„Kutiju želja“ Deda Mraz će, sa Snežnom kraljicom i pomoćnicima, doneti danas (subota, 23. novembar), u 17 sati, u kućicu ispred Gradske kuće.
Pisma sa novogodišnjim željama mogu da ubace deca od jedne do 10 godina. Potrebno je čitko napisati ime i prezime deteta, koliko ima godina, tačnu adresu i broj telefona roditelja ili staratelja, i najvažnije – želju.
Značaj i lepota darivanja cilj je tradicionalne akcije koju na ovakav način organizuje samo naš grad, već 12 godina. Želja je da se za Novu godinu obraduju svi mališani. Prethodnih godina stiglo je oko 6.000 pisama. Grad i donatori zajednički će obezbediti poklone koji će ulepšati deci praznike.
U međuvremenu, u svim osnovnim školama na teritoriji grada i u svim ograncima Narodne biblioteke „Jovan Popović“, za osnovce i predškolce održana su predavanja i “Sovembarski čitanjci”, a proglašeni su i najbolji dečiji likovni i literarni radovi na konkursu Turističke organizacije.
„Svet sova ušara“, kviz znanja, biće održan u Kulturnom centru od 10 sati, a pola sata kasnije i događaj koji se najviše iščekuje – “Sova patrola – putem staništa sova ušara” – prvo brojanje sova uz pomoć članova Društva za zaštitu ptica Srbije.
– Programe smo započeli naučnim skupom, ali smo, u prethodnom periodu, uključivali učenike koji su kod nas u radionicama izrađivali kopije grbova mesta koja su pripadala Distriktu i na taj način se upoznavali sa ovim delom naše istorije – rekao je Sivčev. – Ovo delo ne bazira se striktno na istoriografiji, potrudili smo se da predstavimo povelje, ukupno ih ima pet, koje se odnose i na Distrikt, tako i na sam grad. Sada su se, prvi put, sve našle na jednom mestu, sa uporednim prevodima na moderan srpski jezik i sa kratkim objašnjenjima. Delo je kapitalno zbog gabarita i kvaliteta, kao i zbog obilja fotografija i informacija, i drago mi je što možemo da ga ponudimo svim građanima i istraživačima.
Pored Sivčeva, Monografiju potpisuju i Dragan Beleslić i Vladimir Dudić iz kikindskog arhiva. Recenzent, dr Boris Bulatović iz Arhiva Vojvodine, takođe angažovan i na Institutu za slovensku filologiju univerziteta u Vroclavu, istakao je da je postojanje privilegija koje su Srbi imali u Habsburškoj monarhiji, kao izuzetna činjenica, gotovo potpuno nepoznato široj javnosti.
– Postojanje Velikokikindskog privilegovanog distrikta je, samo na prvi pogled, podatak iz lokalne istorije i potpuno je nerasvetljen u javnoj kulturnoj i političkoj svesti kod Srba. Ovo je jedna od tema od izuzetnog nacionalnog značaja jer je područje Distrikta, u vremenu u kojem je postojao, uz Potiski krunski distrikt, bio jedini prostor u Evropi koji su naseljavali Srbi, a koji je imao nekakav vid autonomnog statusa u političkom, ekonomskom, kulturnom i verskom smislu. Ono što deluje kao marginalno i lokalno, zapravo je važna tema za celokupni srpski kulturni prostor – naveo je dr Bulatović. – Nikada se, na jednom mestu, nisu našle sve povelje koje se odnose i na Distrikt i na Veliku Kikindu. Često se ovakvi poduhvati završe skromnom publikacijom koja nema značajan efekat ni u naučnoj ni u kulturnoj javnosti, tako da je važno i to da Monografija bude ovako kapitalno delo.
Izdavač monografije „Povelje Velikokikindskog privilegovanog distrikta“ je Istorijski arhiv, a njeno objavljivanje pomogli su Grad Kikinda, organizacija „Srpski lobi”, i donatori, Peter Višnjei i Bojan Panjević.
