Квиз „Шта знам о Змају“ одржан је шести пут у оквиру 31. Змајевих дечијих игара у Кикинди које организује Културни центар Кикинда.
Галерију „Тера“ данас су испунили ученици трећег и четвртог разреда основних школа из Нових Козараца, Мокрина, Накова, Сајана, Банатског Великог Села и „Фејеш Клара“, „Ђура Јакшић“ и „Вук Караџић“ из Кикинде. Четворочлане екипе надметале су се у познавању дела и живота песника за децу Јована Јовановића Змаја, у квизу који традиционално припрема Енигматски клуб „Кикинда“.
Учесници су имали задатак да препознају и допуне Чика Јовине песме, и да одговарају на питања о његовом раду и стваралаштву, уз свесрдну подршку својих навијача. После финала у које су се пласирале школе „Вук Караџић“, „Жарко Зрењанин“, „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца и „Васа Стајић“ из Мокрина, победу су однели ђаци ОШ „Жарко Зрењанин“: Валентина Сандић, Нађа Грујић, Мина Савић и Анђела Иветић.
– Мало је било тешко, али смо се и лепо забавиле. За квиз смо се припремале после часова, са нашим учитељицама Аницом Шаргин, Горданом Грастић и Снежаном Трећаков – рекла нам је Валентина Сандић, која је била капитен екипе.
Аутор квиза, познати и награђивани кикиндски енигмата, Славко Бован, каже да се Енигматски клуб увек одазива позивима из школа да припреми квизове за ђаке.
– Деца знају више него што сам очекивао. С лакоћом су одговарала и на тежа питања, мало су ме и изненадили – рекао је Бован.
Последњег дана тродневне манифестације за основце се одржавају сликарска, поетско-еколошка радионица и представа, а програм се завршава изложбом и разговором о Чика Јовиним песмама у Народној библиотеци од 15 сати.
С. В. О.
„Ритам Европе“ у Кикинду су довеле Ена Гогић, Ена Шошић, Ива Племић и Милана Рајков, победом на прошлогодишњем такмичењу у Зрењанину. Ове године представиће нас Јован Божин, студент на Факултету савремених уметности у Београду са песмом Жељка Јоксимовића „Није љубав ствар“ и уз њега ће наступити плесачица Дуња Шкапик. Они су, одлуком жреба, добили редни број 13.
Поред организатора и представника локалних самоуправа из којих долазе такмичари, извлачењу редних бројева присуствовали су извршни директори „Ритма Европе“, Давид Макевић и Игор Карадаревић, и градоначелник Никола Лукач.
– На жребању су се окупили представници градова из целе Србије и зато је ово још једна промоција Кикинде – рекао је Игор Карадаревић, директор програма „Ритам Европе“. – Такмичари обично желе да наступе у последњем делу програма, али наше искуство у телевизијским преносима нам говори да није битно под којим редним бројем наступају, већ су важни квалитет програма и СМС гласање. „Ритам Европе“ ће директно преносити Прва српска телевизија 28. октобра од 21 сата, а победник и наредни домаћин биће проглашен у поноћ – навео је Карадаревић.
Фестивал “Србија у Ритму Европе” отвориће Бољевац. Ово такмичење постоји од 2008. године, када је први пут одржано у Шапцу. У почетку замишљен као дечији музички фестивал који је окупљао стотине ученика из основних и средњих школа, 2015. је прерастао у музичко такмичење за младе које се одржава у неколико земаља региона.
– У свакој кући мисле да је њихов ајвар најбољи и онда смо решили да видимо ко то заиста прави најбољи ајвар и тако је, пре 11 година настала манифестација „Изађи ми на теглу“ – каже Саша Стаменковић, аутор пројекта из организације „Башта машта“ из Београда која приређује овај караван. – У сваком граду прогласимо најбољег ајвар-мајстора. Такмичарима обезбеђујемо апсолутно све, штанд, шпорет „смедеревац“, дрво за ложење, паприку, тегле, све што им је потребно, осим шерпи, које смо, такође, хтели да им дајемо, али су нам домаћице објасниле да оне имају своје, специјалне шерпе и то морамо да поштујемо. Свака екипа направиће око 10 тегли ајвара и они одлучују шта ће са њим да ураде, а до сада, колико знам, више хиљада тегли је опредељено у хуманитарне сврхе.
Такође, испоставило се да је готово 30 такмичара било инспирисано да, после учешћа, започне сопствену производњу ајвара, наводи Стаменковић и додаје да су због тога, као организатори, посебно поносни.
– Имам најбољу машту и најмлађи сам, зато сам решио да учествујем – каже Страхиња који је екипу оформио са мамом, баком и њиховом пријатељицом. – Волим да кувам и често то радим код куће, код баке и деке, код другара, свуда где ми обезбеде намирнице. Ако победим, бака је обећала да ће да ме части „греб-греб“ срећком.
Ове године такмичења ће бити организована у 14 градова, а финално ће, са победницима из сваког града, бити одржано на Ади Циганлији.
У току припремања ајвара, на вентралној бини наступили су млади кикиндски бендови. Проглашење најбољих биће око 16 сати. Награде су, од ове године, новчане: 10 хиљада, пет хиљада и три хиљаде динара. У наш град караван „Изађи ми на теглу“ долази већ неколико година, а до сада су најуспешније биле чланице Удружења жена „Јединство“ из Руског Села које су, пре четири године, победиле у финалу у Београду и освојиле титулу „Краљице ајвара“.
Традиционално, на овај дан организовани су креативна радионица и дружење за кориснике програма „Брига о старијима“. Програм подразумева контролу здравља и психосоцијалну подршку коју спроводе сараднице Ержебет Цуцић и Љиљана Богосављев.
– О подршци старијим људима не треба причати само данас. Креативне радионице имају велики значај за њих; пружају им прилику за изражавање и развијање креативности, што може да побољша њихово емоционално стање и самопоуздање, помажу у смањењу стреса, анксиозности и осећају усамљености. Поред тога, подстичу социјализацију јер окупљају људе са сличним интересовањима, што доприноси стварању нових пријатељстава и јачању социјалне мреже. То је посебно важно за оне који су изгубили блиску особу. Креативни рад може да побољша психичке функције и моторичке вештине, што је веома битно за одржавање физичког и менталног здравља. Уз све то, представљају одличан начин да се старији људи ангажују, уче нове вештине и уживају у процесу старења – рекла је Љиљана Благојевић.
У програму „Брига о старијима“ је око 80 корисника. Услов је да су старији од 65 година и да живе сами, као самци или брачни другови.
Наше суграђанке дружиле су се уз посластице које су саме припремиле, како би заједно уживале у активностима које се за њих, поред посете кућама, у Црвеном крсту одржавају, у просеку, свака два месеца.