Град Архиве | Паге 178 оф 345 | Кикиндски портал

Плесни и музички спектакл и радост наступања улепшали вече Кикинђанима

Igor Crnogorac Јуне 11, 2024

Препуна сцена и испуњено гледалиште били су вечерас у амфитеатру Високе школе за образовање васпитача где је одржано музичко-плесно вече Плесног студија „Степ-Уп“ и њихових гостију. Плесни студио ради у Кикинди и у Новом Саду и има око 50 полазника.

– Ово је наш велики годишњи концерт на којем представљамо савремени плес – балет, гимнастику, импровизације, а има и глуме. Желимо да покажемо родитељима и свим заинтересованима шта све радимо у Школи јер има много оних који желе да нам се прикључе. Свим новим полазницима смо на располагању – рекла је Тијана Левнајић, власница и инструкторка плеса у „Степ-Уп“-у.

Догађај је подржала локална самоуправа коју је представљао председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Посвећујемо пажњу оваквим догађајима јер желимо да подстакнемо умећа и таленте наше деце, као и да поручимо да је Кикинда град породице, безбедан за одрастање, град који пружа уточиште – истакао је Богдан. – Увек ћемо подржавати рад установа, институција и удружења који најмлађима омогућавају да развијају своје таленте, што је веома важан корак у њиховом одрастању.

Није случајно што је и Висока школа подржала догађај у који су се укључили и студенти, рекао је Александар Митревски, асистент у области Музичка уметност.

– Овим прослављамо крај школске године. Имамо добру сарадњу са студијом и сигурно је да ћемо је наставити, надамо се уз учешће још више удружења која желе да прикажу свој рад. Отворени смо за договоре са свима – напомиње Митревски.

На велико задовољство више од стотину учесника и њихове подршке у публици, поред више група полазника студија-домаћина и студената, групно и у соло тачкама наступили су и полазници још две плесне школе у граду – „Данце Н Соул – Ритмик“ и Плесни студио „Јессy“ са одраслим плесачима, затим Хорић Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Оркестар предшколаца ВШССОВ и Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Хор ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, АДЗНМ „Гусле“, солисткиња Ена Гогић и Фитнесс центар „Ред Гyм“.

Највише симпатија, разумљиво, побрали су најмлађи учесници, а радост првих наступа на великој сцени пред препуним гледалиштем свакако је најлепши бенефит вечерашњег програма.

С. В. О.

„Тех-девојкама“ сребро на светском такмичењу, Огњену позив у национални тим

Igor Crnogorac Јуне 11, 2024

Сајбер безбедност област је у којој се надметало 520 ученика из Европе и Азије, а домаћин ОпенЦyберТриалс-а била је Италија. У овој, за наше ђаке, новој такмичарској области, у којој се захтевају храброст, знање и логичко размишљање, учествовале су четири ученице Техничке школе, смера електротехничар информационих технологија: Анђелина Попов, Соња Олајић, Ива Овчина, ученице другог, и Марина Бешлин, која похађа трећи разред.

На онлајн такмичење пријавиле су се као тим под називом „Тех-девојке“ и, у оштрој конкуренцији, заузеле сјајно друго место. Њихов ментор била је професорица Загорка Видовић која предаје електротехничку групу предмета.

– Задаци су били у форми загонетки, све је било у вези са програмирањем, откривањем грешака у коду, логичким закључивањем, проналажењем кодова и симбола. Ово је прво такмичење за девојке на којем смо наступали, уз то без претходног знања о такмичењу, и веома се поносим њима – каже професорица Видовић.

Најстарија у тиму и капитен, Марина, каже да су припреме трајале месец дана, од тренутка када су сазнале за такмичење и послале пријаву.

– Задаци су били различити, имали су и етичке и логичке аспекте, било је и криптографије. Ушле смо у позадину интернета и откривале како је одређена страница ту доспела, и које су њене добре и лоше стране. И за нас је то било нешто сасвим ново – признаје Марина. – Наша школа је једна од најбољих, професори много раде са нама и, надам се да смо на леп начин, овим успехом, и ми допринеле Школи.

Анђелина каже да се за такмичење пријавила јер је фасцинира сајбер свет.

– Била сам пресрећна што могу да учествујем. Надам се да ћу наставити да изучавам ову или област програмирања – рекла је Анђелина.

Нова област и врста такмичења, и за Иву је била прави изазов.

– Хтела сам да изађем из „зоне комфора“ јер су ова искуства драгоцена за моју будућу каријеру, лични и развој вештина у овој области.

Као и за њене колегинице из тима, и за Соњу је такмичење било добра припрема за будућу каријеру.

