најчитанији портал Севернобанатског округа
Кикиндске тамбурашке свечаности у организацији Културног центра биће одржане идуће седмице- у среду 10. и четвртак 11. јула.
Суботички тамбурашки оркестар наступиће у дворишту Курије у среду са почетком у 20 сати, док ће у четвртак, на истом месту и у исто време, кикиндска публика имати прилику да ужива уз песме Звонка Богдана и 14 тамбураша.
У четири средњошколске образовне установе у Кикинди за школску 2024/2025. завршиле су први круг уписа, а до суботе траје електронски упис у другом кругу. Од наредне школске године свако одељење имаће максимално 28 ученика, те су се и школе прилагодиле овој новини.
Економско – трговинска школа, уместо четири, од наредне године имаће пет одељења на шест образованих профила.
-Економско техничар је четворогодишњи је попуњен. Сва места заузета су и на трогодишњем смеру трговац који је у комбинованом одељењу са конобарима, као и на смеру кувар. На смеру финансијско-рачуноводствени техничар, који је поново уведен ове школске године, остало је 16, а на четворогодишњем смеру трговински техничар има 11 места– сазнајемо од директора Роберта Вуњака.
Техничка школа у Кикинди уписује осам одељења. Директорица Миланка Халиловић каже да су у првом кругу уписали 197 ученика.
-У оквиру подручја рада електротехника на смеру електротехничар рачунара има пет слободних места. У трогодишњем одељењу бравар заваривач има седам места , док је на смеру оператер машинске обраде резањем остало 13. Реч је о смеру који припада дуалном образовању, тако да ће свим ученицима прве године Канцеларија за дуално образовање исплаћивати 5.000 динара девет месеци, а од друге године они ће део наставе обављати у фирмама „Гриндекс“ и „Мекафор“ и то време ће им бити плаћено – казала је Миланка Халиловић.
Средња стручна школа „Милош Црњански“, како истиче директор Милорад Карановић одлично је прошла на упису.
– На четворогодишњем смеру архитектонски техничар имамо четири слободна места и свега једно на смеру оператер у прехрамбеној индустрији који је трогодишњи смер– рекао је Карановић.
У Гимназији „Душан Васиљев“ више заинтересованих било је за друштвени смер сазнајемо од директорице Мирјана Дражић.
-Од 56 ученика на друштвено-језичком смеру имамо једно слободно место, док је на природно- математичком смеру остало 13 места – напоменула је Мирјана Дражић.
Упис ће трајати до 6. јула до 15 часова. Право подношења листе опредељења имају само ученици који нису распоређени у првом уписном кругу и то само на места која су остала слободна после првог уписног круга.
А.Ђ.
Сваког радног дана, од 8 до 14 сати, потпуно бесплатно и без заказивања можете проверити вид, а током целог радног времена, од 8 до 20 сати, слух. Сутра, 5. јула, следи рођенданска акција.
„Сани Оптик” је највећи ланац оптика у Србији, са искуством и традицијом дугом 72 године. Малопродајну мрежу чини 76 Центара за вид и слух у преко 50 градова у Србији и Републици Српској.
Бесплатна провера вида и слуха, консултације за контактна сочива, проба слушних апарата, превентивни прегледи за запослене – погодности су које нуде у „Сани Оптику” на Градском тргу где ће вас у пријатном амбијенту дочекати љубазно особље.
– На адреси Трг српских добровољаца број 32 налазимо се од 5. јула 2023. године. Иначе, у Кикинди смо већ преко 40 година. Провера диоптрије обавља се сваког радног дана, без заказивања, од 8 до 14 сати, а од 14 до 20 сати уз заказивање – сазнајемо од Љиљане Павловић, дугогодишњег оптичара.
Асортиман производа који „Сани Оптик” пласира, пажљиво је одабран, уз поштовање квалитета, модних трендова, али и специфичних захтева локалних тржишта.
