Град Архиве | Паге 165 оф 345 | Кикиндски портал

Сећање на погром Срба у операцији Олуја – истоимени филм вечерас на Језеру, од сутра изложба у Историјском архиву

Igor Crnogorac Аугуст 4, 2024

У Биоскопу на отвореном Туристичке организације, вечерас ће, од 21 сата, на Старом језеру бити приказан филм „Олуја“, аутора Милоша Радуновића. Филм приказује догађаје који су претходили и током саме агресије хрватско-муслиманских снага уз помоћ НАТО пакта на Републику Српску Крајину у августу 1995. године. Тада је, из Далмације, Лике, Кордуна и Баније прогнано најмање 250 хиљада Срба. Овај погром носио је шифровано име „Олуја”.

Дан сећања на прогнано и страдало српско становништво у овој операцији 4. и 5. августа 1995. године, обележиће сутра (понедељак, 5. август) и Историјски архив и Српски ратни ветерани. Под покровитељством Града, у холу Историјског архива, у 10 сати, биће отворена изложба докумената и фотографија о страдању Срба на подручју Хрватске и БиХ од 1991. до 1995. године. Аутори изложбе су Вељко Ђурић Мишина и Ненад Антонијевић, испред Савеза Срба из региона.

На 83. годишњицу, одата почаст погинулим партизанима и мештанима на Симићевом салашу

Igor Crnogorac Аугуст 4, 2024

На месту погибије Кикиндског партизанског одреда и ове године је на Симићевом салашу одата почаст младим људима који су се оружаном борбом на данашњи дан супротставили јединицама окупатора од 350 војника. Животе су изгубили и радници на салашу чији власник је пружио уточиште партизанима. Венце су положили потомци погинулих, председник Скупштине града Младен Богдан, члан Градског већа за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права Жељко Раду, чланови СУБНОР-а и ветерани посебних јединица полиције.

– Обележавамо херојску погибију наших суграђана који су се, без страха, борили против тада највећег зла човечанства и нису марили за своје животе иако су били млади и образовани људи, неки су били студенти и били су слободарски настројени као и сви Срби који то имају исконски у себи. Кикинда им је почаст одала не само овим спомеником, већ и улицама које носе њихова имена. Важно је и да причамо о њима и о њиховим животима, да не би избледело сећање на њих и увек ћемо се трудити да очувамо мир. Хвала удружењима која се труде да се оваква херојска дела не забораве, као и потомцима погинулих што младима преносе сећање на ове великане – рекао је Богдан.

У неравноправној борби на Симићевом салашу погинули су: командант Одреда, правник Угљеша Терзин (32), и политички комесар, народни херој, Радован Рада Трнић (19), студент теологије, затим ученици Сава Липованов (21), браћа Паја (23) и Ника (18) Богарошки, студент Милош Остојин (28), радници Нићифор Ница Брандић (22) и Мирко Тешић (40), земљорадници Коста Кљајин (44) и Боривој Суботички (25) и ливац Милан Сивчев (26). Немци су изгубили четири војника.

У акцији одмазде окупатора која је уследила, стрељани су земљорадници Лаза Симић (25), син власника салаша, Милорад Милко Јовановић (22), Трива Стојков (57), Коста Васиљев (31), Стојанка Дорословац (30) и Бојка Дацин (33), домаћице.

Председник Градског одбора Савеза удружења борца народноослободилачких ратова, Саво Орељ, истакао је да су чланови ове организације, код споменика код Ливнице на месту на којем се некада налазио Јаконићев салаш, 28. јула обележили оснивање Кикиндског партизанског одреда који је бројао 27 бораца.

– Да је Кикинда и град храбрих људи доказали су ови хероји који су се окупили у жељи да освоје слободу и на нама је да се то не заборави – рекао је Жељко Раду.

У програму су учествовали и Јелена Степанов, ученица Гимназије, која је прочитала свој рад о Кикиндском партизанском одреду и са којим је освојила треће место на такмичењу из историје у Панчеву, као и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“, са фотографијама бораца.

За све погинуле, ове године други пут, свештеници кикиндске Српске православне црквене општине служили су парастос.

С. В. О.

Густ дим изнад Кикинде: Гори некадашња фабрика „25. Мај”

Aleksandra Djuran Аугуст 2, 2024

Дим који се надвио индустријском зоном у Кикинди узбуркао је јавност. На лицу места сазнали смо да гори део фабричке хале у којој је доста пластике, а од високе температуре пуцају прозори на објекту.

