Град

хотел-за-птице-(3)

У вртићу „Пчелица“ организован је избор за најлепшу кућицу за птице у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“. У акцији Еко тима ове установе учествовало је свих 18 вртића на територији града, истакла је васпитачица Радмила Хоманов, координатор Еко тима.

-Кућице за птице израђивала су деца са родитељима и васпитачима у својим вртићима или код куће, а оне најлепше су ушле у ужи избор. Са 33 гласа, убедљиво је победила кућица Слободана Палатинуша из припремно-предшколске групе из вртића „Пчелица“ коју је израдио заједно са својим родитељима. Како правила налажу, овај вртић освојио је свих 27 кућица, колико их је било у избору за најлепшу, и има задатак односно част да формира Хотел за птице у свом дворишту – казала је Радмила Хоманов.

Пројекат „Хотел за птице“ осмишљен је 2010. године и до сада је шест вртића направило хотеле.

-Ове године, на предлог наше директорице Кристине Дрљић, сви вртићи су учествовали. Направљене су бројне кућице које већ красе дворишта  свих 18 вртића, а деца ће захваљујући њима научити више о природи, птицама, како да их хране током зиме и чувају – додаје наша саговорница.

У Еко тиму предшколске установе, који постоји од 2009. године, укључено је двадесетак васпитача. Заједно са децом обележавају се важни еколошки датуми и малишани се већ припремају за Совембар, али и Нову годину. У оквиру акције „Увек ми је дража јелка са рециклаже“ у свим вртићима пластичне јелке замениће оне од рециклираног материјала, великог формата које ће деца украшавати.

А.Ђ.

 

сова 1

Туристичка организација Србије је, 39. пут, расписала конкурс за доделу награде „Туристички цвет“ за 2024. годину.

За најпрестижнију награду у области туризма, у категорији манифестација, Туристичка организација Града пријавила је “Совембар”.

Онлајн гласање је почело и траје до 3. новембра, на линку https://www.turistickicvet.rs/glasanje/.

норвезанин-пријем-2

У посети Кикинди боравио је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. У наш град  довело га је  снимање документарног филма о „Крвавом путу“ и српско-норвешким односима у продукцији портала „Војводина уживо“.  За њега и сараднике који раде на поменутом филму пријем је уприличио градоначелник Младен Богдан.

-Посета Кикинди за мене је веома важна. Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са Балкана послати у логоре у Норвешку. Сматрам да је време да се фокусирамо на оне који су били жртве из другог угла. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима што је другачије у односу на раније јер су увек заробљеници били Југословени или партизани. Чињеница је да су у логоре у највећем проценту одлазили Срби и наш фокус је на причи зашто су ухапшени и послати у Норвешку у логоре где је њих 80 одсто умирало у страшним условима што је више него у Аушвицу. Све су то били етнички Срби и логори у Норвешкој били су последња инстанца геноцида над српским народом -истакао је Кнут Фловик Торесен који је најзначајнији норвешки историчар који се бави „Крвавим путем“ изграђеним радом интернираних Срба.

Александар Гајић, историчар и истраживач, уједно је и сарадник на овом пројекту.

-Са овим филмом нагласиће се национална припадност заробљеника послатих у логоре, што до сада није урађено. Срби са читаве територије некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доживели су немилу судбину и о том делу историје нико није говорио – напоменуо је Гајић.

Градоначелник Богдан захвалио је госту из Норвешке који жели више да сазна о Кикинђанима послатим у логоре у Норвешкој, као и за све што је у претходном периоду урадио за српски народ.

-Све више постоји тежња да се уради ревизија историје, да се од жртава праве злочинци и обрнуто, стога је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма биће посвећен суграђанима страдалим на северу Норвешке, а уједно ће помоћи да се о Кикинди више сазна. На нама је да ниједна жртва не буде заборављена – навео је Младен Богдан.

Документарни филм је пројекат портала „Војводина уживо”, финансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Вања Ђукић са портала „Војводина уживо“ додао да је на самом почетку снимања филма упознао Кнута који им је понудио сарадњу.

-Филм „Крвави пут“ је подсетник на оно то се десило, али и да испричамо приче које нису добро испричане – рекао је Ђукић.

