August 13, 2026

Град

Kutija-zelja-(8)-(1)

Deda Mraz doneo važnu odluku: Pisma u „Kutiju želja“ mogu se ubacivati do 14. decembra

Aleksandra Djuran December 5, 2024

Dragi mališani Deda Mraz je odlučio da do 14. decembra produži „Kutiju želja“. Potrebno je čitko da se napiše ime i prezime deteta, koliko ima godina, želju, tačnu adresu i broj telefona roditelja ili staratelja. Pismo treba da se ubaci u kutiju i ukoliko ste, draga deco, bili dobri, Deda Mraz će vam sigurno ispuniti želju.

Značaj i lepota darivanja cilj je tradicionalne akcije koju na ovakav način organizuje samo naš grad. Želja je da se za Novu godinu obraduju svi mališani, a prethodnih godina stiglo je oko 5.500 pisama. Grad i donatori zajednički će obezbediti poklone koji će obradovati mališane kako u gradu, tako i na selima i ulepšati im praznike. Ovo je 12 godina da se organizuje ova aktivnost i kako je i ranijih godina istaknuto ovo je jedna od najlepših akcija lokalne samouprave.

 

Norbert-Bus-(1)

Mikrobilje – zdrava navika koju Kikinđanima donosi Norbert Buš

Igor Crnogorac December 4, 2024

Proizvodnja mikrobilja, jestivih, mladih biljaka iz semena povrća, žitarica ili drugih biljaka koje se uzgajaju do faze sa kotiledonima, prvim listovima koji izbijaju iz zemlje kada se biljka razvije, još uvek je retkost u Srbiji. Dvadesetdvogodišnji Kikinđanin Norbert Buš jedan od malobrojnih koji se odlučio za njihovu proizvodnju.

Po završetku Tehničke škole na smeru elektrotehničar za elektroniku na vozilima, boravio je u Holandiji, gde se upoznao sa proizvodnjom mikrobilja u kontrolisanim uslovima, i odvažio da, po povratku, upravo to bude njegovo opredeljenje.

– Hteo sam da probam da ga uzgajam kod kuće. Svidelo mi se, kao i mojoj porodici, i tako je počelo. Za sada imam rotkvice kupus, grašak, luk, začinsko bilje – objašnjava Norbert. – Biljka izraste do 10 centimetara i za jelo se koristi sve osim korena koji je, takođe, jestiv. Iako nema ploda, prepoznaje se po ukusu.

Mikrobilje se gaji u zatvorenim uslovima i stalno su mu potrebni svetlo, grejanje i vlaga.

– Temperatura u prostoriji treba da bude 24 stepena, osvetljava se lampama, po ciklusima – kaže Norbert i dodaje da je, prethodno, dobro istražio ceo proces.

– Nisu zahtevne za uzgajanje, mogu da budu u saksijama, plastičnim posudama, čak i u tetrapaku. I zalivaju se svakodnevno. Seme kupujem u Beogradu, a zemlja mora da bude čista, netretirana. Ovo je organski proizvod, ali još uvek ne može da dobije sertifikat jer ga nema u propisima.

Istraživanja su pokazala da biljke baš u ovoj fazi obiluju nutrijentima – hranljivim materijama, vitaminima i mineralima, poput vitamina, C, E i K, luteina i beta-karotena. Zanimljivo je da sadrži 40 puta više hranljivih sastojaka od zrelih listova istih biljaka.

– Koristi se kao dodatak jelu, kao dekoracija, stavlja se u sendviče i smutije. Najbolje je da se konzumira sirovo, kako ne bi izgubilo ono što je najkorisnije u njemu. Zanimljivo je deci, ako ne vole povrće, ovo je odlična zamena – kaže Norbert koji je svoj proizvod brendirao kao „Bush mikrobilje“.

Prodaje ga sečeno, u kutijicama od 35 do 40 grama ili u saksijama, redovno i restoranima u kojima su prepoznali kvalitet i upotrebu mikrobilja. Narudžbine prima na Instagramu, @bush_mikrobilje, a dostava za Kikindu je besplatna.

Iako mu je za sada samo hobi, Norbert se nada da će uspeti da proširi proizvodnju i ustanovi je kao jedini izvor prihoda. „Od mehaničara do poljoprivrednika“, kaže u šali, međutim, do sada je već pokazao da je vredan i spreman da uči. Preostaje samo strpljenje i da sve uloženo i donese rezultate koje očekuje.

