Град Архиве | Паге 167 оф 345 | Кикиндски портал

Одборници усвојили извештаје о раду јавних предузећа, установа културе и осталих корисника буџета за 2023. годину

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Одборници градског парламента разматрали су и усвојили извештаје о пословању за прошлу годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“. Чедо Гверо, в.д. директор ЈП „Кикинда“ образложио је извештај за своје предузеће:

-Најважнија инвестиција у прошлој години било је постројење за пречишћавање воде за пиће који је у фази добијања санитарне дозволе коју очекујемо до 3. августа, након чега је неопходно две недеље за добијање употребне дозволе. Субвенцијом од града од 146 милиона динара утрошили смо на саобраћајнице у граду и населима којих је изграђено око 3.000 метара. Започели смо и настављамо изградњу паркинга на територији града тако да ћемо имати 225 нових паркинг места. Ове године наставићемо њихову изградњу поред Блока Б. Прошле године санирали смо и део пијачне хале на захтев продаваца, пошумљено је око девет хектара површина – рекао је Гверо.

Одборница одборничке групе „Бирам борбу бирам Кикинду“ пошто је констатовала да је материјал за седницу стигао у минималном законском року Оливера Кантар додала је да нису стигли да се припреме за заседање.

Да ли је материјал стигао у законском року или не? питао је заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Увели сте нову категорију коју не познајем „минимални“ законски рок и због тога нисте стигли да се припремите. Сматрам да злоупотрбљавате скупштинску говорницу да би обмањивали грађане јер се не држите тачки које су на дневном реду. Поставили сте и питање о уринирању у одређеном делу града и смраду који се шири. Како имате образа да не споменете највеће ругло у центру града и највећег емитера смрада јер имамо објекат у ком су заточене животиње – истакао је Пудар.

Доношете су одлуке о усвајању извештаја о раду и пословању за 2023. годину месних заједница Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Усвајени су и извештаја о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Историјског архива, Народне библиотеке „Јован Поповић“ , Народног музеја, Народног позоришта, ЦЛПУ „Тера“, Културног центра, Туристичке организације града, Спортског центра „Језеро“, Центра за стручно усавршавање, Геронтолошког центра, Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Црвеног крста.

-Поносан сам на све чланове савета месних заједница и све оне који раде и залажу се да би живот у сваком селу био приближно исти оном у граду. Имали смо прилику да чујемо директоре установа културе и оних које се финансирају из буџета који су истакли да сарађују и да се заједнички труде да све сегменте живота унапреде и побољшају. Поносан сам на све што је урађено како би квалитет онога што пружају суграђанима био на вишем нивоу. Награде које су стигле у прошлој години рефлектују се на све нас који живимо у најлепшем граду. Наставићемо још јаче и бољеса улагањима у све наше суграђане јер уједињени можемо све – навео је градоначелник Лукач.

Изгласане су и измене и допуне одлука којима су прописане новчане казне за прекршаје, о општем уређењу насељених места и комуналном реду, о одржавању јавних зелених површина, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Плана детаљне регулације аеродрома, за соларну електрану „Бранков солар“ у Мокрину, за соларни парк „Солар повер плант делта“ у Банатској Тополи, а доношет је и годишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину.

А.Ђ.

Већином гласова одборници усвојили завршни рачун буџета за прошлу и извршење од јануара до јуна за ову годину

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Завршни рачун буџета за 2023. годину већином гласова усвојен је на трећој седници Скупштине града. Укупно остварени текући приходи, примања и пренета средства била су 3 милијарде 929 милиона 345 хиљаде динара, док су текући расходи и издаци износили 3 милијарде 878 милиона 340 хиљада динара.

-Прошлу годину завршили смо са суфицитом од 51 милиона и пет хиљада динара и он се распоређује и преноси у текућу годину. Проценат извршења је 91 одсто у односу на планиран буџет, а Приходи су 670 милиона већи него у 2022. годину. Највећи су, две милијарде 214 милиона динара, порески приходи и за 214 милиона су већи у односу на 2022. Рекордни су нам трансфери са других нивоа власти и износе 918 милиона динара, 340 милиона више у односу на петогодишњи просек. Из Покрајине смо добили 688, а из Републике 230 милиона динара за инвестиције и стратешке пројекте. Значајну помоћ имали смо за реконструкцију водоводне мреже, изградњу атмосферске канализације, приликом блокаде буџета – истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

За функционисање месних заједница у прошлој години издвојено је 117 милиона динара, а још 37,3 милиона опредељено је за инвестирање, између осталог 14 милиона динара уложено је у стадион ФК „Козара“ у Банатско Великом Селу, 7,5 милиона у Нове Козарце, радило се у Дому културе у Сајану. Рудна рента била је 347 милиона динара, за два милиона већа у односу на претпрошлу годину, 75 милиона динара више у односу на 2022. слило се градску касу по основу издавања пољопривредног земљишта у закуп, тако да је укупан прилив био 122 милиона динара.

