Dan sećanja na prognano i stradalo srpsko stanovništvo u operaciji “Oluja” hrvatske vojske u Republici Srpskoj Krajini, 4. i 5. avgusta 1995. godine, obeležava se i ove godine u Kikindi, izložbom dokumenata i fotografija o ovim tragičnim događajima na području Hrvatske i BiH od 1991. do 1995. godine. Izložbu je upriličio Istorijski arhiv u saradnji sa Srpskim ratnim veteranima i Savezom Srba iz regiona čiji su članovi, Veljko Đurić Mišina i Nenad Antonijević, autori postavke, a pokrovitelj događaja je Grad Kikinda.
Arhiv se priključio inicijativi Srpskih ratnih veterana i na 28 panoa nalazi se geneza stradanja srpskog naroda u ratu u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. godine. U savremenoj istoriografiji ovi ratovi se zovu ratovi za jugoslovensko nasleđe i u njima je srpski narod doživeo veliko stradalništvo. Srećom, postoji Republika Srpska koja je važna za očuvanje srpskog naroda u BiH, rekao je direktor Istorijskog arhiva, istoričar Srđan Sivčev.
– Na izložbi dokumenata i fotografija prikazano je užasno stradanje koje je srpski narod doživeo za četiri godine rata na mnogobrojnim ratištima širom Like, Grbave, Srpske Krajine i Slavonije, koje se naslanja na genezu stradanja Srba na prostoru Nezavisne države Hrvatske od 1941. do 1945. godine. Na ovaj način pokušavamo da kažemo da je to bio sled politike iz Drugog svetskog rata i da se samo nastavilo, sa istim žarom, tokom devedesetih godina. „Oluja“ je najtragičniji događaj, više od 200 hiljada ljudi, dve trećine srpskog stanovništva prognano je iz svojih domova, a više od 2,5 hiljade ih je stradalo – staraca, žena, dece, vojnika. Mnogi od njih su svoj novi dom našli i u Kikindi i obližnjim selima, integrisali su se u društvo, ali su borbe i nesreće ostavile tragove na njima. Ovo je najveći primer etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata, bez presedana je, i niko nije odgovarao za ovaj zločin – istakao je Sivčev.
Nakon obeležavanja na državnom nivou, sećanje na pogrom Srba godinama se održava i u našem gradu, u težnji da se ovi događaji sačuvaju od zaborava, rekao je predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan.
– Važno je da se stvari nazovu pravim imenom – „Oluja“ je veliki pogrom srpskog stanovništva, zločin i genocid. Srpsko civilno stanovništvo je prvo danima raketirano kako bi se povuklo i da bi se unela pometnja u redove vojske i onih koji su ih branili, a onda su, u toku „obezbeđenog prolaska“, avionskim raketama, gađane kolone. Veliko stradanje našeg naroda zabeleženo je i u povlačenju i u gubitku imovine, a Republika Srpska Krajina izgubila je svoju teritoriju koju je branila od 1991. godine. Značajno je da je srpski narod, kao izraz težnje za slobodom i iz straha da se ne ponovi 1941. godina, sam podigao ustanak kako bi odoleo novom neoustaškom režimu, uspostavljenom 1991, i ta borba je trajala sve do „Oluje“. Srbija ih je sve oberučke prihvatila i pružila im utočište. Sigurno je da oni, i posle 29 godina, osećaju bol i tugu i patnju jer vekovna ognjišta, tradicija i kultura ne mogu da se zaborave. Kikinda je bila jedan od gradova u kojima je, na lep način, prihvaćeno najviše ljudi, dolazili su kod rodbine i prijatelja, imali su mogućnost da budu i u prihvatnom centru, a jedan mali deo njih vratio se svojim kućama – ukazao je Bogdan. – Uvek ćemo slediti politiku mira Republike Srbije da se ovakve stvari više nikada ne ponove i da štitimo sve naše sunarodnike na teritoriji bivše Jugoslavije, posebno tamo gde su im prava ugrožena. Važno je da nikad ne zaboravimo ovakve događaje i da ne dozvolimo novo prekrajanje istorije po kojem se od tih ljudi pravi nešto što nisu bili – zločinci i ustanici, jer su oni samo, u naletu neoustaštva, branili svoje domove.
Svečanom otvaranju prisustvovali su i predsednik Skupštine Srpskih ratnih veterana u Kikindi, Vladimir Radojčić, i član Gradskog veća za socijalnu politiku, demografiju, osetljive grupe i ljudska prava, Željko Radu.
Izložba će biti otvorena do kraja meseca, radnim danim od 7 do 15 sati, u holu Istorijskog arhiva.
S. V. O.
