Игралиште испред Спортског центра „Језеро“ свечано је отворено. Малишанима су доступне разне справе у складу са узрастом, а нови простор допринеће да деца на квалитетан начин проводе слободно време. Црвену врпцу пресекли су министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка привреде Адријана Месаровић и градоначелник Младен Богдан. Министарство за бригу о породици и демографију издвојило је око пет милиона динара за ново игралиште.
-Кикинда испуњава услове за отварање Канцеларије за породицу, која је замишљена као отворена врата за све породице, и на нама је да она свим грађанима буде доступна у што краћем року. Њена намена је да буде спона између локалне самоуправе и Министарства за бригу о породици и демографију, да усмери породице на субвенције које се додељују и да сакупља све значајне податке који се односе на породице у Кикинди и на њихове потребе. У вашем граду није довољно промовисана мера субвенције за куповину прве некретнине за брачне парове са децом јер нам ниједан захтев није стигао из Кикинде. Како је у граду стопа фертилитета виша у односу на просек у држави, сигурна сам да ће уз боље информисање јавности породице са децом поднети захтеве за ову меру – истакла је министарка Ђурђевић Стаменковски.

Министарке су, са сарадницима и представницима град, посетиле и радионицу кикиндске предузетнице Мирне Рацков, једине жене опанчарке у Србији. На конкурсу поменутог Министарства за старе занате власница фирме „Маца папучарица“ ове године добила је средства за куповину машине којом ће унапредити посао.
-Велико интересовање за наш конкурс стигло је из Кикинде и десет предузетника који се баве старим занатима добило је средства за куповину машина и репроматеријала. И остали привредници из северног Баната врло су агилни када је реч о конкурсима Министарства привреде који су прилагођени потребама самих предузетника. Ове године опредељено је значајно више бесповратних средстава у односу на раније године. Исто тако подржали смо са 500.000 динара кроз програм жене на селу . Данашњу посету искористили смо како би од самих занатлија чули са којим се проблемима сусрећу и шта можемо да урадимо како бисмо им помогли – прецизирала је министарка Месаровић.

Мирна Рацков упознала је гошће са производњом и додала колико је важна помоћ државе у опстанку старих занатлија.
-Средства која сам добила значајно ће убрзати производни процес. Опанке које израђујем шију се ручно и свака машина која може да помогне да се лакше и боље ради пуно ми значи. Сама не бих могла да је купим, тако да могу само да похвалим конкурс Министарства привреде – напоменула је Мирна Рацков.
Градоначелник Младен Богдан представио је министаркама мере локалне самоуправе које се спроводе, а везане су за пронаталитетну политику, али и оне које се односе на предузетничке радње и привредна друштва.

