Град Архиве | Паге 166 оф 345 | Кикиндски портал

Наградни излет за ђаке генерације

Igor Crnogorac Јулy 31, 2024

Ђаци генерације кикиндских средњих школа управо су се вратили из Солуна, са наградног путовања које су добили због постигнутих изузетних резултата. Награда је реализована захваљујући Драгани Максимовић, некада ученици Гимназије, сада предузетници из Дубаија, Градској управи и неколицини предузетника из нашег града.

Са најбољима: Јаном Страјнић из Гимназије, Марком Пекаревићем из Економско-трговинске школе, Тањом Исаков из ССШ „Милош Црњански“ и Слободаном Антићем из Техничке школе, путовала је професорица психологије Миљана Китановић која је Максимовићевој била разредни старешина.

– Боравили смо четири дана у Солуну и за то време ишли смо на излете до Метеора, плаже у близини Солуна, до Српског гробља на Зејтинлику и у Археолошки музеј. Обилазили смо споменике и упознавали град. Ученици су били задовољни и вратили смо се са позитивним утисцима – каже професорица Китановић и напомиње да посебну захвалност дугују Тихомиру Фаркашу, новоименованом члану Градског већа за образовање и градоначелнику Николи Лукачу, који су помогли да се ова екскурзија реализује.

С. В. О.

Завршава се 43. Симпозијум „Тера“ – пријем за уметнике у Градској кући

Igor Crnogorac Јулy 30, 2024

Интернационални симпозијум скулптура у теракоти, 43. пут испраћа своје учеснике – шесторо уметника завршава своје скулптуре великог формата и боравак у нашем граду. Традиционално, за њих је приређен пријем у Градској кући у којој су разговарали са градоначелником, Николом Лукачем и чланом Градског већа за образовање, Тихомиром Фаркашем.

– Град је поново био на светској мапи културе и уметности – рекао је Лукач. – „Тера“ своју репутацију гради деценијама и драго ми је да уметници из читавог света проналазе инспирацију у, за мене најлепшем граду на свету. Сигуран сам да Симпозијум завређује да се сваке године подиже на све виши ниво. Хвала уметницима, почаствовани смо делима које су створили, а захвалност дугујемо и свим запосленима у „Тери“. Мислим да ћемо још много тога заједно урадити у наредном периоду.

Анамарија Шербан из Арада, уметница и професор на Факултету у Темишвару навела је да ће кући понети невероватно и дивно искуство.

– Ово је изузетно место за стварање монументалних скулптура у глини. „Тера“ за мене има значај модерне утопије, слободног говора уметности у материјалу, што чини свет бољим – рекла је Анамарија Шербан.

Са радом у теракоти Срђан Арсић, уметник из Земуна, упознао се раније, у оквиру пројекта „Тераторија“.

– Презадовољан сам, простор је најбољи у ком сам имао прилику да радим, сарадници су изузетни – каже Арсић. – Ово је јединствена прилика у региону да радимо у теракоти која нам отвара могућност да се изразимо у материјалу у којем до сада нисмо радили, што је, опет, доста утицало на моју идеју. Овај рад надовезује на оно што сам већ стварао на истом месту.

Весна Перуновић потиче, како наводи, са југословенских простора, а интердисциплинарном праксом бави се у Канади у којој живи већ 36 година.

– Имам велико искуство боравка у различитим резиденцијама у свету и морам да кажем да је овај студијски боравак понудио највише од свих у којима сам до сада радила: фантастичан амбијент, размену искустава, животних и уметничких, што је веома значајно за нашу праксу. Велико хвала свима у „Тери“ и Граду који подржава овај фантастичан пројекат, уникатан у свету. За све нас је ово било ново и донело нам пуно ентузијазма и слободе. Идеја да ћу оставити скулптуру која ће трајати у времену и простору, за мене је непроцењива. Такође, „Терин“ музеј је импресивна институција, на светској скали – испричала је Весна Перуновић.

Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“, Александар Липован оценио је да је Симпозијум био успешан.

– Продукција је јако добра и уметници су задовољни, што нам је најважније, као и чињеница да и даље трајемо и да градимо неку врсту традиције у нашем граду, у области савремене уметничке праксе – указао је Липован.