Пожар, који је Полицијској управи пријављен у 16.25 сати, избио је у некадашњој фабрици „25. Мај”. Како смо успели да сазнамо простор је користила италијанска фирма за производњу рециклажних тонера и кертриџа . Фабрика се простире се на површини од 3000 квадратних метара и у току је било исељење тонера и кертрџа с о бзиром на то да је требао да се усели нови власник фирма „Компонент”.

У гашењу учествују три екипе Ватрогасно – спасилачке јединице и две ватрогасне екипе НИС-а.

А.Ђ.

Председница-Гојковиц-доделила-уговоре-за-одрзавање-и-опремање-здравствених-установа-у-АП-Војводини-04

Општој болници и Дому здравља 39 милиона динара за куповину медицинске опреме

Aleksandra Djuran Аугуст 2, 2024

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре о финансирању и суфинансирању изградње, одржавања и опремања здравствених установа у Војводини, за шта је из покрајинског буџета издвојено 1,36 милијарди динара. Општој болници опредељена су 34 милиона 423 хиљаде динара а Дому здравља 4,7 милиона динара. Покрајинска влада само у последњих осам година за сектор здравства издвојила више од 27 милијарди динара.

-Верујем да ће свака болница, дом здравља, институт или завод, знати у најбољој мери да искористи опредељена средства и пре свега да их стави у службу пацијената. Од 2016. године, потпуно смо изменили слику здравства у нашој покрајини у позитивном смислу – изјавила је Гојковићева.

Општа болница набавиће сет хируршких инструмената са уролошким бужијама, сет лапароскопских инструмената, сет опреме за стерилизацију , волуметријски и шприц пумпи са пратећом опремом и то: инфузионе шприц пумпе – 25 комада, радне станице за инфузионе пумпе – девет комада, систем за апликацију ТИВА у операционој сали и инфузионе сталке за радне станице – девет комада, парни стерилизатор транскутаног билирубинометра, нЦрар уређај за неонатологију, аспираторе у са једном боцом – четири комада, са две боце-шест комада, транспортних – четири комада и са вакум погоном – два комада и електрохируршку јединицу.

-Средства су увек добро дошла, а Дом здравља ће у наредном периоду купити две стоматолошке столице, два аутоклава и четири пакерице за централну стерилизацију – истакла директорица Дома здравља др Биљана Марковић.

А.Ђ.

Доктору Тркуљи у кабинету градоначелника уручена награда за бригу о здрављу Кикинђана

Igor Crnogorac Аугуст 2, 2024

Доктору Вукосаву Тркуљи, специјалисти радиологије, начелнику Одељења за радиолошку и ултразвучну дијагностику у Општој болници у Кикинди, данас је уручено признање „Др Ранко Петровић“ за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде. На пријему у Градској кући признање му је уручио градоначелник Никола Лукач. Пријем је приређен за шесточлану породицу Тркуља коју чине и супруга Александра, ћерке Јефимија (12), Василиса (11) и Зоја (3), и за најновијег члана, једномесечног сина Вукана.

– Велика ми је част и задовољство што могу да угостим породицу Тркуља, ово је права слика и путоказ млађим генерацијама. Доктор Тркуља је добио највеће признање Града из области здравства и, због немогућности да присуствује свечаној додели, угостили смо његову породицу данас и да бисмо им се захвалили што су остали у Кикинди и што брину о својим суграђанима. и захваљујемо на свему што су учинили и чине за град. Ово је мали знак захвалности и увек ћемо бити ту за њих. Ово је путоказ и за остале и увек ћемо давати подршку оваквим породицама – рекао је градоначелник.

Доктор Тркуља рођен је Лесковцу, а у Кикинду је стигао пре 16 година. Каже да је ово град који су одабрали за живот и подизање деце.

– Градоначелник и Град су препознали моју и нашу бригу за грађане Кикинде, за здравство, и то ми изузетно много значи – каже др Тркуља. – Овај град ми је пружио готово све – и личну и професионалну срећу. Кикинда нам савршено одговара, има услове за професионални напредак, а за породице са малом децом је просто савршена. Овде ми је и лакше и лепше него у Лесковцу у којем сам одрастао. У бризи о породици супруга преузима највећи терет. Моја мајка каже да човек не може да напредује у свом послу ако нема здраву породицу. Испуњени смо и лично и професионално и остајемо овде – истакао је др Тркуља.

Супруга Александра је виша медицинска сестра, запослена у Болници, на Очном одељењу. Такође је у Кикинду стигла из Лесковца.

– Прво је дошао супруг, а затим и ја, на стажирање, и остала сам због љубави. Овде је мирна средина, купили смо кућу и решили да овде живимо јер је Кикинда идеално место за одрастање. Старије девојчице помажу, као и супруг на којег смо веома поносни. Моја порука је: „Само храбро!“ – истиче Александра Тркуља.

