Град

Семинар-КЦ-(2)

Наставници музичке културе у основним школама овог викенда гости су Културног центра на дводневном семинару у току којег ће, уз помоћ највећих ауторитета у овој области, унапредити знање и вештине неопходне у настави.

Акредитовани стручни скуп којем присуствује више од 50 наставника из читаве земље, реализује се на иницијативу и у организацији Културног центра, у сарадњи са Удружењем наставника музичке културе Србије, под називом “Јачање компетенција наставника музичке културе у основној школи”.

– Први пут од када постоји Културни центар организује се овакав стручни скуп – рекао је Марко Марковљев, в. д. директор. – Ми се бавимо и музиком, имамо хор, оркестар и друге активности, и сматрам да је музичко образовање у најмлађем узрасту изузетно важно и за даље школовање, као и за то да се препозна и побољша таленат како би деца имала прилику да наставе да се баве музиком. Сличне стручне скупове организоваћемо и убудуће, како бисмо што више оснажили читав сектор радника у музичкој култури.

Главни предавач је проф. др Биљана Јеремић, диригенткиња хора „Атендите“ Културног центра.

– Моје предавање се односи на комуникацију у школском хору. Осмислила сам модел извођење музике певањем, у ствари, представљање вербалних и невербалних начина комуникације током припреме хора и извођења композиције.  Комуникологија ми је помогла да хорски процес и припремање хора схватим из друкчијег угла, а то је да постоји предкомуникација, комуникација и посткомуникација и да је извођење једног музичког дела сенза реплица – без понављања. У датом моменту изводи се оно што је припремано некада и месецима и хор мора бити спреман – навела је проф. др Јеремић.

Агенду конференције осмислила је Александра Станковић, професорка музичке културе, педагошка саветница и председница Удружења наставника музичке културе Србије, такође и један од предавача.

– Позвали смо колеге из читаве Србије који су, такође, и координатори у својим окрузима, да се едукују. Семинар сам конципирала тако да буду обухваћени сви аспекти рада наставника музичке културе у основној школи, који су као хоботница – наставници воде и хор и оркестар, предају историју музичке културе, музички описмењавају ђаке и раде још много тога. Важна ствар је и да децу морамо да научимо да разликују квалитетну музику од кича.

У име локалне самоуправе госте је поздравила Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.

– Друштво има важну улогу у томе да омогућава одржавање оваквих скупова како би се знање наставника подигло на виши ниво и као такво преносило ђацима, што је велико умеће. Музика је важна грана образовања, али ђаци јој не посвећују велику пажњу јер немају свест о томе колико је она значајна за развој стабилне личности – истакла је Маријана Мирков.

На дводневном скупу у великој сали Културног центра, осим на наведене теме, учеснике очекују и предавања „Изазови и препреке у настави школског оркестра“ и „Примена вештачке интелигенције у настави музичке културе“. Предавачи ће бити и Јелена Милићевић, саветник, координатор и у Заводу за унапређење образовања и васпитања у Београду, Маријана Недељковић, професор солфеђа и педагошки саветник, и Марија Мишић, професор музичке културе и педагошки саветник.

Програм првог дана завршен је заједничким наступом хора „Атендите“ Културног центра, Мушке вокалне групе “Канон” из Крагујевца, и наставника музичког, учесника семинара.

С. В. О.

Цистицна-фиброза-конференција-(5)

У Београду је одржана трећа регионална конференција “Заједничка победа над цистичном фиброзом” којој су присуствовали и градоначелник Младен Богдан и представници Удружења “Деца са ахондроплазијом Србије”.

Конференцију је свечано отворила прва дама Србије, Тамара Вучић, у присуству министарке за бригу о породици и демографији Милице Ђурђевић Стаменковски и директорке Републичког фонда за здравствено осигурање Сање Радојевић Шкодрић.

„Град Кикинда је увек ту за оне којима је помоћ најпотребнија. Издвајања из буџета за лечење деце сваке године су све већа, што пружа могућност да се помогне најмлађима и њиховим породицама. Заједно са Удружењем “Деца са ахондроплазијом Србије” боримо се свакодневно да свако дете које болује од ретке болести, добије неопходну терапију, и то ћемо и наставити“ – изјавио је градоначелник.