Извршење буџета од јануара до јуна је 37,44 одсто односно милијарду 710 милиона 509 хиљада динара. Укупна планирана средства у 2024. години за све разделе износе 4 милијарде 568 милиона 83 хиљаде динара.

-Од почетка године одобрено нам је 675 милиона динара трансферних средстава. Од тога 580 милиона динара је од Управе за капитална улагања и то 400 милиона за реконструкцију школе „Фејеш Клара“ и 180 милиона за атмосферску канализацију у сливу Моравска. Средства још увек нису прошла кроз буџет јер је поступак јавне набавке за школу још увек у току, као и за слив. Стога проценат реализације није задовољавајућ јер да су се поменута средства слила у буџет реализација би била 50 процената – навела је Јакшић Киурски

Порез на зараде је за 75 милиона динара већи у односу на исти период прошле године. Рудна рента је добро испланирана и извршење је 50 одсто и уколико се овако настави до краја године биће уплаћено до 380 милиона динара.

-Чекамо и да нам стигне привремена ситуација када је реч о суфинансирању изградње пречистача отпадних вода на селима. Инвестициони циклус биће реализован у другој половини године. Већ смо ЈП „Кикинда“ пребацили 35 милиона динара за путну инфраструктуру, а ова година је у знаку успешног привођења крају важних инвестиција започетих у претходном циклусу и то за завршетак 5,5 километара реконструкције водоводне мреже за шта је утрошено 237 милиона динара, изградњу кишне канализације у улици Јаша Томић и околним улицама за шта је издвојено 163 милиона, 20 милиона уложено је у нови објекат Диспанзера за жене, 18 милиона у Културни центар, а 25 милиона динара у стадион ФК „Козаре“. Очекује нас реконструкција ОШ „Фејеш Клара“, изградња постројења за прераду пијаће воде у селима, наставља се реконструкција кишне канализације сада у сливу Моравске улице, очекују нас реконструкција улице Михајла Пупина и крова на вртићу у Сајану, а спремна је и пројектна документација и налази се у надлежном Министарству за изградњу фекалне канализације у насиљима ЖНР и Стрелиште – закључила је помоћница градоначелника.

А.Ђ.

Одлуком Комесаријата за избеглице и миграције: Трајно затворен Прихватни центар у Кикинди

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Комесаријат за избеглице и миграције, због смањеног броја миграната, донео је одлуку да се трајно затворе прихватни центри у Кикинди, Шиду и Димитровграду.

Из Комесаријата наводе да је ова одука донета услед континуираног смањења миграторног прилива у дужем периоду, што се значајно одразило на попуњеност смештајних капацитета центара за азил и прихватних центара.

-Србија има један од најбоље уређених система прихвата и управљања миграцијама, а Комесаријат је поменуту одлуку донео у складу са стратегијом реаговања утврђеном Планом реаговања на повећан број миграната на територији Србије за 2024. годину, и то у циљу рационализације оперативних трошкова и ефикасног управљања ресурсима и системом прихвата – наводи се у саопштењу и додаје да имају планове ако се повећа прилив миграната, да свакодневно прате миграторну слику како би могли да адекватно реагују.

Од 1. августа до 30. септембра привремено ће бити обустављен рад Центра за азил у Тутину, Центра за азил у Бањи Ковиљачи и прихватних центара у Пироту, Босилеграду, Сомбору, Суботици и Адашевцима.

Авио-третман комараца обавиће се у суботу и у недељу

Igor Crnogorac Јулy 26, 2024

Из техничких разлога дошло је до промене термина за авио-третирање комараца, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Третман одраслих форми комараца хемијским путем, из ваздуха, на територији града и у насељеним местима, биће обављен 27. и 28. јула, од 17.30 до 20.30 сати.

За суботу, 27. јул, заказани су третмани изнад Банатског Великог Села, Накова, Мокрина, Сајана, Кикинде и Иђоша.

Сутрадан, у недељу, авио-третирање ће бити рађено изнад Башаида, Банатске Тополе, Нових Козараца и Руског Села.

Препарат који ће се користити је „Неопироx ламбда 2.0“ (активна материја – ламбда-цихалотрин). Услуге систематског сузбијања комараца обављаће фирма „Циклонизација логистика д.о.о.“ из Новог Сада.

