Град Архиве | Паге 171 оф 345 | Кикиндски портал

Едукативни камп у Меленцима: „Кикод клуб“ развија дигиталне вештине ученика

Aleksandra Djuran Јулy 10, 2024

Едукативни камп „Кикод клуб“ организован је седми пут у Меленцима уз покровитељство Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице. Циљ пројекта је организовано и стручно вођено слободно време ученика за време распуста. Квалитетно осмишљавање времена и организација активности за ученике реализовано је кроз подизање дигиталних вештина на лак и забаван начин.

Радионице су реализоване са ученицима кикиндских основних и средњих школа, као и са ученицима ОШ „Др Бошко Вребалов“. Заинтересовани ученици су имали прилику да се оспособе за креирање сајта и да кроз дружење и размену знања квалитетно проведу дане током распуста. Камп је допринос развоју дечије креативности и развијању вештина путем радионица „Креирај свој сајт“. Коришћењем онлајн ресурса, ученици су заједно са професорима Тањом Радованов и Сањом Рацков правили своје сајтове. Теме су бирали према сопственим интересовањима и на тај начин развијали своју самосталност и креативност. Радови су постављени на интернету и чак се неки могу користити у настави.

Овогодишњи камп је био и такмичарског карактера а о избору најбољих радова одлучивали су сами учесници кампа. Обезбеђене су и пригодне награде које су додељене ученицима који су, по мишљењу њихових вршњака, били најбољи.

Похваљени су следећи ученици: средњошколци Огњен Гуцул, Анђела Шкорић, Сретен Ракин, Милош Кресоја, а за основне Давид Гверо, Маша Славнић, Нина Стиеља, Емилија Велемиров, Тијана Кемера, Ина Станојевић и Александра Тешић.

Покрајинска Влада помаже ловство: Удружењима значајна средства за повећање дивљачи

Aleksandra Djuran Јулy 9, 2024

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду расподелио је средства за суфинансирање израде и реализације програма и пројеката развоја ловства, опреме, истраживања и израде и реализације пројеката ради унапређивања стања популације дивљачи и њених станишта на територији АП Војводине и друге намене у складу са Законом о дивљачи и ловству.

За набавку одраслих јединки дивљачи по 400.000 динара одобрено је удружењима „Фазан“ из Нових Козараца, „Фазан“ из Башаида, „Наково“ из Накова и „Старе баре“ из Иђоша. По истом основу 396.000 динара је добило и удружење „Кикинда“. Ловачком удружењу „Перјаница“ из Мокрина 400.000 динара одобрено је за набавку пољске јаребице.

Ловци из Сајана и Иђоша окупљени су у једном удружењу и имају 85 чланова, сазнајемо од Веселина Веселинова, председника.

-Средства која смо добили на конкурсу утрошићемо за фазанске пилиће који се уносе у ловиште пре сезоне лова. То је посао који обављамо у континуитету. Када се лови, лове се само петлови, а женке остају за природан приплод – појашњава Веселинов.

Некада су „Старе баре“ имале 150 ловаца, али је природан одливе и незаинтересованост младих за овај хоби преполовиле чланство.

-Код поменутог Покрајинског секретаријата конкурисали смо и за средства за набавку јаребице.

-Постоји шанса да добијемо неопходан новац. Наш циљ је да се она насели на нашем ловишту први пут. На тај начин повећаћемо станиште које имамо – каже наш саговорник.

И ранијих година за развој ловства „Старе баре“ подржане су од стране Покрајинске владе.

-Наше ловиште протеже се на 11.500 хектара и једно је од већих на територији града. До сада смо средствима Покрајине успели да изградимо волијере за фазане, избушимо бунаре, купимо хранилице за крупну дивљач. Оно што је преко потребно, а за шта ћемо аплицирати на наредним конкурсима јесте новац за бушење једног до два бунара јер су године све сушније, а дивљач не може да опстане без воде – закључио је Веселин Веселинов.

По 50.000 динара за рачунар и читач оружаних листова добила су удружења из Нових Козараца, Мокрина, Кикинде и „Велебит“ из Банатског Великог Села. За куповину двогледа са заштитом од воде и замагљивања, отпорност на ниске температуре „Кикинди“ је припало 170.000 динара, а за набавку уређаја за ноћно осматрање, термовизијску камеру односно за соларне аутоматске хранилице, такође, ловцима из Кикинде припало је 250.000 односно 90.000 динара. И мокринској „Перјаници“ одобрен је новац, 90.000 динара, за соларне аутоматске хранилице, док је 270.000 динара добијено за опрему за пријем и преглед одстрељене дивљачи.

