April 22, 2026

Град

sednica-zavrsni-racun-(8)

Odbornici usvojili izveštaje o radu javnih preduzeća, ustanova kulture i ostalih korisnika budžeta za 2023. godinu

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Odbornici gradskog parlamenta razmatrali su i usvojili izveštaje o poslovanju za prošlu godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“. Čedo Gvero, v.d. direktor JP „Kikinda“ obrazložio je izveštaj za svoje preduzeće:

-Najvažnija investicija u prošloj godini bilo je postrojenje za prečišćavanje vode za piće koji je u fazi  dobijanja sanitarne dozvole koju očekujemo do 3. avgusta, nakon čega je neophodno dve nedelje za dobijanje upotrebne dozvole. Subvencijom od grada od 146 miliona dinara utrošili smo na saobraćajnice u gradu i naselima kojih je izgrađeno oko 3.000 metara. Započeli smo i nastavljamo izgradnju parkinga na teritoriji grada tako da ćemo imati 225 novih parking mesta. Ove godine nastavićemo njihovu izgradnju pored Bloka B.  Prošle godine sanirali smo i deo pijačne hale na zahtev prodavaca, pošumljeno je oko devet hektara površina – rekao je Gvero.

Odbornica odborničke grupe „Biram borbu biram Kikindu“ pošto je konstatovala da je materijal za sednicu stigao u minimalnom zakonskom roku Olivera Kantar dodala je da nisu stigli da se pripreme za zasedanje.

Da li je materijal stigao u zakonskom roku ili ne? pitao je zamenik gradonačelnika Dejan Pudar.

-Uveli ste novu kategoriju koju ne poznajem „minimalni“ zakonski rok i zbog toga niste stigli da se pripremite. Smatram da zloupotrbljavate skupštinsku govornicu da bi obmanjivali građane jer se ne držite tački koje su na dnevnom redu. Postavili ste i pitanje o uriniranju u određenom delu grada i smradu koji se širi. Kako imate obraza da ne spomenete najveće ruglo u centru grada i najvećeg emitera smrada jer imamo objekat u kom su zatočene životinje – istakao je Pudar.

Donošete su odluke o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju za 2023. godinu mesnih zajednica Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan. Usvajeni su i izveštaja o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Istorijskog arhiva, Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, CLPU „Tera“, Kulturnog centra, Turističke organizacije grada, Sportskog centra „Jezero“, Centra za stručno usavršavanje, Gerontološkog centra, Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i Crvenog krsta.

-Ponosan sam na sve članove saveta mesnih zajednica i sve one koji rade i zalažu se da bi život u svakom selu bio približno isti onom u gradu. Imali smo priliku da čujemo direktore ustanova kulture i onih koje se finansiraju iz budžeta koji su istakli da sarađuju i da se zajednički trude da sve segmente života unaprede i poboljšaju. Ponosan sam na sve što je urađeno kako bi kvalitet onoga što pružaju sugrađanima bio na višem nivou. Nagrade koje su stigle u prošloj godini reflektuju se na sve nas koji živimo u najlepšem gradu. Nastavićemo još jače i boljesa ulaganjima u sve naše sugrađane jer ujedinjeni možemo sve – naveo je gradonačelnik Lukač.

Izglasane su i izmene i dopune odluka kojima su propisane novčane kazne za prekršaje, o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu, o održavanju javnih zelenih površina, o usvajanju programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, o donošenju Plana detaljne regulacije aerodroma, za solarnu elektranu „Brankov solar“ u Mokrinu, za solarni park „Solar pover plant delta“ u Banatskoj Topoli, a donošet je i godišnji Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za tekuću godinu.

A.Đ.

 

 

sednica-zavrsni-racun-(4)

Većinom glasova odbornici usvojili završni račun budžeta za prošlu i izvršenje od januara do juna za ovu godinu

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Završni račun budžeta za 2023. godinu većinom glasova usvojen je na trećoj sednici Skupštine grada. Ukupno ostvareni tekući prihodi, primanja i preneta sredstva bila su 3 milijarde 929 miliona 345 hiljade dinara, dok su tekući rashodi i izdaci iznosili 3 milijarde 878 miliona 340 hiljada dinara.