Као синоним квалитетних производа и услуга, компанија нуди диоптријске и наочаре за сунце реномираних брендова, савремену технологију слушних помагала, поуздане услуге провере диоптрије, уградњу свих врста диоптријских сочива у оквире, уградњу диоптријских сочива у наочаре за сунце, израде индивидуалних сочива и слично.
Поводом рођендана, у „Сани Оптику” су припремили акцијску понуду.
– У петак 5. јула, поводом нашег рођендана, имаћемо акцију- 20 одсто попуста на диоптријске оквире чија је цена већа од 15.000 динара и поклон ваучер од 2000 динара на куповину слушног апарата- напомиње Анамариа Варга, оптометриста.
Радно време „Сани Оптика” је од 8 до 20, суботом до 15 часова. Напоменимо и то да овде можете пронаћи диоптријске и наочаре за сунце најпознатијих светских брендова: Гуцци, Цартиер, Цхопард, Боттега Венета, Алеxандер МцQуеен, Саинт Лаурент, Монт Бланц, Блумарине, Есцада, Нина Рицци, Полице, Бенетон, Церрути, Пума, Балдинини и многе друге, као и диоптријска стакла реномираних произвођача, међу којима је и „Хоyа”. Ту су и контактна сочива свих врста (диоптријска и козметска), као и средства за одржавање контактних сочива и слушни апарати швајцарске компаније „Пхонак” и „Сониц”.
Проба слушних апарата без обавезе куповине
„Сани Оптик” на тржиште доноси савремена технолошка решења слушних помагала. Као генерални заступници реномираних швајцарских произвођача Пхонак и Сониц, на тржиште Србије пласирају производе светских лидера у области развоја и производње слушних система. Клијенте оштећеног слуха дочекују обучени саветници за слух, дефектолози и сурдолози, спремни да препоруче одговарајући слушни апарат и да га подесе према индивидуалним потребама клијента. Слушне апарате можете носити на пробу без обавезе куповине.
Погодности за запослене
Куповина је могућа за све клијенте преко осигурања (ДДОР Нови Сад, Дунав осигурање, Генерали, Миленијум, Wиенере Стадтисцхе, Сава, Глобос). Затим, ту је 10 одсто попуста на редовне цене диоптријских оквира и наочара за сунце, од 30 до 50 одсто попуста за куповину другог слушног апарата као и многи други одабрани модели диоптријских оквира по сниженим ценама (ограничени број модела доступних на лагеру). Доступна је и куповина на рате без камате, путем административне забране, чекова грађана-пензионих чекова, платних картица.
Напуштених паса, нажалост, има увек. Зоохигијена ЈП „Кикинда“ је, на свом Инстаграм налогу, представила три, надамо се, нечија, будућа другара.
На насловној фотографији је Бади. Име је добио од запослених јер личи на пса из познатог филма за децу. „Једно је сигурно – оволико доброте у лепим окицама нигде нећете наћи! Овај дечко има око четири године и најмекше крзно на свету. Кад га једном помазите, пожелећете да га сваки дан милујете“, описују у Прихватилишту.
„Жућа је пас из многих прича, па ето прилике да вам живот постане бајка“, наводи се за другог пса. „Млад је и малог раста – има мање од годину дана и веома је умиљат и послушан“.
Флекица се зове лепотан на трећој фотографији. И он је дечак, нема још две године. „Таман је толико стар да све разуме, а довољно млад да буде живахан и увек спреман на игру“, истиче се у опису овог чупавог црно-белог пса.
Из Зоохигијене позивају суграђане да дођу, да одаберу свог новог најбољег пријатеља и помогну једном од паса да пронађу свој заувек дом. Сви пси су чиповани, стерилисани и вакцинисани и удомљавање је потпуно бесплатно.
Прихватилиште се налази на Тополском путу 10 у Кикинди, број телефона је 0230/308-380, а можете им се јавити и мејлом на: zoohigijena@jpkikinda.rs.