Пријему су присуствовали и Душан Попесков, председник Скупштине града, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

Гост из Норвешке обишао је знаменитости Кикинде, као и Парк пријатељства „Нарвик“ који је подигнут у знак пријатељства два братска града.

-Ускоро ћу се вратити и тада ћу ступити у контакт са рођацима заробљеника који су послати у логор Бејсфорд. Жеља ми је да сазнам породичну историју тих људи, како бих наставио свој рад – додао је Кнут Фловик Торесен.

 

Човек који је спасао Грачаницу

Кнут Фловик Торесен познат је и као „човек који је спасао Грачаницу“ пошто је током погрома на Косову 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача. За своју храброст и одважност награђен је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.

А.Ђ.

 

 

 

геронтолоски-(2)

Октобар је месец посвећен старима. Читавог месеца посебна пажња посвећена је суграђанима трећег доба и права је прилика да се подигне свест о изазовима са којима се старе особе сусрећу, укључујући здравствене, социјалне и економске изазове. У оба дома Геронтолошког центра труде се да својим корисницима пруже максималне услове, каже директор Драган Стјепановић.

-Капацитет је 180 особа, а тренутно их је у Новом и Старом дому 161. Имамо и листу чекања са 19 потенцијалних корисника. Место више тражи се у Новом дому, а посебно су интересантне савремено опремљене гарсоњере којих је 20 – напомиње Стјепановић.

Стари дом у улици Браће Средојев чине монтажни павиљони за чију замену постоји пројекат и пројектно-техничка документација.

-Циљ је да се изнађу средства за изградњу новог објекта који би помогао да се прошире капацитети, али и да се створе бољи услови за смештај. Потрудићемо се да средства обезбедимо преко ИПА пројекта прекограничне сарадње – додаје Драган Стјепановић.

Недавно је и Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова одобрио средства за активности и програма у области социјалне заштите. Кикиндској установи припало је 8,5 милиона динара за набавку опреме за вешерај, 1,2 милиона за набавку медицинске опреме и исто средстава биће утрошено за софтверску платформу за припрему докумената за електронско чување.

-Од почетка године у оба објекта инсталирани су нови клима уређаји, а купљен је и нови намештај за трпезарију. На нама је да нашим корисницима омогућимо што боље услове за шта се брине професионални тим запослених – истакао је наш саговорник.

Акценат  је и на пружању помоћи и подршке старим особама, а солидарност са старима подразумева и укључивање у друштвено активни живот, омогућавајући им да учествују у заједници и да деле своју мудрост и искуство.

У наредном периоду део неговатељица одлази у пензију тако да ће постојати потреба за овим кадром, а упражњено је и радно место медицинске сестре.

БОГАТ ПРОГРАМ

Читавог месеца планиране су разне активности попут концерата, посета изложби, дружења.

-Наши драги гости су малишани из вртића, школарци, чланови Културно уметничког друштва „Сунчана јесен“, али и корисници Дома за старе „Мисерикордија“. Крајем месеца обележићемо и рођендане наших корисника – напоменуо је наш Драган Стјепановић.

А.Ђ.

Вања-Беседес-(1)

Кикинђанка Вања Беседеш, мушки фризер са салоном у Кикинди, добро је позната суграђанима, а од прошлог викенда и целом свету. Вања је, са још четворо колега који су чинили фризерску репрезентацију Србије, у категорији мушког шишања освојила треће место на Светском првенству фризера у Паризу.

Огроман успех уједно је и највеће достигнуће Савеза фризерских клубова Србије у историји. У светске анале ући ће да су, на најпрестижнијем такмичењу фризера на свету, у јакој конкуренцији од хиљаду такмичара из 54 државе, освојили медаље и засенили колеге захваљујући таленту, али и озбиљном раду.

– Јако сам срећна и поносна – каже Вања. – За Светско првенство припремамо се од јануара, а од априла смо имали интензивне тренинге – онлајн сваке вечери и два пута недељно у Београду. Очекивали смо да ћемо ући у топ три, то смо обећали нашем председнику Браниславу Бабићу који је, нажалост, преминуо пре неколико месеци.