– Планирам да упишем Факултет техничких наука јер ми је програмирање јако занимљиво. Зато сам и била спремна да се опробам у решавању овако тешких задатака – признаје Соња.

Огњен позван у национални тим за европско такмичење

Ученик Огњен Јовандић, ђак трећег разреда смера електротехничар информационих технологија, ушао је у разматрање за проширени састав националног тима који ће представљати Србију на следећем Европском такмичењу у Италији – Еуропеан Цyбер Сецуритy Цхалленгеа 2024.

– Огњен је прошлог месеца учествовао на такмичењу “Сајбер херој” и са својим тимом освојио 15. место. Организатори су закључили да је Огњен међу водећим учесницима и наградили га позивом у национални тим. Захваљујемо се нашој суграђанки Сањи Кекић, председници „Wомен4Цyбер“ Србије, која нам је указала на такмичење и спојила нас са проф. др Имреом Лендаком са Факултета техничких наука, који нам је помогао око организације – рекла је професорица Видовић.

Паметни, образовани, спремни на изазове и смели, ђаци Техничке школе у Кикинди већ су закорачили у будућност коју обликују по својим жељама и великим амбицијама, и већ сада за то заслужују све честитке.

С. В. О.

Стиже са распустом: Од 15. јуна, Дечија пијаца у КЦ сваке суботе

Jelena Trifunović Јуне 11, 2024

Играчке, гардероба, књиге, украси и друге предмети зашарениће се у суботу 15. јуна, на тезгама у дворишту Културног центра. И сваке наредне суботе, па све до краја распуста, Дечија пијаца отвориће врата малим продавцима и купцима у истом термину, од 9 до 11 сати и 30 минута.

Већ годинама уназад, за ову пијацу тражи се тезга више. Да су поред добре забаве и дружења, многи дечаци и девојчице долазили и до озбиљног џепарца, каже за КИКИНДСКИ Тања Ножица из Културног центра.

-Пре неколико година, један дечак је од џепарца који је зарадио продајом на Дечијој пијаци, купио базен који је тада коштао 35.000 динара. Нека деца су сакупила џепарац за летовање, а друга новац за књиге. Радо нам долазе и деца из других градова и из иностранства, која лето проводе овде, код бака и дека. Било их је из Шпаније, Италије, Африке – наводи Ножица.

Прва Дечија пијаца организована је у нашем граду 2007. године, по угледу на сомборску.

– Видела сам на интернету да Сомборци имају Дечију пијацу и сматрали смо да ће то бити занимљив садржај за децу, али је у почетку ишло прилично лоше, био је слаб одзив. Временом је пијаца заживела и сада нас више не изненађује слика бројних малишана који спремно и стрпљиво чекају да се врата Културног центра ујутру отворе како би на тезге изнели све што су припремили- истиче наша саговорница.

Најављује и да ће током једне јулске седмице, пијаца радити свакодневно, у поподневним сатима.

-Од 15. до 19. јула имаћемо представе за децу, а недељу дана пре или после тога, организоваћемо Дечију пијацу свакодневно. Прошле године то се показало као пун погодак, па ћемо поновити- додаје Ножица.

Ј. Ц.

Жетва јечма у финишу, косидба пшенице на почетку: Суша обрала род пре комбајна

Aleksandra Djuran Јуне 11, 2024

Жетва јечма је на самом крају, а спорадичне падавине врло мало су успориле комбајне. У неким деловима кикиндског атара кише није ни било тако да се косидба обавља неометано, истиче за наш портал Зоран Симић, саветодавац ПСС.

-Жетва јечма у Мокрину је завршена и принос је између четири и пет тона по хектару. Род је нижи за око 30 процената у односу и на прошлу годину, али и у односу на вишегодишњи просек. Оно што забрињава јесте чињеница да када је лош принос јечма, род пшенице је још лошији, јер је она мање отпорна на неповољне временске услове које смо имали – каже Симић.

У току је и скидање жита и то је прво урађено на лошијим и на теренима где није било падавина.

-Ове године окосница приноса су падавине. Мање утицаја има сорта, као и врхунска агротехника. Где је било мање падавина, принос, али и квалитет пшенице је лошији. Јечам се предаје сув , а пшеница се коси када је влага испод 14. На огледним пољима Пољопривредне стручне службе приноси су мало бољи – додаје наш саговорник и напомиње да ће очекује да ће жетва бити готова до 25. јуна.

У Задружном савезу Војводине израчунали су да производња овогодишњег рода хлебног зрна за пројектовани принос од пет и по тона по хектару, износи око 163 хиљаде динара, што значи да тренутна цена пшенице од 21 до 23 динара, не покрива трошкове производње.