Ове слатке и лепе куце чекају на вас.
С. В. О.
Диспанзер за жене од данас је на новој адреси. Налази се у улици Светозара Милетића број 38 односно у објекту некадашњег Антитуберкулозног диспанзера. Модеран и функционалан простор значајно ће унапредити здравствену заштиту жена, а новоотворени Диспанзер посетили су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
Диспанзер за жене има три гинеколога, од којих раде два с обзиром на то да је једна докторка на трудничком боловању. У овој служби неопходна су четири гинеколога, али, на жалост, оптималан број гинеколога био је у веома кратком периоду. Начелница службе др Драгана Миладинов истакла је да јој је драго што је Диспанзер добио простор који је био преко потребан.
-Сматрам да је ово велики корак за нашу службу која се бави превенцијом и унапређењем здравља жена, садашњих и будућих мајки. Сада имамо довољно простора и адекватну опрему и рад нам је знатно олакшан. Дневно један лекар прегледа између 35 и 50 особа. Пацијенткиње преглед могу да закажу на број телефона 316-215. Сваког петог у месецу дајемо нове термине и заказивање је могуће док их има. Хитна стања се не заказују и такве пацијенткиње примамо одмах на преглед. Постоји одлична апликација и кол центар у Београду за заказивање – рекла је др Миладинов.
Др Биљана Марковић, директорица Дома здравља захвалила је локалној самоуправи, али и републичкој и покрајинској влади, за средства опредељена за реконструкцију и набавку савремене дијагностичке и друге опреме.
– Пуну подршку добили смо од локалне самоуправе која је препознала потребу да се за Диспанзер за жене изнађе адекватан простор. Немерљива је помоћ и народног посланика Миленка Јованова који је такође дао све од себе да зграду која је пропадала приведемо намени. Покрајинска влада помогла је куповином медицинских апарата и опреме. И у оквиру пројекта „Заједници заједно“ купљен је најмодернији ултразвук вредан 10 милиона динара, а исти апарат финансиран је средствима Владе Војводине. Захваљујући граду само прошле године добили смо три санитета од којих су два у потпуности опремљена за потребе Хитне службе, а пре три године адаптирана је ИИИ Здравствена станица у којој су две амбуланте опште праксе и у којој се налази Служба кућног лечења за чије потребе су купљена и два нова аутомобила – казала је др Марковић.
Локална самоуправа препознала је потребу да Диспанзер за жене добије свој простор и одмах је и реаговано, додао је градоначелник Никола Лукач.
-Обећања испуњавамо и ово је доказ за то. Обећали смо да ћемо определити простор и изнаћи средства да ова служба добије услован објекат за рад, а пацијенткиње здравствену услугу достојну жене. Објекат је прилагођен потребама Диспанзера за жене и сигуран сам да ће суграђане бити задовољне услугом, опремљеношћу, али и новим просторијама. Хвала и нашем народном посланику Миленку Јованову који је обезбедио да средства из Републике буду усмерена за овај пројекат и да заједничким снагама уложимо око 20 милиона динара у овај објекат. Нећемо стати јер ћемо и у наредном периоду улагати у унапређење здравства на територији града – прецизирао је градоначелник Лукач.
Миленко Јованов, народни посланик напоменуо је да су управо овакви пројекти једна од ствари зашто се бави политиком.
-Када се идеје и потребе конкретизују и када се уради велика ствар за град, тада све добија смисао. Захвалио бих министру финансија Синиши Малом који је брзо реаговао и ослободио средства која су припадала нашем граду за пројекте од којих се у међувремено одустало. На тај начин решен је велики проблем и надам се да ће суграђанке чешће долазити на прегледе, пре свега да би сачувале своје здравље. На нама је да наставимо даље када је реч о здравству. Ту не мислим само на реконструкције и куповину опреме, чиме се локална самоуправа интензивно бави у претходним годинама – навео је Јованов.
