Град

coka-livnica-(3)

Управница Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола Клиничког центра Војводине Теодора Тубић изјавила је  да је стање пацијента повређеног у експлозији у ливници у Чоки побољшано и да је свестан.

-Можемо да будемо срећни кад је у питању пацијент из Чоке. Стање је побољшано, он је сада свестан. Дише спонтано, предстоји му константно превијање – казала је Тубић.

Према њеним речима, превијање се одвија у условима операционе сале, али је пацијент стабилно. Реч је о 34-годишњем И.М. из Иђоша који је настрадио пошто је дошло  до  наглог избацивања течног лива из пећи на ливење. Трагедија се догодила у  „Аутофлекс Ливници“ у Чоки 28. новембра и том приликом повређене су четири особе. М.Б. (51) из Иђоша и А. Б. (53) из Остојићева након прве ноћи подлегли су  повредама у Клиничком центру Војводине. Д.Г (47) из Иђоша који је такође задобио повреде након лечења у Општој болници у Сенти послат је на кућно лечење.

kikinda-ukrasi

Нераздвојни део предстојећих божићних и новогодишњих празника је и украшавање.

Градски трг је заблистао светлуцавим украсима, којима се највише обрадују деца. Ко може да одоли атмосфери топлине и празника?

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

zito

У кикиндском атару озими јечам и пшеница су у фазама од ницања до бокорења. Временске прилике погодују озимим културама, а влаге у земљишту има довољно.

-У зависности од локалитета и рокова сетве око 40 одсто засновне пшенице је у фази бокорења, 30 процената је у фази два до три листа и остатак је у фази ницања и једног листа и очекујем да ће наредних дана бити попуњено ницaњe с обзиром на то да нема мразева и да је релативно топло време. Можемо да будемо задовољни са стањем озимих стрнина – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца ПСС.

На обрадивим парцелама, за око двадесетак одсто више је хлебног зрна у односу на вишегодишњи просек. Уместо на око 16.000 хектара жито је засновано на више од 19.000 хектара.

-Пшенице је више на уштрб кукуруза, али је и мање јечма у односу на вишегодишњи просек у нашем атару. Јечам има нижу цену у односу на жито, а род кукуруза је прошле године подбацио, па не чуди што су се пољопривредници одлучили да сеју више пшенице – каже Симић.

Дневне температуре до пет, шест степени у плусу и ноћи без јаких мразева добре су за развој.

-Прошле године пољопривредници су имали проблема са приносима, тако да не чуди што је мање уложено у јесењу сетву. Уз ниже приносе сунцокрета и кукуруза, остало је и више хранива у земљишту, тако да ће и мање количине вештачког ђубрива имати пун ефекат – додаје наш саговорник.

Пољопривредна стручна служба у другој половини јануара урадиће такозвану Н-мин методу која показује колико азота има у земљишту. Она ће показати и колико ће азотних ђубрива бити потребно обрадивим парцелама.

А.Ђ.

gorani-(4)

У оквиру пројекта „Подршка подизању зелене инфраструктуре на подручју Кикинде“, која се одржава у склопу пројекта који организација Уједињених нација за пољопривреду и храну (УН ФАО) спроводи у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Покретом горана Кикинде и Покретом горана Димитровграда, у Културном центру је организован стручни скуп. У присуству пољопривредника, ловаца, пчелара, власника приватних шума, али и стручњака истакнута је важност шума.

-У протеклих 150 година, последњих девет година су најтоплије, од када се обављања мерење. Климатске промене су велики изазов за друштво, а огромне за пољопривреду и шумарство. Кикинда је град са најмањим процентом пошумљености у нашој земљи, тако да је значај овог пројекта за вашу средину велик. Градоначелник Младен Богдан и његови сарадници су најактивнији када говоримо о пошумљавању Војводине која је угрожена недостатком шума. Стога је неопходно да у пољопривреди буде што више агро система који ће помаћи смањењу ерозије и повећању приноса. Када додамо шуме у агрикултурна подручја допринећемо квалитету живота – истакао је Дејан Стојановић, помоћник директора и научни саветник Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду.

Стварање услова за обнову шумских предела подразумева могућност подизања нових шума, ветрозаштитних и пољозаштитних појасева и агро шумарских еко система на територији града. Земљиште на територији Кикинде је деградирано, а подизањем шума оно ће имати своју намену.

