August 13, 2026

Град

coka-livnica-(3)

I.M. (34) iz Iđoša, nastradao u čokanskoj Livnci, svestan i u boljem zdravstvenom stanju

Aleksandra Djuran December 12, 2024

Upravnica Klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola Kliničkog centra Vojvodine Teodora Tubić izjavila je  da je stanje pacijenta povređenog u eksploziji u livnici u Čoki poboljšano i da je svestan.

-Možemo da budemo srećni kad je u pitanju pacijent iz Čoke. Stanje je poboljšano, on je sada svestan. Diše spontano, predstoji mu konstantno previjanje – kazala je Tubić.

Prema njenim rečima, previjanje se odvija u uslovima operacione sale, ali je pacijent stabilno. Reč je o 34-godišnjem I.M. iz Iđoša koji je nastradio pošto je došlo  do  naglog izbacivanja tečnog liva iz peći na livenje. Tragedija se dogodila u  „Autofleks Livnici“ u Čoki 28. novembra i tom prilikom povređene su četiri osobe. M.B. (51) iz Iđoša i A. B. (53) iz Ostojićeva nakon prve noći podlegli su  povredama u Kliničkom centru Vojvodine. D.G (47) iz Iđoša koji je takođe zadobio povrede nakon lečenja u Opštoj bolnici u Senti poslat je na kućno lečenje.

zito

Vreme pogoduje zasnovanim usevima: Pšenice i ječma više u odnosu na višegodišnji prosek

Aleksandra Djuran December 11, 2024

U kikindskom ataru ozimi ječam i pšenica su u fazama od nicanja do bokorenja. Vremenske prilike pogoduju ozimim kulturama, a vlage u zemljištu ima dovoljno.

-U zavisnosti od lokaliteta i rokova setve oko 40 odsto zasnovne pšenice je u fazi bokorenja, 30 procenata je u fazi dva do tri lista i ostatak je u fazi nicanja i jednog lista i očekujem da će narednih dana biti popunjeno nicanje s obzirom na to da nema mrazeva i da je relativno toplo vreme. Možemo da budemo zadovoljni sa stanjem ozimih strnina – saznajemo od Zorana Simića, savetodavca PSS.

Na obradivim parcelama, za oko dvadesetak odsto više je hlebnog zrna u odnosu na višegodišnji prosek. Umesto na oko 16.000 hektara žito je zasnovano na više od 19.000 hektara.

-Pšenice je više na uštrb kukuruza, ali je i manje ječma u odnosu na višegodišnji prosek u našem ataru. Ječam ima nižu cenu u odnosu na žito, a rod kukuruza je prošle godine podbacio, pa ne čudi što su se poljoprivrednici odlučili da seju više pšenice – kaže Simić.

Dnevne temperature do pet, šest stepeni u plusu i noći bez jakih mrazeva dobre su za razvoj.

-Prošle godine poljoprivrednici su imali problema sa prinosima, tako da ne čudi što je manje uloženo u jesenju setvu. Uz niže prinose suncokreta i kukuruza, ostalo je i više hraniva u zemljištu, tako da će i manje količine veštačkog đubriva imati pun efekat – dodaje naš sagovornik.

Poljoprivredna stručna služba u drugoj polovini januara uradiće takozvanu N-min metodu koja pokazuje koliko azota ima u zemljištu. Ona će pokazati i koliko će azotnih đubriva biti potrebno obradivim parcelama.

A.Đ.

gorani-(4)

Podizanje novih šuma, vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva, tema su stručnog skupa u Kikindi

Aleksandra Djuran December 10, 2024

U okviru projekta „Podrška podizanju zelene infrastrukture na području Kikinde“, koja se održava u sklopu projekta koji organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu (UN FAO) sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Pokretom gorana Kikinde i Pokretom gorana Dimitrovgrada, u Kulturnom centru je organizovan stručni skup. U prisustvu poljoprivrednika, lovaca, pčelara, vlasnika privatnih šuma, ali i stručnjaka istaknuta je važnost šuma.