S. V. O.

Maus-nagrade-(3)

Mladi Nikola Linjački ponovo najbolji bubnjar na takmičenju u Bečeju

Igor Crnogorac December 3, 2024

Bubnjarska sekcija Kikinda već drugu godinu nastupila je na BEDEF-u, takmičenju mladih bendova u Bečeju koji organizuje Muzički centar „Bubamara“ i oba puta u Kikindu se vratila sa izuzetnim priznanjima.

Prvu nagradu za najboljeg bubnjara Festivala, takođe već drugi put, osvojio je sada desetogodišnji Nikola Linjački. Nikolin uspeh još je značajniji ako se uzme u obzir da je bio najbolji u jakoj konkurenciji više stotina dece i mladih uzrasta od 9 do 18 godina. O nagradama su odlučivali članovi grupe „Neverne bebe“ koji su talentovanom bubnjaru iz Kikinde i uručili priznanje.

Pored ovog sjajnog pojedinačnog uspeha, i Nikolin bend „Metal gate” nagrađen je već dva puta. Ove godine osvojili su dva druga mesta: u uzrasnoj kategoriji od 12 do 15 godina i u kategoriji autorskih bendova. Ukupno je, na Festivalu, nastupilo 26 muzičkih grupa. Sa prošlogodišnjeg Bečejskog dečijeg festivala vratili su se sa titulom prvaka i trećim mestom u istim kategorijama takmičenja.

Bojana Stamenov i Nikola na prošlogodišnjem BEDEF-u

Nikola Linjački, odličan je učenik Osnovne škole „Sveti Sava“ i pohađa treći razred na odseku za gitaru u Osnovnoj muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“.

S. V. O.

Ljubavno-pismo-Kula-1

Predstava „Ljubavno pismo“ kikindskog pozorišta pobednik Festivala „Publikum“

Igor Crnogorac December 2, 2024

Nostalgična komedija „Ljubavno pismo“ pobedila je na sinoć završenom četvrtom „Publikum“-u u Kuli. U jakoj konkurenciji profesionalnih teatara iz Zrenjanina, Vršca, Kruševca i beogradskog „Madlenianuma“, kikindski ansambl oduševio je kulsku publiku koja je i žiri takmičarskog programa, i sa ocenom 4,77, poneo titulu festivalskog pobednika.

– Mislim da smo, i ovim uspehom, dokazali da se vrednost umetnosti ne meri utrošenom količinom novca, nego ljubavlju i talentom koja se u nju uloži – kaže  glumac, Branislav Knežević, podsećajući da je predstava nastala u periodu kada Narodno pozorište nije imalo novca za novu premijeru.

Na njegovu inicijativu i u dogovoru sa Draganom Ostojićem koji je odabrao tekst i potpisao režiju, izbor kostima i muzike, kao i uz entuzijazam glumaca koji su rekvizite i kostime donosili od kuće i sami ih kupovali, nastala je predstava koja je premijerno izvedena decembra 2022. godine. „Ljubavno pismo“ na svakom izvođenju izaziva sjajne reakcije publike među kojom već ima i svoje stalne gledaoce. Ovaj kvalitet prepoznat je i na festivalskom nastupu u prepunoj sali kulskog pozorišta.

– Znao sam da ćemo biti najbolji, osetio sam to – kaže Knežević. – Reakcija gledalaca u Kuli bila je sjajna, aplauz smo dobijali posle svake scene, a često i na otvorenoj sceni. Najbolja reakcija bila je na pesmu koju izvodim, „Druže Tito, mi ti se kunemo“. Bilo je opšte oduševljenje u toku cele predstave i zato sam i verovao da će ocena biti visoka.

Pored Kneževića, u predstavi igraju: Ružica Nedin, Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović, Jovana Berić i Branislav Čubrilo Rus. Tekst su napisali Zoran Bačić i Zlatan Fazlagić, a video produkciju u komadu potpisali su Milorad Karadžin, Vladimir Sretenović i Dušan Ljuboja.

Sjajan glumački ansambl u komediji s pevanjem, a u pitanju je jugoslovenski evergrin, ovu predstavu donosi s lakoćom i radošću. Na sceni kikindskog pozorišta igraće se 20. decembra.