-Посету две министарке у једном дани нисмо имали раније и ово је један од начина да покажемо суграђанима да сви заједно радимо на истом циљу, а то је бољи живот за све. Дечије игралиште које смо отворили је права оаза и сигуран сам да ће га наши малишани користи свакодневно. Канцеларија за породицу која је у плану пуно ће нам значити, нарочито што имамо чиме да се похвалимо пошто је Кикинда препозната као средина која има велики број мера у домену популационе политике и дечије заштите. Привредна кретања у нашем граду оцењена су као добра, а разговарали смо и о потенцијалним инвеститорима с обзиром на то да имамо завршену нову индустријску зону – навео је Богдан.
Отварању новог игралишта присуствовала су деца и родитељи из овог дела града, представници удружења „Деца са ахондроплазијом“, као и покрајинска посланица Станислава Хрњак. Министарке Ђурђевић Стаменковски и Месаровић са сарадницама, државним секретаркама Сања Лакић и Андреом Хорват Кираљ и саветницом министарке привреде Аном Маринковић, у Градској кући на радном састанку разговарале су са градоначелником Младеном Богданом, замеником градоначелника Дејаном Пударом, помоћницом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски и члановим Градском већа Жељком Раду и Мелитом Гомбар.
А.Ђ.
Програм „Наш сувенир у твом дому“ трајао је четири месеца и у њему је, уз подршку Града и Министарства културе, учествовало 25 корисника „Наше куће“. Током десет радионица израдили су више од 250 сувенира, рекао је Драган Киурски, виши музејски педагог.
– Циљ је био да их оспособимо да, инспирисани локалним наслеђем, израђују сувенире од глине. У првој фази упознали су се са сталном поставком Музеја, радили су цртеже и скице, у другом делу су израђивали сувенире и у трећем смо припремали ову промоцију. Осим што је инклузиван, овај пројекат је и партиципативан, што значи да, заједно са нашим посетиоцима, правимо програме и пласирамо настала дела. На тај начин Музеј укључује своје посетиоце у стварање програма, што је пракса већ петнаестак година – напоменуо је Киурски.
Поред Киурског, у пројекту су сарађивали Катарина Драгин, музејски едукатор, и Љубиша Николић, конзерватор-рестауратор из “Тере”.
– Овај пројекат се разликује по томе што су, први пут, сви корисници нашег Дневног боравка самостално, уз подршку, постали активни учесници у животу Музеја, и сви смо поносни на њих. Велика вредност је и одрживост пројекта која нема временски рок јер сви израђени калупи остају у нашем Центру и увек ћемо имати могућности да, са сарадницима из „Тере“, правимо нове сувенире. Такође је направљен и посебан штанд са којим ће наши корисници увек моћи да изађу и продају своје рукотворине – рекла је Весна Шавија, стручни сарадник у Центру за пружање услуга социјалне заштите.
Једна од корисница Центра, Драгана Павлов, каже да је правила сувенире са ветрењачама и сувачом и да је неке од њих поклонила другарима.
Зоран Савичић је истакао да је веома задовољан својим учешћем у пројекту.
У завршници пројекта, организатори су свим учесницима уручили поклоне. На продајној изложби, која је имала промотивни карактер, сувенири-магнети, продавали су се по цени од 200 динара. У наредном периоду сви који то желе, моћи ће да их купе у „Нашој кући“, чиме ће помоћи у набавци материјала неопходног за активности у овој установи.




Једна од најсрећнијих учесница данас је била Мина Радивојша из победничке екипе Гимназије „Душан Васиљев“.
Све четири екипе финалиста на поклон ће добити клима уређаје, као и ваучере: првопласирани за „Спорт Висион“, другопласирани за ДМ, екипа која је заузела треће место награђена је и ваучерима у фирми „БУС Цомпутес“, док су ђаци који су заузели четврту позицију добили вечеру у ресторану „Слап“.









– Захваљујући донацији НИС-а у износу од два милиона динара, успели смо да заменимо струјну инсталацију на спрату и да обновимо део крова до улице и према дворишту. Ови радови биће завршени до краја године. Надамо се да ћемо, ускоро, имати новца и да поправимо део крова изнад сале и улаза – да заменимо цреп и део грађе која је пропала – каже председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић.
Да се у овом месту труде да што више ураде са расположивим средствима, показали су и на тај начин што су рестаурирали Споменик палом борцу у центру села, и поставили спомен-плочу са именима четворице погинулих мештана у ратовима 1991-1993. године.
У Дому културе редовно се окупљају чланови удружења и КПД „Миливој Оморац“ који ових дана обележавају годину дана од када је обновљен рад Друштва. Чланови неколико секција – глумачке, фолклорне и хора, од најмлађих до одраслих чланова вредно су радили и приређивали премијере и програме за своје мештане. У недељу, од 19 сати, заказали су прославу годишњице у Дому културе, у којем ће извести приредбу под називом „Нек’је живот игра и песма“.
Према статистици, изнесеној на седници, безбедност у саобраћају мало је лошија ове у односу на претходну годину, али је на нивоу 2021. и 2022. године, навео је градоначелник.
Небојша Јованов, начелник СБУО, оценио је да је састанак био изузетно продуктиван и да су договорене координисане активности.
Он је изнео и податке да је у саобраћајним незгодама са настрадалима у 40 одсто случајева утицајни фактор било погрешно извођење радње, у 13 одсто – брзина кретања и у 12 одсто случајева алкохолисаност возача.
Стана Ђембер, председница Општине Чока, напоменула је да је њихово Радно тело за безбедност у саобраћају иницирало овај састанак.