Поред плакете, породици Тркуља градоначелник је уручио и поклоне и захвалио им што својим примером подстичу младе да остану и врате се у Град који ће их увек подржавати.

С. В. О.

Улагања у наковачку школу: За замену дела крова Град обезбедио 14 милиона

Aleksandra Djuran Аугуст 2, 2024

У Основној школи „Петар Кочић“ у Накову у току је замена кровне конструкције на уличној страни зграде. Како сазнајемо од директорице Љиљане Јањиловић кров на објекту није мењан од када је зграда изграђена.

-Школа је саграђена 1936. године и од тада датира и кров који је покривен старим бибер црепом. Он је дотрајао и време је учинило своје. Ранијих година санирали смо поједине делове крова где је било најкритичније, али никада до сада није мењан у овом обиму. Кров какав је био представљао је безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане – истакла је Љиљана Јањиловић.

Кров је прокишњавао тако да су настајали проблеми у одвијању саме наставе.

-Радове у износу од 14 милиона динара финансира град Кикинда. Хвала локалној самоуправи што нам је изашла у сусрет да решимо дугогодишњи проблем који нам је био приоритет и велика је ствар за нашу школу. Очекујем да се радови заврше до почетка нове школске године. Посао би био већ урађен, међутим неуобичајено високе температуре успориле су реконструкцију – појаснила је наша саговорница.

И ранијих година улагано је у наковачку образовну установу. Тако су стигла нова наставна средства, а замењен је и део прозора у фискултурној сали, али и на делу зграде. ОШ „Петар Кочић“ у наредној школској години имаће дупло више првака у односу на број осмака који су завршили основношколско образовање, тако да ће први пут у школске клупе сести десет ученика. Укупно је у овој школи 70 ђака.

А.Ђ.

Етно камп старих заната: Никада више деце учи старе занате и игре

Aleksandra Djuran Аугуст 1, 2024

Етно камп старих заната у Руском Селу окупио је 95 учесника, а заједно са свима онима који деци држе радионице, али и припремају им оброке има их 115. Међу полазницима су и Вероника Марић (9) из Новог Сада и Даниел Попи (11) из места Торак.

-Бака и деде живе у Руском Селу и део лета проводим код њих. Већ трећи пут сам део овог кампа и свој долазак планирам како бих научила нешто ново и упознала се са великим бројем другара. Највише ми се свидело то што сам од перлица научила да правим наруквице које ће ми остати успомена на ово лето – рекла је Вероника.

Данилу није тешко да сваког дана долази на камп.

-Други пут сам овде и срећан сам јер ми је све занимљиво и ново. Пуно се играмо, а најдраже ми је да правим фигуре од дрвета – казао је Попи.

Да деца науче више о грнчарији, али и о писаној речи потрудила се Ержебет Кормањош из Нове Црње.

-Трудим се да сваке године рад буде тематски. Ове године петодневни камп посветила сам бајкама. Пре него што почнемо да израђујемо фигуре од глине деци прочитам бајку након чега деца имају задатак да у радионици грнчарије израде фигуре које их асоцирају на прочитану причу – појаснила нам је Ержебет Кормањош.

Интересовање за камп је сваке године све веће. У Руском Селу ове године је 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Бечеја.

-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година. – истакао је Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.

Деца су имала прилику и да науче старе игре и како су се то играли њихови родитељи, али и баке и деке.

-Пуно ми је срце када видим да се деца друже, играју, квалитетно проводе заједно време. Наш циљ је да током читавог лета понудимо садржаје за све узрасте и тако привучемо што више гостију и посетилаца на територију града који је познат као мултинационална средина. У свакој месној заједници треба да буде што више оваквих садржаја и ми смо ту да их подржимо и да помогнемо у њиховој реализацији.

Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће. У недељу, 4. августа организоваће се изложбу радова насталих на кампу и фестивал гулаша, такмичење у кувању овог јела. Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.

А.Ђ.

Кикинда рекордер у неславној статистици: Чак два од три брака заврше се разводом

Aleksandra Djuran Аугуст 1, 2024

Брачни завети о доживотном заједничком животу и дељењу добра и зла, у пракси, у нашој средини, ређе се обистињују. У неславној статистици о учесталости развода бракова, Кикинда је водећи град. То недвосмислено показују недавно објављени подаци Републичког завода за статистику о закљученим и разведеним браковима на територији Републике Србије за 2023. годину. У нашој земљи, просечно се разведе сваки трећи брак, док је у Кикинди тај постотак знатно већи- чак два од три склопљена брака заврше це разводом.