У ТОКУ ЛОВОСТАЈ

Иако је сезона ловостаја за ловце нема одмора. Броје се зечеви и срндаћи и одстрељују предатори. Ловци истичу да је њихов најважнији циљ да се очувају станишта дивљачи и природа која их окружује. Стога апелују на грађане, посебно пољопривреднике да не заоравају путеве поред њива јер се на тим местима сади просо и остала храна за дивљач.

А.Ђ.

Промоција аутомобилизма: Четвороточкаши свих модела и годишта испунили трг

Aleksandra Djuran Јулy 7, 2024

Трећи „Тјунинг шоу“, у организацији аутомобилског спортског клуба „Кар Брадерс“, на Градском тргу окупио је љубитеље четвороточкаша и суграђане. У такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила и ДБ драгу, јачини музике у аутомобилу која се мери у децибелима учествовало је више око 190 власника брзих кола и олдтајмера. Међу учесницима из Србије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Хрватске, Русије и Словачке. Највеће интересовање изазвао је фијат 1.100 из 1960 године Жарка Цвијетићанина из Апатина који га је уређивао 20 година.

-Аутомобил је верна реплика возила народне милиције. Такав какав је сада користио се шездесетих година прошлог века. Овај модел склапан је у некадашњој фабрици „Застава“ од 1960. до 1962. године. Направио сам га према фотографијама, а како сам и био запослен у полицији није било пуно дилеме како ће изгледати. Аутомобил је недавно регистрован, а на оваквим скуповима носим и реплику униформе која се користила у време када и аутомобил. Немам намеру да га продам јер нема цену – сазнали смо од Цвијетићанина.

Велику пажњу изазвали су и остали стари аутомобили. Олдтајмер клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са колекцијом од десетак возила.

Подржавамо оно што раде наши пријатељи из Кикинде и пуно им помажемо јер су у клубу махом млади од 18 до 24 године. Мој циљ је да оформимо удружење на нивоу Војводине. Дошао сам са кадетом Б из 1970. године који мој је дечачки сан. Сваког дана гледао сам га како пролази улицом у којој сам живео и зарекао сам се да ће једног дана бити мој. Истог власника имао је 45 година, који на жалост није доживео кадетов 50 рођендан – рекао је Атила Силађи, председник клуба.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач.

-Драго ми је што је Кикинда трећи пут центар спортског аутомобилизма. Све похвале аутомобилском спортском клубу „Кар Брадерс“ на организацији оваквог скупа. Потрудићемо се да саке године ово окупљање буде лепше и боље. Суграђани су имали прилику да виде велики број аутомобила, а гости да се упознају са нашим градом – истакао је Лукач.

Циљ је окупљање, дружење, али и промоција аутомобилизма. „Кар Брадерс“ има 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

-Потрудили смо се да суграђанима представимо квалитетна, али различита возила у разним категоријама. Наш циљ је да покажемо да је аутомобилизам спорт и да смо против насилничке и неопрезне вожње. Важно је уживати у аутомобилизму без да се ризикује сопствени или туђи живот. Наш циљ је да окупимо што више младих, нарочито почетника у вожњи, да им скренемо пажњу да аутомобил треба волети и возити га са мером – рекао је Саша Јакша, потпредседник клуба „Кар Брадерс“.

Додељено је 66 пехара у различитим категоријама. Сви посетиоци могли су да се опробају тркачкој симулацији, држању фелни, док је за децу организована наградна игра у најбржој вожњи аутића на даљинско управљање.

ПРВИ ВЛАСНИЦИ КАДЕТА Ц

Тибор Гириц из Темерина на „Тјунинг шоу“ дошао је аутомобилом свога оца кадетом Ц из 1975. године.

-Отац је први власник аутомобила има 94 године и пресрећан је када види да је аутомобил који је дуго година чувао са пажњом и љубави и даље у возном стању . Сваку медаљу коју добијемо однесемо му јер је он тај који ме је увео у овај свет. До пре две године он је учествовао на свим манифестацијама и возио аутомобил – додао је Гириц.

А. Ђ.

У току пријављивање за „Библиокамп“ Народне библиотеке: Подстицање читања

Aleksandra Djuran Јулy 7, 2024

Пријављивање за „Библиокамп“ Народне библиотеке „Јован Поповић“ траје до 10. јула на мејл адресу kultura@biblioteka.org.rs. Намењен је деци до 11 година и биће реализован од 15. до 19. јула.

-Циљ нам је да на забаван начин децу подстакнемо да читају, да стварају читалачке навике и вештине. Трајаће од 9 до 11 часова у самој Библиотеци и током дружења озбиљно ћемо се играти и организовати различите активности – истакла је Дуња Бркин Трифуновић, уреднице програма Народне библиотеке.

