April 22, 2026

Град

Djaci-generacije-(2)-obr

Nagradni izlet za đake generacije

Igor Crnogorac July 31, 2024

Đaci generacije kikindskih srednjih škola upravo su se vratili iz Soluna, sa nagradnog putovanja koje su dobili zbog postignutih izuzetnih rezultata. Nagrada je realizovana zahvaljujući Dragani Maksimović, nekada učenici Gimnazije, sada preduzetnici iz Dubaija, Gradskoj upravi i nekolicini preduzetnika iz našeg grada.

Sa najboljima: Janom Strajnić iz Gimnazije, Markom Pekarevićem iz Ekonomsko-trgovinske škole, Tanjom Isakov iz SSŠ „Miloš Crnjanski“ i Slobodanom Antićem iz Tehničke škole, putovala je profesorica psihologije Miljana Kitanović koja je Maksimovićevoj bila razredni starešina.

– Boravili smo četiri dana u Solunu i za to vreme išli smo na izlete do Meteora, plaže u blizini Soluna, do Srpskog groblja na Zejtinliku i u Arheološki muzej. Obilazili smo spomenike i upoznavali grad. Učenici su bili zadovoljni i vratili smo se sa pozitivnim utiscima – kaže profesorica Kitanović i napominje da posebnu zahvalnost duguju Tihomiru Farkašu, novoimenovanom članu Gradskog veća za obrazovanje i gradonačelniku Nikoli Lukaču, koji su pomogli da se ova ekskurzija realizuje.

S. V. O.

Tera-prijem-(2)

Završava se 43. Simpozijum „Tera“ – prijem za umetnike u Gradskoj kući

Igor Crnogorac July 30, 2024

Internacionalni simpozijum skulptura u terakoti, 43. put ispraća svoje učesnike – šestoro umetnika završava svoje skulpture velikog formata i boravak u našem gradu. Tradicionalno, za njih je priređen prijem u Gradskoj kući u kojoj su razgovarali sa gradonačelnikom, Nikolom Lukačem i članom Gradskog veća za obrazovanje, Tihomirom Farkašem.

– Grad je ponovo bio na svetskoj mapi kulture i umetnosti – rekao je Lukač. – „Tera“ svoju reputaciju gradi decenijama i drago mi je da umetnici iz čitavog sveta pronalaze inspiraciju u, za mene najlepšem gradu na svetu. Siguran sam da Simpozijum zavređuje da se svake godine podiže na sve viši nivo. Hvala umetnicima, počastvovani smo delima koje su stvorili, a zahvalnost dugujemo i svim zaposlenima u „Teri“. Mislim da ćemo još mnogo toga zajedno uraditi u narednom periodu.

Anamarija Šerban iz Arada, umetnica i profesor na Fakultetu u Temišvaru navela je da će kući poneti neverovatno i divno iskustvo.

– Ovo je izuzetno mesto za stvaranje monumentalnih skulptura u glini. „Tera“ za mene ima značaj moderne utopije, slobodnog govora umetnosti u materijalu, što čini svet boljim – rekla je Anamarija Šerban.

Sa radom u terakoti Srđan Arsić, umetnik iz Zemuna, upoznao se ranije, u okviru projekta „Teratorija“.

– Prezadovoljan sam, prostor je najbolji u kom sam imao priliku da radim,  saradnici su izuzetni – kaže Arsić. – Ovo je jedinstvena prilika u regionu da radimo u terakoti koja nam otvara mogućnost da se izrazimo u materijalu u kojem do sada nismo radili, što je, opet, dosta uticalo na moju ideju. Ovaj rad nadovezuje na ono što sam već stvarao na istom mestu.

Vesna Perunović potiče, kako navodi, sa jugoslovenskih prostora, a  interdisciplinarnom praksom bavi se u Kanadi u kojoj živi već 36 godina.

– Imam veliko iskustvo boravka u različitim rezidencijama u svetu i moram da kažem da je ovaj studijski boravak ponudio najviše od svih u kojima sam do sada radila: fantastičan ambijent, razmenu iskustava, životnih i umetničkih, što je veoma značajno za našu praksu. Veliko hvala svima u „Teri“ i Gradu koji podržava ovaj fantastičan projekat, unikatan u svetu. Za sve nas je ovo bilo novo i donelo nam puno entuzijazma i slobode. Ideja da ću ostaviti skulpturu koja će trajati u vremenu i prostoru, za mene je neprocenjiva. Takođe, „Terin“ muzej je impresivna institucija, na svetskoj skali – ispričala je Vesna Perunović.

Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“, Aleksandar Lipovan ocenio je da je Simpozijum bio uspešan.

– Produkcija je jako dobra i umetnici su zadovoljni, što nam je najvažnije, kao i činjenica da i dalje trajemo i da gradimo neku vrstu tradicije u našem gradu, u oblasti savremene umetničke prakse – ukazao je Lipovan.

Na ovogodišnjem Simpozijumu, pored navedenih, stvarali su i umetnici: Stiven Mos iz Pariza, Milorad Mića Stajčić iz Beograda i Božica Rađenović koja živi i radi u Kanadi. Njihova dela moći ćemo da vidimo na izložbi na Trgu, na otvaranju 44. izdanja ove umetničke rezidencije, u julu naredne godine.

S. V. O.

vodice-ognjena-marija-(6)

Tradicionalno za Ognjenu Mariju: Po lekovitu vodu kod crkvice na Vodicama

Aleksandra Djuran July 30, 2024

Svetom liturgijom, rezanjem kolača, osveštanjem bosiljka i vode, kod crkvice na Vodicama , Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležili su stradanje Svete Marine ili Ognjene Marije, kako je još naš narod zove. Na Vodicama je 1865.godine podignuta crkvica posvećena svetiteljki Marini, a svake godine na ovom mestu okupi se veliki broj posetilaca iz Kikinde i okolnih mesta. Kumovi slave bili su Klaudija Šulc i Slobodan Vujović.

-Kumstvo smo prihvatili jer verujemo da je ovo mesto sveto. Od srca smo se prihvatili ovog zadatka i drago nam je što se ovoliko ljudi svake godine okuplja da proslavi Ognjenu Mariju – rekla je Klaudija Šulc.

Za Ognjenu Mariju svake godine na Vodice dolaze i sugrađanke koje slave imendan. Mnoge od njih umese kolač koji se osvešta, a nakon liturgije podele ga posetiocima

-Verujem da je voda koja izvire na ovom mestu lekovita. Svaki put kad dođem osećam blagodet, a sigurna sam da je to slučaj sa svima koji posećuju Vodice. Ime mi je Marija i dok god mogu dolaziću ovde na svoj imendan – otkrila nam je sugrađanka.

Kako je, po predanju voda koja postoji na ovom mestu lekovita, strpljivo se čekalo u redu kako bi se odnela kući i svakodnevno po malo pila. Prema legendi, izvor lekovite vode otkrio je slučajno pastir koji se tu umio, a imao je rane po telu i nogama. Nakon što je i prenoćio na ovom mestu, rane su nestale, a narod je počeo ovde da pronalazi lek za kožu i oči. Monahinja Mandolina ispričala nam je još jedno predanje koje se vezuje za crkvicu.

-Prema priči koju ja znam, nedaleko odavde devojčica je čuvala ovce i prikazala joj se Majka Božija. Ona joj je rekla da kaže narodu da dođe i okupi se oko izvora vode. Devojčica se malo nećkala pošto nije želela da ostavi ovce jer se bojala da ih neće zateći, ali Majka Božija uverila ju je da će ih zateći tamo gde ih je i ostavila. Tako je i bilo. Kada se devojčica vratila sa meštanima, ovce su bile na istom mestu gde ih je i ostavila. Svaka crkva je sveta, ali ova je posebna i treba svi da je čuvamo – rekla je sestra Mandolina.

Protojerej Boban Petrović, starešina hrama Svetih Kozme i Damjana okupljenima je čestitao praznik i napomenuo važnost ovog svetog mesta. Voda koju imamo ovde je zdrava i lekovita što nam je podario Bog, naveo je on.