То значи да Кикинђанке и Кикинђани доживљавају брачни бродолом два пута чешће од просечног становника наше земље.

Шампионска позиција нашег града када је реч о разводима није нова, указује специјалиста клиничке психологије и судски вештак Ђорђе Поповић.

– Кикинда је хронично првак Србије у броју развода. У просеку, на 100 венчања имали смо око 50 развода. Време у ком живимо је богом дано за одгајање егоцентризма. Капитализам је са собом донео индивидуализам, који у слободном преводу значи егоцентризам, а егоцентризам у слободном преводу значи себичност, која се, само је питање времена, претвара у грамзивост, а она у похлепу, а похлепа, како је то говорио Ђура Јакшић, у пакост и злобу. Данас ретко ко има способност да достојанствено, мирно и одговорно дели живот са другом особом. Нове генерације нису одгајане у алтруистичком духу, већ управо супротно, за разлику од периода до деведесетих година, када смо умели да бринемо једни о другима, разумели туђу невољу, а не само сопствену. Дошло је време у којем је појединац себи најважнији на свету. У таквој клими незнатне су шансе да се дуго одржава и постоји квалитетан брак- оцењује Поповић.

Развод није само једна од најстреснијих ситуација у животу. Често је то болна траума који доноси много више невоља од сломљеног срца. Старатељство над децом и подела имовине представљају камен спотицања велике већине дојучерашњих партнера.

– Као судски вештак већ двадесетак година имам прилике да посматрам како се људи разводе. Ретко се дешава да се људи разведу као људи. Нажалост најчешће се разводе као разбојници који имају свашта да кажу једно о другом. Пошто послушам обе стране и сву могућу обострану артиљеријску паљбу, питам- ко вам је држао пиштољ кад сте потписивали судбоносно да. Тиме хоћу да кажем да је у реду развести се, ако супружници више не могу заједно, али разилажења у миру готово да нема. Могуће је да неки проценат људи може без злих речи да оду свако на своју страну, али то се врло ретко среће. Најчешће су ту бес, гнев, агресија, мржња…- прича наш саговорник.

Више од половине разведених су они који имају децу, а међу разведеним браковима с децом, најчешћи су они с једним дететом.

Старатељство добијају мајке, у 70 одсто случајева. Најболнија су међусобна разрачунавања бивших супружника преко деце.

– Имамо један случај развода брака који је био пре седам година, а супружници се од тад све време туже ко ће бити старатељ деце. То је отишло на више судске инстанце, укључене су бројне институције. Доста пута сам и чуо реченицу од „главе породице”- узећу ти све- стан, децу, ништа нећеш имати. У 90 или више одсто случајева, жена је та која пише тужбу за развод брака. Дозлогрди им јер се мужеви понашају као високи гости у хотелу у ком су протеклих година одседали и нису ништа нарочито радили. Подсетићу на изреку која ми се не свиђа, али је нашла место код нас: „Кућа не стоји на земљи, него на жени”. Та изрека потиче из времена ког више нема, а волео бих да се измени и да кућа не стоји на жени већ на мужу и жени равноправно, на два стуба- каже Поповић.

Разлози за окончање брака су: насиље, љубомора, мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних парнера, прељуба, алкохолизам, непремостиве разлике у погледу најважнијих животних питања, финансијски разлози. Неретко се данас учесталост развода доводи и у везу са еманципацијом жена и њиховом економском самосталношћу.

– Истраживања су показала да два фактора најчешће доприносе разлазу, а то су љубомора и мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних партнера. Љубомора кад уђе тешко се лечи, квари однос, руши поверење, као болест која има еволуцију. Још један феномен је одавно уочен. Брачни однос почиње да се клима у тренутку кад се роди прво дете – наводи Поповић.

Брак изискује посвећеност, љубав, разумевање, поверење, уважавање. Али може ли дугогодишње партнерство да доведе до засићења у вези? Наш саговорник указује и на овај феномен.

-Има једно искуство срочено у изреци: „Кад дуго живе заједно, животиње се заволе, а људи замрзе”. Феномен засићења се ретко помиње, понекад се говори о брачној монотонији, али то по мени није адекватан израз, пре бих рекао засићење. Посматрајте брачни пар који хода улицом- ћуте озбиљних лица на којима је видљив умор, за разлику од призора када видите момка и девојку, који су живахни, причају… Брак је озбиљан, дуготрајан и тежак посао, то би била моја дефиниција брака- каже Поповић.

Најновији подаци Републичког завода за статистику показују и то да после Севернобанатског округа, по учесталости развода предњачи Севернобачки регион. Две општине које се, у нашем округу, највише истичу су Ада, где су разводи чак учесталији од судбоносног да, и Сента у којој се на десет закључених бракова, безмало девет (8,7) оконча разводом.