-Prošlu godinu završili smo sa suficitom od 51 miliona i pet hiljada dinara i on se raspoređuje i prenosi u tekuću godinu. Procenat izvršenja je 91 odsto u odnosu na planiran budžet, a Prihodi su 670 miliona veći nego u 2022.  godinu. Najveći su, dve milijarde 214 miliona dinara, poreski prihodi i za 214 miliona su veći u odnosu na 2022. Rekordni su nam transferi sa drugih nivoa vlasti i iznose 918 miliona dinara, 340 miliona više u odnosu na petogodišnji prosek. Iz Pokrajine smo dobili 688, a iz Republike 230 miliona dinara za investicije i strateške projekte. Značajnu pomoć imali smo za rekonstrukciju vodovodne mreže, izgradnju atmosferske kanalizacije, prilikom blokade budžeta – istakla je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

Za funkcionisanje mesnih zajednica u prošloj godini izdvojeno je 117 miliona dinara, a još 37,3 miliona opredeljeno je za investiranje, između ostalog 14 miliona dinara uloženo je u stadion FK „Kozara“ u Banatsko Velikom Selu, 7,5 miliona u Nove Kozarce, radilo se u Domu kulture u Sajanu. Rudna renta bila je 347 miliona dinara, za dva miliona veća u odnosu na pretprošlu godinu, 75 miliona dinara više u odnosu na 2022. slilo se gradsku kasu po osnovu izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, tako da je ukupan priliv bio 122 miliona dinara.

Izvršenje budžeta od januara do juna je 37,44 odsto odnosno milijardu 710 miliona 509 hiljada dinara. Ukupna planirana sredstva u 2024. godini za sve razdele iznose 4 milijarde 568 miliona 83 hiljade dinara.

-Od početka godine odobreno nam je 675 miliona dinara transfernih sredstava. Od toga 580 miliona dinara je od Uprave za kapitalna ulaganja i to 400 miliona za rekonstrukciju škole „Feješ Klara“ i 180 miliona za atmosfersku kanalizaciju u slivu Moravska. Sredstva još uvek nisu prošla kroz budžet jer je postupak javne nabavke za školu još uvek u toku, kao i za sliv. Stoga procenat realizacije nije zadovoljavajuć jer da su se pomenuta sredstva slila u budžet realizacija bi bila 50 procenata – navela je Jakšić Kiurski

Porez na zarade je za 75 miliona dinara veći u odnosu na isti period prošle godine. Rudna renta je dobro isplanirana i izvršenje je 50 odsto i ukoliko se ovako nastavi do kraja godine biće uplaćeno  do 380 miliona dinara.

-Čekamo i da nam stigne privremena situacija kada je reč o sufinansiranju izgradnje prečistača otpadnih voda na selima. Investicioni ciklus biće realizovan u drugoj polovini godine. Već smo JP „Kikinda“ prebacili 35 miliona dinara za putnu infrastrukturu, a ova godina je u znaku uspešnog privođenja kraju važnih investicija započetih u prethodnom ciklusu i to za završetak 5,5 kilometara rekonstrukcije vodovodne mreže za šta je utrošeno 237 miliona dinara, izgradnju kišne kanalizacije u ulici Jaša Tomić i okolnim ulicama za šta je izdvojeno 163 miliona, 20 miliona uloženo je u novi objekat Dispanzera za žene, 18 miliona u Kulturni centar, a 25 miliona dinara u stadion FK „Kozare“. Očekuje nas rekonstrukcija OŠ „Feješ Klara“, izgradnja postrojenja za preradu pijaće vode u selima, nastavlja se rekonstrukcija kišne kanalizacije sada u slivu Moravske ulice, očekuju nas rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina i krova na vrtiću u Sajanu, a spremna je i projektna dokumentacija i nalazi se u nadležnom Ministarstvu za izgradnju fekalne kanalizacije u nasiljima ŽNR i Strelište – zaključila je pomoćnica gradonačelnika.

A.Đ.

prihvatni-ceentar

Odlukom Komesarijata za izbeglice i migracije: Trajno zatvoren Prihvatni centar u Kikindi

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Komesarijat za izbeglice i migracije, zbog smanjenog broja migranata,  doneo je odluku da se trajno zatvore prihvatni centri u Kikindi, Šidu i Dimitrovgradu.

Iz Komesarijata navode da je ova oduka doneta usled  kontinuiranog smanjenja migratornog priliva u dužem periodu, što se značajno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta centara za azil i prihvatnih centara.

