Град

министарке-(2)

Игралиште испред Спортског центра „Језеро“ свечано је отворено. Малишанима су доступне разне справе у складу са узрастом, а нови простор допринеће да деца на квалитетан начин проводе слободно време. Црвену врпцу пресекли су министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка привреде Адријана Месаровић и градоначелник Младен Богдан. Министарство за бригу о породици и демографију издвојило је око пет милиона динара за ново игралиште.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Кикинда испуњава услове за отварање Канцеларије за породицу, која је замишљена као отворена врата за све породице, и на нама је да она свим грађанима буде доступна у што краћем року. Њена намена је да буде спона између локалне самоуправе и Министарства за бригу о породици и демографију, да усмери породице на субвенције које се додељују и да сакупља све значајне податке који се односе на породице у Кикинди и на њихове потребе. У вашем граду није довољно промовисана мера субвенције за куповину прве некретнине за брачне парове са децом јер нам ниједан захтев није стигао из Кикинде. Како је у граду стопа фертилитета виша у односу на просек у држави, сигурна сам да ће уз боље информисање јавности породице са децом поднети захтеве за ову меру – истакла је министарка Ђурђевић Стаменковски.

Министарке су, са сарадницима и представницима град, посетиле и радионицу кикиндске предузетнице Мирне Рацков, једине жене опанчарке у Србији. На конкурсу поменутог Министарства за старе занате власница фирме „Маца папучарица“ ове године добила је средства за куповину машине којом ће унапредити посао.

-Велико интересовање за наш конкурс стигло је из Кикинде и десет предузетника који се баве старим занатима добило је средства за куповину машина и репроматеријала. И остали привредници из северног Баната врло су агилни када је реч о конкурсима Министарства привреде који су прилагођени потребама самих предузетника. Ове године опредељено је значајно више бесповратних средстава у односу на раније године. Исто тако подржали смо са 500.000 динара кроз програм жене на селу . Данашњу посету искористили смо како би од самих занатлија чули са којим се проблемима сусрећу и шта можемо да урадимо како бисмо им помогли – прецизирала је министарка Месаровић.

Мирна Рацков упознала је гошће са производњом и додала колико је важна помоћ државе у опстанку старих занатлија.

-Средства која сам добила значајно ће убрзати производни процес. Опанке које израђујем шију се ручно и свака машина која може да помогне да се лакше и боље ради пуно ми значи. Сама не бих могла да је купим, тако да могу само да похвалим конкурс Министарства привреде – напоменула је Мирна Рацков.

Градоначелник Младен Богдан представио је министаркама мере локалне самоуправе које се спроводе, а везане су за пронаталитетну политику, али и оне које се односе на предузетничке радње и привредна друштва.

-Посету две министарке у једном дани нисмо имали раније и ово је један од начина да покажемо суграђанима да сви заједно радимо на истом циљу, а то је бољи живот за све. Дечије игралиште које смо отворили је права оаза и сигуран сам да ће га наши малишани користи свакодневно. Канцеларија за породицу која је у плану пуно ће нам значити, нарочито што имамо чиме да се похвалимо пошто је Кикинда препозната као средина која има велики број мера у домену популационе политике и дечије заштите. Привредна кретања у нашем граду оцењена су као добра, а разговарали смо и о потенцијалним инвеститорима с обзиром на то да имамо завршену нову индустријску зону – навео је Богдан.

Отварању новог игралишта присуствовала су деца и родитељи из овог дела града, представници удружења „Деца са ахондроплазијом“, као и покрајинска посланица Станислава Хрњак. Министарке Ђурђевић Стаменковски и Месаровић са сарадницама, државним секретаркама Сања Лакић и Андреом Хорват Кираљ и саветницом министарке привреде Аном Маринковић, у Градској кући на радном састанку разговарале су са градоначелником Младеном Богданом, замеником градоначелника Дејаном Пударом, помоћницом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски и члановим Градском већа Жељком Раду и Мелитом Гомбар.

А.Ђ.

Наса-куца-радионица-(10)

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите, „Наше куће“, били су данас домаћини у Народном музеју, на својој продајној изложби рукотворина које су израдили уз подршку стручних сарадника Музеја и Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Програм „Наш сувенир у твом дому“ трајао је четири месеца и у њему је, уз подршку Града и Министарства културе, учествовало 25 корисника „Наше куће“. Током десет радионица израдили су више од 250 сувенира, рекао је Драган Киурски, виши музејски педагог.

