Kampanju unapređenja znanja i ponašanja biciklista radi njihove bolje bezbednosti, kao i sigurnosti svih ostalih učesnika u saobraćaju, organizovao je danas, kod Gradske pijace, Savet za bezbednost u saobraćaju Grada Kikinde u saradnji sa Agencijom za bezbednost u saobraćaju iz Novog Sada.
– Želimo da pokažemo da nam je važan svaki učesnik u saobraćaju – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je prisustvovao ovoj promotivno-edukativnoj akciji. – Kikinda je uvek bila grad biciklista i moramo da vodimo računa o njihovoj bezbednosti jer se, nažalost, dešava veliki broj nezgoda u kojima oni učestvuju svojom, ali i krivicom drugih učesnika u saobraćaju. U saradnji sa Agencijom za bezbednost u saobraćaju preduzimamo aktivnosti radi njihove edukacije i podizanja svesti o bezbednosti u saobraćaju, kako bismo što više umanjili broj nezgoda i kako bi svi učenici u saobraćaju bili što bezbedniji.
Gradonačelnik je podsetio da Savet za bezbednost u saobraćaju već godinama ima izuzetnu saradnju sa Agencijom, kao i da su, pored postojećih, u planu i nove aktivnosti
– Biće urađena vertikalna i horizontalna signalizacija pored Osnovne škole „Feješ Klara“, u delu od ulice Dimitrija Tucovića, i u te radove uložićemo 4,8 miliona dinara. To je bio jedan od zahteva Škole, roditelja i sugrađana. Jedan deo biće opasan pešačkim stazama, tako da će biti nemoguće parkiranje kojim se smanjuje vidljivost na raskrsnici. Izradićemo i studiju o bezbednosti u biciklističkom saobraćaju u kojoj ćemo utvrditi dalje korake. Važno nam je i da, u saradnji sa Agencijom, pokrenemo edukaciju mladih, da apelujemo da bezbedno voze nakon noćnih izlazaka, da ne koriste alkohol i psihoaktivne supstance jer time ugrožavaju i sebe i druge učesnike u saobraćaju. Takođe, imamo tradicionalnu akciju podele buster-sedišta predškolcima, čime apelujemo na njihove roditelje da koriste propisanu opremu u motornim vozilima kako bi i naša deca u saobraćaju bila što bezbednija – naveo je gradonačelnik.
Kampanji su prisustvovali i član Gradskog veća Miroslav Dučić, saobraćajni inspektor Pavle Popović i Vanja Radojkov iz kabineta gradonačelnika. Koordinator današnje akcije bio je Slaven Manović iz novosadskog Instituta za bezbednost u saobraćaju.
– Biciklisti su ranjiva kategorija. Prema podacima državnih organa, u prethodnom petogodišnjem periodu, u saobraćaju je u Kikindi poginulo 19 ljudi, od kojih su četvoro biciklisti; od 460 povređenih, 170 je vozača dvotočkaša, što je više od četvrtine i daleko iznad republičkog proseka – rekao je Manović. – Zato želimo da unapredimo njihovo znanje podelom edukativnog materijala i svetala za bicikle. Najugroženiji su stariji učesnici, od 65 i više godina. Uglavnom nisu osvetljeni i, iako po aktuelnom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima nisu obavezni da nose ni kacige ni prsluke, mi im uvek to preporučujemo. U flajerima ukazujemo na to da su, po Zakonu, obavezni da siđu ispred pešačkog prelaza i da preguraju bicikl, kao i na to da su vozači, prilikom skretanja sa glavnog na bočni put, uvek dužni da propuste bicikliste, međutim oni im se često nađu u mrtvom uglu, vozači ih ne uoče na vreme, i tako dolazi do stradanja.
Kikinđani su pokazali veliko interesovanje za akciju.
Olga Aralica kaže da bicikl vozi decenijama.
– Vozači često ne paze, ne gledaju, izleću, dok razgovaraju mobilnim telefonima. Mnogo puta sam morala da siđem sa bicikla – kaže. – Ne osećam se sigurnom ni bezbednom.
Rozalija Škapik ima slično mišljenje.
– Bicikl vozim od malena i mislim da nismo baš bezbedni. Ima mnogo mladih vozača automobila koji ne paze na bicikliste, na pešačke prelaze, jure. Što se tiče biciklista, ima ih i savesnih i nesavesnih – ocenjuje Rozalija.
Primedbu na vozače automobila ima i Nenad Popov.
– Biciklom prelazim po 30 kilometara dnevno i gotovo svakodnevno viđam da su biciklisti legitimna meta bahatim vozačima. Ima vozača bicikala koji ne znaju pravila niti se dobro orijentišu, ali je takvih veoma malo. Međutim, vozači ne paze na bicikliste, u tome je problem – smatra Popov.
Današnja akcija, sadržana u Programu za rad Saveta za bezbednost saobraćaja Grada, kojom su vozači bicikala i motorizovanih dvotočkaša prepoznati kao ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, finansirana je iz budžeta Republike Srbije.
S. V. O.
Uvažavajući stavove đaka i organa škole, upućen je zahtev za saglasnost za promenu naziva.
– Lično jesam za to da škole nose nazive sa imenima značajnih ličnosti, da bismo ih pamtili i odali poštovanje. Mislim da Tehničkoj školi apsolutno pripada ime tako velikog i značajnog naučnika – kaže direktorica Halilović.
Tehnička škola „Mihajlo Pupin“ Kikinda osnovana je 1923. godine pod nazivom Stručna produžna škola. Godine 1948, počinje ponovo da radi kao Stručna škola za učenike u industriji, a naredne godine osnovana je Željeznička industrijska škola. Od 1952. godine nosi naziv Mešovita industrijska škola. Godine 1965, prerasta u Školski centar za tehničko obrazovanje, a 1977. godine dobija naziv Centar za obrazovanje stručnih radnika metalske, elektro i saobraćajne struke „Mihajlo Pupin“. Pomenutom odlukom Vlade Republike Srbije iz 1993. godine o mreži srednjih škola, dobija naziv „Tehnička škola“.
Postignuti rezultati su veliki zajednički uspeh, ukazao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
On je istakao i da će se raditi na obogaćivanju programa najvećih manifestacija i na proširenju ponude grada, kako bismo privukli još veći broj turista.
U celoj prošloj godini bilo je 88 hiljada noćenja, a ove godine smo, zajedničkim trudom i radom, već stigli do sto hiljada, istakla je Jasmina Milankov.
Iako su i sami zvanični podaci impresivni, može da se računa da je ovaj broj i veći jer je mnogo posetilaca našeg grada dolazilo kod svojih rođaka i prijatelja, što nije deo ukupnog zbira. Računa se da je, ove godine, Kikindu posetilo oko 20 hiljada turista jer je prosečan broj boravka pet dana.
Prednost Kikinde, kada je turizam u pitanju, jeste činjenica da imamo dobru i raznoliku ponudu tokom cele godine, rečeno je u Turističkoj organizaciji. Narednih dana počinje „Sovembar“, mesec posvećen sovama ušarama.
Iako su nama koji ovde živimo mnoge stvari uobičajene, treba da budemo svesni vrednosti koje imamo i da to cenimo, kao i da podignemo nivo turističke ponude, zaključeno je u Turističkoj organizaciji.