-Posebno sam srećan jer smo ove godine imali posebnu službu. Iako je radni dan, narod je došao na Svetu liturgiju i da uzme vodu. Sa druge strane imali smo sveštenika, više nego što je uobičajeno. Odazvali su nam se sveštenici i sveštenomonasi, Kikinđani, koji su na službi u drugim parohijama, otac Mihajlo i njegov brat otac Stefan iz manastira Tumane i đakon Predrag iz niške eparhije. Tu su bili i sveštenici novobečejskog i novokneževačkog namesništva tako da je služba bila posebno svečana – istakao je protojerej Boban Petrović.

Mesto na kom se nalazi crkvica na Vodicama treba da dobije izgled kakav zaslužuje.

–Prenosimo tradiciju ovog mesta mlađima, ali se moramo potruditi da im ostavimo objekat u što boljem stanju. U planu nam je izgradimo letnjikovac s obzirom na to da je ovo mesto popularno izletište. Neophodno je i sanirati samu crkvu. Pre nekoliko godina uradili smo pilot projekat kako bi videli koliki je nivo podzemnih voda pošto je crkva izgrađena na izvoru. Vlaga se prenela na zidove i najpre moramo da isušimo zidove i rešimo se vlage, a nakon toga  i da se uradi freskopisanje. Crkva je mala, ne zahteva velike troškove i  na nama je da je uredimo -rekao je otac Boban Petrović.

U crkvenom kalendaru Sveta mučenica Marina jedan je od najpoštovanijih ženskih praznika.Veruje se da je grmljavina na Ognjenu Mariju loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da grmljavina ukazuje na bolest i siromaštvo. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi, kako u kući, tako i u polju. Takođe se veruje da se na Ognjenu Mariju ne valja kupati u „velikim vodama“, jer su brojni slučajevi utapanja baš na ovaj dan.

A.Đ.

bebi-paketi-(5)

Poklon-pakete lokalne samouprave dobilo 90 novih sugrađana

Igor Crnogorac July 30, 2024

Tadija je jedan od najmlađih Kikinđana, ima četiri meseca i danas je došao sa mamom Draganom i tatom Nenadom Pecarski po svoj poklon od Grada.

– I starija ćerka, Darija, dobila je ovaj paket i još uvek koristi svoju stolicu, kada jede, crta ili se igra – kaže mama Dragana.

Pored multifunkcionalne stolice, svaka beba dobila je i torbu, peškir, podlogu za povijanje i radosnicu. Svečana dodela poklona lokalne samouprave novim žiteljima grada upriličena je danas u svečanoj sali Gradske kuće za bebe rođene od aprila do juna, ukupno njih 90.

Čestitke roditeljima uputio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Najlepše je podizati decu i izvesti ih na pravi put. Sve što radimo i u gradu i u državi jeste zbog njih. Nadam se da će vam pomoći naša podrška i ovaj skromni poklon. Grad će vam uvek biti na raspolaganju i sve ćemo učiniti da ovi mališani imaju lepu budućnost u našem gradu – rekao je Lukač.

Podela bebi-paketa jedna je od najlepših mera koje Grad sprovodi već dugi niz godina, ukazala je Melita Gombar, članica Gradskog veća za za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.

– Roditeljstvo je danas pred brojnim izazovima i Grad, širokim spektrom mera socijalne i dečije zaštite, nastoji da, na sveobuhvatan način, pruži podršku i pomoć roditeljima, u vidu direktne novčane pomoći za rođenje prvog i drugog deteta i pomoći nezaposlenim porodiljama, kao i novim merama, kakve su Škola roditeljstva i Savetovalište za brak i porodicu – rekla je Melita Gombar.

Roditeljima je uputila čestitke i poželela istrajnost u novoj ulozi, a deci lepo i srećno detinjstvo.

S. V. O.

Poseta-Lopare-(4)

Na „Danima dijaspore“ pod Majevicom predstavljene turistička i gastronomska ponuda Kikinde

Igor Crnogorac July 29, 2024

Kikinđani su, i ove godine, bili gosti manifestacije „Dani dijaspore“ kod prijatelja u Loparama. Višednevne programe – sportske, kulturne, gastronomske, 13. put su organizovali ova opština i Udruženje Majevčana u Švajcarskoj.  Slogan manifestacije je „Sačuvajmo zavičaj“, što je, takođe, tačka spajanja u težnjama sa prijateljima iz ovog mesta, kaže predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan, koji je prisustvovao Manifestaciji.