Диспанзер за жене има две амбуланте за прегледе које раде у исто време, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију, као и посебну просторију за преглед трудница. Места има и за простор за интервенције, чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно.
А.Ђ.
Лекара недостаје, не само у нашој средини, а Миленко Јованов сматра да наш град заслужује другачији третман када су они у питању.
-Морамо да се позабавимо питањем лекара и морамо да тражимо адекватна решења у разговору са министром. Важан је однос према пацијентима, а да би он био адекватан мора да постоји конкуренција. Када неко сам ради одређени посао, онда га баш брига да ли ће пацијенти да га чекају читав дан, он оде на пецање и искључи телефон. Сви знамо да се то дешава и да до тога не би долазило мораћемо да нађемо решења ван оквира уобичајеног. Морамо видети са министром шта је оно што морамо да урадимо да млађи лекари дођу у Кикинду, чиме можемо да их привучемо и шта је оно што град може да уради. Болница се реконструише и прва фаза приводи се крају, након чега ће започети и друга. Озбиљно се бавимо омогућавањем пристојне здравствене заштите за све суграђане. За разлику од неких других ми не констатујемо проблеме, него их решавамо и то показујемо свакодневно. За то смо тражили подршку на претходним изборима, да наставимо конкретно да радимо – закључио је Јованов.
Млада Емилија Деспотов из Мокрина воли да црта и то је, чини јој се, радила одувек. Затим се заинтересовала за стрип. Испоставило се да јој није донео само пуно радости, као и увек када седне испред празног папира са прибором за цртање. Ових дана обезбедио јој је велико признање – награду за најбољег дебитанта на јединственој Балканској смотри младих стрип аутора. Ова престижна манифестација одржана је 26. пут у Лесковцу и на њој је су наступили излагачи из чак 83 земље са шест континената.
– Мени је важно да радим оно што волим, а то је цртање. Свакако, срећна сам што сам освојила награду на овако јединственом фестивалу – каже скромно Емилија.
Емилија похађа Средњу уметничку школу „Богдан Шупут“ у Новом Саду, смер графички дизајн, и од септембра ће бити матурант. Ужива у ономе што ради и срећна је што томе може да се посвети. Не воли да се хвали наградом иако има сва права на то; признање за најбољег дебитанта млађег од 19 година освојила је на Смотри на коју никада није стигло више радова – у конкуренцији је било преко три хиљаде стрип-аутора.
У уметничком правцу који је, до скоро, био претежно „мушка територија“, и за који се сматрало да је већ помало заборављен пред налетом брзих слика нових технологија, Емилија је показала изванредан таленат и преданост.
Каријеру стрип-цртача утврдила је на кикиндској стрип-радионици која се одржавала у мокринској Библиотеци. Али је, као ликовни уметник, већ илустровала две књиге своје мајке, песникиње, Зорице Томовић Деспотов. И наставља, сигурним кораком, свој уметнички пут. Запамтите име ове младе уметнице, Балкан се већ поноси њом.
С. В. О.
У петак, 5. јула, од 21.30, у дворишту Културног центра одржаће се хуманитарна журка „За Александрин живот“.
Наступиће ДЈ-еви: Стефан Зорић, Аудиторy и Вук Јанић.
Цена улазнице је 200 динара. Новац ће бити уплаћен за лечење суграђанке Александре Дукатаров.
Директор Спортског центра „Језеро“ Дејан Пудар, уз сагласност Управног одбора, донео је одлуку да се и ове године, као и претходне, награде најуспешнији ученици основних и средњих школа генерације 2023/24. године на територији града, као и да се поклони 10 улазака за летњу сезону на отвореним базенима за сву децу регистроване такмичаре од 7 до 14 година. Најбољи ученици и спортисти добиће 50 улазака.
