Град Архиве | Паге 162 оф 345 | Кикиндски портал

Овог лета више купача – високи стандарди за спас од врућина

Igor Crnogorac Аугуст 21, 2024

Високе летње температуре уз тропске таласе који су трајали и по две седмице, али и бројни попусти, допринели су да ове сезоне, у Спортском центру „Језеру“, на отвореним базенима, бележе рекордну посету. Кикинђани су овде освежење тражили управо у најтоплијим данима, каже Наташа Брканлић, руководилац пријема и хигијене у СЦ Језеро“.

– Почели смо 20. јуна и прва три дана био је бесплатан улазак за све. Према нашој статистици, до половине августа имали смо, у просеку, од 1.000 до 1.200 људи дневно на базенима у Кикинди. На нашим базенима у Банатском Великом Селу по дану је било, просечно, 200 купача. Наше стандардно радно време смо, приликом првог тропског таласа, продужили, па су базени били отворени од 8 до 19 сати. Тада су нам, у јутарњим сатима, долазили и наши стални корисници који, иначе, током целе године, рекреативно пливају на затвореним базенима. Највеће гужве су после 15 сати, када успевају да дођу и они који нису на годишњем одмору – каже Наташа Брканлић и додаје да су на базенима дежурне стручне службе и да нису забележени инциденти.

Рекорд је, каже Брканлићева, забележен 28. јула, када је на базенима у Кикинди било тачно 2.158 купача. Поред топлог лета, великој посети допринели су и попусти за, до сада, највећи број категорија грађана.

– У Кикинди је продато 10.500 дневних карата и 2.000 допуна од 10, 20 и 50 улазака, у суштини имали смо, до сада, 48.000 улазака само преко картица. То је 20 одсто већа продаја у односу на прошлу годину. Допуне карата могу да се искористе до 31. маја следеће године – прецизира Наташа Брканлић.

Она подсећа да и базени у Кикинди, као и у Банатском Великом Селу, имају своју зелену површину са природном хладовином, столовима, клупама, столом за стони тенис и са лежаљкама које се не наплаћују. Простор се налази поред терена за одбојку у песку и привлачи многе који у хладовини и миру овде проводе дан са књигом.

С. В. О.

Граде се кишни канали – слив Моравске тече по плану, нема непредвиђених радова

Igor Crnogorac Аугуст 21, 2024

Крајем јуна почела је изградња атмосферске канализације у такозваном сливу Моравске. Кишни канали изградиће се у улицама Јована Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравској у укупној дужини од 3.448 метара. У инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара, а средства су заједнички обезбедили Покрајинска влада и локална самоуправа, истакао је Мирослав Дучић, члан Градског већа.

-Планом је обухваћено 16 деоница и динамика радова је добра. У деловима улица Ивана Јакшића и Јована Стерије Поповића од Војина Зиројевића већ су завршени. У току су радови у Моравској и улици Војина Зиројевић. Очекујемо да ће се задати рокови испоштовати и да ће комплетан слив бити завршен до краја године. Радови су били неопходни јер су суграђани у овом делу града имали проблема са одвођењем вода – напомиње наш саговорник.

Осим пројектованих канала потребно је изградити и известан број објеката, као што су ревизиони шахтови, сливници и пропусти. Предвиђено је 79 сливника и 290, 6 метара сливничких прикључака.

-У плану нам је изградимо атмосферску канализацију и у наставку у улицама Ивана Јакшића у дужини од 460 метара и Јована Стерије Поповић у дужини од 550 метара до Омладинске улице где такође постоји проблем са одвођењем кишнице. Пројектовање ће бити завршено у овој да би радови могли да се ураде наредне године с обзиром на то да је реч о деоници укупне дужине око километар улагања ће бити знатно мања. Без обзира на то за наш град су капитална улагања – навео је Мирослав Дучић и апеловао на грађане да буду стрпљиви јер су делови улица у којима се ради затворени за саобраћај.

Рок за завршетак радова је шест месеци. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.

Подсетимо и да је прошле године, захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине, 150 милиона динара уложено у изградњу секундарне атмосферске канализације. Овим пројектом били су обухваћени делови улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке.

Покрајинска влада подржала је и изградњу мини постројења за пречишћавање воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу. За радове је опредељено 160 милиона динара.