– Naše lokalne samouprave već godinama imaju lepu saradnju, kao i udruženja žena, što nas, isto tako, povezuje. Još jednom smo predstavili naš Grad, turističku i gastronomsku ponudu. Razgovarali smo i sa predstavnicima lokalne samouprave i pozvali domaćine i goste, kao i ljude iz dijaspore, da nas posete, da nam budu gosti na našim manifestacijama, a mnogi od njih su to i do sada činili – rekao je Bogdan.

Kikinđani su nastupili juče, u nedelju, na Sajmu domaćih proizvoda i kućne radinosti, održanom u porti crkve u Loparama. Na štandu Turističke  organizacije Grada, sa članicama Etno-građanskog društva „Suvača“, predstavljene su naše autentične gastronomske i turističke ponude.

Na „Danima dijaspore“ nastupila su udruženja, pojedinci i mala preduzeća sa prostora Majevice, Semberije i drugih delova Republike Srpske, Srbije i regiona.

S. V. O.

Crkvica

Crkvica na Vodicama je dragoceni spomenik kulture, ali i svojevrsno – „lečilište“

Aleksandra Djuran July 28, 2024

Vekovi prolaze, a jedan ovdašnji izvor izuzetno pitke vode – ne presušuje. Naprotiv, mlaz ne utanjuje, utisak je da je sve jači. Po volji svevišnjeg, komentariše ovo naše glasno razmišljanje  korpulentni mlađi muškarac, nakon što je, sa dva napunjena šestolitarska plastična balona u rukama, izašao iz crkvice.

Mit o čudesnoj  moći vode iz malene bogomolje Vodice, posvećene svetoj Velikomučenici Marini, u narodu znanoj kao Ognjena Marija, smeštene duboko u istoimenom delu atara, ne prestaje da zaokuplja  pažnju naših sugrađana. Ovde vlada uverenje da u priči o isceliteljskim svojstvima mlaza iz njenog bunara ima više istine nego pučke maštarije.

U arhivi Srpske pravoslavne crkve samo su šturi podaci o ovoj bogomolji i bunaru kraj ikona koje je oslikala Sandra Stanković, iz kojeg teče – zdravlje. Tek, četiri izvora, da se voda ne bi rasipala, davno su  ljudskom rukom povezani i usmereni ka izdašnoj metalnoj ručnoj pumpi. Iz onoga što je zabeleženo u crkvenim i državnim dokumentima ne može se zaključiti  da li je izvor uslovio podizanje religijskog objekta. Da li je, zahvaljujući crkvici, u narodu iskovana legenda  o lekovitom mlazu?

Prvi  crkveni  zapis u kojem se pominje ovaj pravoslavni hram potiče iz 1837. godine. U popisu crkvenog inventara, naime, navodi se, između ostalog: «Na prostoru  zvanom Valov, gde iz brega voda suzi, nalaze se drveni krst i dve ikone i koliba trskom pokrivena». Dovoljno jasna naznaka da se radi o nekakvom svetilištu, ali je nepoznanica od kada Kikinđani  veruju u blagotvorno dejstvo vode koja tu izvire.

Usmeno predanje, staro nekoliko vekova, kaže da je lekoviti izvor slučajno otkrio bolešljivi pastir, koji je, umoran od ganjanja ovaca, po nesnosnoj žegi, zastao kraj izvora pod brežuljkom da utoli žeđ, pa potom, da se rashladi, zagazio u  vodu. Izašao na ledinu, spustio pogled, pa se prenerazio. Otok na nogama splasnuo, a bol u njima na tren minuo.  Obuo se i čvršćim korakom krenuo dalje. Osetio je olakšanje, pa narednih dana zaređao sa novootkrivenom terapijom. Zdravlje mu se naglo popravljalo. Nedugo potom – skroz je ojačao, pa, rasterećen bolesničkih muka, neumorno, od jutra do mraka, jurio za ovcama. U narodu se  ubrzo pročulo za čudotvornu moć vode na Vodicama.