-U proteklih 150 godina, poslednjih devet godina su najtoplije, od kada se obavljanja merenje. Klimatske promene su veliki izazov za društvo, a ogromne za poljoprivredu i šumarstvo. Kikinda je grad sa najmanjim procentom pošumljenosti u našoj zemlji, tako da je značaj ovog projekta za vašu sredinu velik. Gradonačelnik Mladen Bogdan i njegovi saradnici su najaktivniji kada govorimo o pošumljavanju Vojvodine koja je ugrožena nedostatkom šuma. Stoga je neophodno da u poljoprivredi bude što više agro sistema koji će pomaći smanjenju erozije i povećanju prinosa. Kada dodamo šume u agrikulturna područja doprinećemo kvalitetu života – istakao je Dejan Stojanović, pomoćnik direktora i naučni savetnik Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu.

Stvaranje uslova za obnovu šumskih predela podrazumeva mogućnost podizanja novih šuma, vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva i agro šumarskih eko sistema na teritoriji grada. Zemljište na teritoriji Kikinde je degradirano, a podizanjem šuma ono će imati svoju namenu.

-Problemi koji se javljaju nisu jedinstveni samo za naš grad, a naš cilj je da budemo prva sredina koja dobija studiju koja će ukazati na konkretne probleme i mogućnosti za njihovo rešavanje. Mi smo izrazito poljoprivredno područje i prema dostupnim podacima oko 91 odsto zemljišta se koristi kao obradivo. Kada se na to dodaju urbane površine, građevinski rejon, puteve i kanale, skoro da ne ostaje dostupnog prostora. Studija je pokazala da mora da se promeni regulativa, kako bi državno zemljište lošijeg kvaliteta iskoristili za pošumljavanje. Isto tako na teritoriji grada ima oko 60 odsto potencijalnog prostora za pošumljavanje koje se nalazi u privatnom vlasništvu – Miodrag Radovanović iz Pokreta gorana Kikinde.

Projekat ima za cilj da dokaže poljoprivrednicima da, ukoliko opredele zemljište lošijeg kvaliteta za pošumljavanje, to donosi boljitak.

A.Đ.

euromelanom-2024

Opštoj bolnici doniran dermoskop: Aparat neophodan za otkrivanje melanoma

Aleksandra Djuran December 10, 2024

Opšta bolnica jedna je od deset zdravstvenih ustanova u Srbiji kojoj je doniran  dermoskop u okviru društveno odgovorne akcije za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“. Medicinski aparat uručen je u Beogradu dr Milici Agić.

Opremljenost ordinacija dermoskopima, koji omogućavaju precizniji uvid u promene na koži, doprinosi povećanju broja ranootkrivenih melanoma, najopasnijeg raka kože koji se, ukoliko se otkrije na vreme, veoma uspešno leči jednostavnom hiruškom intervencijom. Pored melanoma, dermoskopi omogućavaju i otkrivanje nemelanomskih kancera kože, kao i prekanceroznih promena kože i neophodni su u radu dermatoloških ordinacija.

 

Kikindska Opšta bolnica redovno organizuje preventivnu kampanju Euromelanoma dan, koja je deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože. U Kikindi se godišnje otkrije više od deset pacijenata sa dijagnozom melanoma i svake godine sve ih je više. Pregled mladeža veoma važan jer ih imamo svi, ali 30 odsto može da se promeni i da jednog dana postanu melanomi. Stoga će dobijeni dermaskop pomoći u preventivi otkrivanja ove bolesti.

Akciju „Pregled za sve“ od 2015. godine organizuju Eucerin Srbija i Fond B92, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

 

Subin-nagrada-(1)

Priznanje Radovanu Subinu za izvanredna dostignuća u oblasti kulinarstva

Igor Crnogorac December 10, 2024

Kikinđaninu Radovanu Subinu, poznatom kulinaru, sinoć je, na svečanosti u Palati umetnosti „Madlena“ u Beogradu, uručena nagrada za kulinarska dostignuća „Lider koji pomera granice”.

Udruženje “Najuspešniji privrednik 21. veka” svake godine, na osnovu nezavisnog istraživanja tržišta, bira najbolje u svojim delatnostima u Srbiji i regionu. Na dodeli priznanja, u obrazloženju je navedeno da je Subin aktivan član Asocijacije šefova kuvara Srbije i Viteškog reda kuvara amatera Vojvodine, da je bio deo državne reprezentacije i promovisao srpsku kuhinju širom sveta. Istaknuto je i da je predsednik Udruženja „Da se ne zaboravi“ i „Koreni“ u kojima je angažovan na očuvanju banatskih običaja i povezivanju sa dijasporom, kao i da svoje znanje i iskustvo prenosi mladima, u radu sa učenicima kuvarskog smera u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kikindi. „Radovan Subin je čovek koji spaja  tradiciju i modernost, zračeći ljubavlju prema kuvanju, porodici i zajednici“, rečeno je prilikom dodele ovog značajnog priznanja.

