Град

Топола-Госпојина-(2)

У Банатској Тополи, у цркви Узнесења Блажене Девице Марије, у народу познате као Велике Госпе обележавање црквене славе почеће дан раније, 14. августа, како се то чини још од 19. века. Тог датума у ово место стижу ходочасници, многи у вери да ће им то свето место донети оздрављење.

Како сазнајемо од велечасног Јожефа Мелара, жупника ове цркве, записано је да се давне 1854. године, у тадашњој сеоској школи која се користила и као богомоља, појавио лик Богородице који је услишавао молитве болесних и несрећних.

– Прво виђење било је 9. децембра. У току наставе деца су видела да се оросио зид у облику женског лика и детета, лик Богородице. Обрисали су зид, али се слика поново појављивала. Људи су марамицама скидали воду са зида и њима брисали болесне делове тела, најчешће очи. Тада су почела ходочашћа, верници су долазили, у нади да ће њихове молитве бити услишене, многи су оздравили, неки и од последица можданог удара, и остављали су штаке на том месту – прича жупник Мелар.

Када се прочуло за ову појаву, бискупија из Темишвара је слала више делегација које су направиле записник о догађају са изјавама очевидаца под заклетвом. У прво време ходочастило се на два празника – на Велику, али и на Малу Госпојину, 7. и 8. септембра. Остало је записано да је по оздрављење и наду овде долазило и до десет хиљада људи, каже жупник.

Појављивање лика Богородице био је и повод да се исте, 1854. године започне изградња цркве која је трајала до 1871. Торањ је црква Узнесења Блажене Девице Марије добила тек 1914. године.

– Иако касније, у цркви, нису забележена нова виђења, оздрављења су се, на овом  посвећеном месту, и даље догађала. Људи су оздрављивали без лекова – додаје жупник.

Уочи Велике Госпојине, ходочасници ће доћи 14. августа поподне у цркву, за 16 сати, када ће млади приредити пригодан рецитал са песмама. Следе вечерња и Света миса од 18 и 19 сати, а затим и процесија са кипом Мајке Божије. Мису ће водити зрењанински бискуп Мирко Штефковић.

До пре двадесетак година, с обзиром на то да су верници стизали издалека, било је и бдења у цркви. У последње време, каже жупник, стижу верници свих генерација, углавном из Баната и Потисја. Истовремено се дешава и Буч који има посебно значење.

– Буч је опроштење, опраштају нам се учињени греси. Верници се моле, причесте, неки и исповедају, и то је везано за црквену славу, а пренело се и на простор око цркве.

Буч тако сада подразумева и штандове са различитом робом и храном, као и луна-парком за децу.

С. В. О.

Александра-Дукатаров-(2)

Велику хуманост и разумевање показали су Кикинђани, појединци и установе, уплатама на рачун Фондације „Буди хуман“ – организацијом многобројних културних, спортских и музичких догађаја, хуманитарним продајама и огромним бројем прилога на њима. На тај начин, за само два месеца, сакупљен је цео износ, нешто више од 2,7 милиона динара за нашу суграђанку, четрдесетдвогодишњу Александру Дукатаров која се лечи од карцинома материце.

На Александрином рачуну у Фондацији сада има довољно новац за терапију подизања имунитета на приватној клиници у Београду, хемотерапије, лекове,  специјалистичке прегледе и за болничко лечење, како би могла да настави са терапијама.

Дијагноза злоћудног тумора Александри је успостављена пре три и по године. Како лечење цитостатицима и зрачењем у неколико наврата није дало резултате, болест је у прогресији, због чега је Александра на изузетно јаким лековима за ублажавање бола.

Свим добрим људима који су помогли да се прикупи новац, породица, мајка, као и Александрини пријатељи веома су захвални, каже њена блиска пријатељица. Александра и даље има сву подршку целе заједнице у борби у којој ће, верујемо, победити.

С. В. О.