На овогодишњем Симпозијуму, поред наведених, стварали су и уметници: Стивен Мос из Париза, Милорад Мића Стајчић из Београда и Божица Рађеновић која живи и ради у Канади. Њихова дела моћи ћемо да видимо на изложби на Тргу, на отварању 44. издања ове уметничке резиденције, у јулу наредне године.

С. В. О.

Традиционално за Огњену Марију: По лековиту воду код црквице на Водицама

Aleksandra Djuran Јулy 30, 2024

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама , Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове. На Водицама је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки Марини, а сваке године на овом месту окупи се велики број посетилаца из Кикинде и околних места. Кумови славе били су Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.

-Кумство смо прихватили јер верујемо да је ово место свето. Од срца смо се прихватили овог задатка и драго нам је што се оволико људи сваке године окупља да прослави Огњену Марију – рекла је Клаудија Шулц.

За Огњену Марију сваке године на Водице долазе и суграђанке које славе имендан. Многе од њих умесе колач који се освешта, а након литургије поделе га посетиоцима

-Верујем да је вода која извире на овом месту лековита. Сваки пут кад дођем осећам благодет, а сигурна сам да је то случај са свима који посећују Водице. Име ми је Марија и док год могу долазићу овде на свој имендан – открила нам је суграђанка.

Како је, по предању вода која постоји на овом месту лековита, стрпљиво се чекало у реду како би се однела кући и свакодневно по мало пила. Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Монахиња Мандолина испричала нам је још једно предање које се везује за црквицу.

-Према причи коју ја знам, недалеко одавде девојчица је чувала овце и приказала јој се Мајка Божија. Она јој је рекла да каже народу да дође и окупи се око извора воде. Девојчица се мало нећкала пошто није желела да остави овце јер се бојала да их неће затећи, али Мајка Божија уверила ју је да ће их затећи тамо где их је и оставила. Тако је и било. Када се девојчица вратила са мештанима, овце су биле на истом месту где их је и оставила. Свака црква је света, али ова је посебна и треба сви да је чувамо – рекла је сестра Мандолина.

Протојереј Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је честитао празник и напоменуо важност овог светог места. Вода коју имамо овде је здрава и лековита што нам је подарио Бог, навео је он.

-Посебно сам срећан јер смо ове године имали посебну службу. Иако је радни дан, народ је дошао на Свету литургију и да узме воду. Са друге стране имали смо свештеника, више него што је уобичајено. Одазвали су нам се свештеници и свештеномонаси, Кикинђани, који су на служби у другим парохијама, отац Михајло и његов брат отац Стефан из манастира Тумане и ђакон Предраг из нишке епархије. Ту су били и свештеници новобечејског и новокнежевачког намесништва тако да је служба била посебно свечана – истакао је протојереј Бобан Петровић.

Место на ком се налази црквица на Водицама треба да добије изглед какав заслужује.

–Преносимо традицију овог места млађима, али се морамо потрудити да им оставимо објекат у што бољем стању. У плану нам је изградимо летњиковац с обзиром на то да је ово место популарно излетиште. Неопходно је и санирати саму цркву. Пре неколико година урадили смо пилот пројекат како би видели колики је ниво подземних вода пошто је црква изграђена на извору. Влага се пренела на зидове и најпре морамо да исушимо зидове и решимо се влаге, а након тога и да се уради фрескописање. Црква је мала, не захтева велике трошкове и на нама је да је уредимо -рекао је отац Бобан Петровић.

У црквеном календару Света мученица Марина један је од најпоштованијих женских празника.Верује се да је грмљавина на Огњену Марију лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да грмљавина указује на болест и сиромаштво. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови, како у кући, тако и у пољу. Такође се верује да се на Огњену Марију не ваља купати у „великим водама“, јер су бројни случајеви утапања баш на овај дан.

А.Ђ.

Поклон-пакете локалне самоуправе добило 90 нових суграђана

Igor Crnogorac Јулy 30, 2024

Тадија је један од најмлађих Кикинђана, има четири месеца и данас је дошао са мамом Драганом и татом Ненадом Пецарски по свој поклон од Града.

