пет деценија и са поносом могу да кажем да смо увек биле окренуте хуманитарном раду. Увек смо се трудиле да очувамо нашу традицију коју су још наше баке и мајке донеле из Босне када су дошле у равни Банат. Тако смо и ми окренуте очувању традиционалних јела, тако да организујемо манифестације „Питијаду“ и „Кукурузно пролеће“. Летос је одржано 14. такмичење у прављењу пите кромпирушу и сва средства која прикупљамо продајом и ове и годинама уназад донирамо у хуманитарне сврхе – казала је Боја Ољача, председници удружења „Нови Козарци“.

Биљана Недомачки из друштва „Чигра“ у име корисника, њихових родитеља и стручних сарадника захвалила је на поклону.

-Веома смо се обрадовали поклону. Јелку и украсе нисмо имали, а сви наши чланови радују се новогодишњим и божићним празницима. Наше удружење 7. децембра обележиће Међународни дан особа са инвалидитетом дружењем одласком у биоскоп у Зрењанин. И ове године учествоваћемо на новогодишњем базару са нашим новогодишњим украсима, који ће бити изложени у нашем удружењу и моћи ће да се купе. До краја године и наши пријатељи из позоришта „Лане“ обрадоваће нас новогодишњом представом – додала је Биљана Недомачки.

Чланови „Чигре“ својим гошћама поклонили су слику са овогодишње ликовне колоније „Хумани чиграши“.

А.Ђ.

Преминула двојица радника страдала у чоканској ливници, један од њих мештанин Иђоша: У Чоки у суботу Дан жалости

Aleksandra Djuran Новембер 29, 2024

У несрећи која се догодила, у четвртак у раним јутарњим сатима у чоканској “Аутофлекс Ливници”, данас, 29. новембра, преминуле се две особе које су биле пребачене у Клинички центар. Међу преминулима је и М.Б. (53) из Иђоша и Аксентије Б. (51) из Остојићева, један радник, такође из Иђоша, је и даље у тешком стању и налази се у Новом Саду, док је четврти повређени у Општој болници у Сенти. До трагедије је дошло услед наглог избацивања течног лива из пећи на ливење.

Општина Чока прогласила је суботу, 30. новембар, Даном жалости. Одлуком председнице општине Стане Ђембер, Дан жалости обележиће се спуштањем застава на пола копља на свим јавним установама и предузећима у општини. Такође, биће обустављено емитовање музике забавног и народног карактера, као и организовање јавних догађаја забавног садржаја, наводи се у Одлуци Општине Чока.

Ова трагична несрећа дубоко је потресла заједницу Чоке, а локална власт апелује на солидарност и поштовање одлуке о Дану жалости.

Поводом трагедије која се догодила у Чоки, Основно јавно тужилаштво у Кикинди јавност да је истог дана јавни тужиоц обавио увиђај на лицу места, којем су присуствовали полицијски службеници Полицијске управе Кикинда и Одељења за ванредне ситуације, као и представник инспекције за рад.

У току је прикупљање потребних обавештења од очевидаца незгоде и одговорних лица у овом привредном друштву, прибављена је пословна документација овог привредног друштва, наређена је обдукција тела настрадалих лица и донета је наредба о технолошко-металуршком вештачењу незгоде, а све у циљу утврђивања свих чињеница и узрока ове незгоде и евентуалних пропуста у поступању.

А.Ђ.