дујин-и-рељин-(2)

Александар Дујин џез пијаниста, аранжер и композитор и Невена Рељин, вокална солисткиња џез и латино музике наступили су на балкону Градске куће. Програм под називом „Понекад у осам“ парафраза је израза „Ко некад у осам“, појаснио је Дујин. Први пут су наступали на балкону и одушевљени су самим изгледом, али и утиском и специфичним наступом.

-Постојала је жеља да свирамо на сличном месту, али никада није дошло до реализације. Публику смо провели кроз музичку причу која се састојала од наших ауторских песама, најлепших композиција на шпанском и португалском језику, филмске музике и џез стандарда које изводимо пуних 15 година. Невену сам упознао у џез клубу који сам држао и од тада датира наша сарадња. Након што смо радили заједно пуну деценију почели смо да стварамо ауторску музику – рекао је Александар Дујин.

Невена Рељин открила нам је да је џез за њу нешто посебно.

-Сваког викенда сваки излазак почињао је у џез клубу на доброј свирци. Читав живот сам у музици и одмах по завршетку средње школе схватила сам да ће то бити и моје опредељење. Када сам се упознала са Александром Дујином тада је започела и моја каријера у правом смислу те речи. Александар Рељин пуно је помогао мој музички развој  – открила нам је Невена Рељин.

Сарадња је довела до настанка студијског албума „Звуци као боје“.

-На албуму аутор текстова за 11 нумера је моја сестра, а ја сам написао две. Невена је урадила музику за једну песму, а ја за преосталих 12 и јако сам поносан на то шта смо урадили јер је испало баш како сам желео. Не ради се о музици која се данас слуша. Ретро је и има пуно звука прошлости, али како волимо ту музику ми је и негујемо – додао је Дујин.

Александар Дујин и Невена Рељин вратили су се са турнеје у Истри, а сада се припремају за снимање програма уз тамбурашки оркестар РТВ-а.

А.Ђ.

 

јова-сала-(3)

Основној школи „Јован Поповић“ одобрено је 3,5 милиона динара за замену столарије, односно прозора у сали за физичко васпитање. Средства су, како истиче директорица Јелена Крвопић одобрена на конкурсу Покрајинског секретаријата за спорт.

-У фискултурну салу доста је улагано у ранијем периоду. Радови су најпре обухватили санацију крова и тоалета у свлачионицама и сада су на ред дошли прозори. Овим радовима 100 одсто поспешићемо енергетску ефикасност саме зграде што ће нам пуно значити. Преостало је да се уради још под и надам се да ћемо у наредним годинама завршити и овај део посла – каже наша саговорница.

У протеклих неколико година ова образовна установа добила је изглед какав заслужује. Најпре је потпуно реконструисано двориште које је сада мултифункционални спортски терен.

-Санирана је комплетна фасада која је била небезбедна за ученике, запослене, пролазнике јер су отпадали делови. Завршили смо кров и санирали тоалете. У будућности планирамо да конкуришемо за средства за уређење зграде некадашњег „Ловца“ у ком се налази продужени боравак, као и дела у којем је кабинет та техничко образовање. За продужени боравак биће потребно доста новца с обзиром на то да је само кров уређен. Фасада и унутрашњост објекта захтева знатна улагања. Пројектно-техничка документација је завршена и преостаје нам да аплицирамо за средства – напоменула је наша саговорница.

У школи очекују да ће замена прозора бити завршена до почетка нове школске године. Подсетимо да осим ученика ову салу користе и спортски клубови за одржавање тренинга.

НОВА ПРЕДСЕДНИЦА АКТИВА ДИРЕКТОРА

Јелена Крвопић једногласно је изгласана за нову председницу Актива директора основних школа пошто је досадашњи председник Тихомир Фаркаш именован за члана Градског већа.