– Циљ је био да их оспособимо да, инспирисани локалним наслеђем, израђују сувенире од глине. У првој фази упознали су се са сталном поставком Музеја, радили су цртеже и скице, у другом делу су израђивали сувенире и у трећем смо припремали ову промоцију. Осим што је инклузиван, овај пројекат је и партиципативан, што значи да, заједно са нашим посетиоцима, правимо програме и пласирамо настала дела. На тај начин Музеј укључује своје посетиоце у стварање програма, што је пракса већ петнаестак година – напоменуо је Киурски.

Поред Киурског, у пројекту су сарађивали Катарина Драгин, музејски едукатор, и Љубиша Николић, конзерватор-рестауратор из “Тере”.

– Овај пројекат се разликује по томе што су, први пут, сви корисници нашег Дневног боравка самостално, уз подршку, постали активни учесници у животу Музеја, и сви смо поносни на њих. Велика вредност је и одрживост пројекта која нема временски рок јер сви израђени калупи остају у нашем Центру и увек ћемо имати могућности да, са сарадницима из „Тере“, правимо нове сувенире. Такође је направљен и посебан штанд са којим ће наши корисници увек моћи да изађу и продају своје рукотворине – рекла је Весна Шавија, стручни сарадник у Центру за пружање услуга социјалне заштите.

Једна од корисница Центра, Драгана Павлов, каже да је правила сувенире са ветрењачама и сувачом и да је неке од њих поклонила другарима.

Зоран Савичић је истакао да је веома задовољан својим учешћем у пројекту.

– Од септембра до децембра смо радили на томе да направимо сувенире са симболима нашег града: сувачом, Киком, бициклима, етно-кућом, совама – навео је Зоран. – Надам се да ћемо наставити да правимо овакве сувенире.

У завршници пројекта, организатори су свим учесницима уручили поклоне. На продајној изложби, која је имала промотивни карактер, сувенири-магнети, продавали су се по цени од 200 динара. У наредном периоду сви који то желе, моћи ће да их купе у „Нашој кући“, чиме ће помоћи у набавци материјала неопходног за активности у овој установи.

С. В. О.

Квиз-сви

У великом финалу квиза “Моја Кикинда: Откријмо где живимо”, одржаном данас у Културном центру, све четири екипе показале су изузетно знање и коначни пласман био је неизвестан до последњег тренутка. Прво место освојила је екипа Гимназије „Душан Васиљев“. Другопласирана је била екипа ОШ “Васа Стајић” у Мокрину, на трећем месту су ђаци из Техничке школе „Михајло Пупин“, а на четвртом ОШ „Жарко Зрењанин“.

Првопласирани – екипа Гимназије “Душан Васиљев”

Квиз је намењен завршним разредима основних и почетним разредима средњих школа и ове године је, у организацији Канцеларије за младе Града, одржан десети пут.

Друго место – ОШ “Васа Стајић”

– Ове године пријавиле су се екипе из 14 школа са територије града. Наш циљ је да подстакнемо младе да стекну што више знања о културном, историјском и географском наслеђу града – рекла је Дуња Ћешић, координаторка Канцеларије.

Трећепласирани – Техничка школа “Михајло Пупин”

Финалу је, у име локалне самоуправе, присуствовао Тихомир Фаркаш, члан Градског већа за ресор образовања.

– Ми смо једна од малобројних локалних самоуправа која, на овакав начин, укључује децу у упознавање града и његове прошлости. Уживао сам у томе колико су ђаци показали знања и колико су добро припремљени, што је, такође и заслуга њихових професора, као и у самом квизу, који је осмислио професор Мирослав Грујић – навео је Фаркаш и додао да ће подршка Града у оваквим активностима бити континуирана.

Четврто место – ОШ “Жарко Зрењанин”

Највећи успех квиза је, осим његовог трајања, знање које млади стичу о својој локалној средини, рекао је професор Грујић, који квиз припрема и води од самог почетка.

– То је моја мисија као професора географије, сам себи сам то зацртао, да едукујем децу да што више знају о средини у којој живе и овај квиз је настао из те идеје. Ово је леп начин да млади упију много знања. Пуно они знају о Паризу, Лондону, Њујорку, али треба да имају знање и о средини у којој живе. Мислим да је моја мисија уродила плодом. Ове године је било веома напето у полуфиналним такмичењима, а и данас је било врло неизвесно до самог краја. Деца воле да учествују у овом квизу, добровољно се јављају и јако се радују кад успеју да постану део тима своје школе. Ово је диван дан за кикиндско образовање и Кикинђани могу да буду поносни на ове младе људе – рекао је професор Грујић.