-Документација је спремна, средства су обезбеђена и чекамо сваког дана да се уведе извођач радова и да се започне са реализацијом ове значајне инвестиције – рекао је Дучић.

А.Ђ.

У Сајану се обележавају Дан села и црквена слава: важно је очувати и унапређивати заједништво и добросуседске односе

Igor Crnogorac Аугуст 20, 2024

Обележавање Дана села и црквене славе Свети Стефан окупило је данас у Сајану мештане и госте, а са скупа је послата важна порука о очувању и унапређењу заједништва.

– Овај велики празник обележавамо свечаном мисом коју је водио зрењанински бискуп, док се у току поподнева одржавају културни и забавни програми прославе Дана села. Савет Месне заједнице одржаће свечану седницу на којој ће, грађанима и удружењима који су у току године радом и трудом допринели добробити мештана доделити захвалнице и признања – рекао је председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот. – Важно је да, овом приликом, укажемо на то колико је битно да размишљамо о заједништву јер можемо да живимо боље и лепше у добром суседству и у пријатељским односима.Свечана миса одржава се на дан када је освештана Црква Светог Стефана Краља, изграђена 1880. године. Први краљ Мађарске светац је заштитник овог места и на његову бисту у дворишту Цркве положени су венци.

Миси су присуствовали потпредседник Покрајинске владе Роберт Отот, државни секретари Атила Јухас из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јожеф Керекеш из Министарства финансија, посланица у Скупштини Србије, Елвира Ковач, Рамона Тот, чланица Савета мађарске националне мањине, и представници локалне самоуправе, Шандор Талпаи, помоћник градоначелника и Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.– Обележавање Дана села и прослава Светог Стефана представљају идеалну прилику да се окупимо као заједница, да прославимо нашу историју, наслеђе и традицију. У данашњем програму оживљава се богата историја и одаје се поштовање претходним генерацијама које су дале свој допринос развоју и просперитету ове заједнице која је кроз векове очувала свој специфични идентитет, културу, традицију, обичаје и вредности. Слављење свеца заштитника који симболизује веру, снагу и одлучност подсетник нам је колико је важно очувати веру и вредности заједнице, не само у тешким временима, већ и у свакодневном животу – рекла је Мелита Гомбар.Чланови удружења из овог места припремили су културни и забавни програм за мештане и госте. Током дана одржава се традиционални Буч.

С. В. О.

Последња недеља Дечије летње пијаце, најлепше трговине у граду

Igor Crnogorac Аугуст 20, 2024

Дечија летња пијаца одбројава последње дане ове сезоне. Иако замишљена да се одвија само суботом у преподневним сатима, а тако је од 2008. године, када је ова идеја Културног центра почела да се реализује, на захтев продаваца и купаца већ годинама се повремено одржава и целе седмице у поподневним сатима.

Тако је и ове недеље – у предвечерје, већ пре 17 сати, најмлађи стижу са робом и заузимају своје „тезге“ у дворишту Културног центра, а о популарности говори и податак да увек има, у просеку, 60 до 70 продаваца. Долазе и из других места, а многи који код својих бака и дека проводе распуст, такође редовно заузимају тезге. Купце, свих узраста, нико није успео да изброји, а цене су симболичне.

Близнакиње Селена и Јелена Кличић имају 11 година и нису само продавци, већ и произвођачи. Саме и на лицу места, по жељи купаца, израђују наруквице од гумица и перлица.

– Волимо да правимо накит и да продајемо – кажу у глас. – Ту су и наше ствари које више не користимо. Осим наруквица, имамо књиге, торбице, играчке, и супер нам иде. Купци нам највише траже сликовнице, наруквице и огрлице. Цене су од 20 до 500 динара и успемо лепо да зарадимо. Долазимо на сваку пијацу.

Деветогодишња Мирка Иветић има, такође, широк асортиман за продају.

– Долазим од прошле године. Деца купују играчкице, а старији било шта. Цене су ми од 10 динара навише. Најскупље су торбе које коштају 200 динара – објашњава Мирка.

Миркина безрезервна подршка је мама Јелена.

– Сваког дана сам са њом, на свакој пијаци, за све што је потребно, да се донесе сладолед, вода – каже Јелена. – Деца продају оно што им не треба и онда купују код других, али им и остаје зарада за џепарац. Мислим да је ово одлична идеја да од малих ногу науче како треба да се боре за себе и за нешто што желе.

