Централног дана „Совембра”, док је на тргу радила „Сова-патрола“, у сали „Партизана“ своје радове приказали су, на изложби „Моја визура – сова ушара“ ученици основних и средњих школа.
Сове различитих величина и боја, у различитим и изузетно креативним уметничким изразима, ђаци су изложили на својим штандовима.
Овде је одржано и финале квиза знања „Свет сова ушара“ који је припремио наставник географије Мирослав Грујић. Градоначелник Младен Богдан посетио је изложбу и отворио финале квиза.
– Имамо чиме да се похвалимо, и по томе смо заиста јединствени. Шаљемо лепу слику у свет, а после тога свет долази код нас да ужива у посматрању сова и у нашем граду – рекао је градоначелник.
У надметању у знању о совама учествовале су екипе шестог разреда осам основних школа са територије града. Првопласирана је била екипа : ОШ “Иво Лола Рибар” из Нових Козараца – Милан Мркеља, Невена Адамовић и Немања Растовић, са наставницом биологије, Данијелом Тртић, док су тек нешто мање знања и среће имали ђаци из школе „Вук Караџић“ који су освојили друго место. Трећепласирани су били ученици ОШ “Свети Сава”, док је екипа школе “Јован Поповић”, у финалу заузела четврту позицију.
С. В. О.
Милица Весков додаје да су научили како треба заштитити сове и да јој се много свидела „Сова-патрола“.
– Јако ми је интересантно све – рекао је Мирослав Васиљевић. – Мислим да су сове лепе и да улепшавају град.
Феномен боравка ове дивље и заштићене врсте птица у Кикинди прати се већ две деценије, подсетила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.
Ђацима у „Сова-патроли“ и ове године је у бројању помагао Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије
– Морамо и чувати дрвеће и садити дрвореде јер приноси опадају на голим ораницама и нема ни биодиверзитета, морамо да се уразумимо – истакао је Ружић. – Желим да похвалим град Кикинду који је, претходних година, пуно радио на проширењу програма садње шумских појасева и дрвореда уз путеве и дуж линија на њивама.
– Очекивала сам добар пласман али нисам мислила да ћу да освојим баш сва прва места – каже Вања. – Имали смо ограничено време, од 25 до 35 минута по фризури. У зависности од категорије, радило се на луткама и на моделима.
Вања је, иначе, међу многобројним такмичарима, у двема дисциплинама била једина жена, а на целом Шампионату наступиле су још само три њене колегинице.
После изузетно успешне године, Вања и њене колеге су на паузи до краја јануара, када већ почињу припреме за такмичења и, наравно, поново, Светско првенство у Паризу. У међувремену, у свом салону, неуморно улепшава Кикинђане који још увек, каже, највише воле „фаде“.
На свечаности уручења награда, на Међународни дан детета, говориле су министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и шефица канцеларије УНФПА (Популационог фонда Уједињених нација) у Србији, Борка Јеремић, а награђени радови, међу којима је и Виолина фотографија, чинили су поставку изложбе.
Њен нескривени таленат препознат је, до сада, на сваком такмичењу на који је послала једну од фотографија. Поред дара да уочи и овековечи лепоту тренутка, Виола је сјајна ученица, талентована је за глуму и одлична је спортисткиња – чланица је Драмске групе своје школе која наступа у „Еђшегу“ и тренира одбојку. Иако још увек није одабрала своје професионално усмерење, сигурно је да ћемо се и у будућности радовати њеним успесима, из које год области да долазе.
– На том месту треба да се ослика лоза Немањића. Концерт смо организовали како би сви који то желе могли да дају свој допринос јер ми смо светосавски народ – рекао је јереј Васић. – До сада је, уз помоћ донатора, осликан већи део цркве, урађен је мозаик Господа Исуса Христа у куполи, купљени су полијелеј и нове одежде, и све је то урађено за годину и по дана. Много тога смо већ успели да завршимо и ово је још једна прилика да се, прилозима, сви уградимо у Храм.
Храм Светог Кнеза Лазара посетили су градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града, Душан Попесков.
Последњи део радиће професор Мирослав Лазовић који је осликао и зидове цркве чија је изградња трајала од 1997. до 2004. године. Црква је освештана годину дана касније, па ће, већ следеће године, на Видовдан, обележити две деценије постојања. У овој црквеној општини надају се да ће, до тада, Храм бити у потпуности завршен.
На добротворном концерту одржаном у биоскопској сали, мештанима се обратио градоначелник Младен Богдан.
У програму су наступили Дечији хор „Свети Николај Српски“ који чине деца из Руског Села и Кикинде, солисткиње Хора Анђела Дукатаров и Ксенија Дивљаков, чланови млађе фолклорне групе КУД „Извор“ из Накова и специјална гошћа из Лознице, солисткиња Катарина Васиљевић.
А добри су били сви, међу њима и осмогодишњи Јован Илић.
Јованова другарица из разреда, Леонора Варга, знала је своје писмо напамет.
Доласку Деда Мраза у кочијама и постављању „кутије жеља“ присуствовао је и градоначелник Младен Богдан са сарадницима, који је деци обећао лепа изненађења за Нову годину.
– Ми смо једини град у Србији који има ову лепу акцију, ово је наша најлепша активност у току године, поред беби-пакета и посете првој беби рођеној у новој години – рекао је градоначелник. – Заиста ћемо се потрудити да сваку њихову жељу испунимо јер су сва ова деца била добра, слушала родитеље и заслужила да добију пакетић за Нову годину. Вечерас шаљемо из Кикинде најлепшу слику – слику радости и весеља, а Град ће се и убудуће трудити да наша деца одрастају безбедно и мирно, а родитељима најбоље услове за њихово одгајање. Ове године изненадићемо дечицу и пакетићи ће бити богатији него ранијих година, али нећемо да откривамо, нека то буде наше изненађење.
У „Кутију жеља“ испред Градске куће писма ће малишани узраста до 10 година, моћи да убаце сваког дана до 22 сата, све до 9. децембра. Поред жеље, у писму треба да буду и имена родитеља и детета, адреса и број телефона. Затим следи отварање писама и припремање пакетића које ће добити баш свако дете које је своју жељу у писму послало Деда Мразу. И уз то, изненађење од свог Града.
С. В. О.
Како би се фонд дивљачи сачувао и одржао у доброј кондицији, у зимском периоду важна је правовремена набавка хране за дивљач – кабаста за срнећу и зрнаста за пернату дивљач.
Колико је стање озбиљно, показује и податак да је активна срнећа дивљач, са 650, опала на само 500 јединки. Јако је лош и прираштај зечева, подмлатка је све мање; зечице се коте два до три пута годишње и имају три до пет младунаца, наводи Веселинов и додаје да Ловачко удружење, упркос томе што имају чак 83 активна и посвећена члана, опстаје само захваљујући ловном туризму.
За цело ловиште задужен је и један ловочувар, а у Ловачком удружењу забринути су, кажу, и због опадања чланства. У Иђошу и Сајану има и мање становника, па је, каже Веселинов, и број чланова овог ловачког удружења све мањи.