-Проблеми који се јављају нису јединствени само за наш град, а наш циљ је да будемо прва средина која добија студију која ће указати на конкретне проблеме и могућности за њихово решавање. Ми смо изразито пољопривредно подручје и према доступним подацима око 91 одсто земљишта се користи као обрадиво. Када се на то додају урбане површине, грађевински рејон, путеве и канале, скоро да не остаје доступног простора. Студија је показала да мора да се промени регулатива, како би државно земљиште лошијег квалитета искористили за пошумљавање. Исто тако на територији града има око 60 одсто потенцијалног простора за пошумљавање које се налази у приватном власништву – Миодраг Радовановић из Покрета горана Кикинде.

Пројекат има за циљ да докаже пољопривредницима да, уколико определе земљиште лошијег квалитета за пошумљавање, то доноси бољитак.

А.Ђ.

euromelanom-2024

Општа болница једна је од десет здравствених установа у Србији којој је дониран  дермоскоп у оквиру друштвено одговорне акције за рано откривање рака коже „Преглед за све“. Медицински апарат уручен је у Београду др Милици Агић.

Опремљеност ординација дермоскопима, који омогућавају прецизнији увид у промене на кожи, доприноси повећању броја ранооткривених меланома, најопаснијег рака коже који се, уколико се открије на време, веома успешно лечи једноставном хирушком интервенцијом. Поред меланома, дермоскопи омогућавају и откривање немеланомских канцера коже, као и преканцерозних промена коже и неопходни су у раду дерматолошких ординација.

 

Кикиндска Општа болница редовно организује превентивну кампању Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. У Кикинди се годишње открије више од десет пацијената са дијагнозом меланома и сваке године све их је више. Преглед младежа веома важан јер их имамо сви, али 30 одсто може да се промени и да једног дана постану меланоми. Стога ће добијени дермаскоп помоћи у превентиви откривања ове болести.

Акцију „Преглед за све“ од 2015. године организују Еуцерин Србија и Фонд Б92, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

 

Subin-nagrada-(1)

Кикинђанину Радовану Субину, познатом кулинару, синоћ је, на свечаности у Палати уметности „Мадлена“ у Београду, уручена награда за кулинарска достигнућа „Лидер који помера границе”.

Удружење “Најуспешнији привредник 21. века” сваке године, на основу независног истраживања тржишта, бира најбоље у својим делатностима у Србији и региону. На додели признања, у образложењу је наведено да је Субин активан члан Асоцијације шефова кувара Србије и Витешког реда кувара аматера Војводине, да је био део државне репрезентације и промовисао српску кухињу широм света. Истакнуто је и да је председник Удружења „Да се не заборави“ и „Корени“ у којима је ангажован на очувању банатских обичаја и повезивању са дијаспором, као и да своје знање и искуство преноси младима, у раду са ученицима куварског смера у Економско-трговинској школи у Кикинди. „Радован Субин је човек који спаја  традицију и модерност, зрачећи љубављу према кувању, породици и заједници“, речено је приликом доделе овог значајног признања.

Веома сам срећан и много ми значи ова награда. Као што сам и рекао на додели, важна ми је не због оног што сам до сада постигао, него због свега што тек планирам да урадим – каже Субин.

Признање изванредним појединцима, врхунским професионалцима у свом послу, додељује се 24. пут и међу лауреатима су привредници, уметници, лидери у различитим областима у Србији и у земљама у окружењу.

Радовану Субину је ова година донела још једно достигнуће. Објављена му је књига „Златном варјачом по свету“ која је, осим у Кикинди, имала већ неколико промоција у другим градовима, а следећа је, каже аутор, заказана за 27. јануар у Паризу и то на пловидби Сеном.

С. В. О.

 

 

 

 

tera-radionice-skole-(2)

У Галерији „Тера“ реализован је пројекат под називом „ТЕРА – Интерактивни АРТ дијалог“ у ком су учествовали основци из градских школа, укључујући и ОШ „6.октобар“ . Циљ је повезивање са омладином, будућом активном публиком из локалне заједнице, како би постали амбасадори примера добре праксе коју Центар за примењену уметност „Тера“ баштини и развија. У Галерији су изложене скулптуре кикиндских вајара, а задатак ученика је израде цртеж дела које им се највише свиди.

Анђела Дукатаров, ученица петог разреда Основне школе „Фејеш Клара“ открила нам је да је први пут у Галерији „Тера“.

-Простор је јако леп и драго ми је што сам део радионице током које ћу научити да сликам угљем на натрон папиру. Ово је и прилика да видим скулптуре кикиндских вајара и да више сазнам о њиховој уметности – сазнали смо од Анђеле.

Уна Красић, такође ученица петог разреда школе „Фејеш Клара“, одабрала је да наслика скулптуру Игора Смиљанића.