На првом наступу са репрезентацијом била је као члан новобеоградског клуба и једина из Војводине. Била је и једина девојка у тиму који се надметао у мушком шишању.

– Такмичили смо се у двема категоријама: „цоммерциал фаде цут“ и „скин фаде цут“. У првој категорији је класично шишање и израђује се фризура уличног стила. У другој се шиша „из нуле“, сенчено са стране и израђује се фризура. Постоје строга правила, а за шишање и прављење фризуре имала сам 35 минута – прича Вања.

Прваци света у мушкој категорији су Италијани, док је екипа из Јапана била друга. Вањин и успех целог тима већи је тим пре што су, за припрему, имали ограничена средства, за разлику од многих других репрезентација.

– На Светском првенству ради се на луткама да би сваки такмичар имао подједнаке шансе јер су све лутке исте. Ја сам потрошила само пет лутака, три у припреми и две на првенству, док је, рецимо, репрезентација Шпаније, само у припреми ошишала 150 лутака.

За пет дана боравка, наши репрезентативци готово да нису успели да виде олимпијски Париз. „Имали смо три дана интензивних тренинга до касно у ноћ и два дана такмичења“, каже Вања. „Успели смо само на брзину да одемо до Версаја“.

У Паризу је Србија, први пут, изнедрила и шампиона света у новој мушкој дисциплини „фулл фасхион лоок“ – сређивање живог модела од главе до пете. Апсолутни победник био је Вањин колега, Дејан Јанковић из Београда.

Иако је фризер од 2001. године, Вања се такмичи тек од 2023. Прво признање било је треће место које је освојила прошлог новембра на Отвореном шампионату фризера „Куп Никола Бизумић“ у Смедереву. Одмах затим постала је првак Србије на Отвореном првенству „Београдски победник“, у марту ове године, у категорији „хаир таттоо“ – „цртању“ бријачем, када је израдила „мандалу“. Два месеца касније, на Отвореном првенству Црне Горе, освојила је сребро – била је друга у „стреет стyле“-у, да би, већ наредног месеца, из Босне и Херцеговине, са отвореног првенства, донела три медаље – шампионску у комбинованој категорији, „стреет стyле“-у, бронзану у „скин фаде цут“-у и сребрну у укупном пласману.

– За овај позив определила сам се као мала, говорила сам да ћу да будем бербер кад порастем. Све лутке сам ошишала, све су имале лепе, уредне фризуре. Мој кум и ја шишали смо све што нам је падало под руку, чак и његовог пса – присећа се Вања. – Увек ме је то привлачило, волела сам да гледам свог деду како се брије, и данас памтим тај звук бритве. Волим да радим са маказама, бритвом и машиницом.

Каже да је занат изучила код Славице Лерик, у чијем салону је била на пракси две године, а прво запослење било јој је у мушком салону у Микронасељу тадашње Фризерске задруге. Имала је само 17,5 година. Каријеру је, затим, наставила у Новом Саду и у Кикинди, у којој је свој салон отворила 2011. године, у улици Браће Татић, истој у којој је и сада у броју осам.

Омиљена мушка фризура јој је „класика“, шишана само маказама, слично  фризури Елвиса Прислија, каже, и признаје да има „професионалну деформацију“.

– Када се упознајем са неким, прво гледам у косу, али само мушкарцима – смеје се. – „Скин фаде“ је код нас још увек у пуном јеку, али на светском нивоу више не – тврди Вања. – Вратиле су се класичне елегантне фризуре, у мало дужој варијанти. За регионална такмичења нисам могла да нађем модел јер су сви сасвим кратко ошишани, што ми је и даље велики проблем – каже Вања.

Највећи успех у каријери који је постигла у младим годинама, за вредну и талентовану Вању Беседеш само је још један подстицај да се и даље развија и, наравно, такмичи. Париз нека се спреми следеће године, а, у међувремену, поред многобројних медаља и пехара, она највреднија, као и лутка са бронзаном светском фризуром налазе се у салону са њеним именом, ту близу вас. Вања то ради најбоље, са великом љубављу и у њеним рукама са маказама и бријачем нисте само потпуно сигурни, већ и веома привилеговани.

