April 22, 2026

Град

bazeni-sezona-(6)

Ovog leta više kupača – visoki standardi za spas od vrućina

Igor Crnogorac August 21, 2024

Visoke letnje temperature uz tropske talase koji su trajali i po dve sedmice, ali i brojni popusti, doprineli su da ove sezone, u Sportskom centru „Jezeru“, na otvorenim bazenima, beleže rekordnu posetu. Kikinđani su ovde osveženje tražili upravo u najtoplijim danima, kaže Nataša Brkanlić, rukovodilac prijema i higijene u SC Jezero“.

– Počeli smo 20. juna i prva tri dana bio je besplatan ulazak za sve. Prema našoj statistici, do polovine avgusta imali smo, u proseku, od 1.000 do 1.200 ljudi dnevno na bazenima u Kikindi. Na našim bazenima u Banatskom Velikom Selu po danu je bilo, prosečno, 200 kupača. Naše standardno radno vreme smo, prilikom prvog tropskog talasa, produžili, pa su bazeni bili otvoreni od 8 do 19 sati. Tada su nam, u jutarnjim satima, dolazili i naši stalni korisnici koji, inače, tokom cele godine, rekreativno plivaju na zatvorenim bazenima. Najveće gužve su posle 15 sati, kada uspevaju da dođu i oni koji nisu na godišnjem odmoru – kaže Nataša Brkanlić i dodaje da su na bazenima dežurne stručne službe i da nisu zabeleženi incidenti.

Rekord je, kaže Brkanlićeva, zabeležen 28. jula, kada je na bazenima u Kikindi bilo tačno 2.158 kupača. Pored toplog leta, velikoj poseti doprineli su i popusti za, do sada, najveći broj kategorija građana.

– U Kikindi je prodato 10.500 dnevnih karata i 2.000 dopuna od 10, 20 i 50 ulazaka, u suštini imali smo, do sada, 48.000 ulazaka samo preko kartica. To je 20 odsto veća prodaja u odnosu na prošlu godinu. Dopune karata mogu da se iskoriste do 31. maja sledeće godine – precizira Nataša Brkanlić.

Ona podseća da i bazeni u Kikindi, kao i u Banatskom Velikom Selu, imaju svoju zelenu površinu sa prirodnom hladovinom, stolovima, klupama, stolom za stoni tenis i sa ležaljkama koje se ne naplaćuju. Prostor se nalazi pored terena za odbojku u pesku i privlači mnoge koji u hladovini i miru ovde provode dan sa knjigom.

S. V. O.

Sliv-Moravske-(1)

Grade se kišni kanali – sliv Moravske teče po planu, nema nepredviđenih radova

Igor Crnogorac August 21, 2024

Krajem juna počela je izgradnja atmosferske kanalizacije u takozvanom slivu Moravske. Kišni kanali izgradiće se u ulicama Jovana Sterije Popovića, Ivana Jakšića i Moravskoj u ukupnoj dužini od 3.448 metara. U infrastrukturno ulaganje biće uložena 202 miliona dinara, a sredstva su zajednički obezbedili Pokrajinska vlada i lokalna samouprava, istakao je Miroslav Dučić, član Gradskog veća.

-Planom je obuhvaćeno 16 deonica i dinamika radova je dobra. U delovima ulica Ivana Jakšića i Jovana Sterije Popovića od Vojina Zirojevića već su završeni. U toku su radovi u Moravskoj  i ulici Vojina Zirojević. Očekujemo da će se zadati rokovi ispoštovati i da će kompletan sliv biti završen do kraja godine. Radovi su bili neophodni jer su sugrađani u ovom delu grada imali problema sa odvođenjem voda – napominje naš sagovornik.

Osim projektovanih kanala potrebno je izgraditi i izvestan broj objekata, kao što su revizioni šahtovi, slivnici i propusti. Predviđeno je 79 slivnika i 290, 6 metara slivničkih priključaka.