-На ово место предложиле су ме колеге и била сам једини кандидат. Без лажне скромности ово пуно значи јер долази од осталих директора. За мене именовање ништа суштински неће променити јер сам и до сада одлично сарађивала са свима и помагала кад сам била у прилици. Указано ми је поверење које ћу, сигурна сам, оправдати. Примере добре праксе који су дали резултате у појединим школама потрудићемо се да имплементирамо и у другим образовним установама  – рекла је Крвопићева додавши да је огроман искорак у унапређењу образовања направљен рејонизацијом те да треба наставити на унапређењу свих сегмената рада.

А.Ђ.

јова-сала-(3)

Основној школи „Јован Поповић“ одобрено је 3,5 милиона динара за замену столарије, односно прозора у сали за физичко васпитање. Средства су, како истиче директорица Јелена Крвопић одобрена на конкурсу Покрајинског секретаријата за спорт.

-У фискултурну салу доста је улагано у ранијем периоду. Радови су најпре обухватили санацију крова и тоалета у свлачионицама и сада су на ред дошли прозори. Овим радовима 100 одсто поспешићемо енергетску ефикасност саме зграде што ће нам пуно значити. Преостало је да се уради још под и надам се да ћемо у наредним годинама завршити и овај део посла – каже наша саговорница.

У протеклих неколико година ова образовна установа добила је изглед какав заслужује. Најпре је потпуно реконструисано двориште које је сада мултифункционални спортски терен.

-Санирана је комплетна фасада која је била небезбедна за ученике, запослене, пролазнике јер су отпадали делови. Завршили смо кров и санирали тоалете. У будућности планирамо да конкуришемо за средства за уређење зграде некадашњег „Ловца“ у ком се налази продужени боравак, као и дела у којем је кабинет та техничко образовање. За продужени боравак биће потребно доста новца с обзиром на то да је само кров уређен. Фасада и унутрашњост објекта захтева знатна улагања. Пројектно-техничка документација је завршена и преостаје нам да аплицирамо за средства – напоменула је наша саговорница.

У школи очекују да ће замена прозора бити завршена до почетка нове школске године. Подсетимо да осим ученика ову салу користе и спортски клубови за одржавање тренинга.

НОВА ПРЕДСЕДНИЦА АКТИВА ДИРЕКТОРА

Јелена Крвопић једногласно је изгласана за нову председницу Актива директора основних школа пошто је досадашњи председник Тихомир Фаркаш именован за члана Градског већа.

-На ово место предложиле су ме колеге и била сам једини кандидат. Без лажне скромности ово пуно значи јер долази од осталих директора. За мене именовање ништа суштински неће променити јер сам и до сада одлично сарађивала са свима и помагала кад сам била у прилици. Указано ми је поверење које ћу, сигурна сам, оправдати. Примере добре праксе који су дали резултате у појединим школама потрудићемо се да имплементирамо и у другим образовним установама  – рекла је Крвопићева додавши да је огроман искорак у унапређењу образовања направљен рејонизацијом те да треба наставити на унапређењу свих сегмената рада.

А.Ђ.

МУЛТИПЛА-БАЗЕНИ-(1)

Чланови Удружења мултипла склероза организовали су дружење на базенима Спортског центра „Језеро“. Осим Кикинђана позиву су се одзвали и оболели из Новог Сада, Новог Кнежевца и Бачке Тополе.

-Циљ нам је инклузија и да се дружимо са грађанством и да будемо равноправни – истакла је овом приликом председница удружења Бранкица Мишков. – Имамо своје термине на базену који су понедељком, средом и петком од осам часова. Када боравимо у парку отвореног базена вежбамо на сувом након чега пливамо. Пуно нам значи физичка активност, али и дружење. Посебно је важно што смо у терминима за пливање са пливачима и трудимо се будемо равноправни.

Инвалидима је однедавно омогућен лакши приступ затвореним базенима захваљујући лифт столици која служи за спуштање у воду. Она је доступна на затвореним базенима.

-Имамо планова за будућност  како би базени били још приступачнији. Жеља нам је да се реконструишу и прилагоде особама са инвалидитетом и да се то уради на унутрашњем и на спољашњем базену – напоменула је наша саговорница.