С. В. О.

народни-музеј-1

Из Историјског архива Кикинда позивају све који имају фотографије Кикинде и села на територији Града или породичне фотографије са неким од мотива града и села (да се види улица или неки објекат), да дођу у просторије Архива и донесу их ради скенирања.

Услуга скенирања и пребацивања дигиталних копија је бесплатна. Оригинале фотографије се враћају власницима, а грађани на овај начин помажу Архиву да формира Збирку фотографија, помоћу које ће се сачувати историја града од заборава.

Фотографије се могу донети сваког радног дана, од 8 до 13 сати.

Градонацелник-(7)

Градоначелник Младен Богдан данас је, у свечаној сали Градске куће, приредио пријем за ученике првог разреда кикиндских средњих школа ромске националности, што је део спровођења планова за унапређење положаја овог дела популације на територији града.

– Сматрам да је то прави пут и успех за све вас. Такође је и у складу са нашим смерницама да је образовање кључ свега јер човек без образовања тешко може да постигне нешто у животу. Желели смо да приредимо пријем за вас, да се осећате и похваљенима и уваженима, да вам пружимо подршку и да поручимо и млађима од вас да треба наставити школовање, јер ћете имати прилику да се запослите, створите породице у свом граду и да допринесте његовом развитку – рекао је градоначелник Богдан.

У средње школе уписан је, ове школске године, 31 ученик ромске националности. Сви су на поклон добили ваучер у износу од пет хиљада динара за куповину гардеробе у бутику, и поклон пакете Града.

Члан Градског већа задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права, Жељко Раду, рекао је да је у питању пројекат који је Град потписао са Сталном конференцијом градова и општина.

– За унапређење положаја Рома ово је само једна у низу активности и Град, пре свега, улаже у њихово образовање, што је показатељ да подједнако брине о свим људима, о свим маргинализованим групама, како бисмо их са тих маргина и склонили – истакао је Раду. – Мерама Градске управе, између осталих, набавком бесплатног школског прибора за свако дете од првог до осмог разреда, дошли смо до тога да сада имамо све више деце која се изјашњавају као Роми и уписују и средњу школу. Помоћ им стиже и од Покрајине и од Републике, кроз афирмативне мере, стипендије и бесплатан превоз. План је да и сва деца која завршавају основну и средњу школу добију поклон ваучер за куповину одеће за матуру. И Град и држава улажу напоре да ромску популацију укључе у друштво, а најбољи пут за то је кроз образовање.

Никола Недељков из Новог Милошева желео је да упише саобраћајни смер у Техничкој школи и у томе је и успео.

– Нисам хтео да се задржим на основној школи. Желео сам да упишем баш овај смер и да будем професионални возач. Свиђа ми се у мојој школи, задовољан сам – каже Никола.

Са Николом је у Градској кући била и његова мајка Јасмина.

– Јако сам поносна на Николу. Имам још две девојчице, једна жели да буде полицајац, а друга медицинска сестра и верујем да ће успети у томе – рекла је Јасмина.

Жељка Раду и Валентина Стојков уписале су економски смер. Кажу да су веома задовољне и да планирају да упишу и Економски факултет.

Пријем у Градској кући, само је један од примера добре праксе уз најаву да ће их, у будућности, бити још више.

С. В. О.

мокрин-крстЈПГ

На цркви Светог Архангела Михаила у Мокрину у присуству мештана, представника града и свештеника Српске православне цркве постављен је нови крст. Прошлог августа услед невремена и силине ветра, срушен је стари крст постављен 2004. године.

Митрополит банатски Никанор освештао је крст.

-Ово је значајан историјски догађај за цркву и Мокрин. Крст је симбол наше победе и силом часнога крста Господ Христос је победио непријатеље и оснажио га да се њиме решавају сви проблеми – рекао је митрополит банатски Никанор.

Бојан Стајић, парохијски свештеник у мокринској цркви додао је да је захвалан свима који су помогли да  14 месеци после невремена храм поново добије крст.