Купци на Дечијој летњој пијаци су свих узраста. Суботом пре подне, са велике пијаце често наврате да направе пазар малишанима, као што и они сами то чине једни другима. У Културном центру кажу да се деца сјајно друже и уживају и да ће пијаца свима недостајати. Прошле суботе, када је почела киша и није било купаца, сами су се растрчали и једни од других куповали. Нико није остао без пазара, нове играчке или књиге.

Како сазнајемо, куриозитет Дечије летње пијаце која траје већ 17 година је да малишани који су првих година долазили као продавци, сада доводе своју децу као логистичка подршка у продаји или да би заједно проналазили лепе и јефтине ствари на шареним и препуним тезгама у дворишту Културног центра.

Дечија пијаца у вечерњем термину, од 17 до 19.30 сати биће организована до петка, 23. августа, а последња, овог лета, одржаће се у суботу пре подне, од 9 до 11.30. Ипак, и даље ће се одвајати прочитане сликовнице, плишане играчке, одећа из које се израсло или мамин накит који више не носи и жељно ће се чекати летњи распуст и нове прилике за дружење на најлепшој пијаци у граду.

С. В. О.

Сутра искључења струје у Кикинди и Иђошу

Igor Crnogorac Аугуст 20, 2024

Део потрошача у Кикинди и у Иђошу, имаће сутра (среда, 21. август), прекид у снабдевању струјом због радова, најављено је из Електродистрибуције.

Од 8 до 10 сати струје неће бити у улици Вука Караџића, у делу од Његошеве до Јована Јовановића Змаја у Кикинди.

Од 9 до 11 сати без струје ће бити потрошачи у улици Николе Француског, од Косте Кљајића до Миливоја Оморца у Иђошу.

Кикинђани и овог лета “окупирали” Грчку и највише се продају седмодневни аранжмани

Igor Crnogorac Аугуст 18, 2024

Нема изненађења ни ове сезоне купања када су туристички аранжмани у питању. Кикинђани, као и, вероватно, многи у Србији, хрле у Грчку која је задржала ниске цене. Најбржи, они који су успевали да дођу до првих понуда, у време Сајма туризма у фебруару, плаћали су до 170 евра по особи, сазнајемо од Кикинђана који су управо сада на летовању које су већ исплатили.

И у Туристичким агенцијама потврђују да су убедљиво најпопуларнији аранжмани закупа апартмана у Грчкој, са аутобуским превозом, а све то може и да се плати на рате.

– Када су у питању авио-аранжмани и „ол инклузив“ понуде, најпродаванији је Тунис, који је задржао прошлогодишње цене, и повољнији је и од Турске и од Египта који је, опет, драстично изгубио на популарности – каже Мирослав Брандић, власник туристичке агенције „Оаза“. – У Грчкој, традиционално најпопуларнији су Олимпска регија, Халкидики и острва. Авионом се највише путује на Родос и Кефалонију и странке су веома задовољне.

У претпродаји, Тунис је, са авио превозом и свим плаћеним трошковима, коштао 520 евра по особи за десет дана, додаје Брандић.

Његова препорука за странке са дубљим џепом, свакако је једно од места на којем, како каже, могу да се комбинују купање и разгледање.

– За то је идеална Сицилија. Скупља је од других аранжмана – ноћење са доручком, са авио превозом, кошта 650 евра и организују се излети у Палермо, Катанију, до Етне и сицилијанских села.

И међу странкама Агенције „Ксенос“ Тунис је ове године, поново, веома популаран.

– Томе посебно доприноси чињеница да су у предсезони и постсезони приступачне цене. Међутим, када се све сабере и упореди Тунис „ол инклузив“, дакле без новчаника, додатан трошак су само виза и боравишна такса, са Грчком, са само плаћеним апартманом, потрошени износи су врло слични, тако нам кажу странке. С том разликом што се у Тунис путује авионом и не бринете о храни. Можда нам је и зато Тунис хит ове године – наводи власница Агенције, Стојанка Зуковић.