Посебну захвалност Бранкица Мишков упутила помоћници градоначелника Дијани Јакшић Киурски која је помогла да се Удружење мултипла склероза нађе у новим просторијама.

-Од 1. августа смо у новом простору чиме смо решили три велика проблема. Први је приступ јер нема баријера и нема потребе за рампом, други је грејање, а трећи је паркинг. Просторија у којој се сада налазимо већа је и функционалнија од оне коју смо користили до сада. Имамо 56 чланова и, на жалост, број се константно повећава – навела је Бранкица Мишков.

Окупљање чланова је сваке суботе од 10 часова у удружењу. Овом приликом размењују се искуства, разговара се и помаже онима који је помоћ потребна. Нове просторије налазе се у Немањиној број 3.

А.Ђ.

корзо-(4)

Евоцирање успомена кроз шетњу корзом окупио је суграђане рођене четрдесетих, педесетих, шездесетих година прошлог века. Скуп је, као некада био код Католичке цркве где су на паноима изложене фотографије када је корзо био место где су се састајали млади. Уколико се не би прошетало корзом, као да се није ни излазило. Ту су се окупљала друштва, парови корзо је место на ком се одрастало. Веру Рош корзо асоцира на младост и лепе успомене.

-Шетало се од некадашњег Дома ЈНА до продавнице „Нама“. Прелепо је било и не можеш да дочекаш да се вратиш и да поново видиш два плава ока. Свако вече смо се шеткали бар мало, а  суботом је корзо био обавезан. Радујем ме што поново, макар једном годишње, имамо корзо, да се присетимо младости која брзо прође, а да тога нисмо ни свесни – рекла нам је Вера Рош.

Зорица Вујић са собом је повела унуку Галину. Како каже често јој прича о својој младости и како је некада било, а сада из прве руке и сама може да види како је изгледао корзо.

-Нисам могла да дочекам да се заврше часови у средњој школи и да са другарицама направимо који круг. Знао се ред девојке су шетале, а момци су стајали и гледали. Шетало се у пару или по троје, и био је гушт када се угледа симпатија и тада се обавезно успоравао корак. Било нас је пуно, сви смо се знали, али смо знали и ко кога симпатише, ко је заљубљен, ко је пар. И дан данас заједно са супругом волим да прошетам и то баш корзом – открила је Зорица Вујић.

Млади су након шетње одлазили у дискотеку „Делфин“ која је радила на простору Старог језера од 1977. до 1982. године. Тако је било и са Јулијаном и Тугомиром Јонићем.

-Имали смо „Авалу“, „Микиницу“, Дом ЈНА и диско „Делфин“ где је увек било најлепше. нисам заборавила твист и рокенрол и речи песама и ђускаћу као некада  – додала је Јулијана Јонић.

У дискотеку се одлазило у 21 сат и забава је била без премца рекао нам је Тугомир Јонић који је из Пирота, одмах по одслужењу војног рока дошао у Кикинду и запослио се у Ливници.

-У „Делфину“ сам упознао Кикинђане и стекао пријатеље. Тада су била лепша времена, сви смо се знали, а знао се и ред. Сигуран сам да су наше вечери у дискотеци биле и лепше и садржајније, иако су кратко трајале, у односу на оно како млади данас проводе време – убеђен је Тугомир Јонић.

Култно место престало је са радом када је зграда у којој се налазила дискотека изгорела. Колико је она значила показује да се окупио велики број суграђана који су уз  диско хитове уживали до јутра.

Као и тада и сада је музику, стране диско хитове седамдесетих и осамдесетих, пуштао ДЈ Сава Грабић.

А.Ђ.

тополски-котлиц-(2)

Поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе у центру села организован је 15. „Тополски котлић“ који је окупио 24 екипе. Такмичење у кувању рибље чорбе ове године имало је више пријављених екипа у односу на прошлу, а пехаре, медаље и вредне награде уручили су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан. Прво место освојио је Душан Лукин из Кикинде.