Једна од најсрећнијих учесница данас је била Мина Радивојша из победничке екипе Гимназије „Душан Васиљев“.

– Било је тешко, али забавно и јако поучно – каже Мина. – Веома је важно да знамо много о свом граду и да са поносом то ширимо даље.

Све четири екипе финалиста на поклон ће добити клима уређаје, као и ваучере: првопласирани за „Спорт Висион“, другопласирани за ДМ, екипа која је заузела треће место награђена је и ваучерима у фирми „БУС Цомпутес“, док су ђаци који су заузели четврту позицију добили вечеру у ресторану „Слап“.

С. В. О.

Дусан-Васиљев-(1)

Град Кикинда расписао конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2024. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Издавачи и аутори могу послати књиге почетири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку на следећу адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23.300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2025. године. Жири ће оцењивати пристигле радове у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије. После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику. Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.

Награда ће бити додељена 27. марта 2025. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.

 

богдан-бустери-(4)

Предшколци кикиндских вртића добили су бустер и бојанку „Пажљивко“ у оквиру акције локалне самоуправе чији је циљ боља безбедност деце у саобраћају. Малишани у вртићима „Полетарац“ у Кикинди и „Ластавица у Банатском Великом Селу, градоначелника Младена Богдана, члана Градског већа Мирослава Дучића и представници Савет за безбедност у саобраћају и Одељења саобраћајне полиције у Кикинди, госте су дочекали песмом.

У име деце, али и родитеља на поклонима је захвалила директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић.

-Васпитачи у нашим вртићима свакодневно децу уче о правилима понашања у саобраћају. Наш заједнички задатак је, не само васпитање, образовање, здравље и срећа, него и безбедност наших малишана у вртићима, али и аутомобилима којим их родитељи довозе до вртића – навела је Кристина Дрљић.

Седишта се додељују четврту годину заредом, а за ову намену обезбеђено је милион динара из средстава који се локалној самоуправи враћају од наплаћених саобраћајних казни.

-Жеља нам је да деца буду што безбеднија и ова акција је прави начин да подигнемо свест колико је важно користити бустере приликом превожења малишана у аутомобилима. Деца, стари и пешаци су најугроженији учесници у саобраћају и на нама је да се потрудимо и да, у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, њихова безбедност буде што боља. Циљ је да до 2030. године немамо ниједно погинуло дете у саобраћају у нашој земљи – прецизирао је градоначелник Богдан.

Бустери су обезбеђени за 443 предшколаца у 18 вртића.

А.Ђ.

 

ена-гогицц-(2)

Суграђанка Ена Гогић (15) освојила је титулу лауреата и прво место на Интернационалном такмичењу „ТХАЛИА АWАРД“. Ена је је певала песме „Круна“ на матерњем језику, и „Ла ла лове“  у категорији светски хит. Овом приликом Ена жели посебно да се захвали својој професорици певања Анђели Нинковић која ју је припремала за такмичење.

 

Онлајн надметање организује „ТХАЛИА АРТ ДЕВЕЛОПМЕНТ ФУЛЦРУМ“ и од 2020. године одржава три пута годишње. Део је престижног интернационалног фестивала „АНГЕЛ ВОИЦЕ“ чији је домаћин Београду сваког априла и септембра.

У финалу је било 250 учесника у дисциплинама: музика ,певање и инструментално извођење, позориште и сликарство. Такмичили су се млади из Црне Горе, Србија, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Северне Македоније, Румуније, Бугарске, Молдавије, Естоније, Турске, Кипра, Украјине, Мађарске, Чилеа, Италије, Тајланда и Пољске.

 

Милос-Паовиц

Кикинђане је данас растужила вест о одласку поштованог професора, дугогодишњег директора Историјског архива и истакнутог културног радника, Милоша Паовића.

Професор Милош Паовић преминуо је у 81. години, у породичном дому, после кратког лечења у кикиндској болници.

Рођен је у Ариљу, а у Кикинду се, због посла свог оца, доселио са породицом и овде је завршио Гимназију „Душан Васиљев“. У истој школи је и радио, после дипломирања на новосадском Филозофском факултету и стицања звања професор српског језика и књижевности. Био је омиљени професор генерацијама гимназијалаца.