–

Veoma sam srećan i mnogo mi znači ova nagrada. Kao što sam i rekao na dodeli, važna mi je ne zbog onog što sam do sada postigao, nego zbog svega što tek planiram da uradim – kaže Subin.

Priznanje izvanrednim pojedincima, vrhunskim profesionalcima u svom poslu, dodeljuje se 24. put i među laureatima su privrednici, umetnici, lideri u različitim oblastima u Srbiji i u zemljama u okruženju.

Radovanu Subinu je ova godina donela još jedno dostignuće. Objavljena mu je knjiga „Zlatnom varjačom po svetu“ koja je, osim u Kikindi, imala već nekoliko promocija u drugim gradovima, a sledeća je, kaže autor, zakazana za 27. januar u Parizu i to na plovidbi Senom.

S. V. O.

 

 

 

 

tera-radionice-skole-(2)

Osnovci u projektu „TERA – Interaktivni ART dijalog“: Uče da slikaju i da budu humani

Aleksandra Djuran December 10, 2024

U Galeriji „Tera“ realizovan je projekat pod nazivom „TERA – Interaktivni ART dijalog“ u kom su učestvovali osnovci iz gradskih škola, uključujući i OŠ „6.oktobar“ . Cilj je povezivanje sa omladinom, budućom aktivnom publikom iz lokalne zajednice, kako bi postali ambasadori primera dobre prakse koju Centar za primenjenu umetnost „Tera“ baštini i razvija. U Galeriji su izložene skulpture kikindskih vajara, a zadatak učenika je izrade crtež dela koje im se najviše svidi.

Anđela Dukatarov, učenica petog razreda Osnovne škole „Feješ Klara“ otkrila nam je da je prvi put u Galeriji „Tera“.

-Prostor je jako lep i drago mi je što sam deo radionice tokom koje ću naučiti da slikam ugljem na natron papiru. Ovo je i prilika da vidim skulpture kikindskih vajara i da više saznam o njihovoj umetnosti – saznali smo od Anđele.

Una Krasić, takođe učenica petog razreda škole „Feješ Klara“, odabrala je da naslika skulpturu Igora Smiljanića.

-Skulptura ima puno detalja i zanimljiva je. Volim da slikam i crtam. Prvo put radim sa ugljenom i za mene je ovo novo iskustvo iz kog ću puno naučiti – dodala je Una.

Svi učenički radovi će biti izloženi u Galeriji „Tera“. Izložba je planirana početkom februara i biće prodajnog karaktera, a sakupljeni novac biće poklonjen u humane svrhe. Vajari čije su skulpture izložene istovremeno će biti i članovi žirija koji će proglasiti i podeliti nagrade za najbolje radove.

A.Đ.

 

min-briga-o-selu-ugovor-(2)

Bespovratna sredstva za Rusko Selo: Adaptiraju Omladinski dom mesto okupljanja meštana

Aleksandra Djuran December 9, 2024

U Palati Srbija potpisan je ugovor u okviru programa dodele bespovratnih sredstava za opremanje i uređenje Doma omladine u Ruskom Selu. Ukupna vrednost ugovora je 5.1 miliona dinara, a potpisali su ga gradonačelnik Mladen Bogdan i ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Sredstva će biti utrošena za građevinske radove, opremanje objekta i nabavku tehničke opreme.

– Meštani Ruskog Sela dobiće moderno uređen prostor Doma omladine koje je i sada, a nakon uređenja biće jedno od važnijih mesta okupljanja. Posebno želim da naglasim značaj koji će ovaj prostor imati, jer je Rusko Selo višenacionalna sredina, a objekat će biti dostupan svim meštanima. Zahvaljujem na dosadašnjoj saradnji Ministarstvu za brigu o selu, jer smo do sada potpisali preko 120 ugovora za kupovinu kuća na selu, i time zajednički doprineli da nam sela žive i da se razvijaju – rekao je gradonačelnik Bogdan.

Deo prostora u Omladinskom domu adaptiran je u prethodnom periodu, a ovim projektom biće obuhvaćene dve prostorije koje nisu sređene. Uređenje će obuhvatiti zamenu stolarije i ulaznih vrata, rekonstrukciju sanitarnih čvorova i molersko -farbarske radove. Za salu koju koriste sva udruženja građana i meštani, ali i komšije iz Novih Kozaraca i koja može da primi između 150 i 180 biće kupljena nova audio oprema ozvučenje: zvučnici, nosači i mikseta. Osim toga, Kupiće se novi stolovi i stolice. ljudi.