Sadašnje crkveno zdanje, prema spisima SPC, podignuto je 1865. godine. Na njegovom  južnom zidu  odmah je ugrađena ploča od crvenog kamena, na kojoj  je uklesana kratka poruka: «Srpska crkvena opština Velika Kikinda – bolesnicima, 1865. g.» Deceniju i po kasnije na bunar je montirana je klasična ručna pumpa, kakva je i danas. Krajem 19. veka na korak od  crkve podignuto je arhitektonski zanimljivo sklonište  sa ulazom bez vrata i nezastakljenim prozorima. Da bolesni i nemoćni, uoči  crkvene slave, hvatajući red pred česmom, tu, pod krovom, prenoće. Odavno se, inače, za Ognjenu Mariju na tom mestu, ne konači.

Crkvica svakodnevno ima goste. Pohode je pobožni, ne samo Srbi pravoslavci, već i rimokatolici, ponajviše Mađari, ali i pripadnici ostalih vera. Svraćaju, zbog izvora, i ateisti. Svi se, kad kroče u maleni hram, obavezno umiju i pokvase bolna mesta. Pre odlaska napune flaše, kanistre, neki i burad. Dolaze ljudi i iz drugih gradova.Čak i iz inostranstva. Meštanin Branislav Zavišin je među najrevnosnijim  posetiocima.

– Idilična crkvica je na svega tri-četiri kilometra od centra grada. Nedaleko od nje mi je njiva, pa je pohodim često. Pomolim se Bogu, zapalim sveću i umijem se. Njena hladna voda je, zaista, izuzetna. Pitka je, bez boje, mirisa i ukusa. Melem za grlo i želudac.. Godinu dana je držim u flaši u svom domu. Za divno čudo, ne menja se ni malo. Kao da sam je juče nasuo – kaže Branislav, uz napomenu da voda sa Vodica nije samo da bi se utolila žeđ i da se njome zaceljuju određene telesne boljke, nego ima i druge upotrebne vrednosti. Ovom vodom, naime, mnogi Kikinđani dopunjuju kacu kada kisele kupus. A ima i onih koji njome, umesto destilovane vode, pregradiranu rakiju dovode u stanje pitkosti.

Ceo crkveni kompleks na Vodicama 1980. godine stavljen je pod državnu zaštitu. Ovo istinsko svetilište, ujedno i svojevrsno lečilište, deceniju kasnije ozvaničeno je kao istorijsko kulturno dobro od posebnog značaja. Stiče se utisak da  je ovaj verski dragulj, o kojem domaćinski brine Srpska pravoslavna crkva, nedovoljno iskorišćen. To je potencijalna turistička destinacija, a može da bude univerzalna pozornica različitih sadržaja iz oblasti kulture i ostalih društvenih aktivnosti, zatim atraktivno mesto okupljanja. Na ovu temu, saznajemo od oca Bobana Petrovića, u okviru Srpske pravoslavne crkve uveliko se razmišlja. Sledi konkretan razgovor s čelnicima grada, da se već zamišljeni idejni projekat dodatno osmisli i onda – pretoči u zbilju. Sve, naravno, u interecu Kikinde i njenih žitelja.

 

M. Ivetić

 

krajiski-viseboj-2024-(3)

„Krajiški višeboj” u Banatskom Velikom Selu: Promovišu čojstvo, junaštvo, viteštvo

Aleksandra Djuran July 27, 2024

Banatsko Veliko Selo bilo je domaćin  14. „Krajiškog višeboja“. Učestvovalo je devet ekipa iz Svilajnca, Uba, Novog Žednika, Kikinde i domaćini iz Banatskog Velikog Sela rekao je Stojan Dabranin, predsednik udruženja „Krajiški višeboj”.

-Za čitavo selo od velikog je značaja da se ova manifestacija održava jer čuva tradiciju. Cilj joj je da prenese vrednosti koje su negovali naši preci poput čojstva, junaštva, viteštva i hrišćanske ljubavi prema bližnjem. Na nama je da ove vrednosti prenesemo na mlađe generacije – napomenuo je Dabranin.

Jovan Stupar iz Banatskog Velikog Sela neprikosnoven je u penjanju uz stožinu. Kako kažu on je zvezda ove discipline i gde god da se pojavi na takmičenju osvaja prvo mesto.