-Srbija ima jedan od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama, a Komesarijat je pomenutu odluku doneo u skladu sa strategijom reagovanja utvrđenom Planom reagovanja na povećan broj migranata na teritoriji Srbije za 2024. godinu, i to u cilju racionalizacije operativnih troškova i efikasnog upravljanja resursima i sistemom prihvata – navodi se u saopštenju i dodaje da imaju planove ako se poveća priliv migranata, da svakodnevno prate migratornu sliku kako bi mogli da adekvatno reaguju.

Od 1. avgusta do 30. septembra privremeno će biti obustavljen rad Centra za azil u Tutinu, Centra za azil u Banji Koviljači i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima.

komarac

Avio-tretman komaraca obaviće se u subotu i u nedelju

Igor Crnogorac July 26, 2024

Iz tehničkih razloga došlo je do promene termina za avio-tretiranje komaraca, saopšteno je iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Tretman odraslih formi komaraca hemijskim putem, iz vazduha, na teritoriji grada i u naseljenim mestima, biće obavljen 27. i 28. jula, od 17.30 do 20.30 sati.

Za subotu, 27. jul, zakazani su tretmani iznad Banatskog Velikog Sela, Nakova, Mokrina, Sajana, Kikinde i Iđoša.

Sutradan, u nedelju, avio-tretiranje će biti rađeno iznad Bašaida, Banatske Topole, Novih Kozaraca i Ruskog Sela.

Preparat koji će se koristiti je „Neopirox lambda 2.0“ (aktivna materija – lambda-cihalotrin). Usluge sistematskog suzbijanja komaraca obavljaće firma „Ciklonizacija logistika d.o.o.“ iz Novog Sada.

Ukoliko meteorološki uslovi ne dozvole izvođenje tretmana, on gće biti  pomeren za naredni povoljan dan.

Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, da košnice zatvore ili ih udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana, navode u Sekretarijatu.

S. V. O.

Pasnjaci-velike-droplje-(2)

Projektu „Učionica na Jarošu“ 2,8 miliona od nadležnog ministarstva

Igor Crnogorac July 26, 2024

Ministarstvo za zaštitu životne sredine opredelilo je 2,8 miliona dinara za projekat „Učionica na Jarošu – podizanje svesti o zaštiti ptica“, čija ukupna vrednost je četiri miliona. Razliku neophodnu za njegovo ostvarivanje u Specijalnom rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje“ obezbediće Grad Kikinda.

Sa potpredsednicom Vlade i ministarkom zaštite životne sredine, Irenom Vujović, ugovor o realizaciji projekta potpisala je, u ime Grada, Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Ministarstvo je, za različite infrastrukturne projekte na teritorijama zaštićenih područja od nacionalnog značaja koji se sprovode radi unapređenja i podizanja kapaciteta bisera prirode pod zaštitom države u 14 gradova i opština, opredelilo, po ovom javnom konkursu, oko 97 miliona dinara.

– Ciljevi projekta „Učionica na Jarošu – podizanje svesti o zaštiti ptica“ su podizanje svesti i obrazovanje zajednice o značaju zaštite i održavanja zaštićenog područja, opremanjem i otvaranjem učionice na lokaciji Vizitorskog centra na Jarošu, zaštita i održavanje staništa za najređe vrste ptica, kao što su velika droplja, krstaš, siva vetruška, riđi mišar, ćurlikovac, ritska sova i eja livadarka, i smanjenje rizika od njihovog trovanja sprovođenjem preventivnih aktivnosti koje će omogućiti njihovu bezbednost na i u okolini Pašnjaka. Projektom je planirano i uspostavljanje saradnje sa nadležnim institucijama i zajednicom radi praćenja i zaštite staništa i ptica u regionu – kaže Miroslava Narančić.

Radovi na lokaciji podrazumevaju instaliranje solarnih panela, kompletne elektro opreme, kao i postavljanje video-nadzora, nabavku automatske pumpe za vodu radi nesmetanog pristupa tekućoj vodi, i kompletne računarske opreme i opreme za predavanja, objašnjava Miroslava Narančić i napominje da je ovo područje i u prostornom obuhvatu Ekološki značajnog područja „Pašnjaci velike droplje“ ekološke mreže Republike Srbije koje je i međunarodno značajno područje za biljke – IPA (Important Plant Area), međunarodno i nacionalno značajno područje za ptice – IBA (Important Bird Area), kao i Emerald područje (međunarodna ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i prirodnih staništa).