-U planu nam je izgradimo atmosfersku kanalizaciju i u nastavku u ulicama Ivana Jakšića u dužini od 460 metara i Jovana Sterije Popović u dužini od 550 metara do Omladinske ulice gde takođe postoji problem sa odvođenjem kišnice. Projektovanje će biti završeno u ovoj da bi radovi mogli da se urade naredne godine s obzirom na to da je reč o deonici ukupne dužine oko kilometar ulaganja će biti znatno manja. Bez obzira na to za naš grad su kapitalna ulaganja – naveo je Miroslav Dučić i apelovao na građane da budu strpljivi jer su delovi ulica u kojima se radi zatvoreni za saobraćaj.

Rok za završetak radova je šest meseci. Voda koja će se odvoditi iz otvorenih i zatvorenih kanala distribuiraće se u Velikokikindski kanal.

Podsetimo i da je prošle godine, zahvaljujući zajedničkom ulaganju Grada i Pokrajine, 150 miliona dinara uloženo u  izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije. Ovim projektom bili su obuhvaćeni delovi ulica Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće  Laković i Semlačke.

Pokrajinska vlada podržala je i izgradnju mini postrojenja za prečišćavanje vode u Mokrinu, Nakovu, Iđošu i Banatskom Velikom Selu. Za radove je opredeljeno 160 miliona dinara.

-Dokumentacija je spremna, sredstva su obezbeđena i čekamo svakog dana da se uvede izvođač radova i da se započne sa realizacijom ove značajne investicije – rekao je Dučić.

A.Đ.

sajan-sveti-stefan-(2)

U Sajanu se obeležavaju Dan sela i crkvena slava: važno je očuvati i unapređivati zajedništvo i dobrosusedske odnose

Igor Crnogorac August 20, 2024

Obeležavanje Dana sela i crkvene slave Sveti Stefan okupilo je danas u Sajanu meštane i goste, a sa skupa je poslata važna poruka o očuvanju i unapređenju zajedništva.

– Ovaj veliki praznik obeležavamo svečanom misom koju je vodio zrenjaninski biskup, dok se u toku popodneva održavaju kulturni i zabavni programi proslave Dana sela. Savet Mesne zajednice održaće svečanu sednicu na kojoj će, građanima i udruženjima koji su u toku godine radom i trudom doprineli  dobrobiti meštana dodeliti zahvalnice i priznanja – rekao je predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot. – Važno je da, ovom prilikom, ukažemo na to koliko je bitno da razmišljamo o zajedništvu jer možemo da živimo bolje i lepše u dobrom susedstvu i u prijateljskim odnosima.Svečana misa održava se na dan kada je osveštana Crkva Svetog Stefana Kralja, izgrađena 1880. godine. Prvi kralj Mađarske svetac je zaštitnik ovog mesta i na njegovu bistu u dvorištu Crkve položeni su venci.

Misi su prisustvovali potpredsednik Pokrajinske vlade Robert Otot, državni sekretari Atila Juhas iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Jožef Kerekeš iz Ministarstva finansija, poslanica u Skupštini Srbije, Elvira Kovač, Ramona Tot, članica Saveta mađarske nacionalne manjine, i predstavnici lokalne samouprave, Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika i Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.– Obeležavanje Dana sela i proslava Svetog Stefana predstavljaju idealnu priliku da se okupimo kao zajednica, da proslavimo našu istoriju, nasleđe i tradiciju. U današnjem programu oživljava se bogata istorija i odaje se poštovanje prethodnim generacijama koje su dale svoj doprinos razvoju i prosperitetu ove zajednice koja je kroz vekove očuvala svoj specifični identitet, kulturu, tradiciju, običaje i vrednosti. Slavljenje sveca zaštitnika koji simbolizuje veru, snagu i odlučnost podsetnik nam je koliko je važno očuvati veru i vrednosti zajednice, ne samo u teškim  vremenima, već i u svakodnevnom životu – rekla je Melita Gombar.Članovi udruženja iz ovog mesta pripremili su kulturni i zabavni program za meštane i goste. Tokom dana održava se tradicionalni Buč.

S. V. O.

Decija-letnja-pijaca-5

Poslednja nedelja Dečije letnje pijace, najlepše trgovine u gradu

Igor Crnogorac August 20, 2024

Dečija letnja pijaca odbrojava poslednje dane ove sezone. Iako zamišljena da se odvija samo subotom u prepodnevnim satima, a tako je od 2008. godine, kada je ova ideja Kulturnog centra počela da se realizuje, na zahtev prodavaca i kupaca već godinama se povremeno održava i cele sedmice u popodnevnim satima.