-Годинама кувам рибљу чорбу и морам да истакнем а нема тајне. Да би чорба била укусна и лепо потребна је свежа риба  и да их буде више врста и паприка, домаћа, од два три произвођача. Радо се одазивам позиву да будем део манифестације у Банатској Тополи. Такмичим се у читавој Србији и често пута побеђујем. Имам и титулу међународног шампиона и недавно сам постао и гастро судија – истакао је Душан Лукин.

Традиционалну кулинарску манифестацију организовало је удружење љубитеља природе клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола уз помоћ локалне самоуправе.

-У сваком селу град помаже да се организују разне манифестације, које помажу да села живе и да угосте своје комшије и пријатеље. Сваке године радо дођем на „Тополски котлић“ и не сећам се када је било више људи што показује колико је овај догађај важан, али и добро организован. Радује ме што се млади ангажују да Банатска Топола живи и развија се – навео је градоначелник Лукач.

Председник савета месне заједнице банатска топола Недељко Цимеша рекао је да је поред великог броја учесника, банатска  топола  била добар домаћин  великом броју гостију.

-Никада више учесника нисмо имали и никада није била боља атмосфера. Морам да похвалим младе у селу који су у највећој мери преузели организацију „тополског котлића“. Наступили су и чланови културно-уметничког друштва и оно што морамо да урадимо у наредном периоду јесте да им обезбедимо адекватан простор за рад– прецизирао је Цимеша.

Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Јанковог моста и других места.

А.Ђ.

Опен аир 8

„Опен аир“ фестивал у Кикинди биће одржан 31. августа и 1. септембра на Старом језеру, најавили су градоначелник Никола Лукач и в.д. директор КЦК Марко Марковљев. Другу годину заредом дводневни фестивал ће окупити  врхунске музичаре и солисте.

-Слоган под којим ће се одржати фестивал је „Излет“. Излет у културу, у природу, у нешто другачије. Првог дана је концерт маестра Бојана Суђића и виртуоза који чине хор и симфонијски оркестар, тако да ће на сцени бити 90 музичара. Ово ће бити прилика да Кикинђани уживају у концерту популарне класичне и филмске музике, а солиста је Душан Свилар. Друге вечери уз диригентску палицу Федора Вртачника који ће са оркестром и делом хора и балета представити „Qуеен сyмпхонy“ која ће обухватити најбоље нумере групе „Qуеен“ . Солисти су Бојана Стаменов, Матија Заната, Зоран Шандоров и Никола Мијић– рекао је Марковљев.

Оба дана програми су бесплатни, а покровитељ фестивала је локална самоуправа.

-У нашем граду читаве године организују се манифестације који Кикинду стављају на туристичку и културну мапу Србије. „Опена аир“ фестивал даје додатни квалитет садржајима које нудимо како нашим суграђанима, тако и нашим гостима. Уз нове идеје, визије и манифестације наша средина постаје све привлачнија туристима, а и ову прилику искористићемо да представимо све потенцијале нашег града. Позивам све наше суседе из Србије, али и суседних земаља да буду наши гости – навео је градоначелник Лукач.

На Старом језеру 1. септембра планиран је „Ноћни базар“, али и други садржаји попут школе јахања и радионица.

А.Ђ.

полиција школа 1

У понедељак, 12. августа обележава се Међународни дан младих. Из Полицијске управе Кикинда поручују младима да ће бити отворена за њих јер су  сигурност и будућност младих на првом месту.

-Ово је прилика да дођете да се дружимо, да нас питате све што вас занима везано за вашу безбедност, али и за каријеру у полицији. Дођите да чујемо ваше мишљење о томе који проблеми утичу на безбедност младих . Ваша перспектива је кључна за нас, придружите нам се и будите део решења – позивају из Полицијске управе.

Полицијска управа у Кикинди биће отворена за посете од 10 до 12 часова, Полицијска станица у Ади од 11 до 13, у Сенти, Новом Кнежевцу и Кањижи од 10 до 12, а у Чоки од 12 до 14 сати.