„Pašnjaci velike droplje“ proglašeni su Specijalnim rezervatom prirode 1997. godine. Prostiru se na teritoriji opština Kikinda, Čoka i Novi Kneževac. Centar za posetioce “Jaroš” izgrađen je u blizini severne granice istoimenog dela područja, nedaleko od Mokrina.

S. V. O.

prozor-1

Otvoren javni poziv za dobijanje sredstava za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova

Igor Crnogorac July 25, 2024

Javni poziv za sufinansiranja mera energetske sanacije domaćinstava, porodičnih kuća i stanova, na teritoriji Grada  raspisan je danas, a građani će, za bespovratna sredstva moći da konkurišu od 5. avgusta, rekao je na konferenciji za novinare energetski menadžer Grada, Nikola Jugin.

Novi ciklus za energetsku sanaciju u našem gradu, u okviru projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji” uspešno se sprovodi već četvrtu godinu i do sada je 330 domaćinstava dobilo sredstva za ulaganje u ovu namenu: za zamenu stolarije, uvođenje centralnog grejanja, izradu izolacije zidova, krovova i fasade, za ugradnju solarnih kolektora i panela, toplotnih pumpi, kao i za pakete mera, a moguće je dobiti i do 65 odsto planirane investicije.

– Odziv građana je veoma veliki, zainteresovanost je, iz godine u godinu, sve veća. Prošle godine imali smo 200 prijava, od kojih je 180 građana ostvarilo prava na sredstva. Očekujemo da će, i ove godine, više od 150 domaćinstava dobiti bespovratnu pomoć za energetsku sanaciju – rekao je Jugin.

Budžet za ovu namenu je nepromenjen, iznosi 20 miliona dinara, od kojih polovinu izdvaja Ministarstvo rudarstva i energetike, a polovinu Grad. Po prijemu dokumentacije, Komisija za realizaciju Programa će obići domaćinstva i sukcesivno donositi rešenja.

– Brzina prijave je važna jer određuje redosled kojim obilazimo domaćinstva i donosimo rešenja u odnosu na ono što vidimo na terenu – objašnjava Jugin. – Kriterijumi su različiti za svaku od mera ili paketa mera. Ukoliko je u pitanju zamena stolarije, potrebno je da su prozori dotrajali, drveni, i da je obuhvaćena kompletna etaža, ne mogu da se menjaju pojedinačno. Građani koji dobiju pozitivno rešenje, potpisuju trojni ugovor sa Gradom i firmom kod koje kupuju proizvode i materijal.

Dodaje da je svake godine najveća zainteresovanost građana za zamenu spoljne stolarije, ali da se sve više njih opredeljuje za uvođenje centralnog grejanja, kao i za izolaciju zidova i izradu fasada na kućama.

Konkurs traje do kraja godine ili do utroška sredstava. Tekst konkursa sa navedenim merama i paketima mera za koje može da se konkuriše, kao i sa podacima o visini učešća Grada i Ministarstva u ukupnom iznosu za radove, biće dostupan na sajtu Grada.

Od danas je građanima, takođe, za sve informacije, prijavne obrasce i spisak potrebne dokumentacije na raspolaganju i info-pult na šalteru broj 3 Uslužnog centra, kao i broj telefona 410-210. Info-pult, će biti otvoren radnim danima od 11 do 13 sati do prvog dana za podnošenje prijava, do 5. avgusta.

S. V. O.

kukuruz-jul-2024

U kikindskom ataru: Suša prepolovila rod kukuruza, suncokret se drži

Aleksandra Djuran July 25, 2024

Kukuruz i suncokret su u fazi nalivanja zrna, ali ono što je najneophodnije za ovu fazu sazrevanja, kiša, nikako da padne. Suša izazvana neuobičajeno visokim temperaturama koje su danima bile i 40 stepeni desetkovala je useve na severu Banata.

-U zavisnosti od delova atara, kvaliteta zemljišta i koliko je padavina bilo u kom delu, 50 odsto od ukupno zasnovanih površina kukuruza se drži sa upola smanjenim prinosom. Na 25 procenata njiva neće biti roda, a na preostalih 25 odsto rod će biti jako mali. Kiše su nas zaobišle maltene čitavo leto i suša je uzela danak – istakao je Zoran Simić, savetodavac PSS.

Suncokret je otporniji na sušu, ali i on trpi zbog vremenskih uslova.