– И старија ћерка, Дарија, добила је овај пакет и још увек користи своју столицу, када једе, црта или се игра – каже мама Драгана.

Поред мултифункционалне столице, свака беба добила је и торбу, пешкир, подлогу за повијање и радосницу. Свечана додела поклона локалне самоуправе новим житељима града уприличена је данас у свечаној сали Градске куће за бебе рођене од априла до јуна, укупно њих 90.

Честитке родитељима упутио је градоначелник Никола Лукач.

– Најлепше је подизати децу и извести их на прави пут. Све што радимо и у граду и у држави јесте због њих. Надам се да ће вам помоћи наша подршка и овај скромни поклон. Град ће вам увек бити на располагању и све ћемо учинити да ови малишани имају лепу будућност у нашем граду – рекао је Лукач.

Подела беби-пакета једна је од најлепших мера које Град спроводи већ дуги низ година, указала је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Родитељство је данас пред бројним изазовима и Град, широким спектром мера социјалне и дечије заштите, настоји да, на свеобухватан начин, пружи подршку и помоћ родитељима, у виду директне новчане помоћи за рођење првог и другог детета и помоћи незапосленим породиљама, као и новим мерама, какве су Школа родитељства и Саветовалиште за брак и породицу – рекла је Мелита Гомбар.

Родитељима је упутила честитке и пожелела истрајност у новој улози, а деци лепо и срећно детињство.

С. В. О.

На „Данима дијаспоре“ под Мајевицом представљене туристичка и гастрономска понуда Кикинде

Igor Crnogorac Јулy 29, 2024

Кикинђани су, и ове године, били гости манифестације „Дани дијаспоре“ код пријатеља у Лопарама. Вишедневне програме – спортске, културне, гастрономске, 13. пут су организовали ова општина и Удружење Мајевчана у Швајцарској. Слоган манифестације је „Сачувајмо завичај“, што је, такође, тачка спајања у тежњама са пријатељима из овог места, каже председник Скупштине града Младен Богдан, који је присуствовао Манифестацији.

– Наше локалне самоуправе већ годинама имају лепу сарадњу, као и удружења жена, што нас, исто тако, повезује. Још једном смо представили наш Град, туристичку и гастрономску понуду. Разговарали смо и са представницима локалне самоуправе и позвали домаћине и госте, као и људе из дијаспоре, да нас посете, да нам буду гости на нашим манифестацијама, а многи од њих су то и до сада чинили – рекао је Богдан.

Кикинђани су наступили јуче, у недељу, на Сајму домаћих производа и кућне радиности, одржаном у порти цркве у Лопарама. На штанду Туристичке организације Града, са чланицама Етно-грађанског друштва „Сувача“, представљене су наше аутентичне гастрономске и туристичке понуде.

На „Данима дијаспоре“ наступила су удружења, појединци и мала предузећа са простора Мајевице, Семберије и других делова Републике Српске, Србије и региона.

С. В. О.

Црквица на Водицама је драгоцени споменик културе, али и својеврсно – „лечилиште“

Aleksandra Djuran Јулy 28, 2024

Векови пролазе, а један овдашњи извор изузетно питке воде – не пресушује. Напротив, млаз не утањује, утисак је да је све јачи. По вољи свевишњег, коментарише ово наше гласно размишљање корпулентни млађи мушкарац, након што је, са два напуњена шестолитарска пластична балона у рукама, изашао из црквице.

Мит о чудесној моћи воде из малене богомоље Водице, посвећене светој Великомученици Марини, у народу знаној као Огњена Марија, смештене дубоко у истоименом делу атара, не престаје да заокупља пажњу наших суграђана. Овде влада уверење да у причи о исцелитељским својствима млаза из њеног бунара има више истине него пучке маштарије.

У архиви Српске православне цркве само су штури подаци о овој богомољи и бунару крај икона које је осликала Сандра Станковић, из којег тече – здравље. Тек, четири извора, да се вода не би расипала, давно су људском руком повезани и усмерени ка издашној металној ручној пумпи. Из онога што је забележено у црквеним и државним документима не може се закључити да ли је извор условио подизање религијског објекта. Да ли је, захваљујући црквици, у народу искована легенда о лековитом млазу?