Један дан на кампу биће посвећен Николи Тесли.

-Њему је рођендан у јулу и сматрам да деца треба да сазнају више о Тесли. Током радионица биће читања. Они који знају читаће самостално, а другима ћемо ми читати. Имаћемо и низ пропратних активности попут позоришта сенки, ликовног изражавања, а бавићемо се и позориштем сенки. Сваки дан ће имати своју тему – појаснила је наш саговорница.

Камп је бесплатан и са децом ће поред Дуње Бркин Трифуновић радити и Оливера Шушница, библиотекар на дечијем одељењу.

А.Ђ.

Ручна косидба жита као пре једног века: Сајан чува традицију

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2024

Оштре косе и српови, вредне руке и жеља да се очува традиција у ручном кошењу жита, слика је која је из Сајан послата у оквиру 27. Севернобанатских жетелачких свечаности. Традиционална манифестација окупила је седам екипа из Црне Баре, Мађарске и Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 87-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Као мали имао сам кратке панталоне и још увек се сећам како је стрњиште било оштро – истакао је Хереши са којим је био и Кристоф Сабадош који ће наследити ову традицију породице Фекете. Открио нам је да је научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак овога пута био да спреми укусан фруштук екипи косаца.

-Ја сам четврта генерација косаца и поносан сам на ту чињеницу. У нашој породици ово је традиција која се наслеђују са колена на колено – сазнали смо од Кристофа.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности.

-Први пут смо у Сајану косили жито, свидела нам се манифестација и долазимо сваке године. Волимо ово окупљање које нас враћа у прошлост, у детињство. Драго нам је што смо део традиције која се чува и свима у Мађарској причамо о њој – открио је Ђерђ Винца из Апартхалма.

Екипа из Црне Баре била је највеселија. За јело су припремили праве посластице.

-Некада је било тешко доћи до жита, знатно теже него данас. Читаву сезону радили су за џак жита, а ми га данас зарадимо за један да. Треба да ценимо оно што имамо – каже Лајко Маћаш из Црне Баре.

Некада се за време жетве устајало у четири ујутро и кретало на њиву. Радило се док се види. Косцима су велика помоћ бил жене које су везивале жито у снопове, али и припремале обилан доручак. Фруштук је чинио хлеб, барена јаја и кромпир, лук, сланина, ракије, кајсија, шљива и вишања, али и слатких колача, ко је могао да их приушти.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и су чланица Градског већа Мелита Гомбар. Отварајући жетелачке свечаности градоначелник Лукач истакао је важност чувања обичаја, али и добросуседских односа међу народима.

-Заједничка сарадња је кључ успеха и боље будућности а када смо удружени можемо много тога. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да млади буду ти који ће је даље чувати – прецизирао је Лукач.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, је што промовишемо прве породичне вредности, где је породица стуб друштва и заједно долазе до хлеба на столу. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Млади се прикључују манифестацији, тако да ће она да се организује још дуго година додала Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“, који је и организатор жетелачких свечаности.

-Пуно ми је срце када видим колико и младима у Сајану значи ова манифестација. Још увек имају прилику да о ручном кошењу жита уче од наших најстаријих косаца, који су и сами некада ручно косили жито са својим родитељима. Они на правни начин могу да дочарају како је то некада било, али и да им покажу како се ручно коси хлебно зрно. Кроз ову манифестацију желимо да им покажемо како је некада пуно рада требало да се дође до парчета хлеба. Свима нам је исти циљ, да сачувамо традицију и да је пренесемо на младе – рекла је Шара Бењоцки.

Месна заједница чува ову манифестацију и жели да је учини још бољом.

-Жетва је била дан радости и заједништва. Посао је захтевао ангажовање читаве породице, али и комшија и пријатеља. Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменуо је Золтан Тот, председник Савета МЗ Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајински секретаријат за образовање ,прописе, управу и националне мањине, као и фондација Бетлен Габор из Мађарске.

А.Ђ.

Дечја пијаца следеће недеље свакодневно од 18 до 20 сати

Jelena Trifunović Јулy 6, 2024

Дечја пијаца у дворишту Културног центра данас је изостала, а како су обавестили из ове установе, током идуће седмице одржаваће ће се свакодневно.

Од понедељка 8. јула па до петка, мали продавци и заинтересовани купци, прилику за трговину и дружење имаће од 18 до 20 сати.

Потом ће се, до краја распуста, дечија пијаца поново одржавати у уобичајеном термину- суботом.