(Фото: Чедомир Вујанић)

ГИЗ-(2)

У радној посети Кикинди данас је био Мишел Енгел, координатор пројекта „Подршка социјалној инклузији у Србији“ и представник немачке Организације за међународну сарадњу ГИЗ, са сарадницима.

Након разговора у Градској кући, гости су посетили Центар за стручно усавршавање.

– У Србији ћемо, по овом пројекту, подржати 20 локалних самоуправа. Овде смо јер ћемо, од наредне године, помагати у побољшавању социјалних услуга за осетљиве групе становништва, посебно за жене – рекао је Енгел. – Подржаћемо напоре Града да помогне ромској заједници, нарочито Ромкињама, да унапреди могућности њиховог запошљавања. У Центру за стручно усавршавање предвиђено је да неке просторије буду коришћене за саветовалиште. Важно је да се чује више о њиховим потребама како би могло циљано да им се помогне.

Енгел је објаснио да се у разговорима одређују последњи кораци да би пројекат могао да заживи од фебруара наредне године. Циљ је и да ова услуга, уз подршку Граду, постане одржива и дугорочна, да би могла да одговори на све потребе грађана. Осим тога, спроводиће се и обуке на тему антидискриминације и друге активности које ће побољшати пружање социјалних услуга, додао је Енгел.

Са гостима је у обиласку Центра био и Жељко Раду, члан Градског већа, а капацитет Центра представио је директор Дејан Карановић.

– Циљ пројекта је економско и социјално оснаживање жена из свих осетљивих група, овде конкретно Ромкиња, као и оснивање Саветовалишта за брак и породицу. ГИЗ је изузетан партнер, помаже и у техничком и у финансијском смислу и ово је прилика за Градску управу да покаже да је сигуран и поуздан партнер, не само у овој активности, него и за будуће сарадње – рекао је Раду.

Предвиђено је да подршка немачке Организације за међународну сарадњу, по овом програму, траје 14 месеци.

С. В. О.

(Фото: Чедомир Вујанић)

микулас-сајан-(2)

Све малишане у Сајану на сам 6. децембар Микулаш је наградио 27. годину за редом. Обичај установљен у овом селу је да Микулаш иде од куће до куће, разговара са децом и дели им пакетиће. Њега у овом походу прати Крампуси, задужени за непослушну децу који на срећу никада немају пуно посла.

 

-Ове године Савет Месне заједнице обезбедио је више од 140 пакетића. Овом народном обичају, колико се радују деца, толико га воле и одрасли с обзиром на да их враћа у детињство. Све бебе, али и деца и млади до 15 година добили су пакетиће пуне воћа, слаткиша и сланиша. Велику захвалност дугујемо удружењима у селу, као и појединцима да дарови буду богати и лепи – истакао је Золтан Тот, председник Савета МЗ.

 

На дан Светог Миклоша деца треба да очисте ципеле и чизме јер, ако се Микулаш не појави лично, у тајности оставља поклоне у ципеле.
Према легенди свети Миклош био је бискуп и помогао је сиромашном човеку који је имао три ћерке. У току ноћи им је у тајности у прозор оставио врећицу златника. Најмлађа ћерка је чула кораке и само је успела кроз прозор да види силуету која одлази, док легенда каже и да је прозор био затворен и због тога је Микулаш кроз димњак убацио врећицу злата. Ћерка је баш тада остављала мокре чарапе на пећ да се суше и златници су упали у чарапу.

зарко-дан-сколе-(13)

Ученици и запослени у Основној школи „Жарко Зрењанин“, богатим програмом прославили су 69. рођендан. Током преподнева организоване су радионице у којима су учествовали родитељи након чега је у фискултурној сали школе изведена приредба. Ђаке су подржали родитељи, баке, деке, али и представници локалне самоуправе.