-Скулптура има пуно детаља и занимљива је. Волим да сликам и цртам. Прво пут радим са угљеном и за мене је ово ново искуство из ког ћу пуно научити – додала је Уна.

Сви ученички радови ће бити изложени у Галерији „Тера“. Изложба је планирана почетком фебруара и биће продајног карактера, а сакупљени новац биће поклоњен у хумане сврхе. Вајари чије су скулптуре изложене истовремено ће бити и чланови жирија који ће прогласити и поделити награде за најбоље радове.

А.Ђ.

 

min-briga-o-selu-ugovor-(2)

У Палати Србија потписан je уговор у оквиру програма доделе бесповратних средстава за опремање и уређење Дома омладине у Руском Селу. Укупна вредност уговора је 5.1 милиона динара, а потписали су га градоначелник Младен Богдан и министар за бригу о селу Милан Кркобабић. Средства ће бити утрошена за грађевинске радове, опремање објекта и набавку техничке опреме.

– Мештани Руског Села добиће модерно уређен простор Дома омладине које је и сада, а након уређења биће једно од важнијих места окупљања. Посебно желим да нагласим значај који ће овај простор имати, јер је Руско Село вишенационална средина, а објекат ће бити доступан свим мештанима. Захваљујем на досадашњој сарадњи Министарству за бригу о селу, јер смо до сада потписали преко 120 уговора за куповину кућа на селу, и тиме заједнички допринели да нам села живе и да се развијају – рекао је градоначелник Богдан.

Део простора у Омладинском дому адаптиран је у претходном периоду, а овим пројектом биће обухваћене две просторије које нису сређене. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. За салу коју користе сва удружења грађана и мештани, али и комшије из Нових Козараца и која може да прими између 150 и 180 биће купљена нова аудио опрема озвучење: звучници, носачи и миксета. Осим тога, Купиће се нови столови и столице. људи.

Удружење жена користи просторије Омладинског дома у оквиру ког имају и етно собу.

А.Ђ.

 

dr-Injac

Број пацијената са респираторним инфекцијама уобичајен је за јесењу сезону и, поред хроничних болесника, они у великом броју пуне чекаонице. У Другој здравственој станици Дома здравља, у протеклих месец дана, имали су 120 пацијената са вирусним и бактеријским инфекцијама дисајних органа.

– Од како је почело хладно време, појавиле су се и респираторне инфекције. Више се борави у затвореном простору, већа је концентрација људи на једном месту, у вртићима, школама, и инфекције се брзо преносе са особе на особу – директним путем, капљично или додиром, или индиректно, преко контаминираних предмета – каже др Снежана Ињац из ове здравствене станице. – Имамо и бактеријских и вирусних инфекција. Наши пацијенти често самоиницијативно почињу да узимају антибиотике, што не би смели без савета лекара, јер њихова претерана употреба доводи до резистенције бактерија. То значи да, када нам буду потребне велике дозе антибиотика, они неће деловати.

Докторка Ињац указује и на то да није увек потребно, са првим симптомима, долазити у амбуланту.

– Пацијенти који имају повишену температуру, болове у костима, зглобовима, цурење бистрог садржаја из носа, треба да узимају симптоматску терапију:  антипиретике за снижавање температуре и антитусике за кашаљ. Уколико је кашаљ сув и слабо продуктиван, то указује на вирусну инфекцију и тада су потребни мировање, изолација, узимање доста течности, посебно топлих напитака. Међутим, ако се јаве бол у грлу, проблеми са синусима, гушење, бронхитис, упала плућа, или се нека вирусна инфекција суперпонира са бактеријама, пацијенти почињу обилно да искашљавају пребојени садржај, жућкаст, зелени секрет и то је већ бактеријска инфекција. Тада се, по налогу лекара, укључује антибиотска терапија – објашњава др Ињац.

Добра вест је да грип, у овој сезони, није регистрован, као ни ковид.

– Ковид већ неко време даје много блажу клиничку слику него што је то био случај на почетку пандемије. Симптоми су веома висока температура, отежано дисање, гушење, општа слабост, малаксалост, и онда радимо пи-си-ар тест, рендген плућа и лабораторијску анализу крви. Код обичног грипа такође се јавља јако висока температура, и преко 40 степени, и овај вирус одједном обори човека, толико да не може ни да дође до лекара – наводи др Ињац и подсећа да је имунизација против сезонског грипа веома важна.