R. K.

(Foto: Kulturni centar Kula)

petar-kocic-subotica-(3)

Folklorci KUD-a „Petar Kočić“ plasirali se na Međunarodni festival u Budimpešti

Aleksandra Djuran December 1, 2024

Na Međunarodnom festivalu „Subotica folklor fest“ članovi pripremnog ansambla Kulturno-umetničkog društva „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca osvojili su pehar, priznanje i plasman na jedan od najprestižnijih Međunarodnih festivala folklora u Budimpešti.

-Posle dvostrukog prvog mesta našeg prvog ansambla na republičkoj smotri folklora u Požarevcu i naš pripremni ansambl ovenčan je lovorikama uspeha. Bez lažne skromnosti mogu da kažem da je ovo zlatna godina našeg društva. Nastup u Subotici bio je naš 30 koncert u ovoj godini u zemlji i inostranstvu – istakao je Milan Vašalić, predsednik KUD-a „Petar Kočić“.

Do kraja godine najmlađi folklorci predstaviće se domaćoj publici na „Festivalu plesa“ u Ruskom Selu.

-Cilj društva je da okupljamo sve meštane, da čuvamo tradiciju i, pre svega, da negujemo duh zajedništva u selu. Pozivamo sve meštane da nam se pridruže – dodao je Vašalić.

Novokozaračko društvo osnovano je pre 47 godina i ima šezdesetak  članova u podeljenih raznim sekcijama.

A.Đ.

ADVENT

Počinje advent: U udruženju „Torontal” svake nedelje paliće se po jedna sveća, sprema se i „medeno selo“

Aleksandra Djuran November 30, 2024

U Ruskom Selu, u udruženju „Torontal” i ove godine organizovaće se paljenje adventskih sveća. Prva se pali u nedelju, 1. decembra u 17 sati. Prva sveća je i sveća nade i upaliće je žene iz pomenutog udruženja.

-Druge nedelje, 8. decembra, sveću će upaliti Ramona Tot, članica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, treću sveću upaliće sveštenik, a četvrtu Zoltan Tot, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Pre paljenja svake sveće biće organizovan prigodan kulturni program, a nakon što se sveća upali gosti će biti u prilici da se počaste kolačima, kafom, kuvanim vinom i rakijom – saznajemo od Šandora Talpaija, predsednika „Torontala“.

Druga sveća simboliše mir koji dolazi sa Hristom i u ovoj nedelji vernici se mole za mir u srcima, porodicama i svetu. Treća sveća je sveća radosti i često je ružičaste boje, dok je četvrta sveća – sveća ljubavi i ona podseća Božju ljubav.
Adventsku svečanost pratiće i prigodan program koji pripremaju predškolci i đaci.

-Od 15. decembra, kada se pali treća sveća, biće priređen je božićni vašar i tradicionalno „medeno selo“. Na vašaru će se prodavati novogodišnji ukrasi, ikebane i drugi prigodni pokloni. Izlagaće i učenici, a sredstva koja se prikupe utrošiće se na proslavu maturske večeri – napomenuo je naš sagovornik.

Jedan od najprepoznatljivijih simbola Adventa jeste i adventski venac. U obliku je kruga, što označava večnost i Božju ljubav koja nema početka ni kraja. Zelenilo, često od borovih grančica, simboliše nadu i život, dok svetlo svijeća podseća svetlo sveta.

A.Đ.

skolska-suma-1

U toku jesenja sadnja na teritoriji grada: U planu revitalizacija školskih šuma

Aleksandra Djuran November 30, 2024

Jesenja sadnja na teritoriji grada započela je krajem oktobra kada su posađene mladice oko dečijeg igrališta kod Sportskog centra „Jezero“ u okviru akcije „Da sva deca rastu“ udruženja Dece sa ahondroplazijom Srbije. Upravo period mirovanja je idealan za sadnju s obzirom na to da biljka ima vremena da tokom proleća brže raste i razvija se, saznajemo od Miroslave Narančić sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Ove sezone u planu je revitalizacija školskih šuma. U prethodnih deset godina u gradu i u svim selima nikle su školske šume o kojima brigu vode đaci koji su zalivali i negovali mladice. Na ovaj način učili su kako da očuvamo stabla. Isto tako popunjavaćemo mladicama prostor pri obrazovnim ustanovama, školske partere i zelene površine ispred škola. Kuglenim javorom biće popunjena ulica Hajduk Veljkova, po završetku izgradnje kišnih kanala u slivu Moravska uslediće sadnja u ulicama Sterije Popovića i Ivana Jakšića, a novi izgled dobiće i kružni tok na ulasku u Bašaid. Popunićemo i vetrozaštitne pojaseve i slobodnih katastarskih parcele u van građevinskom rejonu u saradnji sa JP „Kikinda“ – navela je naša sagovornica.