Јелена Степанов из Иђоша у друштву „100 успешних пословних жена“ Србије

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2024

Јелена Степанов, власница винарије „Кепул“ из Иђоша нашла се међу „100 успешних пословних жена“. Конкурс је трећи пут расписало Јавно предузеће „Пошта Србије“, уз подршку Привредне коморе Србије, а циљ му је оснаживање жена, развој и промоција женског предузетништва.

-На конкурс сам се пријавила на предлог пријатељице и изабрана сам међу 100 успешних пословних жена. Част је бити у друштву изузетних жена које имају сопствени бизнис и развијају га – истакла је Јелена Степанов.

Циљ конкурса за избор и награђивање предузетница, оснивачица или законских заступница малих предузећа широм земље је да се охрабре талентоване жене у свом предузетничком пословању. Први пут победницама је омогућено усавршавање знања и вештина те су организована предавања најактуелнијих тема из вођења и креирања бизниса у сарадњи са Привредном комором Србије.

-Ово је била сјајна прилика да се упознам и разменим искуства са женама које су у приватном бизнисима. Изазови са којима се боре нису лаки, путем радионица сазнале смо више о различитим вештинама које можемо да користимо у свом пословању из области маркетинга, дигиталне комуникације, друштвених мрежа, финансијског описмењавања – додала је наша саговорница.

За 100 најбољих обезбеђен је бесплатан огласни простор и презентација пословања у виду представљања у брошури која ће бити доступна корисницима поштанских услуга, као и за њихову презентацију на мониторима у више од 1.550 пословница Пошта Србије широм земље, како би се повећала видљивост њихових бизниса. Конкурс је био намењен за све предузетнице, законске заступнице или жене осниваче малих предузећа из целе Србије, укључујући земљорадничке задруге, занатске радње, установе, удружења, као и за жене носиоце породичног пољопривредног газдинства. Критеријуми за оцењивање су били успешност презентоване пословне активности и бизнис идеје, награде у области пословања или стваралаштва, као и друштвено-одговорне активности.

Прошле године међу 100 успешних жена биле су и предузетнице из Кикинде Сандра Станковић, Данијела Јеринкић и Јована Банић.

А.Ђ.

Више од стотину деце на кампу у храму Светих Козме и Дамјана: Ове године тема православна икона

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2024

Дечији духовни камп, 16. по реду, до недеље траје у храму Светих Козме и Дамјана. Сваке године он има своју тему, а ове је посвећен православној икони. Тако су полазници, њих стотинак, могли више да сазнају о иконографији, али и иконама Господа, Богородице, Светог Саве, Светим Врачима Козми и Дамјану, а разговарано је и о крсној слави односно икони која је представља.

Организоване су радионице иконографија, литерарна, хорска, ликовна, руке у тесту, али и радионица израде колача и све у знаку иконе. Сара Шљапић има 11 година и напомиње да је редован учесник кампа.

-Волим да долазим јер се сви дружимо. Радионице су увек другачији и интересантне. Највише ми се свиђа она у којој правимо колаче и пуно тога сам научила – открила нам је Сара.

Страхиња Мирковић (8) другу годину је на кампу.

-Највише ми се свидела радионица иконографије на којој смо научили како се осликавају иконе. Није лоша ни ова у којој правимо разне колаче – додао је Страхиња.

Првобитно је камп три године организован у ОШ „Вук Караџић“ и тада су организоване само ликовне и литерарне радионице, подсетио је старешина храма протојереј Бобан Петровић.

-Циљ је да децу доведемо у храм, да га схвате као своју кућу, да нас деца доживљавају као себи драге људе, да се друже, али и да квалитетно проведу време и науче нешто ново. Потребно је да наши најмлађи знају да иконе нису случајно настале и да су стваране са намером. Са децом је од разних материјала иконе правила Велинка Малетин која се озбиљно бави иконописањем, а показала им је и како настаје права икона. Сваки сабор је посебан на свој начин, али ове године, сигуран сам да су деца, а ми са њима, уживали – додао је отац Бобан Петровић.

У недељу од 20 часова у храму Светих Козме и Дамјана биће организована завршна приредба на којој ће бити приказано све што је настало на седмодневном кампу.

А.Ђ.

Уочи Ивандана венчићи од сувог цвећа се стављају на кућу: На кикиндској пијаци богата понуда

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2024

Уочи Светог Јована Претече, који је 7. јула и у народу је познатији као Ивањдан, у Србији се плету венчићи од цвећа. Плету га жене и сутра (субота) га каче испред кућних врата. Ако венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће. Зато не чуди што је на кикиндској пијаци данас била богата понуда венчића од сувог цвећа.