Tako je i ove nedelje – u predvečerje, već pre 17 sati, najmlađi stižu sa robom i zauzimaju svoje „tezge“ u dvorištu Kulturnog centra, a o popularnosti govori i podatak da uvek ima, u proseku, 60 do 70 prodavaca. Dolaze i iz drugih mesta, a mnogi koji kod svojih baka i deka provode raspust, takođe redovno zauzimaju tezge. Kupce, svih uzrasta, niko nije uspeo da izbroji, a cene su simbolične.

Bliznakinje Selena i Jelena Kličić imaju 11 godina i nisu samo prodavci, već i proizvođači. Same i na licu mesta, po želji kupaca, izrađuju narukvice od gumica i perlica.

– Volimo da pravimo nakit i da prodajemo – kažu u glas. – Tu su i naše stvari koje više ne koristimo. Osim narukvica, imamo knjige, torbice, igračke, i super nam ide. Kupci nam najviše traže slikovnice, narukvice i ogrlice. Cene su od 20 do 500 dinara i uspemo lepo da zaradimo. Dolazimo na svaku pijacu.

Devetogodišnja Mirka Ivetić ima, takođe, širok asortiman za prodaju.

– Dolazim od prošle godine. Deca kupuju igračkice, a stariji bilo šta. Cene su mi od 10 dinara naviše. Najskuplje su torbe koje koštaju 200 dinara – objašnjava Mirka.

Mirkina bezrezervna podrška je mama Jelena.

– Svakog dana sam sa njom, na svakoj pijaci, za sve što je potrebno, da se donese sladoled, voda – kaže Jelena. – Deca prodaju ono što im ne treba i onda kupuju kod drugih, ali im i ostaje zarada za džeparac. Mislim da je ovo odlična ideja da od malih nogu nauče kako treba da se bore za sebe i za nešto što žele.

Kupci na Dečijoj letnjoj pijaci su svih uzrasta. Subotom pre podne, sa velike pijace često navrate da naprave pazar mališanima, kao što i oni sami to čine jedni drugima. U Kulturnom centru kažu da se deca sjajno druže i uživaju i da će pijaca svima nedostajati. Prošle subote, kada je počela kiša i nije bilo kupaca, sami su se rastrčali i jedni od drugih kupovali. Niko nije ostao bez pazara, nove igračke ili knjige.

Kako saznajemo, kuriozitet Dečije letnje pijace koja traje već 17 godina je da mališani koji su prvih godina dolazili kao prodavci, sada dovode svoju decu kao logistička podrška u prodaji ili da bi zajedno pronalazili lepe i jeftine stvari na šarenim i prepunim tezgama u dvorištu Kulturnog centra.

Dečija pijaca u večernjem terminu, od 17 do 19.30 sati biće organizovana do petka, 23. avgusta, a poslednja, ovog leta, održaće se u subotu pre podne, od 9 do 11.30. Ipak, i dalje će se odvajati pročitane slikovnice, plišane igračke, odeća iz koje se izraslo ili mamin nakit koji više ne nosi i željno će se čekati letnji raspust i nove prilike za druženje na najlepšoj pijaci u gradu.

S. V. O.

struja (4)

Sutra isključenja struje u Kikindi i Iđošu

Igor Crnogorac August 20, 2024

Deo potrošača u Kikindi i u Iđošu, imaće sutra (sreda, 21. avgust), prekid u snabdevanju strujom zbog radova, najavljeno je iz Elektrodistribucije.

Od 8 do 10 sati struje neće biti u ulici Vuka Karadžića, u delu od Njegoševe do Jovana Jovanovića Zmaja u Kikindi.