Уколико метеоролошки услови не дозволе извођење третмана, он гће бити померен за наредни повољан дан.

Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, да кошнице затворе или их удаље најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје три дана, наводе у Секретаријату.

С. В. О.

Пројекту „Учионица на Јарошу“ 2,8 милиона од надлежног министарства

Igor Crnogorac Јулy 26, 2024

Министарство за заштиту животне средине определило је 2,8 милиона динара за пројекат „Учионица на Јарошу – подизање свести о заштити птица“, чија укупна вредност је четири милиона. Разлику неопходну за његово остваривање у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље“ обезбедиће Град Кикинда.

Са потпредседницом Владе и министарком заштите животне средине, Иреном Вујовић, уговор о реализацији пројекта потписала је, у име Града, Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Министарство је, за различите инфраструктурне пројекте на територијама заштићених подручја од националног значаја који се спроводе ради унапређења и подизања капацитета бисера природе под заштитом државе у 14 градова и општина, определило, по овом јавном конкурсу, око 97 милиона динара.

– Циљеви пројекта „Учионица на Јарошу – подизање свести о заштити птица“ су подизање свести и образовање заједнице о значају заштите и одржавања заштићеног подручја, опремањем и отварањем учионице на локацији Визиторског центра на Јарошу, заштита и одржавање станишта за најређе врсте птица, као што су велика дропља, крсташ, сива ветрушка, риђи мишар, ћурликовац, ритска сова и еја ливадарка, и смањење ризика од њиховог тровања спровођењем превентивних активности које ће омогућити њихову безбедност на и у околини Пашњака. Пројектом је планирано и успостављање сарадње са надлежним институцијама и заједницом ради праћења и заштите станишта и птица у региону – каже Мирослава Наранчић.

Радови на локацији подразумевају инсталирање соларних панела, комплетне електро опреме, као и постављање видео-надзора, набавку аутоматске пумпе за воду ради несметаног приступа текућој води, и комплетне рачунарске опреме и опреме за предавања, објашњава Мирослава Наранчић и напомиње да је ово подручје и у просторном обухвату Еколошки значајног подручја „Пашњаци велике дропље“ еколошке мреже Републике Србије које је и међународно значајно подручје за биљке – ИПА (Импортант Плант Ареа), међународно и национално значајно подручје за птице – ИБА (Импортант Бирд Ареа), као и Емералд подручје (међународна еколошка мрежа за очување дивље флоре и фауне и природних станишта).

„Пашњаци велике дропље“ проглашени су Специјалним резерватом природе 1997. године. Простиру се на територији општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац. Центар за посетиоце “Јарош” изграђен је у близини северне границе истоименог дела подручја, недалеко од Мокрина.

С. В. О.

Отворен јавни позив за добијање средстава за енергетску санацију породичних кућа и станова

Igor Crnogorac Јулy 25, 2024

Јавни позив за суфинансирања мера енергетске санације домаћинстава, породичних кућа и станова, на територији Града расписан је данас, а грађани ће, за бесповратна средства моћи да конкуришу од 5. августа, рекао је на конференцији за новинаре енергетски менаџер Града, Никола Југин.

Нови циклус за енергетску санацију у нашем граду, у оквиру пројекта „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане у Србији” успешно се спроводи већ четврту годину и до сада је 330 домаћинстава добило средства за улагање у ову намену: за замену столарије, увођење централног грејања, израду изолације зидова, кровова и фасаде, за уградњу соларних колектора и панела, топлотних пумпи, као и за пакете мера, а могуће је добити и до 65 одсто планиране инвестиције.

– Одзив грађана је веома велики, заинтересованост је, из године у годину, све већа. Прошле године имали смо 200 пријава, од којих је 180 грађана остварило права на средства. Очекујемо да ће, и ове године, више од 150 домаћинстава добити бесповратну помоћ за енергетску санацију – рекао је Југин.

Буџет за ову намену је непромењен, износи 20 милиона динара, од којих половину издваја Министарство рударства и енергетике, а половину Град. По пријему документације, Комисија за реализацију Програма ће обићи домаћинства и сукцесивно доносити решења.

– Брзина пријаве је важна јер одређује редослед којим обилазимо домаћинства и доносимо решења у односу на оно што видимо на терену – објашњава Југин. – Критеријуми су различити за сваку од мера или пакета мера. Уколико је у питању замена столарије, потребно је да су прозори дотрајали, дрвени, и да је обухваћена комплетна етажа, не могу да се мењају појединачно. Грађани који добију позитивно решење, потписују тројни уговор са Градом и фирмом код које купују производе и материјал.