Био је и веома ангажован у културном животу града: у Културно-просветној заједници и у Народном позоришту, где је био активан у Управном одбору и Уметничком већу.

Иза себе је оставио супругу и ћерку. Датум сахране биће накнадно саопштен.

(Фото: приватна архива, ФБ страница)

 

тера-тамара-(2)

У специјалној епизоди емисије „Радна акција са Тамаром”, уређен је запуштени објекат у оквиру Атељеа Тера намењен одржавању различитих активности, као и едукацији деце и особа са посебним потребама. За десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу.

-Све добре приче крећу крећу случајно али са добрим разлогом уз иницијативу ентузијаста који верују у то што раде, а ова наша је протекла овако. Крајем маја 2023 контактирали смо Тамару и екипу емисије „Радна акција са Тамаром”, после њене посете Центру Тера, за помоћ око објекта „зимског атељеа и портирнице” са идејом да га претворимо у мултифункционални, едукативно-резиденцијални објекат у ком би се одржавале различите едукативно-радионичарске активности за децу, младе и особа са инвалидитетом, али и других социјалних група и у чијем другом делу би се направио смештај за менторе, едукаторе и волонтере у програмским активностима.

– Тада нисмо знали за постојање „специјал” емисија те смо стидљиво питали да ли постоји и подршка институцијама, правним лицима. На нашу срећу Тамара је реаговала позитивно и веома заинтересовано за овај друштвено одговорни пројекат, са напоменом да би се све морало реализовати наредне, 2024. годионе јер је продукцијска шема за 2023. већ била закључана- објашњава Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера”.

У међувремену, Министарство културе одобрило је три милиона динара за пројекат реконструкције старог крова на истом објекту, по Конкурсу за заштиту културног наслеђа Републике Србије. Град Кикинда и ЈП Кикинда су пројекат помогли обезбеђивањем дела грађевинског материјала, као и ангажовањем радника на пословима постављања изолације, водовода и канализације.

-Почетком септембра 2024, за десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу и стару портирницу вратили првобитној намени, након чега су уследили радови на крову.
Да задовољство буде веће, добијамо позив из Сербиа Беттер Енергy компаније да ће нам уз подршку УСАИД на кров објекта поставити и соларне панеле како и објекат био енергетски ефикаснији и употребљив током целе године. Да се лепе приче нижу, пре неколико дана добијамо информацију да су нам по конкурсу АСИТЕЖ фондације одобрена средства за оснивање Омладинског клуба Тера чије ће седиште управо и бити реновирани објекат и где практична примена већ бити видљива почетком 2025- најављује Липован.

Фото: Принтскрин Прва ТВ

У Тери додају да су изузетно захвални Тамари и читавој екипи емисије, као и свим спонзорима који су учествовали, и да су пресрећни што се мисија Тере препознаје и прихвата.

За ову реномирану установу културе, није сам крај године обележен добрим вестима. такав ће бити и почетак идуће, када ће скулптуре настале на „Терином” симпозијуму бити изложене у Културном центру Србије у Паризу, о чему смо већ писали.

Идјос-(1)

У Иђошу су у току завршни радови на делу крова Дома културе и бившег Задружног дома. И на другим деловима зграде коју користе удружења и многобројни чланови Културно-просветног друштва „Миливој Оморац“, такође су неопходне поправке.

– Захваљујући донацији НИС-а у износу од два милиона динара, успели смо да заменимо струјну инсталацију на спрату и да обновимо део крова до улице и према дворишту. Ови радови биће завршени до краја године. Надамо се да ћемо, ускоро, имати новца и да поправимо део крова изнад сале и улаза – да заменимо  цреп и део грађе која је пропала – каже председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић.

Да се у овом месту труде да што више ураде са расположивим средствима, показали су и на тај начин што су рестаурирали Споменик палом борцу у центру села, и поставили спомен-плочу са именима четворице погинулих мештана у ратовима 1991-1993. године.

У Дому културе редовно се окупљају чланови удружења и КПД „Миливој Оморац“ који ових дана обележавају годину дана од када је обновљен рад Друштва. Чланови неколико секција – глумачке, фолклорне и хора, од најмлађих до одраслих чланова вредно су радили и приређивали премијере и програме за своје мештане. У недељу, од 19 сати, заказали су прославу годишњице у Дому културе, у којем ће извести приредбу под називом „Нек’је живот игра и песма“.