Први црквени запис у којем се помиње овај православни храм потиче из 1837. године. У попису црквеног инвентара, наиме, наводи се, између осталог: «На простору званом Валов, где из брега вода сузи, налазе се дрвени крст и две иконе и колиба трском покривена». Довољно јасна назнака да се ради о некаквом светилишту, али је непознаница од када Кикинђани верују у благотворно дејство воде која ту извире.

Усмено предање, старо неколико векова, каже да је лековити извор случајно открио болешљиви пастир, који је, уморан од гањања оваца, по несносној жеги, застао крај извора под брежуљком да утоли жеђ, па потом, да се расхлади, загазио у воду. Изашао на ледину, спустио поглед, па се пренеразио. Оток на ногама спласнуо, а бол у њима на трен минуо. Обуо се и чвршћим кораком кренуо даље. Осетио је олакшање, па наредних дана заређао са новооткривеном терапијом. Здравље му се нагло поправљало. Недуго потом – скроз је ојачао, па, растерећен болесничких мука, неуморно, од јутра до мрака, јурио за овцама. У народу се убрзо прочуло за чудотворну моћ воде на Водицама.

Садашње црквено здање, према списима СПЦ, подигнуто је 1865. године. На његовом јужном зиду одмах је уграђена плоча од црвеног камена, на којој је уклесана кратка порука: «Српска црквена општина Велика Кикинда – болесницима, 1865. г.» Деценију и по касније на бунар је монтирана је класична ручна пумпа, каква је и данас. Крајем 19. века на корак од цркве подигнуто је архитектонски занимљиво склониште са улазом без врата и незастакљеним прозорима. Да болесни и немоћни, уочи црквене славе, хватајући ред пред чесмом, ту, под кровом, преноће. Одавно се, иначе, за Огњену Марију на том месту, не коначи.

Црквица свакодневно има госте. Походе је побожни, не само Срби православци, већ и римокатолици, понајвише Мађари, али и припадници осталих вера. Свраћају, због извора, и атеисти. Сви се, кад кроче у малени храм, обавезно умију и поквасе болна места. Пре одласка напуне флаше, канистре, неки и бурад. Долазе људи и из других градова.Чак и из иностранства. Мештанин Бранислав Завишин је међу најревноснијим посетиоцима.

– Идилична црквица је на свега три-четири километра од центра града. Недалеко од ње ми је њива, па је походим често. Помолим се Богу, запалим свећу и умијем се. Њена хладна вода је, заиста, изузетна. Питка је, без боје, мириса и укуса. Мелем за грло и желудац.. Годину дана је држим у флаши у свом дому. За дивно чудо, не мења се ни мало. Као да сам је јуче насуо – каже Бранислав, уз напомену да вода са Водица није само да би се утолила жеђ и да се њоме зацељују одређене телесне бољке, него има и друге употребне вредности. Овом водом, наиме, многи Кикинђани допуњују кацу када киселе купус. А има и оних који њоме, уместо дестиловане воде, преградирану ракију доводе у стање питкости.

Цео црквени комплекс на Водицама 1980. године стављен је под државну заштиту. Ово истинско светилиште, уједно и својеврсно лечилиште, деценију касније озваничено је као историјско културно добро од посебног значаја. Стиче се утисак да је овај верски драгуљ, о којем домаћински брине Српска православна црква, недовољно искоришћен. То је потенцијална туристичка дестинација, а може да буде универзална позорница различитих садржаја из области културе и осталих друштвених активности, затим атрактивно место окупљања. На ову тему, сазнајемо од оца Бобана Петровића, у оквиру Српске православне цркве увелико се размишља. Следи конкретан разговор с челницима града, да се већ замишљени идејни пројекат додатно осмисли и онда – преточи у збиљу. Све, наравно, у интерецу Кикинде и њених житеља.