Od 9 do 11 sati bez struje će biti potrošači u ulici Nikole Francuskog, od Koste Kljajića do Milivoja Omorca u Iđošu.

xenos

Kikinđani i ovog leta “okupirali” Grčku i najviše se prodaju sedmodnevni aranžmani

Igor Crnogorac August 18, 2024

Nema iznenađenja ni ove sezone kupanja kada su turistički aranžmani u pitanju. Kikinđani, kao i, verovatno, mnogi u Srbiji, hrle u Grčku koja je zadržala niske cene. Najbrži, oni koji su uspevali da dođu do prvih ponuda, u vreme Sajma turizma u februaru, plaćali su do 170 evra po osobi, saznajemo od Kikinđana koji su upravo sada na letovanju koje su već isplatili.

I u Turističkim agencijama potvrđuju da su ubedljivo najpopularniji aranžmani zakupa apartmana u Grčkoj, sa autobuskim prevozom, a sve to može i da se plati na rate.

– Kada su u pitanju avio-aranžmani i „ol inkluziv“ ponude, najprodavaniji je Tunis, koji je zadržao prošlogodišnje cene, i povoljniji je i od Turske i od Egipta koji je, opet, drastično izgubio na popularnosti – kaže Miroslav Brandić, vlasnik turističke agencije „Oaza“. – U Grčkoj, tradicionalno najpopularniji su Olimpska regija, Halkidiki i ostrva. Avionom se najviše putuje na Rodos i Kefaloniju i stranke su veoma zadovoljne.

U pretprodaji, Tunis je, sa avio prevozom i svim plaćenim troškovima, koštao 520 evra po osobi za deset dana, dodaje Brandić.

Njegova preporuka za stranke sa dubljim džepom, svakako je jedno od mesta na kojem, kako kaže, mogu da se kombinuju kupanje i razgledanje.

– Za to je idealna Sicilija. Skuplja je od drugih aranžmana – noćenje sa doručkom, sa avio prevozom, košta 650 evra i organizuju se izleti u Palermo, Kataniju, do Etne i sicilijanskih sela.

I među strankama Agencije „Ksenos“ Tunis je ove godine, ponovo, veoma popularan.

– Tome posebno doprinosi činjenica da su u predsezoni i postsezoni pristupačne cene. Međutim, kada se sve sabere i uporedi Tunis „ol inkluziv“, dakle bez novčanika, dodatan trošak su samo viza i boravišna taksa, sa Grčkom, sa samo plaćenim apartmanom, potrošeni iznosi su vrlo slični, tako nam kažu stranke.  S tom razlikom što se u Tunis putuje avionom i ne brinete o hrani. Možda nam je i zato Tunis hit ove godine – navodi vlasnica Agencije, Stojanka Zuković.

I ovde je Grčka još uvek najzastupljenija i najpovoljnija, dok je adut Tunisa, između ostalog, što ima široku ponudu i dugu obalu, isključivo sa ležaljkama. Na afričkom Sredozemlju sezona traje do kraja oktobra i cene tada mogu da padnu i do 70 evra.

U „visokoj sezoni“, od 20 jula do 20. avgusta, navedeni aranžmani od 10 dana u Grčkoj koštaju 300, a u septembru samo 170 evra.

– Fino se prodaje i Turska, oni su prilagodili cene, posebno u regiji oko Alanje, tamo su nešto niže cene u odnosu na Bodrum i Belek gde je, opet, lepša ponuda. Polupansion u Turskoj je, sa avionskim prevozom, 500 evra, dok je „ol inkluziv“ 200 evra skuplji. Deset noćenja sa autobuskim prevozom sada košta oko 400, a u septembru će biti 350 evra – napominje Zukovićeva.

Uz ove, najpopularnije destinacije, kažu u „Ksenosu“, bilo je interesovanja i za Hrvatsku, međutim, na ovoj obali cene su dosta veće, pa su se stranke preorijentisale na Crnu Goru ili na neku drugu destinaciju. Agencije, kao ni za Crnu Goru, nemaju ugovore o zakupu sa vlasnicima privatnih smeštaja, pa su u ponudi hoteli u kojima je, za prosečnog turistu, letovanje skupo. Srednja cena u Hrvatskoj je oko 200 evra po osobi i po danu.