Како сазнајемо од жена које су на кикиндској пијаци изнели венчиће уплеле су како кажу сламно цвеће, сламне руже, статица и остало суво цвеће попут смиља или погачарки Жито се у венчић ставља да би била родна година. Он се не скида читаве године, до наредног Ивандана. Осим на кућу, венчићи се носе и на гробље.

Треба времена да се венчићи исплету те им је и цена од 400 до 700 динара. Осим на кућу венчићи се носе и на гробље

Венчић изнад врата треба окачити увече уочи Ивањдана као би на празник освануо пред кућом као чувар од свих несрећа и злих чини.

Верује се и да вода на данашњи дан има посебну моћ, па се многи купају у рекама и језерима. За Ивањдан кажу и да је девојачки празник јер све младе жене претходно вече у многим крајевима Србије пале ивањданске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце, а разилазе се у рану зору.

А.Ђ.

Супружници Весна Докић и Ненад Тот и њихово шесторо деце, који су живели у две неусловне просторије, преселили се у кућу из снова

Aleksandra Djuran Јулy 4, 2024

Осмочлана породица Тот-Докић из Мокрина добила је своју кућу из снова. На вратима новог дома у улици Жарка Зрењанина број 37 дочекао нас је петогодишњи Марко.

-Дошли сте да видите моју нову кућу?. Морам да вам покажем собу коју делимо бата и ја. Прелепа је. Имамо своје кревете, сто, али и лејзи бег. Ко ће да седи у њему договарамо се јер не можемо обојица у исто време. И секе су срећне – са одушевљењем нам је испричао Марко.

И његов брат, три године старији Милош, не престаје да хвали нову кућу у којој живи са мамом, татом, браћом и сестрама.

-Имамо нову лопту и нови кревет који је само мој. Имамо и компјутер. Он је код девојчица у соби, али нас приме да се играмо са њим. Нећете веровати имам само своју собу у којој сам сам. Све што сам желео то се и остварило. Сада ћу моћи да позовем и другаре да дођу и да се играју у мом дворишту, али и у мојој новој кући – одушевљен је Милош.

И сестре шестогодишња Андријана, седмогодишња Снежана и четворогодишња Дуња пресрећне су што имају свој кутак. Све су у једној соби окреченој у розе, свака има свој кревет и своју полицу у заједничком ормару. Радости породице придружио се и двоипогодишњак годишњи Михајло.

Весна Докић (23) мајка задовољних малишана која живи заједно са супругом Ненадом Тотом (36) није крила своје задовољство што коначно имају кров над главом који ће њеној породици омогућити да живи у нормалним условима.

-Преселили смо се у нову кућу која има све. Сва деца имају своју собу, коначно имамо купатило, велику кухињу, трпезарију у којој сви заједно ручамо. У оквиру куће је и велико двориште, окућница, али и помоћне просторије. Много нам значи и знатно нам је лакше Ова кућа је сан из снова и све наше жеље су испуњене – истиче Весна Докић.

Да остваре своје снове помогла им је хуманитарна организација „Срби за Србе“. Марија Моравић, пи ар ове организације навела је да је породица Тот Докић заслужила нови простор за живот. За кућу са окућницом издвојено 4.685.840 динара.

-Деца су добра и лепо васпитана што је заслуга Весне и Ненада. Колико су дивни и скромни види се из њиховог понашања. Радо смо им помогли да добију кућу на 20 ари плаца. Постоје два објекта, један од 115, други од 90 квадрата и у оба може да се живи. Део намештаја је био у кући, а део је накнадно обезбеђен уз помоћ донатора. Ту су и помоћни објекти за узгој животиња који су овој породици потребни, али и велико двориште у ком се малишани играју. У марту смо започели прикупљање средстава и ево већ у јулу они су се уселили. Није било лако наћи адекватну кућу, али успели смо и у томе – рекла је Марија Моравић.

До сада је ова породица живела у омањој кући која је имала врло малу кухињу и једну собу у којој је живело њих осморо. Купатила није било.

-Прибојавала сам се да ће у старој кући влага уништити здравље моје деце. Млада сам се удала и посветила се мајчинству. Иако сам напустила школу, децу учим да је образовање јако важно. Трудим се, заједно са супругом Ненадом, да их лепо васпитамо и да од њих постану вредни и часни људи – додаје Весна.

Породица Тот-Докић живи од продаје млека. Имају девет крава о којима се брину, а Ненад се прихвата сваког посла који у селу постоји и врло често ради за надницу. Како имају регистровано пољопривредно газдинство немају права на социјалну помоћ и дечији додатак.

А.Ђ.