М. Иветић

„Крајишки вишебој” у Банатском Великом Селу: Промовишу чојство, јунаштво, витештво

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

Банатско Велико Село било је домаћин 14. „Крајишког вишебоја“. Учествовало је девет екипа из Свилајнца, Уба, Новог Жедника, Кикинде и домаћини из Банатског Великог Села рекао је Стојан Дабранин, председник удружења „Крајишки вишебој”.

-За читаво село од великог је значаја да се ова манифестација одржава јер чува традицију. Циљ јој је да пренесе вредности које су неговали наши преци попут чојства, јунаштва, витештва и хришћанске љубави према ближњем. На нама је да ове вредности пренесемо на млађе генерације – напоменуо је Дабранин.

Јован Ступар из Банатског Великог Села неприкосновен је у пењању уз стожину. Како кажу он је звезда ове дисциплине и где год да се појави на такмичењу осваја прво место.

-Већ 12 година ја сам део екипе из свог села. За мене је вишебој важан јер нас окупља на једном месту и промовише праве вредности. Дисциплина у којој се такмичим није лака и важно је тренирати. Бандера у Банатско Великом Селу висока је 6,5 метара и ја се попнем уз њу за пет секунди. У зависности од висине стожине зависи и брзина којом се попнем уз њу у просеку то је између пет и осам секунди – навео је Јован Ступар.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са сарадницима. Рекао је да је „Крајишки вишебој” чува традицију, културу и обичаје српског народа пореклом из Крајине.

-Великоселцима честитам Дане села, а вишебој је ту да промовише витештво и вештине којима су се наши преци дичили у кршним крајевима из којих су дошли. Те обичаје донели смо и у равни Банат. Важно је што и деца уче о прошлости и крајевима из којих су потекли и што се са генерације на генерацију преноси култ Крајине – рекао је градоначелник Лукач.

По „Крајишком вишебоју“ препознаје се Банатско Велико Село.

-Ова манифестација је бренд нашег села. Враћа нас у време наших предака и подсећа нас одакле смо дошли и одакле су нам корени – рекла је Мира Пећанац, председница Савета МЗ Банатско Велико Село.

Такмичари су се надметали у десет дисциплина, укључујући и трку у џаку за децу и одрасле. Вештину и спретност екипе су показале и у скоку у даљ, скоку у вис, пењање уз стожину, ходању по брвну, надвлачењу конопа, обарање руку, бацању камена с рамена, превлачењу кличка.

А.Ђ.

Фијакеријада у Новим Козарцима: Окупили се љубитељи коња

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

На имању „Лисовић” у Новим Козарцима Коњички клуб „Зеленац” организовао је 8. Фијакеријаду. Поред Новокозарчана ово удружење окупља и љубитеље коња из Банатског Великог Села и Руског Села. Овом догађају присуствовало је тридесетак коњара међу којима су биле сестре Мркеља. Јана (14) је чланица клуба „Зеленац“.

-Од малена гајим љубав према коњима и сада ми се остварила жеља да имам свог. Учествујем у дисциплини једнопрег и у јахању заједно са кобилом Емом. Мене воли највише јер је ја тимарим и храним. Није било лако савладати јахање, али уз упорност, рад и љубав све се може. Раније је мој деда имао коње и ту љубав пренео је на мене – сазнали смо од Јане.

И Јанин вршњак Марко Чавић дошао је и Тараша на козарачку Фијакеријаду.

-Већ шест година бавим се коњарством и такмичим се у двопрегу. Имам две кобиле Гајтану 9 и Гајтану 4 и не бих мењао ни за шта на свету. Бака и деда су држали коње и као мали највише времена проводио сам са њима. Наследио сам љубав и наставићу са овом традицијом – открио на је Марко.

Градска управа помогла је и овогодишњу манифестацију , напоменуо је Александар Аћимов, члан Градског већа који је заједно са градоначелником Николом Лукачем, председником Скупштине града Младеном Богданом и чланом Градског већа Жељком Раду присуствовао манифестацији.

-Коњички клуб „Зеленац” је јединствено удружење јер обједињује три села. Подстичемо овакав вид сарадње међу удружењима и овај клуб је пример другима. Локална самоуправа препознаје праве и традиционалне вредности попут овог скупа које ћемо увек подржати – истакао је Аћимов.