-Već 12 godina ja sam deo ekipe iz svog sela. Za mene je višeboj važan jer nas okuplja na jednom mestu i promoviše prave vrednosti. Disciplina u kojoj se takmičim nije laka i važno je trenirati. Bandera u Banatsko Velikom Selu visoka je 6,5 metara i ja se popnem uz nju za pet sekundi. U zavisnosti od visine stožine zavisi i brzina kojom se popnem uz nju u proseku to je između pet i osam sekundi – naveo je Jovan Stupar.

Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Nikola Lukač koji je događaju prisustvovao sa saradnicima. Rekao je da je „Krajiški višeboj” čuva tradiciju, kulturu i običaje srpskog naroda poreklom iz Krajine.

-Velikoselcima čestitam Dane sela, a višeboj je tu da promoviše viteštvo i veštine kojima su se naši preci dičili u kršnim krajevima iz kojih su došli. Te običaje doneli smo i u ravni Banat. Važno je što i deca uče o prošlosti i krajevima iz kojih su potekli i što se sa generacije na generaciju prenosi kult Krajine – rekao je gradonačelnik Lukač.

Po „Krajiškom višeboju“ prepoznaje se Banatsko Veliko Selo.

-Ova manifestacija je brend našeg sela. Vraća nas u vreme naših predaka i podseća nas odakle smo došli i odakle su nam koreni – rekla je Mira Pećanac, predsednica Saveta MZ Banatsko Veliko Selo.

 

Takmičari su se nadmetali u deset disciplina, uključujući i trku u džaku za decu i odrasle. Veštinu i spretnost ekipe su pokazale i u skoku u dalj, skoku u vis, penjanje uz stožinu, hodanju po brvnu, nadvlačenju konopa, obaranje ruku, bacanju kamena s ramena, prevlačenju klička.

A.Đ.

 

 

 

fijakerijada-kozarci-(7)

Fijakerijada u Novim Kozarcima: Okupili se ljubitelji konja

Aleksandra Djuran July 27, 2024

Na imanju „Lisović” u Novim Kozarcima Konjički klub „Zelenac” organizovao je 8. Fijakerijadu. Pored Novokozarčana ovo udruženje okuplja i ljubitelje konja iz Banatskog Velikog Sela i Ruskog Sela. Ovom događaju prisustvovalo je tridesetak konjara među kojima su bile sestre Mrkelja. Jana (14) je članica kluba „Zelenac“.

-Od malena gajim ljubav prema konjima i sada mi se ostvarila želja da imam svog. Učestvujem u disciplini jednopreg i u jahanju zajedno sa kobilom Emom. Mene voli najviše jer je ja timarim i hranim. Nije bilo lako savladati jahanje, ali uz upornost, rad i ljubav sve se može. Ranije je moj deda imao konje i tu ljubav preneo je na mene – saznali smo od Jane.

I Janin vršnjak Marko Čavić došao je i Taraša na kozaračku Fijakerijadu.

-Već šest godina bavim se konjarstvom i takmičim se u dvopregu. Imam dve kobile Gajtanu 9 i Gajtanu 4 i ne bih menjao ni za šta na svetu. Baka i deda su držali konje i kao mali najviše vremena provodio sam sa njima. Nasledio sam ljubav i nastaviću sa ovom tradicijom – otkrio na je Marko.

Gradska uprava pomogla je i ovogodišnju manifestaciju , napomenuo je Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća koji je zajedno sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, predsednikom Skupštine grada Mladenom Bogdanom i članom Gradskog veća Željkom Radu prisustvovao manifestaciji.

-Konjički klub „Zelenac” je jedinstveno udruženje jer objedinjuje tri sela. Podstičemo ovakav vid saradnje među udruženjima i ovaj klub je primer drugima. Lokalna samouprava prepoznaje prave i tradicionalne vrednosti poput ovog skupa koje ćemo uvek podržati – istakao je Aćimov.

Odgajivača konja je sve manje, a organizatori se nadaju da će ovakva okupljanja podstaći mlade da zavole ove plemenite životinje. Miodrag Bogojević, predsednik KK „Zelenac” kaže da im je želja da afirmišu konjički sport.

-Učestvovala su kvalitetna i dobra grla i tridesetak zaprega. Gosti su stigli iz čitave Vojvodine. Tu smo da se družimo, ali i da promovišemo konjarstvo. Naš klub ima četrdesetak članova, a ono što obećava jeste da se sve veći broj dece i mladih zaljubljuje u konje – rekao je Miodrag Bogojević.