– У оквиру радионица израђена је јелка од хемијских елемената, ученици су правили новогодишње украсе, могли су да се опробају у друштвеним играма и да играју шах. Поред школског хора, у свечаном програму, наши ђаци представили су се плесним тачкама, своје умеће показала је и фолклорна секција коју реализујемо заједно са „Гуслама“, а представили су се чланови глумачке секције. Уз велику подршку локалне самоуправе школа сваке године добија све боље услове за рад. Недавно је 6,5 милиона динара Покрајински секретаријат за спорт уложио у реконструкцију спортског терена поред школе који је сада један од најмодернијих у нашој околини. Део столарије је замењен и надамо се да ће се овај посао се наставити, а оно што нам је најважније јесте санација равног крова на објекту који је у лошем стању – истакла је Славица Лазић, директорица ОШ „Жарко Зрењанин“.

Донедавно директор, а сада члан Градског већа Тихомир Фаркаш са посебним емоцијама присуствовао је Дану школе.

-„Жарко Зрењанин“ једна је од најбољих школа захваљујући садашњим запосленима, али и пензионерима који су у ранијем периоду чинили да ова образовна установа буде на понос генерацијама ђака који су је похађали. Овде сам провео 32 године и, допустићу себи да будем сентименталан, јер сматрам да је ова школе најбоља у северном Банату. Драго ми је што видим да се ученици и запослени окрећу будућности ослушкујући једни друге – казао је Фаркаш.

Ову школу похађа 510 ученика.

А.Ђ.

 

Псоријаза-(1)

Као део пројекта „За живот без псоријазе“, у кикиндској Општој болници данас је одржан стручни скуп. Пројекат чији је носилац Српско лекарско друштво, подразумева и скриниг на псоријазу, системску болест за коју постоје нови, савремени лекови помоћу којих пацијенти могу да буду залечени и да побољшају квалитет живота.

Циљ је едукација популације о самој болести и њена дестигматизација, упознавање пацијената о лечењу, као и побољшање сарадње дерматолога на примарном, секундарном и терцијарном нивоу, рекла је др Бранислава Гајић, дерматовенеролог и онколог у Универзитетском клиничком центру Војводине (УКЦВ), професор на Медицинском факултету у Новом Саду, и председница Секције дерматовенеролога Српског лекарског друштва.

– Оболели могу да живе и без псоријазе, али је потребно да се то стање одржава. Постоје бројне терапијске опције, међутим, наши пацијенти, када једном добију дијагнозу псоријазе као неизлечиве болести, одустају од лечења. Псоријаза носи и ризик од других обољевања и често је удружена са другим болестима – метаболичким дисбалансима – навела је професорка Гајић и објаснила зашто је неопходно побољшање сарадње лекара на различитим нивоима здравствене заштите.

– Када пацијент дође на преглед због псоријазе, потребно је да се тачно зна смер којим се даље тај пацијент лечи, да се направи добра класификација – који пацијенти могу да се лече у тој здравственој установи, који морају да се шаљу даље, у установе у којима постоје услови за ефикаснију фототерапију, који су кандидати за системску терапију и, потом, за биолошке лекове. Та комуникација и пут који пацијент треба да прође треба да буде са што мање потешкоћа како би му се обезбедили бољи услови и олакшао приступ свим могућностима за лечење и контролу ове болести.

Псоријаза је једна од најчешћих кожних болести – има је око два одсто популације, од тога 10 до 20 одсто болују од најтежих облика који захтевају врло специфично и компликовано лечење, истакла је др Зорица Гајинов, дерматолог на Клиници за кожно-венеричне болести УКЦВ и професор на Медицинском факултету.

– Већина, ипак, има блаже облике који адекватно могу да се лече локалном терапијом без великих системских ризика. Сви ти различити модуси терапије код псоријазе треба добро да се искомбинују да бисмо постигли оптималну ефикасност, уз што мање нуспојава. Други проблем је у томе што су пацијенти доста инертни јер је псоријаза дуго сматрана неизлечивом, доживотном болешћу. Зато их треба мотивисати да побољшају своје здравствено стање. Наша жеља је да се олакша пацијенту, да се промени начин преписивања лекова, да неки, који се сада преписују само на терцијарном нивоу, буду доступни и у болницама – рекла је професорка Гајинов.