Додаје да је сваке године највећа заинтересованост грађана за замену спољне столарије, али да се све више њих опредељује за увођење централног грејања, као и за изолацију зидова и израду фасада на кућама.

Конкурс траје до краја године или до утрошка средстава. Текст конкурса са наведеним мерама и пакетима мера за које може да се конкурише, као и са подацима о висини учешћа Града и Министарства у укупном износу за радове, биће доступан на сајту Града.

Од данас је грађанима, такође, за све информације, пријавне обрасце и списак потребне документације на располагању и инфо-пулт на шалтеру број 3 Услужног центра, као и број телефона 410-210. Инфо-пулт, ће бити отворен радним данима од 11 до 13 сати до првог дана за подношење пријава, до 5. августа.

С. В. О.

У кикиндском атару: Суша преполовила род кукуруза, сунцокрет се држи

Aleksandra Djuran Јулy 25, 2024

Кукуруз и сунцокрет су у фази наливања зрна, али оно што је најнеопходније за ову фазу сазревања, киша, никако да падне. Суша изазвана неуобичајено високим температурама које су данима биле и 40 степени десетковала је усеве на северу Баната.

-У зависности од делова атара, квалитета земљишта и колико је падавина било у ком делу, 50 одсто од укупно заснованих површина кукуруза се држи са упола смањеним приносом. На 25 процената њива неће бити рода, а на преосталих 25 одсто род ће бити јако мали. Кише су нас заобишле малтене читаво лето и суша је узела данак – истакао је Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Сунцокрет је отпорнији на сушу, али и он трпи због временских услова.

-Биће мање сунцокрета до 15 одсто, а не као код кукуруза. Очекује се просечан род уљарице које ове године има више у односу на раније. Осетнији пад приноса биће на лошијим земљиштима песку и слатинама које су под коровима – навео је наш саговорник.

Шећерна репа такође трпи због временских (не) прилика.

-Репа има способност да настави вегетацију. Проблема може да буде уколико због суше односно трајних оштећења изгуби контакт са земљиштем. Ако до тога не дође са првом озбиљнијом кишом наставиће вегетацију. Последица ће бити, али не катастрофалних какве већ сада имамо на кукурузу – додаје Симић.

У земљишту постоји озбиљан недостатак влаге с обзиром на то да читаво лето није било озбиљнијих падавина. Где је пало између 10 и 15 литара по квадрату ту су и највећи проблеми са усевима. На парцелама које су добиле 30 и 40 литара кише по квадратном метру пољопривредници могу да се надају неком роду.

-И ове године имамо ситуацију да највећи део атара није добио кишу. У Мокрину је забележено најмање падавина и он ће, претпостављам, најгоре проћи јер је и земљиште лошијег квалитета. Произвођаче очекују велики проблеми. Да падне и 20 до 30 литара кише значиће јер ће бити боље наливање зрна и успориће се зрење – закључио је Зоран Симић.

На жалост, прогнозе за наредне дане нису обећавајуће јер се очекује још врелих дана. Некада је илинданска киша доносила сигуран род, а ове године и да падне почетком августа, закаснила је и неће поправити тешку слику у атару.

А.Ђ.

Обнова и градња коришћењем земље на тренингу у Сувачи

Igor Crnogorac Јулy 24, 2024

Обука о земљаној архитектури нови је програм Народног музеја који је започет јуче у млину Сувача. Једанаест полазника пријавило се како би стекли теоријска знања о градњи и обнављању објеката помоћу блатног малтера, што ће, на јесен, а можда и наредних година, резултирати реконструкцијом оштећених делова млина на коњски погон, јединог у овом делу Европе. Они ће, такође, на крају тренинга, добити и ЕЦВЕТ сертификат.

Тренинге води архитекта и специјалиста за земљану архитектуру, Драгана Којичић.

– ЕЦВЕТ тренинзи се спроводе широм Европе, али у неформалном образовању. Идеја је да се обуче мајстори који ће остати овде и помоћи у обнови, не само Суваче, него и других објеката од земље.

На првом тренингу, одржаном јуче, на програму је било упознавање са материјалом. Данас се већ започело са практичним радом.

– Почињемо обнову Суваче, скидамо малтер, уочавамо проблеме и проналазимо решења за њено санирање и заштиту – објашњава Драгана Којичић. – За други део тренинга који ће бити одржан на јесен, радићемо завршну обнову и кречење. Учесници су веома заинтересовани, различитих су професија, а неки већ и имају искуства.

Један од искуснијих полазника је пензионер Душан Вујичић.

– Већ имам знање и вештине у изради материјала, правилној употреби алата и заштитне опреме, па могу и да помогнем осталим учесницима – каже Вујичић.