-Ангажовали су се и Мокринчани, али људи који воде порекло из нашег села. Крст је круна нашег храма и поново краси село. Црква Светог Архангела Михаила почела је да се гради 1762. године и једна је од најстаријих у Војводини – рекао је свештеник Стајић.

Нови крст израђен од прохрома, а донирао гаје Павле Ж. Ђорђевић из Раковице.

-Моја породица поклонила је крст тежак око 70 килограма. Моја мајка је родом из Мокрина и када сам чуо да је стари крст страдао након невремена решио сам да у својој гвожђарској радњи заједно са сином Миланом, израдим нови и поклоним га цркви – навео је Ђорђевић.

Постављању крста присуствовао је и градоначелник Младен Богдан.

-Крст је поново на свом месту на радост свих нас. Нека дуго траје и краси мокринску цркву која је и споменик културе. Олуја која нас је задесила прошлог августа успела је да уједини Мокринчане, али и људе који воде порекло из овог места и заједничким снагама дошли смо до крајњег циља. Уједињени можемо све, што се и показало на овом примеру – истакао је Богдан.

Горан Ристић, председник МЗ Мокрин додао је да је локална самоуправа издвојила 250.000 динара за полирање и позлату крста и подсетио је да је црква Светог Архангела Михаила је споменик културе и непокретно је културно добро од изузетног значаја.

 

Изградња цркве у Мокрину почела је 1762. године и првобитно је била висока 12 метара. Доградњом, 1835. и 1836. године, храм је добио нови торањ са сатовима и пошто је изграђена припрата, црква је продужена за 15,5 метара, тако да је садашња дужина 43, а торањ је висок 42 метра. На звонику се налазе се три звона, од којих су два, велико и мало, по други пут претопљена 2008. године.

У цркви се налази висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, и то  је први  сликарски подухват Теодора Илића Чешљара по доласку са школовања на бечкој Академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљаров иконостас, који као такав представља значајно сведочанство о наступајућим иконографским и ликовним новинама.

А.Ђ.

 

 

 

Руски-дом

Српски ратни ветерани Кикинде заједно са Туристичком организацијом и Руским Домом и уз подршку града организују манифестацију „Вече Кикинде у Руском дому“  која ће се одржати у среду са почетком у 19 сати у Великој сали Руског дома.

Организован је и превоз аутобусом до Руског дома у Београду и назад, за оне који жели да присуствују овом догађају. Заинтересовани могу да се пријаве  у канцеларији Српских ратних ветерана Кикинда  од 11 до 14 часова, као и на телефон 064/302-07-18.

 

дијализа-скуп

Удружење дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида организовало је скуп поводом обележавања Европског дана донорства органа, под називом ,,Буди донор – продужи бар један живот”.  Догађају су присуствовали лекари, медицинске сестре и пацијенти на хемодијализи из целе Републике Србије.

-Циљ нам је да пробудимо свест грађана колико је важно донирање органа. Пацијенти на дијализи живе уз помоћ апарата које користе три пута недељно и без њих не могу да функционишу. Један донор може да спасе осам живота и управо то је најхуманији чин који човек може да уради. Уз помоћ трансплантације оболеле особе могу нормално да живе да се хране, путују, а док су на дијализи то им је ускраћено. Донорство није заживело у значајној мери у нашој земљи и на нама је да га промовишемо – истакла је Дренка Варађанин, секретарка Удружења трансплантираних и бубрежних инвалида.

Скупу су присуствовали Младен Богдан, градоначелник и Жељко Раду, члан Градског већа.

-Локална самоуправа препознаје значај оваквих скупова и увек смо ту да их подржимо. Предавања која су организована помоћи ће пацијентима у њиховој борби са болешћу и треба да их буде што више – додао је Раду.

Предавачи су били примаријус др Невен Вавић, нефролог који је  говорио на тему „Од дијализе до трансплантације – ка бољем преживљавању пацијената на хемодијализи“, Снежана Вукотић упознала је присутне „Како квалитетно живети 44 године на хемодијализи“, Зоран Мусић предавао је о „Трансплантацији – новом животу“ и  Дренка Варађанин говорила је на тему „Дијализа – трансплантација- дијализа, улога породице“.

А.Ђ.