-Biće manje suncokreta do 15 odsto, a ne kao kod kukuruza. Očekuje se prosečan rod uljarice koje ove godine ima više u odnosu na ranije. Osetniji pad prinosa biće na lošijim zemljištima pesku i slatinama koje su pod korovima – naveo je naš sagovornik.

Šećerna repa takođe trpi zbog vremenskih (ne) prilika.

-Repa ima sposobnost da nastavi vegetaciju. Problema može da bude ukoliko zbog suše odnosno trajnih oštećenja izgubi kontakt sa zemljištem. Ako do toga ne dođe sa prvom ozbiljnijom kišom nastaviće vegetaciju. Posledica će biti, ali ne katastrofalnih kakve već sada imamo na kukuruzu – dodaje Simić.

U zemljištu postoji ozbiljan nedostatak vlage s obzirom na to da čitavo leto nije bilo ozbiljnijih padavina. Gde je palo između 10 i 15 litara po kvadratu tu su i najveći problemi sa usevima. Na parcelama koje su dobile 30 i 40 litara kiše po kvadratnom metru poljoprivrednici mogu da se nadaju nekom rodu.

-I ove godine imamo situaciju da najveći deo atara nije dobio kišu. U Mokrinu je zabeleženo najmanje padavina i on će, pretpostavljam, najgore proći jer je i zemljište lošijeg kvaliteta. Proizvođače očekuju veliki problemi. Da padne i 20 do 30 litara kiše značiće jer će biti bolje nalivanje zrna i usporiće se zrenje – zaključio je Zoran Simić.

Na žalost, prognoze za naredne dane nisu obećavajuće jer se očekuje još vrelih dana. Nekada je ilindanska kiša donosila siguran rod, a ove godine i da padne početkom avgusta, zakasnila je i neće popraviti tešku sliku u ataru.

A.Đ.

Zemljana-arhitektura-(1)

Obnova i gradnja korišćenjem zemlje na treningu u Suvači

Igor Crnogorac July 24, 2024

Obuka o zemljanoj arhitekturi novi je program Narodnog muzeja koji je započet juče u mlinu Suvača. Jedanaest polaznika prijavilo se kako bi stekli teorijska znanja o gradnji i obnavljanju objekata pomoću blatnog maltera, što će, na jesen, a možda i narednih godina, rezultirati rekonstrukcijom oštećenih delova mlina na konjski pogon, jedinog u ovom delu Evrope. Oni će, takođe, na kraju treninga, dobiti i ECVET sertifikat.

Treninge vodi arhitekta i specijalista za zemljanu arhitekturu, Dragana Kojičić.

– ECVET treninzi se sprovode širom Evrope, ali u neformalnom obrazovanju. Ideja je da se obuče majstori koji će ostati ovde i pomoći u obnovi, ne samo Suvače, nego i drugih objekata od zemlje.

Na prvom treningu, održanom juče, na programu je bilo upoznavanje sa materijalom. Danas se već započelo sa praktičnim radom.

– Počinjemo obnovu Suvače, skidamo malter, uočavamo probleme i pronalazimo rešenja za njeno saniranje i zaštitu – objašnjava Dragana Kojičić. – Za drugi deo treninga koji će biti održan na jesen, radićemo završnu obnovu i krečenje. Učesnici su veoma zainteresovani, različitih su profesija, a neki već i imaju iskustva.

Jedan od iskusnijih polaznika je penzioner Dušan Vujičić.

– Već imam znanje i veštine u izradi materijala, pravilnoj upotrebi alata i zaštitne opreme, pa mogu i da pomognem ostalim učesnicima – kaže Vujičić.

Maja Erdeljan Romić na obuku je došla iz Sajana. Kaže da je njen motiv to što živi u kući od naboja i želi da nauči kako da je kvalitetno održava.

Građevinskog inženjera Filipa Pjevića inspirisao je rad instruktorke Kojičić koji mu je, kaže, poznat od ranije.

– Ovo je i privilegija i od velikog je značaja za naš grad – napominje Pjević. – U pitanju su tradicionalne tehnike građenja, obnavljanja, rekonstrukcije, koje su zaboravljene i na ovaj način se ponovo aktuelizuju i neguju.

Ljudi danas shvataju da sa zemljom može da se gradi na potpuno moderan način, prilagođen savremenom životu. U Kikindi je specifična vrsta naboja, sa crepom, a to je upravo tehnika koja se koristi danas u Japanu, u modernoj gradnji, ukazuje instruktorka Kojičić.