Маја Ердељан Ромић на обуку је дошла из Сајана. Каже да је њен мотив то што живи у кући од набоја и жели да научи како да је квалитетно одржава.

Грађевинског инжењера Филипа Пјевића инспирисао је рад инструкторке Којичић који му је, каже, познат од раније.

– Ово је и привилегија и од великог је значаја за наш град – напомиње Пјевић. – У питању су традиционалне технике грађења, обнављања, реконструкције, које су заборављене и на овај начин се поново актуелизују и негују.

Људи данас схватају да са земљом може да се гради на потпуно модеран начин, прилагођен савременом животу. У Кикинди је специфична врста набоја, са црепом, а то је управо техника која се користи данас у Јапану, у модерној градњи, указује инструкторка Којичић.

Додаје да је идеја да се овај сертификовани програм спроводи у континуитету, како би се делови Суваче који су у лошем стању, редовно одржавали.

Тренинзи се одвијају захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије и у сарадњи са Клубом финих заната – Центром за земљану архитектуру који води Драгана Којичић.

С. В. О.

Пред одборницима завршни рачун за прошлу и извршење буџета у првих шест месеци за ову годину

Aleksandra Djuran Јулy 24, 2024

На трећој седници Скупштине града заказаној за петак, 26. јул у 10 сати одборници ће разматрати завршни рачун буџета за 2023. годину. Укупно остварени текући приходи, примања и пренета средства била су 3 милијарде 929 милиона 345 хиљаде динара, док су текући расходи и издаци износили 3 милијарде 878 милиона 340 хиљада динара. Извршење буџета у првих шест месеци, такође је на дневном реду. Од јануара до јуна је 37,44 одсто односно милијарду 710 милиона 509 хиљада динара. Укупна планирана средства у 2024. години за све разделе износе 4 милијарде 568 милиона 83 хиљаде динара.

Одборници градског парламента разматраће извештаје о пословању за прошлу годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“, а разматраће се и доношење одлука о усвајању извештаја о раду и пословању за 2023. годину месних заједница Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан.

Доношење одлука о усвајању извештаја о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Историјског архива, Народне библиотеке „Јован Поповић“ , Народног музеја, Народног позоришта, ЦЛПУ „Тера“, Културног центра, Туристичке организације града, Спортског центра „Језеро“, Центра за стручно усавршавање, Геронтолошког центра, Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Црвеног крста, такође ће се наћи на предстојећој седници. Гласаће се и о изменама и допунама одлука којима су прописане новчане казне за прекршаје, о измени одлуке о општем уређењу насељених места и комуналном реду, о одржавању јавних зелених површина, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Плана детаљне регулације аеродрома, за соларну електрану „Бранков солар“ у Мокрину, за соларни парк „Солар повер плант делта“ у Банатској Тополи о доношењу годишњег Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину.

А.Ђ.

У току радови у Техничкој школи: Улагање у боље услове рада ученика и запослених

Aleksandra Djuran Јулy 24, 2024

У Техничкој школи почела је прва фаза комплетне санације санитарних чворова на три спрата школе. Средства, шест милиона динара, одобрио је Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управе, националне мањине и националне заједнице. Како напредују радови уверили су се градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Тихомир Фаркаш.

-Посао ће обухватити замену водоводних и канализационих цеви и обијање подова, плочица и замену санитарија у три санитарна чвора. Зграда је изграђена пре 65 година и ниједном није урађена овако обимна санација санитарних чворова и цеви које су дотрајале и у лошем су стању. Очекујем да ће се радови завршити до 1. септембра – рекла је директорица Миланка Халиловић.

Врата и прозори на тоалетима су стари колико и школа, оштећени су и пропали су од влаге.

– За средње школе у Војводини опредељено је укупно 45 милиона динара и само седам школа добило финансијску подршку на овом конкурсу. Огромну помоћ да кикиндској школи буду одобрена средства имали смо од покрајинске посланице Станиславе Хрњак којој желим да се захвалим на залагању. Комплетна инвестиција је 10 милиона динара и потрудићемо се да обезбедимо недостајућа средства да се пројекат заврши. И у наредном периоду улагаћемо у уређење и опремање школа – навео је Лукач.

Техничка школа је највећа је образовна установа у северном Банату.

-Улагањем у објекте школства локална самоуправа показује јасно опредељење за стварање што бољих услова за рад ученика и запослених у школама. Сведоци смо да је град определио значајна средства за све образовне установе – додао је Фаркаш.

Друга фаза радова обухватиће комплетну санацију још три санитарна чвора и за њу је потребно 4,3 милиона динара. Техничка школа има 707 ученика у 27 одељења.

А.Ђ.