– Вакцинација се увек посебно препоручује хроничним болесницима и пацијентима старијим од 65. година. Уколико, и поред вакцине, добију грип, клиничка слика ће бити блажа и предупредиће се настанак компликација. Ми препоручујемо свима да се вакцинишу, посебно онима који раде у затвореним колективима, здравственим радницима, свима који много бораве у простору са великим бројем људи.

Препорука је да се ова имунизација изврши сваке године јер увек циркулишу нови сојеви вируса грипа. Имунитет се ствара три до шест недеља, а заштита траје од од шест до 12 месеци.

У понуди су две вакцине: четворовалентна „инфлувак“ и тровалентна „торлакфлу“. Само у овој амбуланти, од почетка имунизације против сезонског грипа, од 6. октобра, вакцинисано је више од 700, углавном старијих суграђана.

С. В. О.

Dragana-paketici-(8)

У Дрездену, на истоку Немачке, одржан је хуманитарни турнир у пикаду на који су стигли такмичари из свих бивших југословенских република, сада на раду широм Немачке. Турнир је, десети пут, организовала међународна Хуманитарна организација „28. јун“ која делује при економском и социјалном савету Уједињених нација, и уз подршку новооснованог Српског културног центра у Дрездену.

Иако су празници близу и многи су се већ упутили ка својим домовима у Босни, Хрватској, Македонији, Србији, чак 50 такмичара у Дрезден је стигло како би помогли да се обезбеди довољно новца за куповину пакетића за све ђаке и то у Основној школи „Глигорије Попов“ у Руском Селу коју је похађала Драгана Старчевић Иванић, новинарка, некада запослена у Радио Кикинди, која сада са породицом живи у Дрездену.

– Турнир се одржава сваке године, за социјално угрожене породице, за децу или за пакетиће. Када су ме из Организације „28. јун“ питали да ли хоћу да учествујем у припреми, пристала сам, али под условом да то буде за моје село. Много сам срећна и поносна јер сакупљамо новац за 160 пакетића, за све основце у мом родном месту. И сваки пут када се укаже прилика учествоваћу у пројектима који могу да помогну мом селу, јер, колико год да смо далеко и живимо у лепој и стабилној држави, моје срце је увек у мом завичају. Тамо сам одрасла и провела најлепше године свог живота, у ту школу сам ишла и сада имам прилику да урадим нешто за ђаке који је данас похађају – прича Драгана и додаје да ће пакетићи у школу у Руском Селу стићи 20. децембра.

– Веома смо поносни јер је ово већ десети турнир и организован је у граду у којем нас нема пуно. И ове године ангажовали смо се ради обезбеђивања божићних пакетића, сада за мешовиту школу у Руском Селу. Наставићемо сарадњу са Српским културним центром у Дрездену и у будућим активностима – рекао је Момчило Иванчевић, представник Хуманитарне организације „28. јун“ у Немачкој, институције чији је задатак повезивање људи широм света у хуманитарним, социјалним и филантропским пројектима.

Српски културни центар у Дрездену почео је да ради фебруара ове године и већ има двадесетак чланова и много планова.

– Много људи је дошло да се дружи, забави, и, пре свега, да помогне – каже Валентина Калин која је, са супругом Мирославом, оснивач Центра. – Ускоро ћемо одржати радионицу за децу, правићемо новогодишње украсе, и већ се много њих пријавило да учествује. Имамо пуно идеја, воље и жеље, само су нам још потребни време и новац. Важно је да се ширимо, да нас има што више.

Иначе, од ове године, први пут у источној Немачкој постоји допунска настава за децу на српском језику. Српска школа у Дрездену отворена је уз подршку  Министарства просвете Србије и Амбасаде Србије у Немачкој.

Победник синоћ одржаног хуманитарног турнира, Милорад Јовановић из Лесковца, у Дрезден је допутовао само због ове хуманитарне акције.

– Стигао из Минхена, сви се увек одазивамо оваквим активностима. Драго ми је што сам победио, иако сам раније тренирао фудбал. Срећан сам што могу да помогнем – каже Милорад.

Српски културни центар основан је са мисијом да се очувају наша култура и традиција, каже Драгана Старчевић Иванић која је у Центру преузела медијску подршку.

– Овде има доста људи са Балкана и сви сарађујемо, заједно радимо на различитим пројектима – каже Драгана и истиче да, упркос томе што сада ради друге послове, успева и даље да се бави својом струком.

– Новинарство је моја велика љубав. Овде могу да бирам да се бавим искључиво лепим темама које мотивишу људе – закључује Драгана која, притом, стиже и да се посебно ангажује у хуманитарним акцијама, одлучна да помогне и обрадује своје и све људе у домовини.

С. В. О.