Izbor vrsta usklađen je sa novonastalim klimatskim promenama, a vodi se računa i da budu prilagođene kao urbano zelenilo. Tako su uvedene nove sadne vrste poput katalpe, kelreuterije, likvidambar, kao i žbunaste i kuglene forme.

-Plan sadnje pravi se tokom leta. Važno je uskladiti površinu, lokaciju, sastav tla sa funkcijom zelenila, vrstom, koloritom radi estetskog izgleda partera. Sugrađani su, sigurna sam primetili da crvenolisna šljiva ulepšava ulice Vojvodine Putnika, Jovana Jovanovića Zmaja, prostor Starog jezera i to je samo jedna od vrsta koja svojim bogatstvom doprinosi dekorativnosti uličnih drvoreda – dodala je Miroslava Narančić.

Kikinda je jedan od najobušemljenijih gradova u Vojvodini sa svega 1,16 procenta pošumljenosti. Pre decenije pod šumama smo imali ispod jednog procenta. Miroslava Narančić navodi da je to višedecenijski posao koji mora dobro da se isplanira.

A.Đ.

 

 

knjiga-zlatni-lav-(1)

Kikindski istoričari predstavili knjigu „Okrug zlatnog lava“

Aleksandra Djuran November 30, 2024

Povodom 250 godina od osnovanja Velikokikindskog distrikta u Narodnom muzeju predstavljena je knjiga „Okrug zlatnog lava“ koju su napisali istoričari Vladislav Vujin, Dragan Beleslić i Vladimir Dudić.

-Potrudili smo se da knjiga bude prijemčiva svim čitaocima koji žele više da saznaju o lokalnom nasleđu. Moj rad odnosi se na velike ljude u ondašnjem Distriktu. U 15 kratkih priča predstavljeni su veliki ljudi poput Dimitrija Bugarskog, Jovana Pajdaka, Pavle Kenđelac, Teodor Pavlović, Đorđe Radak, Lazar Vidić. Knjiga je bogato ilustrovana i siguran sam da će naići na dobar odziv kod čitalaca – rekao je Vujin, istoričar Narodnog muzeja.

Dragan Beleslić, istoričar Istorijskog arhiva pisao je o istoriji Velikokikindskog distrikta povezujući činjenice koje su se odvijale u Evropi, a napisao je i priču o putu zrna ovsa iz poreske knjige.

-Uz artefakte koji mogu da se pogledaju u Galeriji „Nova“ u okviru izložbe „Okrug zlatnog lava“, posetioci mogu više da saznaju i u istoimenoj knjizi. Moj cilj je bio da prvi put prikažem svetska i evropska dešavanja u to vreme i da prikažem kako je Evropa videla događaje kod nas i kako smo mi gledali te iste događaje. Potrudio sam se da približim život običnog čoveka jer sam obradio i običaje naroda koji je tada naseljavao ovaj prostor – naveo je Beleslić.

Istorija ratovanja naših predaka i povelje bile su teme o kojima je pisao Vladimir Dudić iz Istorijskog arhiva.

-Imali smo šest povelja od kojih su četiri bile vezane za Distrikt, a dve za grad Veliku Kikindu i one su manje poznate javnosti, tako da sam i o njima pisao u knjizi. Ideja vodilja mi je bila da čitaoce bolje upoznam sa tim ko su bili ljudi koji su naselili Distrikt. To su bili vojnici graničari, nekadašnje potisko-pomoriške vojne granice i pošto je Banat oslobođen od turske vlasti, naselili su ove krajeve – istakao je Dudić.

Štampanje publikacije su sufinansirali Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama.