А.Ђ.

Одржана прва туристичка трка у Кикинди – са гостима из Београда и најстарији и најпознатији маратонац, деведесетогодишњи Влада Стевановић

Igor Crnogorac Јуне 11, 2024

Група маратонаца гостовала је у нашем граду протеклог викенда. Спортски и срчано, с лакоћом су, на температури од 32 степена, истрчали шест километара и, уједно, посетили туристичке знаменитости града. Иницијаторка и организаторка трке била је Бранислава Ћирић, дугогодишња рекреативка, која оживљава маратон у нашем месту. Посебну част, својим учешћем, учинио је најстарији маратонац у Србији и у ширем региону, деведесетогодишњи Влада Стевановић.

Трчање као тајна дуговечности

Доајен атлетског трчања, Стевановић живи у Београду, а родом је из околине Лесковца. Овај инжењер геологије у пензији, у марту ушао је у десету деценију и може да се похвали да у тркама учествује дуже од тридесет година. Своју атлетску премијеру имао је, каже, на Другом београдском маратону, а да почне да трчи испровоцирала га је једна дама.

– Уочи почетка маратона видео сам на телевизији баку од 76 година да изјављује како ће да истрчи „Трку задовољства“ дугу пет километара. Узео сам патике и стигао на почетак трке. Рекао сам себи – ако може она, могу и ја. Имао сам 55 година и, од тада, нисам престао да трчим.

Уследили су, каже, полумаратони, па маратони, триатлони, ултра-маратони чак, европски и светски наступи, од тога 12 светских првенстава у брдском трчању: у Чешкој, Италији, Пољској и Хрватској, где је, 2009. године, био трећи.

– Имао сам још тада, када сам почињао, проблема са кичмом и мислим да је кретање успорило погоршање. Треба трчати у сваком случају, а посебно то важи за млађе, ми стварамо пријатељства и чувамо здравље. Месечно учествујем на три, четири трке, прошле године сам их имао 34. Рекреирам се у Бањичкој шуми, то је у мом крају – каже Стевановић.

Иначе, његов деведесети рођендан прославио је цео Земун где је, на кеју, 24. марта ове године, њему у част, одржана велика хуманитарна трка. Поред великог броја маратонаца и рекреативаца, у трци су учествовали и супрежници Ћирић.

Нова спортска пријатељства започета на Плитвицама

Наш чика Влада је доајен, на маратонима га и победници из Кеније дочекују аплаузима, напомиње још један учесник трке у Кикинди, Жељко Граовац, атлетски кондициони тренер и судија, дипломирани менаџер у спорту. Граовац је маратонац са више од 20 маратона и десетак ултра-маратона, укупно 700 трка, иначе организатор пута на Плитвички маратон, на којем се ова сјајна екипа и окупила.

– Био је то и спортски и туристички, хедонистички и историјски догађај – истакао је Граовац. – Трке од пет и десет километара су увек добре, али маратоне и маратоне препоручујем само потпуно здравима јер су то изузетни физички напори. Волим људе који зраче позитивном енергијом, тако смо се и окупили.

Др Весна Црњански, потомак Милоша Црњанског, каже – полубанаћанка, која се вратила атлетици и до сада истрчала један маратон и више од 50 полумаратона, као и банкар, увек ведар Милан Цвејић, слободна уметница Марија Ђапић Живковић и приватник Бранко Лејић, заљубљеници у атлетику, те спарне суботе су у наш град стигли аутобусом, јер здраве навике и дружење, кажу, немају цену. Уз то, како напомињу, овај спорт лучи серотонин који им касније „не дозвољава“ да престану.

У току боравка гости-маратонци упознали су и Музеј „Теру“ и освежили се код још једне своје домаћице, Јелене Пижурице Пјевић, у њеној прелепој Вили „Дане“. Домаћини, Бранислава и Златко Ћирић, приредили су им и вечеру за испраћај.

– У спорту сам од својих двадесетих година. После вишегодишње паузе лако сам се вратила јер сам то имала „забележено“ у ногама. Ово ми је била већ седма трка. Трчање није само добро за тело, већ и за ум јер кисеоник „храни“ мозак и, на тај начин, утиче и на когнитивне способности – каже Бранислава Ћирић. – Мислим да нашем граду ово недостаје и да смо, организацијом пријатељске, неформалне, туристичке трке, то и доказали. Велика ми је част што су се ови дивни људи одазвали. Велики су јер су једноставни, дружељубиви. Испратили смо их са дивним утисцима о нашем граду и људима у њему и са жељом да се поново, овде, ускоро сретнемо.