БРАКОВИ НАЈЧЕШЋЕ ПУЦАЈУ У ЧЕТВРДЕСЕТИМ

Старосна доб при ступању у брак, али и разводу помера се навише. Просечна старост мужа при разводу брака у Србији је 45,2 године, а жене 41,7 година. Просечна старост младожење при ступању у први брак у нашој земљи је 31,8 година, а невесте 29,1 година. У Кикинди је нешто млађи просечан новопечени брачни пар. Кикинђани при ступању у први брак имају у просеку 30,8 година, а суграђанке 27, 8 година.

РАЗЛАЗ ПОСЛЕ КРАТКОГ, АЛИ И ДУГОГ БРАЧНОГ СТАЖА

Пут од меденог месеца до брачног бродолома некада је веома кратак. Разводе се млади брачни парови, после свега неколико година заједничког живота, али и они са вишедеценијским брачним стажом. Просечно трајање разведеног брака у Србији је 13,7 година, а у Кикинди. 14,2 године. Међутим, то не значи да после толиких година заједничког живота наступа најкритичнији период, већ да је у питању средња вредност. Наиме, највише је разведених супружника са брачним стажом до 9 година, али и оних који су добро и зло делили дуже од 25 година.

Просечно трајање разведеног брака се доста разликује по градовима, показују подаци РЗС. Примера ради, у Александровцу је свега 5,5 година, а у Житорађи 28,9 година.

Ј. Црногорац

Објављен нови спот Хора младих „Свети Николај Српски“

Igor Crnogorac Аугуст 1, 2024

Хор младих “Свети Николај Српски” објавио је спот за песму „Блажена Дјево“. Аутор текста и мелодије је Зоран Вучетић из Вршца, док је аранжман написала чланица Хора, Миња Петров. Аудио запис снимљен је прошле године, каже Живанка Шпирић која руководи Хором.

– Спот смо снимали у манастирима Средиште, Месић и Хајдучица, као и у Кикинди и објавили смо га 24. јула, у навечерје празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице, поводом славе манастира Средиште и освећења манастирске цркве посвећене тој икони. – каже Живанка Шпирић.

Хор је основан 2005. године. Има 35 чланова узраста од пет до 17 година и ради при храмовима Светог Николе у Кикинди и Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу.

– Негујемо духовне, етно и родољубиве песме. Поред тога, одговарамо на Светој литургији и учествујемо на духовним вечерима које се организују поводом црквених празника, на књижевним вечерима, концертима, смотрама, саборима, академијама и приредбама – наводи Шпирићева.

Чланови Хора три пута су наступали на Дечијем православном сабору на Цетињу, 2011, 2016. и 2018. године. Први компакт-диск, под називом „Овим побеђуј“, снимили су 2013. Већ наредне године снимљен је и други – „Божанствена Литургија Светог Јована Златоустог“. Током 2017. и 2021. године објављене су песме о Божићу – „У сусрет Рождеству“ и „Не бој се, само веруј“, ЦД на коме је и прва ауторска песма, „Жича“. Текст за песму написала је Маја Ковачевић из Краљева, а музику Миња Петров.

Прошле године Хор младих “Свети Николај Српски” добио је Награду „Бранко Радунковић – Воља чини чуда“ од истоимене Мале школе из Вршца.

Најновији спот, за песму „Блажена Дјево“, можете гледати на овом линку.

С. В. О.

(Фото: ФБ страница Живанка Шпирић)

У удружењу „Торонтал“: Етно камп старих заната окупио 95 учесника

Aleksandra Djuran Јулy 31, 2024

Како би одржали традицију, али и деци улепшали лето, представници удружења „Торонтал“ организовали су 23. етно камп старих заната. Да је интересовање сваке године све веће говори и чињеница да је је камп у Руском Селу окупио 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Новог Бечеја.

-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Више од две деценије трајања кампа је изузетно. Признање које нам стиже од родитеља и деце нам је водиља – каже Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.

Деца су имала прилику да се упознају са грнчарским занатом, да науче старе игре, као и да пеку медењаке.

-Радује ме што ове године имамо доста нове деце, ученика првог и другог разреда основних школа. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година. Нудимо деци да се друже и упознају, али и да стекну нова знања – напомиње наш саговорник.

Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће.

-У недељу, 4. августа организоваћемо изложбу радова насталих на кампу. Позивам све да дођу и виде шта су то дечије руке направиле за ово кратко време – прецизирао је Шандор Талпаи.

Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.

А.Ђ.