Одгајивача коња је све мање, а организатори се надају да ће оваква окупљања подстаћи младе да заволе ове племените животиње. Миодраг Богојевић, председник КК „Зеленац” каже да им је жеља да афирмишу коњички спорт.

-Учествовала су квалитетна и добра грла и тридесетак запрега. Гости су стигли из читаве Војводине. Ту смо да се дружимо, али и да промовишемо коњарство. Наш клуб има четрдесетак чланова, а оно што обећава јесте да се све већи број деце и младих заљубљује у коње – рекао је Миодраг Богојевић.

На свакој Фијакеријади учесници морају да испоштују правила облачења и изгледа фијакера и коња. Кочијаши морају да имају рукавице, сако, одело, кравату и шешир који не сме да падне током такмичења, коњи морају да буду упарени, а фијакер угланцан. Мештани и посетиоци имали су прилику да виде јахаче, једнопреге, двопреге, тропреге, четворопреге и мноштво прелепих коња, махом липицанера и нонијуса.

А.Ђ.

Фекална канализација за ЖНР и Стрелиште: Документација предата Министарству за заштиту животне средине

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

За насеља Железнички Нови Ред и Стрелиште завршена је пројектно -техничка документација и добијена грађевинска дозвола за изградњу фекалне канализације, рекао је одговарајући на одборнички питање заменик градоначелника Светислав Вукмирица.

-Град се максимално труди да реши вишедеценијски проблем који су многи покушали, али нису у томе успели. За израду документације за мрежу помоћ смо имали од републичке и покрајинске администрације. Сва документација тренутно се налази у Министарству за заштиту животне средине и са пуним оптимизмом очекујемо да се потребна средства определе. Инвестиција је вредна 500 милиона динара што није мали новац јер је реч о читавим насељима. Бројни су проблеми који постоје од географског положаја насеља, близине пруге и слично. На корак смо до решења и уколико средства буду одобрена већ током јесени можемо да распишемо јавну набавку и да радови започну 2025. године. Све што је било до локалне самоуправе је урађено и сада је на надлежним републичким органима да нам помогну. То није лако јер нема само Кикинда жељу да реши проблеме него и други градови и општине – рекао је Вукмирица.

Тренутно се израђује и пројектно техничка документација за грађевинску дозволу само за прикључке.

-Ови папири још увек нису готови за ЖНР, а реч је и износу од око неколико хиљада евра. По Закону пошто се изгради фекална канализација сваки грађанин дужан је да се прикључи на њу. Поједини суграђани можда то неће моћи себи да приуште тако да тражимо решење да им изађемо у сусрет. Желимо да им помогнемо око плаћања прикључака – појаснио је Вукмирица.

Почели „Великоселски дани“: Концерт КУД-а „Марија Бурсаћ“ и гостију

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

У оквиру „Великоселских дана“ одржан је концерт КУД-а „Марија Бурсаћ“. Као и сваке године и ове је организован богат програм ком осим мештана присуствују и гости.

-Сваке године трудимо се да доведемо госте који су нам драги пријатељи како би мештанима, али и гостима указали на богату традицију наше Србије. Са нама су наступили гости из Љига и КУД „Дивша Ђорђевић“ из Вреоца. Трудимо се да сачувамо наше корене и да их преносимо млађим нараштајима – истакао је Предраг Сантрач, председник КУД-а „Марја Бурсаћ“.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан. Последњих година ради се на томе да с свим селима врати некадашњи сјај. Томе доприносе манифестације и активности у самим местима.

-Срце ми је пуно када сва удружења у селу заједно са Месном заједницом и мештанима обележавају Дана села. Максимално је искориштен потенцијал отворених базена, центра села око Крајишке куће и сви као један учествују у припреми и реализацији. Тежимо оваквом заједништво и да уједињени постижемо добре резултате за све нас – рекао је градоначелник Лукач.

Друштво из Банатског Великог Села има седам секција и око 120 чланова и поред фолклорних ансамбала имају и женску и мушку певачку групу.

А.Ђ.