Udruženje žena koristi prostorije Omladinskog doma u okviru kog imaju i etno sobu.

A.Đ.

 

dr-Injac

Veliki, ali uobičajen broj respiratornih infekcija za ovo doba godine – nema obolelih od gripa, kao ni od kovida

Igor Crnogorac December 9, 2024

Broj pacijenata sa respiratornim infekcijama uobičajen je za jesenju sezonu i, pored hroničnih bolesnika, oni u velikom broju pune čekaonice. U Drugoj zdravstvenoj stanici Doma zdravlja, u proteklih mesec dana, imali su 120 pacijenata sa virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih organa.

– Od kako je počelo hladno vreme, pojavile su se i respiratorne infekcije. Više se boravi u zatvorenom prostoru, veća je koncentracija ljudi na jednom mestu, u vrtićima, školama, i infekcije se brzo prenose sa osobe na osobu – direktnim putem, kapljično ili dodirom, ili indirektno, preko kontaminiranih predmeta – kaže dr Snežana Injac iz ove zdravstvene stanice. – Imamo i bakterijskih i virusnih infekcija. Naši pacijenti često samoinicijativno počinju da uzimaju antibiotike, što ne bi smeli bez saveta lekara, jer njihova preterana upotreba dovodi do rezistencije bakterija. To znači da, kada nam budu potrebne velike doze antibiotika, oni neće delovati.

Doktorka Injac ukazuje i na to da nije uvek potrebno, sa prvim simptomima, dolaziti u ambulantu.

– Pacijenti koji imaju povišenu temperaturu, bolove u kostima, zglobovima, curenje bistrog sadržaja iz nosa, treba da uzimaju simptomatsku terapiju:  antipiretike za snižavanje temperature i antitusike za kašalj. Ukoliko je kašalj suv i slabo produktivan, to ukazuje na virusnu infekciju i tada su potrebni mirovanje, izolacija, uzimanje dosta tečnosti, posebno toplih napitaka. Međutim, ako se jave bol u grlu, problemi sa sinusima, gušenje, bronhitis, upala pluća, ili se neka virusna infekcija superponira sa bakterijama, pacijenti počinju obilno da iskašljavaju prebojeni sadržaj, žućkast, zeleni sekret i to je već bakterijska infekcija. Tada se, po nalogu lekara, uključuje antibiotska terapija – objašnjava dr Injac.

Dobra vest je da grip, u ovoj sezoni, nije registrovan, kao ni kovid.

– Kovid već neko vreme daje mnogo blažu kliničku sliku nego što je to bio slučaj na početku pandemije. Simptomi su veoma visoka temperatura, otežano disanje, gušenje, opšta slabost, malaksalost, i onda radimo pi-si-ar test, rendgen pluća i laboratorijsku analizu krvi. Kod običnog gripa takođe se javlja jako visoka temperatura, i preko 40 stepeni, i ovaj virus odjednom obori čoveka, toliko da ne može ni da dođe do lekara – navodi dr Injac i podseća da je imunizacija protiv sezonskog gripa veoma važna.

– Vakcinacija se uvek posebno preporučuje hroničnim bolesnicima i pacijentima starijim od 65. godina. Ukoliko, i pored vakcine, dobiju grip, klinička slika će biti blaža i preduprediće se nastanak komplikacija. Mi preporučujemo svima da se vakcinišu, posebno onima koji rade u zatvorenim kolektivima, zdravstvenim radnicima, svima koji mnogo borave u prostoru sa velikim brojem ljudi.

Preporuka je da se ova imunizacija izvrši svake godine jer uvek cirkulišu novi sojevi virusa gripa. Imunitet se stvara tri do šest nedelja, a zaštita traje od od šest do 12 meseci.

U ponudi su dve vakcine: četvorovalentna „influvak“ i trovalentna „torlakflu“. Samo u ovoj ambulanti, od početka imunizacije protiv sezonskog gripa, od 6. oktobra, vakcinisano je više od 700, uglavnom starijih sugrađana.