A.Đ.

cigra-jelka-(1)

Članice udruženja žena „Novi Kozarci“ pokonile jelku korisnicima „Čigre“

Aleksandra Djuran November 29, 2024

Korisnike Društva mentalno nedovoljno razvijenih osoba „Čigra“ posetile su članice udruženja žena „Novi Kozarci“ koje su im darovale novogodišnju jelku i ukrase. Sredstva dobijena prodajom pite krompiruše za Ginisa iskorišćena su za kupovinu novogodišnjih poklona za korisnike „Čigre“, a ovom prilikom donele su pite i družile se sa članovima.

-Postojimo bezmalo pet decenija i sa ponosom mogu da kažem da smo uvek bile okrenute humanitarnom radu. Uvek smo se trudile da očuvamo našu tradiciju koju su još naše bake i majke donele iz Bosne kada su došle u ravni Banat. Tako smo i mi okrenute očuvanju tradicionalnih jela, tako da organizujemo manifestacije „Pitijadu“ i „Kukuruzno proleće“. Letos je održano 14. takmičenje u pravljenju pite krompirušu i sva sredstva koja prikupljamo prodajom i ove i godinama unazad doniramo u humanitarne svrhe – kazala je Boja Oljača, predsednici udruženja „Novi Kozarci“.

Biljana Nedomački iz društva „Čigra“ u ime korisnika, njihovih roditelja i stručnih saradnika zahvalila je na poklonu.

-Veoma smo se obradovali poklonu. Jelku i ukrase nismo imali, a svi naši članovi raduju se novogodišnjim i božićnim praznicima. Naše udruženje 7. decembra obeležiće Međunarodni dan osoba sa invaliditetom druženjem odlaskom u bioskop u Zrenjanin. I ove godine učestvovaćemo na novogodišnjem bazaru sa našim novogodišnjim ukrasima, koji će biti izloženi u našem udruženju i moći će da se kupe. Do kraja godine i naši prijatelji iz pozorišta „Lane“ obradovaće nas novogodišnjom predstavom – dodala je Biljana Nedomački.

Članovi „Čigre“ svojim gošćama poklonili su sliku sa ovogodišnje likovne kolonije „Humani čigraši“.

A.Đ.

coka-livnica-(3)

Preminula dvojica radnika stradala u čokanskoj livnici, jedan od njih meštanin Iđoša: U Čoki u subotu Dan žalosti

Aleksandra Djuran November 29, 2024

U nesreći koja se dogodila, u četvrtak u ranim jutarnjim satima u čokanskoj “Autofleks Livnici”, danas, 29. novembra, preminule se dve osobe koje su bile prebačene u Klinički centar. Među preminulima je i M.B. (53) iz Iđoša i Aksentije B. (51) iz Ostojićeva, jedan radnik, takođe iz Iđoša, je i dalje u teškom stanju i nalazi se u Novom Sadu, dok je četvrti povređeni u Opštoj bolnici u Senti. Do tragedije je došlo usled naglog izbacivanja tečnog liva iz peći na livenje.

Opština Čoka proglasila je subotu, 30. novembar, Danom žalosti. Odlukom predsednice opštine Stane Đember, Dan žalosti obeležiće se spuštanjem zastava na pola koplja na svim javnim ustanovama i preduzećima u opštini. Takođe, biće obustavljeno emitovanje muzike zabavnog i narodnog karaktera, kao i organizovanje javnih događaja zabavnog sadržaja, navodi se u Odluci Opštine Čoka.

Ova tragična nesreća duboko je potresla zajednicu Čoke, a lokalna vlast apeluje na solidarnost i poštovanje odluke o Danu žalosti.

Povodom tragedije koja se dogodila u Čoki, Osnovno javno tužilaštvo u Kikindi javnost da je istog dana javni tužioc obavio uviđaj na licu mesta, kojem su prisustvovali policijski službenici Policijske uprave Kikinda i Odeljenja za vanredne situacije, kao i predstavnik inspekcije za rad.

U toku je prikupljanje potrebnih obaveštenja od očevidaca nezgode i odgovornih lica u ovom privrednom društvu, pribavljena je poslovna dokumentacija ovog privrednog društva, naređena je obdukcija tela nastradalih lica i doneta je naredba o tehnološko-metalurškom veštačenju nezgode, a sve u cilju utvrđivanja svih činjenica i uzroka ove nezgode i eventualnih propusta u postupanju.

A.Đ.