Ако је ово био зачетак маратонског трчања у Кикинди, учињено је то на високом нивоу – уз сјајне људе који од њега не одустају и, сваким кораком, чине добро, и најбоље и себи и другима. Маратонци, хвала.

С. В. О.

На градској депонији, после 20 сати, угашен пожар

Aleksandra Djuran Јуне 10, 2024

Пожар који је у понедељак у 19.40 сати избио на градској депонији угашен је данас око 14.30 часова, након скоро 20 сати. Како сазнајемо у Полицијској управи запослени у компанији ФЦЦ још увек затрпавају земљом и поливају водом подручје које је захватила ватра.

Горело је око 400 квадратних метара отпада, а отежавајућа околност била је што је пожар избио на косини, тако да само место није било приступачно за гашење.

Од момента када је пожар пријављен врло брзо на лице места стигле су екипе ватрогасно-спасилачке јединице заједно са ватрогасцима НИС-а који су уз помоћ пет возила сузбијали ватрену стихију. Олакшавајућа околност била је та што је вече било мирно, без ветра, тако да ниједног момента пожар није био ван контроле. Густ дим који је куљао није се ширио према граду већ према Накову и Румунији.

Ово је други пожар који је избио на депонији после непуне три недеље с обзиром на то да је и 17. маја такође ватра захватила градско сметлиште. Тада је горело такође око 400 метара квадратних и када су запослени покушали да угасе пожар, један радник нагутао се дима.

Помозимо суграђанки Александри у борби са најтежом болешћу

Igor Crnogorac Јуне 10, 2024

Александри Дукатаров из Кикинде, четрдесетдвогодишњој мајци малолетне девојчице, потребна је наша помоћ.

У јануару 2021. године јавили су се први симптоми болести, након чега је успостављена дијагноза злоћудног карцинома материце (Ц53.0 Неопласма малигнум ендоцервицес утери).

Лечење цитостатицима и зрачењем у неколико наврата није дало жељене резултате, а последњим контролним прегледом утврђено је да је болест у прогресији, због чега је Александра на изузетно јаким лековима за ублажавање бола.

Једино решење за побољшање њеног здравственог стања јесте лечење имунотерапијама на приватној клиници, што захтева значајна финансијска средства.

Александри је хитно потребна помоћ свих људи добре воље у виду донација, како би што пре наставила лечење. Средства су потребна за имунолошке терапије, хемотерапије, лекове, пелене, специјалистичке прегледе и за болничко лечење, укупно 2.300.000 динара.

Донације је могуће упутити преко Хуманитарне фондације Александра Шапића, „Буди хуман“ – на бројеве рачуна или СМС поруком са бројем 1666 на 3030. Цена поруке је 200 динара.

Поново гори градска депонија

Aleksandra Djuran Јуне 9, 2024

На градској депонији, којом руководи компанија ФЦЦ, поново је избио пожар. Како нам је потврђено у Полицијској управи Кикинда пожар је пријављен у 19.40 сати.

На лицу места налази се пет возила ватрогасно – спасилачке јединице заједно са ватрогасцима НИС-а. За сада је познато да пожар захватио више стотина квадрата површинског слоја депоније. Ватра је под контролом, а с обзиром на то да нема ветра неће се ширити.

Подсетимо и да је 17. маја такође избио пожар на депонији. Тада је захваћено око 400 метара квадратних и када су запослени покушали да угасе пожар, један радник нагутао се дима.

Младе плесачице “Данце Н Соул”-а поново сјајне на међународном фестивалу – са Палића донеле велики број појединачних и групних награда

Igor Crnogorac Јуне 9, 2024

Чланице Удружења спортског плеса “Данце Н Соул – Ритмик” поново су заслужиле велики број награда, овога пута на јуче одржаном Интернационалном плесном фестивалу “Инфинитy” на Палићу. Младе плесачице имале су 12 соло и четири групна наступа.

Јована Радуловић била је најбоља у „стреет стyле мини“ категорији, Мања Ињац освојила је прво место у „јазз стyле мини“, а у „јазз стyле цхилдрен“ категорији, злато је добила Теодора Цвитановић.

У категорији „опен мини“ прва је била Ника Белеслин, док је Софија Никић била другопласирана. Сребро је заслужила Анђела Василев у „схоw данце мини” категорији у којој је Маша Марић била трећа.

У категорији „стреет стyле цхилдрен“ друго место освојила је Рената Жолдош. Другопласиране су биле и Мила Марић и Милијана Станков у категорији „опен стyле цхилдренсу“, као и јуниорке Школе, Даница Чавић и Теодора Палинкаш у „хоп стyле“-у.