Ukoliko ste baš u situaciji da vam budžet nije posebno ograničen, u „Ksenosu“ apsolutno preporučuju Palma de Majorku, ako želite da imate prelepo, drukčije i sasvim izuzetno letovanje, kaže Zukovićeva. Cena za ovu destinaciju, recimo za polazak 24. ovog meseca je 799 evra po osobi – za sedam noćenja sa doručkom.

Agencijske statistike pokazuju da je prodaja na nivou prošle godine. Moguće je i plaćanje na rate, čekovima, uz učešće od 30 do 40 odsto prilikom rezervacije.

S. V. O.

ambrozija-1

Visoke vrednosti polena koprive i ambrozije u vazduhu

Igor Crnogorac August 18, 2024

Na području grada beleži se visoka zasićenost polenom koprive, zatim i ambrozije, najjačeg alergena.

Poleni trave, pelina, konoplje, štireva i bokvice beleže srednje vrednosti. Polen kiselice ima nisku vrednost u vazduhu, dok poleni lipe i četinara imaju veoma niske vrednosti, pokazuju podaci sajta xeco.info koji koristi podatke sa portala Agencije za zaštitu životne sredine.

Na teritoriji grada mehaničko uništavanje ambrozije počelo je polovinom jula i obuhvatiće ukupno 20 hektara, rečeno je u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Pritom je naglašeno da su svi, i fizička i pravna lica, dužni da uklanjaju ambroziju – u gradskom građevinskom rejonu, ispred svojih objekata, i u ataru, na njivama pod usevima.

S. V. O.

senta-most

Most kod Sente, za sada, neće biti zatvoren za saobraćaj

Igor Crnogorac August 18, 2024

Već nekoliko dana u javnosti se pojavljuju nezvanične informacije o tome da će most kod Sente od ovog vikenda biti zatvoren za saobraćaj.

Kako se navodi na sajtu Opštine Senta, na sastanku, održanom u petak, 16. avgusta, „zaključeno je da glavni izvođač nastavlja započete radove na mostu bez zaustavljanja drumskog saobraćaja, a kada dođe vreme da se zatvori drumski saobraćaj na mostu preko reke Tise u Senti, zatvaranje saobraćaja će se najaviti nadležnim nadzornim i opštinskim organima Sente i Čoke nekoliko dana unapred. U toku naredne nedelje ne očekujemo zatvaranje saobraćaja na mostu“.

Rekonstrukciju železničkog mosta, na deonici pruge Senta-Čoka, dugog 265 metara, Infrastruktura železnice Srbije započela je sredinom aprila ove godine.

Govoreći o obnovi mosta, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, naveo je da je radovima obuhvaćena rekonstrukcija gornjeg stroja mosta, i to zamena 535 mostovskih pragova, zamena kolosečnog pribora i kompletna zamena šina.

S. V. O.

Bazeni-BVS-(14)

Oaza na bazenima u Banatskom Velikom Selu ima svoje stalne kupače: Ovde uživamo u miru

Igor Crnogorac August 17, 2024

Tople letnje dane stanovnici Kikinde i okolnih mesta, i nedostatku reka i jezera, provode na otvorenim bazenima Sportskog centra „Jezero“ – u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu, jedinom selu koje ima ovakvo kupalište. U ovom mestu postoji veliki bazen dubine dva metra i mali, sa kosim dnom, što posebno odgovara mališanima. Kupači koje smo zatekli u toku vikenda su, kažu, stalni posetioci i posebno im odgovaraju čistoća i mirna atmosfera, bez gužve.

Sedmogodišnji Dušan Vojnović i njegova desetogodišnja sestra Jelena iz Banatskog Velikog Sela pohvalili su se da su skoro svakog dana na bazenu.

– Sve je ovde lepo i super je što je voda malo hladnija i tako se rashlađujemo.  Nađemo društvo i igramo se. Idemo i u veliki i u mali bazen – kaže Jelena i dodaje da Luka nije baš redovan na bazenima.

– Ja ne dolazim uvek, nekada mi je hladna voda – priznaje Luka. – Ovog leta dva dana nisam dolazio.

U hladovini u malom parku pored bazena zatekli smo deo porodice Radin koja iz Kikinde stiže biciklima.