Ова болест може да се појави у свакој животној доби, али се, најчешће, испољава код младих одраслих особа. У 30 одсто случајева је наследна, али не мора да се испољи генерацијама. Најчешћи окидач за њено појављивање је стрес, речено је на скупу.

Др Синиша Јолић, специјалиста дерматовенерологије и ангиологије, начелник Одељења за дерматовенерологију Опште болнице у Кикинди био је домаћин скупа који је, како је истакао, само почетак сарадње.

– Надам се да ћемо, овим побољшањима, нашим пацијентима који имају једно од најтежих хроничних обољења у дерматологији, омогућити да добију најадекватније лекове, најбоље лечење, и да се сам поступак убрза и поједностави. То је и промотивна кампања, па ће они који су на различитим врстама терапије имати прилику да се информишу и да се укључе у најбоље терапијске модалитете које, од пре неколико година, можемо да спроводимо и у Србији – навео је др Јолић. – Све више пацијената је свесно да, и са овим обољењем, могу да уђу у ремисију и да побољшају квалитет живота. Наша мисија је да им то преносимо јер је веома важан и психолошки фактор – оболели су склони самоизолацији из друштва и зато је битно да их едукујемо и подржавамо и у том смислу.

Професорке из Новог Сада су, са доктором Јолићем, данас и прегледали пацијенте који су се јавили да учествују у овом пројекту и за сваког од њих су разматране најбоље терапијске опције.

Пројекат „За живот без псоријазе“ Српског лекарског друштва, како је најављено, биће настављен средином марта следеће године.

С. В. О.

руско-село-обилазак-4

Представници града, заменик градоначелника задужен и за месне заједнице, Дејан Пудар, у пратњи члана Градског већа за спорт и омладину Александра Аћимова и шефа кабинета градоначелника Вање Радојкова, посетом Руском Селу наставили су обилазака свих девет месних заједница.

Током посете са председником Савета МЗ Душаном Марјановићем разговарано је о актуелним проблемима, досадашњим активностима у селу, а разматрани су и планова за наредну годину. Делегација је обишла Дом културе, просторије Месне заједнице Руско Село, будући парк у ком је неопходно завршити игралишта за децу и теретану на отвореном односно обезбедити справе и тартан подлогу, мобилијар, поставити пет сеника, као и изградити колски улаз на улицу Соње Маринковић.

У оквиру посете наглашено је и да неопходна санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, а која треба да започне од уређења крова. Истакнуте су и најлошије саобраћајнице у селу које би требало асфалтирати.

А.Ђ.

микулас-(6)

Свети Миклош ког верници Римокатоличке вероисповести прослављају 6. децембра, празник је коме се деца највише обрадују. Микулаш, како га у народу зову и ове године неуморно је дели пакетиће доброј, али и неваљалој деци. Најпре је, вечерас, стигао до КУД „Еђшег“ где је 130 деце од годину дана до осмака из Кикинде, а заслужене пакетиће добили су и ученици из Мокрина који уче мађарски као изборни предмет.

-Већ по традицији за децу је уприличена приредба о дочеку овог свеца коју су припремили ученици из ОШ „Фејеш Клара“. Представу је осмислила наставница мађарског језика Виолета Момић, а помоћ је пружио и режисер Шандор Кираљ. Очување даривања деце за Микулаш је важно јер нам помаже да чувамо традицију и културу мађарског народа – истакла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“.

Поред обавезних слаткиша, сва добра деца добила су орахе и воће, а за малишане који нису били послушни Микулаш припреми дрво, угаљ, шаргарепу и кромпир.

-Средства за припрему пакетића обезбедили смо продајом колача током „Дана лудаје“. Увек се потрудимо да имамо разноврсну и богату понуду у чијој припреми велику помоћ имамо од наших чланова, учитељица, васпитачица, родитеља – навела је наша саговорница.

Велику помоћ у припреми пакетића пружила су и удружења жена, чланови КУД-а „Еђшег“, удружење просветних радника „Вера Пастор“, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, као и донатори.