У групним наступима, за злато су плесале Плаве и Црвене шљокице, у „схоw данце цхилдрен“, односно „опен стyле јуниор“ категоријама. Циклама шљокице биле су треће у “хоп стyле мини” категорији. На истој позицији такмичење су завршиле Тиркизне шљокице, у „опен стyле“-у.

Са обзиром на то да је такмичење интернационално и да су деца у свим наступима имала јаку конкуренцију, презадовољни смо њиховим пласманима и поносни сто су нас представљале на овом Фестивалу – рекла је Мирна Крнић, професор спорта и физичког васпитања, инструкторка и председница Удружења спортског плеса “Данце Н Соул – Ритмик”.

Велики међународни фестивал модерног плеса и фолклора на Палићу окупио је, на Великој тераси и Летњој позорници 38 клубова са око 1.500 учесника из Србије и иностранства. Организатор Фестивала био је суботички Плесни клуб “Старс”.

С. В. О.

Најбољи у генерацији, добитници десет Доситејевих диплома, близанци Мина и Матеја одлучно и са успехом остварују своје снове

Igor Crnogorac Јуне 8, 2024

Близанци Мина и Матеја Радивојша завршавају основну школу са дипломама за ђака и спортисту генерације, и са још десет посебних, Доситејевих диплома за постигнуте успехе у појединим областима. У својој, сада већ бившој школи, ОШ „Вук Караџић“, брат и сестра нису се само задовољавали петицама. Редовно су учествовали на такмичењима и са њих се враћали са дипломама и пехарима.

– Такмичила сам се из математике, физике, биологије, хемије, српског језика и књижевности. Посебно сам поносна на трећу награду на државном такмичењу из физике коју и највише волим јер је она за мене као занимљивија математика. Волим да решавам логичке задатке, да проналазим нова решења, јер то могу да замислим и дешава се у стварном животу. Област кретања и гравитације ми је најинтересантнија. За физику ме је заинтересовао тата који је наставник овог предмета, и, уз наставницу Биљану Груловић, помагао ми је у припремама за такмичења. У Регионалном центру за таленте сам се такмичила из биологије, и у томе ми је помагала и старија сестра, Марина, а од следеће школске године волела бих да се такмичим из физике – прича Мина.

Мина је била активна и у Црвеном крсту са којим је учествовала на покрајинском такмичењу из пружања прве помоћи, на којем су победили претходне две године.

– Најлепше ми је било у Петници, прошлог октобра – додаје Мина. – Имали смо предавања по читав дан, упознавали смо се са различитим наукама.

Каже да је у слободно време тренирала пливање, а сада је редовна на тренинзима одбојке. Мина признаје да јој је, 20 минута млађи брат, увек пружао подстицај јер су, како истиче, једно другом позитивна конкуренција.

Матеја је, с друге стране, изузетан био, пре свега, у спорту. Ипак, поред дипломе за спортисту генерације, добитник је и четири Доситејеве награде.

– Прво сам почео да тренирам пливање, са четири године, а затим сам, од седам година започео и са тренинзима фудбала – каже Матеја. – За школу сам се такмичио у фудбалу, одбојци, кошарци, пливању и атлетици. Пет пута сам учествовао на државном такмичењу из пливања и поносан сам на освојено четврто место.

Као и његова сестра, такмичио се и из физике и математике и из техничког образовања, и постизао значајне успехе. У такмичењу из саобраћаја његова екипа је победила на општинском и окружном такмичењу. Такође, надметао се са екипом Црвеном крста. Ипак, највише воли спорт, тачније фудбал, и управо у овом спорту би волео да се задржи. Сада је у кадетима ОФК „Кикинде“ и, каже, волео би да се и убудуће, за школу, такмичи у пливању и кошарци.

– Више ја подстичем Мину, али је она, заправо, наша покретачка снага – признаје Матеја.

Обоје су, за даље школовање, изабрали природни смер у Гимназији. Што се тиче избора факултета, Мина размишља о медицини и Грађевинском факултету, а Матеја се двоуми између архитектуре и медицине.

За овај изузетан двојац, који је учинио поносним, не само своје родитеље, Оливеру и Жељка, као и учитељицу Милку Колдан Шевић и разредног старешину, Драгану Вукашиновић, захваљујући њиховој жељи за учењем, труду и енергији коју улажу у ваннаставне активности, сигурно ће се још чути.

И најважније – ови ђаци, паметни и вредни, израстају у успешне, лепо васпитане и добре људе, и заслужили су сваку срећу у свему новом што започну док корачају ка својим циљевима.

С. В. О.