И овде је Грчка још увек најзаступљенија и најповољнија, док је адут Туниса, између осталог, што има широку понуду и дугу обалу, искључиво са лежаљкама. На афричком Средоземљу сезона траје до краја октобра и цене тада могу да падну и до 70 евра.

У „високој сезони“, од 20 јула до 20. августа, наведени аранжмани од 10 дана у Грчкој коштају 300, а у септембру само 170 евра.

– Фино се продаје и Турска, они су прилагодили цене, посебно у регији око Алање, тамо су нешто ниже цене у односу на Бодрум и Белек где је, опет, лепша понуда. Полупансион у Турској је, са авионским превозом, 500 евра, док је „ол инклузив“ 200 евра скупљи. Десет ноћења са аутобуским превозом сада кошта око 400, а у септембру ће бити 350 евра – напомиње Зуковићева.

Уз ове, најпопуларније дестинације, кажу у „Ксеносу“, било је интересовања и за Хрватску, међутим, на овој обали цене су доста веће, па су се странке преоријентисале на Црну Гору или на неку другу дестинацију. Агенције, као ни за Црну Гору, немају уговоре о закупу са власницима приватних смештаја, па су у понуди хотели у којима је, за просечног туристу, летовање скупо. Средња цена у Хрватској је око 200 евра по особи и по дану.

Уколико сте баш у ситуацији да вам буџет није посебно ограничен, у „Ксеносу“ апсолутно препоручују Палма де Мајорку, ако желите да имате прелепо, друкчије и сасвим изузетно летовање, каже Зуковићева. Цена за ову дестинацију, рецимо за полазак 24. овог месеца је 799 евра по особи – за седам ноћења са доручком.

Агенцијске статистике показују да је продаја на нивоу прошле године. Могуће је и плаћање на рате, чековима, уз учешће од 30 до 40 одсто приликом резервације.

С. В. О.

Високе вредности полена коприве и амброзије у ваздуху

Igor Crnogorac Аугуст 18, 2024

На подручју града бележи се висока засићеност поленом коприве, затим и амброзије, најјачег алергена.

Полени траве, пелина, конопље, штирева и боквице бележе средње вредности. Полен киселице има ниску вредност у ваздуху, док полени липе и четинара имају веома ниске вредности, показују подаци сајта xецо.инфо који користи податке са портала Агенције за заштиту животне средине.

На територији града механичко уништавање амброзије почело је половином јула и обухватиће укупно 20 хектара, речено је у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Притом је наглашено да су сви, и физичка и правна лица, дужни да уклањају амброзију – у градском грађевинском рејону, испред својих објеката, и у атару, на њивама под усевима.

С. В. О.

Мост код Сенте, за сада, неће бити затворен за саобраћај

Igor Crnogorac Аугуст 18, 2024

Већ неколико дана у јавности се појављују незваничне информације о томе да ће мост код Сенте од овог викенда бити затворен за саобраћај.

Како се наводи на сајту Општине Сента, на састанку, одржаном у петак, 16. августа, „закључено је да главни извођач наставља започете радове на мосту без заустављања друмског саобраћаја, а када дође време да се затвори друмски саобраћај на мосту преко реке Тисе у Сенти, затварање саобраћаја ће се најавити надлежним надзорним и општинским органима Сенте и Чоке неколико дана унапред. У току наредне недеље не очекујемо затварање саобраћаја на мосту“.

Реконструкцију железничког моста, на деоници пруге Сента-Чока, дугог 265 метара, Инфраструктура железнице Србије започела је средином априла ове године.

Говорећи о обнови моста, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, навео је да је радовима обухваћена реконструкција горњег строја моста, и то замена 535 мостовских прагова, замена колосечног прибора и комплетна замена шина.

С. В. О.

Оаза на базенима у Банатском Великом Селу има своје сталне купаче: Овде уживамо у миру

Igor Crnogorac Аугуст 17, 2024

Топле летње дане становници Кикинде и околних места, и недостатку река и језера, проводе на отвореним базенима Спортског центра „Језеро“ – у Кикинди и у Банатском Великом Селу, једином селу које има овакво купалиште. У овом месту постоји велики базен дубине два метра и мали, са косим дном, што посебно одговара малишанима. Купачи које смо затекли у току викенда су, кажу, стални посетиоци и посебно им одговарају чистоћа и мирна атмосфера, без гужве.