Na svakoj Fijakerijadi učesnici moraju da ispoštuju pravila oblačenja i izgleda fijakera i konja. Kočijaši moraju da imaju rukavice, sako, odelo, kravatu i šešir koji ne sme da padne tokom takmičenja, konji moraju da budu upareni, a fijaker uglancan. Meštani i posetioci imali su priliku da vide jahače, jednoprege, dvoprege, troprege, četvoroprege i mnoštvo prelepih konja, mahom lipicanera i nonijusa.

A.Đ.

CDA-3012-w1024

Fekalna kanalizacija za ŽNR i Strelište: Dokumentacija predata Ministarstvu za zaštitu životne sredine

Aleksandra Djuran July 27, 2024

Za naselja Železnički Novi Red i Strelište završena je projektno -tehnička dokumentacija i dobijena građevinska dozvola za izgradnju fekalne kanalizacije, rekao je odgovarajući na odbornički pitanje zamenik gradonačelnika Svetislav Vukmirica.

-Grad se maksimalno trudi da reši višedecenijski problem koji su mnogi pokušali, ali nisu u tome uspeli. Za izradu dokumentacije za mrežu pomoć smo imali od republičke i pokrajinske administracije. Sva dokumentacija trenutno se nalazi u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i sa punim optimizmom očekujemo da se potrebna sredstva opredele. Investicija je vredna 500 miliona dinara što nije mali novac jer je reč o čitavim naseljima. Brojni su problemi koji postoje od geografskog položaja naselja, blizine pruge i slično. Na korak smo do rešenja i ukoliko sredstva budu odobrena već tokom jeseni možemo da raspišemo javnu nabavku i da radovi započnu 2025. godine. Sve što je bilo do lokalne samouprave je urađeno i sada je na nadležnim republičkim organima da nam pomognu. To nije lako jer nema samo Kikinda želju da reši probleme nego i drugi gradovi i opštine – rekao je Vukmirica.

Trenutno se izrađuje i projektno tehnička dokumentacija za građevinsku dozvolu samo za priključke.

-Ovi papiri još uvek nisu gotovi za ŽNR, a reč je i iznosu od oko nekoliko hiljada evra. Po Zakonu pošto se izgradi fekalna kanalizacija svaki građanin dužan je da se priključi na nju. Pojedini sugrađani možda to neće moći sebi da priušte tako da tražimo rešenje da im izađemo u susret. Želimo da im pomognemo oko plaćanja priključaka – pojasnio je Vukmirica.

marija-bursac-koncert-(1)

Počeli „Velikoselski dani“: Koncert KUD-a „Marija Bursać“ i gostiju

Aleksandra Djuran July 26, 2024

U okviru „Velikoselskih dana“ održan je koncert KUD-a „Marija Bursać“. Kao i svake godine i ove je organizovan bogat program kom osim meštana prisustvuju i gosti.

-Svake godine trudimo se da dovedemo goste koji su nam dragi prijatelji kako bi meštanima, ali i gostima ukazali na bogatu tradiciju naše Srbije. Sa nama su nastupili gosti iz Ljiga i KUD „Divša Đorđević“ iz Vreoca. Trudimo se da sačuvamo naše korene i da ih prenosimo mlađim naraštajima – istakao je Predrag Santrač, predsednik KUD-a „Marja Bursać“.

Događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan. Poslednjih godina radi se na tome da s svim selima vrati nekadašnji sjaj. Tome doprinose manifestacije i aktivnosti u samim mestima.

-Srce mi je puno kada sva udruženja u selu zajedno sa Mesnom zajednicom i meštanima obeležavaju Dana sela. Maksimalno je iskorišten potencijal otvorenih bazena, centra sela oko Krajiške kuće i svi kao jedan učestvuju u pripremi i realizaciji. Težimo ovakvom zajedništvo i da ujedinjeni postižemo dobre rezultate za sve nas – rekao  je gradonačelnik Lukač.

Društvo iz Banatskog Velikog Sela ima sedam sekcija i oko 120 članova i pored folklornih ansambala imaju i žensku i mušku pevačku grupu.

A.Đ.