А.Ђ.

волонтери-пријем-

Поводом обележавања Међународног дана младе волонтере из Црвеног крста и секретарку Данијелу Бјељац у Градској кући примили су градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Маријана Мирков која је уједно и председница Управног одбора кикидске хуманитарне организације. Маша Ердељан, волонтерка је Црвеног крста три године.

-Након што сам учествовала на такмичењу у знању прве помоћи, решила сам да постанем волонтер Црвеног крста. Волим да помажем другима и желим што више да научим о свим програмима које ова организација има – рекла је Маша Ердељан.

Градоначелник Богдан похвалио је младе волонтере и захвалио им на ангажовању.

-На свима нама је да подстакнемо и подржимо волонтерски рад, као и да подигнемо свест суграђана о томе колика је вредностима волонтирања, како за појединце, тако и за заједницу. Волонтери су ти који показују хуманост, солидарност, алтруизам и емпатија према другима и треба да их буде што више – прецизирао је Младен Богдан.

 

Маријана Мирков истакла је значај волонтера.

-Црвени крст не би ништа могао да уради без младих, али и великог броја страријих волонтера који помажу из душе и срца. На то је Црвени крст поносан што дајеш колико можеш, а за узврат не тражиш ништа. Уз пуно љубави и емпатије они раде свој посао и Црвени крст заснива се на њима – навела је Маријана Мирков.

Данијела Бјељац додала је да су сви волонтери остварили преко 5.000 волонтерских сати кроз разне програме најхуманије организације

Овогодишњи Међународни дан волонтера, обележава под слоганом „Заштитимо хуманост“.

А.Ђ.

рсело-посумљавање-(4)

Будући парк у Руском Селу постаје зелена оаза јер је  богатији за 200 младица лишћарских и четинарских садница. Површина од два хектара пошумљена је са жалосном брезом, црвенолисном шљива, платаном, украсним форзицијама, плавом смрчом, тујом, кедаром и другим врстама. У пошумљавању су учествовали и запослени и ученици ОШ „Глигорије Попов“.

-Сви ученици школе радо су се одазвали овој акцији. Једва чекамо да парк буде завршен и да имамо лепо место на којем ћемо се окупљати и квалитетно проводити време – истакао је Алекса Поповић, ученик осмог разреда школе „Глигорије Попов“.

И Марија Војиновић, ученица шестог разреда истог је става.

-Дрвеће су плућа сваког места и поносна сам на све нас што смо допринели да имамо здравију и лепшу животну околину – додала је Марија.

Душан Марјановић, председник Савета МЗ Руско Село захвалио је локалној самоуправи, компанији „Есситy“ и свима који су помогли да се парк пошуми.

-Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. Простор је био закоровљен и запуштен и сада има потпуно други изглед. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове – рекао је Марјановић.

Акцији пошумљавања прикључили су се и Младен Богдан, градоначелник, Ђорђе Тешин, члан Градског већа и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Град је потписао уговор са аустријском компанијом „Есситy“ вредан два милиона динара. Поменута компанија организује акцију „Србија се воли дрвећем“ и која је први пут донирала саднице некој локалној самоуправи у Војводини. Руско Село добија зелену оазу за рекреацију и одмор и то управо на месту где је некада постојао парк, што најстарији мештани памте. Континуирано радимо на пошумљавању наше средине јер нам је циљ да променимо неславну статистику најнепошумљенијег града у нашој земљи – навео је градоначелник Богдан.

Кикинда је има свега 1,16 проценат под шумама, а пре десет година били смо испод једног процента.

-Различитост врста и колорита красиће парк током сва четири годишња доба. Важно нам је што су се акцији прикључили и ђаци који на овом простору већ имају школску шуму засновану 2019. године. Управо ова садна сезона биће посвећена попуњавању постојећих школских шума и образовних установа – додала је Мирослава Наранчић.

У парку ће се налазити два дечија игралишта за различите узрасте, справе за фитнес на отвореном, трим стаза. Обогатиће га сеник, клупе и мобилијар за одмарање и уживање.


А.Ђ.