U prostorijama Mesne zajednice obavljen je čin rezanja slavskog kolača prilikom kojeg je dosadašnji kum slave, Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika, takođe zadužen za mesne zajednice u lokalnoj samoupravi, predao kumstvo Marku Rakinu, v. d. direktoru SC „Jezero“.
– Bila mi je izuzetna čast da budem kum Mesnoj zajednici i svim meštanima – rekao je Pudar. – Smatram se Mokrinčaninom jer su odavde moj otac i deda. Trudimo se da podjednako vodimo računa o svim selima, ali Mokrin ima posebno mesto u mom srcu.
Novi kum Mesne zajednice, takođe Mokrinčanin, zahvalio se na privilegiji da kumstvo preuzme upravo od Dejana Pudara.
Gradonačelnik Mladen Bogdan čestitao je slavu svim meštanima i istakao da će lokalna samouprava uvek uvažavati njihove potrebe.
Proslava je nastavljena, takođe tradicionalnom, dodelom priznanja Mesne zajednice svima koji su Mokrinčane učinili ponosnima. Plakete je, u sali Doma omladine, uručio predsednik Saveta, Goran Ristić.
– Plakete, kao znak zahvalnosti, i ovoga puta, dodeljujemo pojedincima, donatorima, uspešnim ljudima u selu. Zaslužili su ih Dobrovoljno vatrogasno društvo, čije su se tri ekipe plasirale na republičko takmičenje, zatim Paja Ž. Đorđević i Branko Knežević, koji su poreklom iz Mokrina i koji su pomogli da naš hram dobije novi krst. Posebnu pažnju posvetili smo mladim sportistima koji se takmiče na najvišim nivoima – kazao je Ristić.
Nagrade svog sela za izuzetne doprinose u sportu dobili su: Željana Radaković, Dudo Kovačić, Đorđe Ivanović, Nemanja Beloš, Nenad Malenčić i Stefan Arđelan.
Na svečanosti uručenja nastupili su članovi KUD „Mokrin“, a zatim je proslava nastavljena uz poruku da će ovo mesto i ubuduće služiti na čast Mokrinčanima i svim stanovnicima grada.
Gradonačelnik Bogdan i predsednik Skupštine grada, Dušan Popeskov, položili su, zatim, venac na spomen-ploču pukovniku Dragutinu Ristiću, komandantu pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihailo“ koji je ušao u Kikindu na ovaj dan i, sa balkona Gradske kuće, poručio narodu da je stigla sloboda.
Skupu su prisustvovali i Dragiša Mihajlović, načelnik Gradske uprave, Željko Radu, član Gradskog veća i predstavnici Vojske Srbije i boračkih organizacija.
U nastavku obeležavanja ovog značajnog istorijskog datuma, tradicionalno su položeni venci i na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju koja je podignuta za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata, među kojima su bila 64 Srbina, 62 ruska vojnika i 21 Rumun; lekari, prosvetni radnici, generali, naučnici koji su za vreme rata pronašli utočište u Kikindi.
Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u grad je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije pukovnik Ristić je preuzeo vlast u Kikindi. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici.
– Zamenjena je stolarija u prizemlju i na prvom spratu, u delu koji pripada našoj školi – kaže direktorka dr Angela Mesaroš Živkov. – Uz to su urađeni i podovi, hoblovani su parketi, zamenjeni laminati, okrečeno je i zamenjeno je osvetljenje u svim prostorijama Škole. Svi radovi završeni su u toku letnjeg raspusta.
Zahvaljujući preduzimljivosti uprave Škole, studenti su novu školsku godinu započeli u svetlom i potpuno obnovljenom prostoru. U radove je uloženo 10 miliona dinara.
U Visokoj školi već imaju plan za narednu godinu. Po rečima direktorke, u pripremi je dokumentacija za konkurisanje kod istog ministarstva, kako bi se rekonstruisalo kompletno dvorište. Ovo će biti urađeno u saradnji sa dvema školama sa kojima ga zajedno koriste – Srednjom stručnom školom „Miloš Crnjanski“ i Tehničkom školom „Mihajlo Pupin“.