Седмогодишњи Душан Војновић и његова десетогодишња сестра Јелена из Банатског Великог Села похвалили су се да су скоро сваког дана на базену.

– Све је овде лепо и супер је што је вода мало хладнија и тако се расхлађујемо. Нађемо друштво и играмо се. Идемо и у велики и у мали базен – каже Јелена и додаје да Лука није баш редован на базенима.

– Ја не долазим увек, некада ми је хладна вода – признаје Лука. – Овог лета два дана нисам долазио.

У хладовини у малом парку поред базена затекли смо део породице Радин која из Кикинде стиже бициклима.

– Идем и на базен у Кикинди, а суботом, кад мама не ради, дођемо овде. Лепше је, нема толико људи, и нико не баца смеће. У малом базену постепено улазим у дубину и то ми се допада – каже Лука који је завршио други разред у Основној школи „Фејеш Клара“.

Лукин брат, дванаестогодишњи Вања, припрема се за седми разред у истој школи.

– Није ми тешко да долазим бициклом – похвалио се Вања. – Ја сам најбржи, па их успут проверавам да ли ме прате. И мени је овде лепше него у Кикинди, мања је гужва.

Можда је један од разлога што се Радини купају баш на овим базенима и тај што је мама Јелена из Банатског Великог Села.

– Ово је за нас целодневни доживљај – објашњава Јелена – Док возимо бицикле дружимо се и проводимо време заједно на ваздуху. После 12 сати, кад супруг заврши са послом, придружује нам се и он са најстаријим сином. И они дођу бициклима и онда останемо цео дан.

Хигијена на високом нивоу, мирна атмосфера и чиста вода резултат су поштовања кућног реда, потврђује Александра Пашић из Кикинде, један од спасилаца.

– Поштују се правила – нема скакања у воду, не сме да се уноси храна и забрањено је пушење осим у кафићу и у малом парку поред. То сви поштују и презадовољни су. Вода се редовно контролише, исправна је и чиста. Поред спасилаца, стално имамо и дежурног лекара.

Мало већа гужва била је, каже Александра, две седмице када су биле тропске температуре.

Моника Сењи из Кикинде управо се вратила са мора и решила да дође, како каже, на мирније место.

– Лепши су ми ови базени, и атмосфера је и мирнија и приснија, може лепо да се плива – додаје Моника.

На базену смо затекли све генерације – долазе и целе породице са малом децом, али и озбиљнији рекреативци који у миру препливавају своје деонице.

У комплексу има доста природне хладовине, а Великоселци у летњим данима заиста могу да се осећају привилегованима. По читавом селу виде се купачи са опремом за плажу у одласку или повратку са овог лепог, у парку у центру села, смештеног купалишта.

С. В. О.

Општа болница од компаније ЈYСК добија опрему вредну сто хиљада динара

Igor Crnogorac Аугуст 17, 2024

Поводом отварања продавнице у Кикинди, на наградном конкурсу ЈYСК- а, донацију производа у вредности од сто хиљада динара добила је Општа болница у Кикинди, за опремање чекаонице, сестринске собе и Одељења хемодијализе.

На конкурс су имале право да се пријаве удружења и установе. За опремање простора конкурисали су: Предшколска установа, Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“, ОШ „Ђура Јакшић“ , Удружење мултипле склерозе, Дечије позориште „Лане“, КУД „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, Удружење „Заједно растимо 2007“, Удружење спортског плеса „Ритмик“, и Удружење за унапређење развоја у раном детињству „Респонзивни родитељ“. Гласање се одвијало 24 сата, на Инстаграм страници ЈYСК- а, а Болница је добила 73 одсто укупног броја гласова.

Отварање прве продавнице ове компаније у Кикинди, у Милоша Великог 54, заказано је за среду 28. август, у 9 сати.

ЈYСК је дански малопродајни ланац који у свом асортиману има опрему за домаћинство: намештај, душеке, кућни текстил, декорацију ентеријера. Са више од 3.100 продавница у 51. земљи, ова компанија је највећа данска трговина на мало која послује на међународном нивоу. Због скандинавског дизајна, познат је и под називом „данска ИКЕА”. Лого ЈYСК- а приказује гуску, заштитни знак бренда.

С. В. О.

(Фото: Дортхејyск и Кикиндски портал)