– Idem i na bazen u Kikindi, a subotom, kad mama ne radi, dođemo ovde. Lepše je,  nema toliko ljudi, i niko ne baca smeće. U malom bazenu postepeno ulazim u dubinu i to mi se dopada – kaže Luka koji je završio drugi razred u Osnovnoj školi „Feješ Klara“.

Lukin brat, dvanaestogodišnji Vanja, priprema se za sedmi razred u istoj školi.

– Nije mi teško da dolazim biciklom – pohvalio se Vanja. – Ja sam najbrži, pa ih usput proveravam da li me prate. I meni je ovde lepše nego u Kikindi, manja je gužva.

Možda je jedan od razloga što se Radini kupaju baš na ovim bazenima i taj što je mama Jelena iz Banatskog Velikog Sela.

– Ovo je za nas celodnevni doživljaj – objašnjava Jelena – Dok vozimo bicikle družimo se i provodimo vreme zajedno na vazduhu. Posle 12 sati, kad suprug završi sa poslom, pridružuje nam se i on sa najstarijim sinom. I oni dođu biciklima i onda ostanemo ceo dan.

Higijena na visokom nivou, mirna atmosfera i čista voda rezultat su poštovanja kućnog reda, potvrđuje Aleksandra Pašić iz Kikinde, jedan od spasilaca.

– Poštuju se pravila – nema skakanja u vodu, ne sme da se unosi hrana i zabranjeno je pušenje osim u kafiću i u malom parku pored. To svi poštuju i prezadovoljni su.  Voda se redovno kontroliše, ispravna je i čista. Pored spasilaca, stalno imamo i dežurnog lekara.

Malo veća gužva bila je, kaže Aleksandra, dve sedmice kada su bile tropske temperature.

Monika Senji iz Kikinde upravo se vratila sa mora i rešila da dođe, kako kaže, na mirnije mesto.

– Lepši su mi ovi bazeni, i atmosfera je i mirnija i prisnija, može lepo da se pliva – dodaje Monika.

Na bazenu smo zatekli sve generacije – dolaze i cele porodice sa malom decom, ali i ozbiljniji rekreativci koji u miru preplivavaju svoje deonice.

U kompleksu ima dosta prirodne hladovine, a Velikoselci u letnjim danima zaista mogu da se osećaju privilegovanima. Po čitavom selu vide se kupači sa opremom za plažu u odlasku ili povratku sa ovog lepog, u parku u centru sela, smeštenog kupališta.

S. V. O.

 

JYSK-i-Serbien

Opšta bolnica od kompanije JYSK dobija opremu vrednu sto hiljada dinara

Igor Crnogorac August 17, 2024

Povodom otvaranja prodavnice u Kikindi, na nagradnom konkursu JYSK- a, donaciju proizvoda u vrednosti od sto hiljada dinara dobila je Opšta bolnica u Kikindi, za opremanje čekaonice, sestrinske sobe i Odeljenja hemodijalize.

Na konkurs su imale pravo da se prijave udruženja i ustanove. Za opremanje prostora konkurisali su: Predškolska ustanova, Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Čigra“, OŠ „Đura Jakšić“ , Udruženje multiple skleroze, Dečije pozorište „Lane“, KUD „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, Udruženje „Zajedno rastimo 2007“, Udruženje sportskog plesa „Ritmik“, i Udruženje za unapređenje razvoja u ranom detinjstvu „Responzivni roditelj“. Glasanje se odvijalo 24 sata, na Instagram stranici JYSK- a, a Bolnica je dobila 73 odsto ukupnog broja glasova.

Otvaranje prve prodavnice ove kompanije u Kikindi, u Miloša Velikog 54, zakazano je za sredu 28. avgust, u 9 sati.

JYSK je danski maloprodajni lanac koji u svom asortimanu ima opremu za domaćinstvo: nameštaj, dušeke, kućni tekstil, dekoraciju enterijera. Sa više od 3.100 prodavnica u 51. zemlji, ova kompanija je najveća danska trgovina na malo koja posluje na međunarodnom nivou. Zbog skandinavskog dizajna, poznat je i pod nazivom „danska IKEA”. Logo JYSK- a prikazuje gusku, zaštitni znak brenda.

S. V. O.

(Foto: Dorthejysk i Kikindski portal)