S. V. O.

Dragana-paketici-(8)

Naša Dragana u Drezdenu istakla se u humanitarnom radu – osnovcima u Ruskom Selu stižu paketići

Igor Crnogorac December 9, 2024

U Drezdenu, na istoku Nemačke, održan je humanitarni turnir u pikadu na koji su stigli takmičari iz svih bivših jugoslovenskih republika, sada na radu širom Nemačke. Turnir je, deseti put, organizovala međunarodna Humanitarna organizacija „28. jun“ koja deluje pri ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija, i uz podršku novoosnovanog Srpskog kulturnog centra u Drezdenu.

Iako su praznici blizu i mnogi su se već uputili ka svojim domovima u Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Srbiji, čak 50 takmičara u Drezden je stiglo kako bi pomogli da se obezbedi dovoljno novca za kupovinu paketića za sve đake i to u Osnovnoj školi „Gligorije Popov“ u Ruskom Selu koju je pohađala Dragana Starčević Ivanić, novinarka, nekada zaposlena u Radio Kikindi, koja sada sa porodicom živi u Drezdenu.

– Turnir se održava svake godine, za socijalno ugrožene porodice, za decu ili za paketiće. Kada su me iz Organizacije „28. jun“ pitali da li hoću da učestvujem u pripremi, pristala sam, ali pod uslovom da to bude za moje selo. Mnogo sam srećna i ponosna jer sakupljamo novac za 160 paketića, za sve osnovce u mom rodnom mestu. I svaki put kada se ukaže prilika učestvovaću u projektima koji mogu da pomognu mom selu, jer, koliko god da smo daleko i živimo u lepoj i stabilnoj državi, moje srce je uvek u mom zavičaju. Tamo sam odrasla i provela najlepše godine svog života, u tu školu sam išla i sada imam priliku da uradim nešto za đake koji je danas pohađaju – priča Dragana i dodaje da će paketići u školu u Ruskom Selu stići 20. decembra.

– Veoma smo ponosni jer je ovo već deseti turnir i organizovan je u gradu u kojem nas nema puno. I ove godine angažovali smo se radi obezbeđivanja božićnih paketića, sada za mešovitu školu u Ruskom Selu. Nastavićemo saradnju sa Srpskim kulturnim centrom u Drezdenu i u budućim aktivnostima – rekao je Momčilo Ivančević, predstavnik Humanitarne organizacije „28. jun“ u Nemačkoj, institucije čiji je zadatak povezivanje ljudi širom sveta u humanitarnim, socijalnim i filantropskim projektima.

Srpski kulturni centar u Drezdenu počeo je da radi februara ove godine i već ima dvadesetak članova i mnogo planova.

– Mnogo ljudi je došlo da se druži, zabavi, i, pre svega, da pomogne – kaže Valentina Kalin koja je, sa suprugom Miroslavom, osnivač Centra. – Uskoro ćemo održati radionicu za decu, pravićemo novogodišnje ukrase, i već se mnogo njih prijavilo da učestvuje. Imamo puno ideja, volje i želje, samo su nam još potrebni vreme i novac. Važno je da se širimo, da nas ima što više.

Inače, od ove godine, prvi put u istočnoj Nemačkoj postoji dopunska nastava za decu na srpskom jeziku. Srpska škola u Drezdenu otvorena je uz podršku  Ministarstva prosvete Srbije i Ambasade Srbije u Nemačkoj.

Pobednik sinoć održanog humanitarnog turnira, Milorad Jovanović iz Leskovca, u Drezden je doputovao samo zbog ove humanitarne akcije.

– Stigao iz Minhena, svi se uvek odazivamo ovakvim aktivnostima. Drago mi je što sam pobedio, iako sam ranije trenirao fudbal. Srećan sam što mogu da pomognem – kaže Milorad.

Srpski kulturni centar osnovan je sa misijom da se očuvaju naša kultura i tradicija, kaže Dragana Starčević Ivanić koja je u Centru preuzela medijsku podršku.

– Ovde ima dosta ljudi sa Balkana i svi sarađujemo, zajedno radimo na različitim projektima – kaže Dragana i ističe da, uprkos tome što sada radi druge poslove, uspeva i dalje da se bavi svojom strukom.

– Novinarstvo je moja velika ljubav. Ovde mogu da biram da se bavim isključivo lepim temama koje motivišu ljude – zaključuje Dragana koja, pritom, stiže i da se posebno angažuje u humanitarnim akcijama, odlučna da pomogne i obraduje svoje i sve ljude u domovini.

S. V. O.