С. В. О.

СБУО

Синхронизоване активности локалних самоуправа ради боље безбедности у саобраћају биле су тема данас одржане седнице Савета Севернобанатског управног округа (СБУО) у Чоки.

– Безбедност у саобраћају у фокусу је свих локалних самоуправа које припадају Округу, а ми, као Град, морамо да будемо стожер и пример у подизању свести суграђана о значају правилног понашања у саобраћају, као и да у томе помогнемо другим локалним самоуправама – рекао је градоначелник Кикинде, Младен Богдан.

Према статистици, изнесеној на седници, безбедност у саобраћају мало је лошија ове у односу на претходну годину, али је на нивоу 2021. и 2022. године, навео је градоначелник.

– Ипак, у наредном периоду морамо што више да радимо на едукацији свих учесника у саобраћају, треба да се оформе посебни оперативни тимови на нивоу Савета у свим локалним самоуправама Севернобанатског округа и да се прати стратегија Агенције за безбедност у саобраћају. Најважније је да заштитимо најугроженије групе, а то су деца – да не буде ниједно погинуло дете до 2030. године, што је основни циљ, као и да се обрати пажња на најстарије учеснике у саобраћају, да се, кроз програме, активности и мере апелује да се поштују прописи, да њихово непоштовање у целом друштву буде сагледано као непожељно, што је посебно важно за младе возаче. У Кикинди су, као најугроженија група, препознати бициклисти – навео је Богдан и додао да је Град већ спровео неколико активности у сарадњи са Агенцијом и Институтом за безбедност у саобраћају са циљем едукације бициклиста, али и других учесника у саобраћају који их угрожавају. Следећа акција градског Савета је већ сутра, када ће, као и ранијих година, у вртићима бити подељена бустер-седишта за децу у аутомобилима, најавио је Богдан.

Небојша Јованов, начелник СБУО, оценио је да је састанак био изузетно продуктиван и да су договорене координисане активности.

– Акценат је стављен на најугроженије категорије: пешаке, бициклисте, мотоциклисте и старије особе, као и на едукацију деце – рекао је Јованов. – Ми већ спроводимо и обуке пољопривредника које дају резултате јер је сада проблем недовољне осветљености пољопривредних машина много мањи. Један од пројеката је и уређење зона школа, у складу са стратегијом да ниједно дете не страда у саобраћају.

Седници су присуствовали и Мирослав Дучић, члан Градског већа, представници МУП-а, и Милан Илић, саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја Србије.

– Наша стратегије налаже и да се преполови број тешко повређених и погинулих у односу на 2019. годину. Представници локалних самоуправа су изнели своје проблеме, а ми подржавамо све активности које су изнесене на данашњој седници. На територији овог округа примећено је да су угрожени учесници у саобраћају бициклисти, а да су посебан проблем возачи пољопривредних машина и трактора који не уклањају блато са точкова и коловоза – истакао је Илић.

Он је изнео и податке да је у саобраћајним незгодама са настрадалима у 40 одсто случајева утицајни фактор било погрешно извођење радње, у 13 одсто – брзина кретања и у 12 одсто случајева алкохолисаност возача.

– Такође, треба стално истицати да употреба појаса може да спаси живот: 80 одсто погинулих на задњем седишту није било везано, а појас није користило стотину погинулих возача, и то само у прошлој години – навео је Илић. – Путно-пружни прелази су, такође, велики проблем. Према нашим подацима, у 95 одсто случајева саобраћајне незгоде на овим местима изазване су људским фактором. Последњим изменама закона прецизирано је да је возач дужан да се заустави пре пружног прелаза како би се уверио да ли је безбедно да прође. Технички фактор, такође, може да допринесе саобраћајној незгоди на прелазу, али у много мањој мери.

Стана Ђембер, председница Општине Чока, напоменула је да је њихово Радно тело за безбедност у саобраћају иницирало овај састанак.

– Хтели смо да разменимо искуства о безбедности у саобраћају. Наша општина сарађује са Агенцијом за безбедност у саобраћају, већ смо имали низ активности, али је потребно да едукујемо грађане и да на томе заједно раде све локалне самоуправе Округа како бисмо, што више, побољшали сигурност суграђана – рекла је Стана Ђембер.

На састанку је закључено да ће све општине и Град заједно спроводити стратегију, како би се број страдалих на путевима континуирано смањивао.

С. В. О.