-Ђаке и спортисте генерације желимо да наградимо за постигнут успех и труд у досадашњем школовању. Поносни што смо и ове године, у сарадњи и уз подршку локалне самоуправе и Спортског савез, успели да обезбедимо бесплатне улазнице за најмлађе спортисте. Деца до 7 година свакако имају бесплатан улазак на отворене базене, а од сада, као и прошле године, сви регистровани такмичари од 7 до 14 година са територије града Кикинда добијају по десет бесплатних улазаница. Подела наградних картица ђацима и деци спортским такмичарима је већ почела, а ко није остварио право на бесплатне уласке за децу такмичаре, потребно је да се обрати матичним клубовима у којима тренирају и за које се такмиче деца, како би остварили ову погодност – рекао је директор Спортског центра „Језеро“ Дејан Пудар.
Из „Језера“ подсећају да је неопходно да е да овлашћене особе у клубовима донесу сезонске картице својих спортиста и оверен списак од стране Гранског савеза.
А.Ђ.
Удружење „Јефимија“ из Руског Села организовало је концерт под називом „За ђака првака“. Концерт је одржан у Дому културе, а подржали су га месна заједница и локална самоуправа.
-Студио плеса „Јефимија“ је ново основано удружење. Рад смо започели у Кикинди, а отворили смо и одељење у Руском Селу. Имамо 16 чланова и до сада смо организовало рускоселски „Фестивал плеса“ за који се надамо да ће бити део традиције овог места јер је организован на Светски дан плеса – сазнали смо од Снежане Аћимовић, председнице удружења.
Фестивалу је присуствовао градоначелник Никола Лукач који се захвалио студију на свему што раде.
-Важно је да се деца и млади окупљају и квалитетно проводе време. Кроз овакве манифестације учимо се да будемо хумани и својим примером показујемо шта су праве вредности. Деци која ће први пут сести у школске клупе подршка ће пуно значити – рекао је градоначелник Лукач.
Овом приликом будућим ђацима додељени су прибор, опрема и школске торбе.
А.Ђ.
Међународни фестивал фолклора „Ајмо заиграти, ајмо де“ у дворишту ОШ „Петар Кочић“ окупио је фолклорце културно-уметничких друштава „Царза“ из Апатина, „Мира Лукач“ из Дрвара, „Коло“ из Меленаца и „Исидор Бајић“ из Шајкаша. Организатори су КУД „Извор“ и Месна заједница Наково.
-Ове године фестивал организујемо 14. пут. Значајан је јер окупљамо мештане и поносни смо што је наше мало село домаћин овом културном догађају. Хвала свима који су нас подржали, мештанима, удружењима, а посебно локалној самоуправи која нам и иначе помаже у раду – истакла је Сања Роквић, председница КУД-а „Извор“.
Фестивал је отворио градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао заједно са председником Скупштине града Младеном Богданом, заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски и чланицом Градског већа Валентином Мицковски.
-Хвала вам што чувате традицију културу и обичаје наших крајева, наше Крајине и зато што игром и песмом чувате сећање и са поносом истичете одакле смо, ко смо и шта смо. Драго ми је што смо угостили оволико број пријатеља који се одазивају позиву из Накова – навео је градоначелник Никола Лукач.
Дијана Јакшић Киурски додала је да је фестивал, али и комплетан програм осмишљен за прославу „Видовданских дана“ важан за Наково.
-Свим Наковчанима честитам Видовдан, славу села и да је прослављају још дуго. Да ће тако бити у прилог говори и окупљена публика међу којима је пуно младих који су гарант да ће село живети и развијати се, али су и гарант да ће се сачувати традиција са подручја Босне – рекла је Дијана Јакшић Киурски.
Председница Савета МЗ Наково Оливера Латиновић подвукла је значај окупљања и манифестација у мањим срединама попут Накова.
-Важно нам је што су мештани ту, што подржавају нашу највећу културну манифестацију и славу села. Локална самоуправа нам је велика помоћ у реализацији прославе, а Наковчани су ту да дају свој допринос и сви то радо чине – закључила је Оливера Латиновић.
А.Ђ.