Dodaje da je ideja da se ovaj sertifikovani program sprovodi u kontinuitetu, kako bi se delovi Suvače koji su u lošem stanju, redovno održavali.

Treninzi se odvijaju zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije i u saradnji sa Klubom finih zanata – Centrom za zemljanu arhitekturu koji vodi Dragana Kojičić.

S. V. O.

skupstina-direktori-(1)

Pred odbornicima završni račun za prošlu i izvršenje budžeta u prvih šest meseci za ovu godinu

Aleksandra Djuran July 24, 2024

Na trećoj sednici Skupštine grada zakazanoj za petak, 26. jul u 10 sati odbornici će razmatrati završni račun budžeta za 2023. godinu. Ukupno ostvareni tekući prihodi, primanja i preneta sredstva bila su 3 milijarde 929 miliona 345 hiljade dinara, dok su tekući rashodi i izdaci iznosili 3 milijarde 878 miliona 340 hiljada dinara. Izvršenje budžeta u prvih šest meseci, takođe je na dnevnom redu. Od januara do juna je 37,44 odsto odnosno milijardu 710 miliona 509 hiljada dinara. Ukupna planirana sredstva u 2024. godini za sve razdele iznose 4 milijarde 568 miliona 83 hiljade dinara.

Odbornici gradskog parlamenta razmatraće izveštaje o poslovanju za prošlu godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“, a razmatraće se i donošenje odluka o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju za 2023. godinu mesnih zajednica Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan.

Donošenje odluka o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Istorijskog arhiva, Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, CLPU „Tera“, Kulturnog centra, Turističke organizacije grada, Sportskog centra „Jezero“, Centra za stručno usavršavanje, Gerontološkog centra, Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i Crvenog krsta, takođe će se naći na predstojećoj sednici. Glasaće se i o izmenama i dopunama odluka kojima su propisane novčane kazne za prekršaje, o izmeni odluke o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu, o održavanju javnih zelenih površina, o usvajanju programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, o donošenju Plana detaljne regulacije aerodroma, za solarnu elektranu „Brankov solar“ u Mokrinu, za solarni park „Solar pover plant delta“ u Banatskoj Topoli o donošenju godišnjeg Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za tekuću godinu.

A.Đ.

tehnicka-radovi-(5)

U toku radovi u Tehničkoj školi: Ulaganje u bolje uslove rada učenika i zaposlenih

Aleksandra Djuran July 24, 2024

U Tehničkoj školi počela je prva faza kompletne sanacije sanitarnih čvorova na tri sprata škole. Sredstva, šest miliona dinara, odobrio je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, uprave, nacionalne manjine i nacionalne zajednice. Kako napreduju radovi uverili su se gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Tihomir Farkaš.

-Posao će obuhvatiti zamenu vodovodnih i kanalizacionih cevi i obijanje podova, pločica i zamenu sanitarija u tri sanitarna čvora. Zgrada je izgrađena pre 65 godina i nijednom nije urađena ovako obimna sanacija sanitarnih čvorova i cevi koje su dotrajale i u lošem su stanju. Očekujem da će se radovi završiti do 1. septembra – rekla je direktorica Milanka Halilović.

Vrata i prozori na toaletima su stari koliko i škola, oštećeni su i propali su od vlage.

– Za srednje škole u Vojvodini opredeljeno je  ukupno 45 miliona dinara i samo sedam škola dobilo finansijsku podršku na ovom konkursu.  Ogromnu pomoć da kikindskoj školi budu odobrena sredstva imali smo od pokrajinske poslanice Stanislave Hrnjak kojoj želim da se zahvalim na zalaganju. Kompletna investicija je 10 miliona dinara i potrudićemo se da obezbedimo nedostajuća sredstva da se projekat završi. I u narednom periodu ulagaćemo u uređenje i opremanje škola – naveo je Lukač.

Tehnička škola je najveća je obrazovna ustanova u severnom Banatu.

-Ulaganjem u objekte školstva lokalna samouprava pokazuje jasno opredeljenje  za stvaranje što boljih uslova za rad učenika i zaposlenih u školama. Svedoci smo da je grad opredelio značajna sredstva za sve obrazovne ustanove – dodao je Farkaš.

Druga faza radova obuhvatiće kompletnu sanaciju još tri sanitarna čvora i za nju je potrebno 4,3 miliona dinara. Tehnička škola ima 707 učenika u 27 odeljenja.

A.Đ.