Град

етс-видео-наѕор-(1)

Свим средњим школама у Кикинди додељено је по два милиона динара за за набавку видео-надзора и опреме за повезивање са мониторинг собом. Средства су опредељена  на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице за шта је опредељено укупно 60 милиона динара.

-Циљ је да повећа безбедност ученика и запослених у школи. Средња стручна школа „Милош Црњански“ има спољашњи видео надзор који је ранијих година постављен на згради школе такође захваљујући средствима Покрајинске владе. Нови видео надзор поставићемо унутар школе на улазима, излазима, сали за физичко и у ходницима и он ће бити спојен са контролном собом у Полицијској прави – истакао је Милорад Карановић, директор Средње стручне школе „Милош Црњански“ .

Роберт Вуњак, директор Економско-трговинске школе додаје да ће камере бити уграђене у згради коју заједнички користе ученици ове и Гимназије „Душан Васиљев“.

-Видео надзор ће се поставити и унутар, али и на спољашности објекта. Постојеће камере су застареле и често се кваре и нису у функцији. Пројекат ће бити завршен до краја године – навео је Вуњак.

Уговоре је уручио Роберт Отот, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице који је казао да су предност при добијању средстава имале школе којима ће локална самоуправа финансирати опремање мониторинг-собе.

-Наредне године, право учешћа на конкурсима имаће и основне школе. Поред бриге о безбедности, настављамо и са улагањима у школске објекте. Обнова и модернизација школа, као и изградња нових учионица, спортских сала и других објеката од кључног су значаја за унапређивање образовања. Циљ нам је да школе буду безбедне и пријатне, са оптималним условима за рад  – рекао је  Отот.

А.Ђ.

 

 

субин-књига-(2)

Радован Субин, кулинар и куварски судија представио је своју књигу „Златном варјачом по свету“. Наш суграђанин радо је виђен гост на гастрономским манифестацијама како у нашој земљи, тако и у иностранству било да је у улози онога ко припрема или онога ко оцењује храну. Књига садржи 20 рецепата, 10 анегдота и чак 60 фотографија.

-Књигом обележавам две деценије рада у кулинарству. Они који је буду читали моћи ће више да сазнају о мојим почецима. Нужда ме је натерала да се бавим гастрономијом јер ми је након проблема са срцем доктор саветовао да променим начин живота, да буде мирнији и ево ме докле сам догурао – каже Субин.

Рецепти који се налазе у књизи су из домаће, војвођанске, кухиње.

-Описао сам и део мађарских јела коју веома волим јер има доста зачина. То је једина кухиња где се сви укуси: слатко, слано, љуто, кисело осећају одједном. Тако да има рецепата за паприкаше, гулаше, рибље чорбе са којима сам и започео своју куварску каријеру. Ту су и печења, али и штрудле са маком – открио је Субин.

Открио нам је и које је њему омиљено јело.

-Волим јагњетину, тако да су моји фаворити овчији паприкаш, перкелт. Уживам да их спремам и оцењујем – сазнајемо од Радована Субина.

Књига је изашла у издању „Банатског културног центра“, а директор Радован Влаховић говорио је на промоцији.

-Први пут „Банатски културни центар“ ће се на Сајму књига у Београду представити и једним издањем везаним за кулинарство. Било је крајње време да се Банаћани, осим културом, представе и нечим што добро знају, добрим јелом и занимљивим рецептима. Радован нас је у протеклих 20 година одушевљавао својим кулинарским умећем и драго ми је што је одлучио да све то овековечи у књизи – додао је Влаховић.

На промоцији су говорили декан Факултета за хотелијерство и туризам из Врњачке Бање Драго Цвијановић, најбољи кувар на свету Миљан Стојанић, професорица на ПМФ-у Лукреција Ђери, др Саша Степанов, професор на Факултету за примењени менаџмент, економију и финансије МЕФ из Београда, Драган Цветковић, председник Коморе органских произвођача из Северне Македоније. Присуствовали су и Витезови кулинарства, ученици на смеру кувар и конобар Економско-трговинске школе, али и многобројни суграђани.

А.Ђ.

Твој-брзи-инфо

Погледајте преглед недељних дешавања у Кикинди- ТВОЈ БРЗИ ИНФО са Александром Станкић.

Пратите нас на друштвеним мрежама: Инстаграм, ТикТок, Фацебоок.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

бвс-кров

У Банатском Великом Селу у току је санација дела крова зграде у којој се налази месна заједница, биоскопска сала, просторије Културно уметничког друштва „Марија Бурсаћ“. Кров се реконструише парцијално с обзиром на то да обухвата велику површину, истакла је председница Савета месне заједнице Мира Пећанац.

-Тренутно се ради на делу крова изнад биоскопске сале. Овај простор највише користе чланови нашег Културно уметничког друштва, а санација подразумева замену дела грађе, летви и црепа. Осим тога, урадиће се и адаптација дела плафона који је пропао услед прокишњавања – објаснила је наша саговорница.

У претходном периоду уређен је део крова изнад улаза у просторије месне заједнице који је био у најлошијем стању.

-Ове године преуредили смо и нашу салу за венчања. Сређен је под који је са годинама пропао, а имамо и нову расвету. Сала се користи и за састанке, предавања, едукације  – додаје Мира Пећанац.

За поменуте радове месна заједница имала је подршку локалне самоуправе тако да је из градске касе за кров и део плафона издвојено 379.000, а за салу за венчања 255.454 динара.

А.Ђ.

гимназија-италијански-(1)

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“  поводом недеље италијанског језика у свету приредили су програм под називом „Италијански и књиге: свет између редова“. Помоћ су имали од професорице италијанског језика Маје Радловић.

-Свака трећа недеља у октобру у свету је посвећена италијанском језику, а наша жеља је била да вече посветимо књижевности и књизи јер је управо то тема овогодишњег обележавања. Наши ученици представили су историју италијанског језика, градове, познате песме добитника Нобелове награде. Имали смо и музички програм, док су наши специјални гости били ученици трећег разреда Основне школе „Ђура Јакшић“ и њихова учитељица Весна Белош који су отплесали игру „Тарантела“ – истакла је Маја Радловић.

У програму је учествовала и седамнаестогодишња  Софија Анибало која је у Кикинду дошла крајем августа у оквиру размене ученика.

-Живим у Сијени, граду у области Тоскана, а у Кикинди ћу бити годину дана. Пријатно ме изненадило вече посвећено Италији. Нисам знала да се обележава недеља италијанског језика у свету и радо сам све присутне упознала са местом из ког долазим. Веома ми се свиђа град, али и људи. Сви су ме прихватили и већ сам стекла пријатеље – сазнали смо од Софије.

Италијански, као други језик учи се основним школама „Ђура Јакшић“ и „Вук Караџић“ и у Гимназији „Душан Васиљев“.

А.Ђ.

бозин-пријем-2

За Јована Божина, представника Кикинде на овогодишњем такмичењу „Ритам Европе“ градоначелник Младен Богдан организовао је пријем.

-Узбуђен сам због тога што се финале овогодишњег такмичења ближи. Драго ми је што ме је примио градоначелник Богдан и Дуња Шкапик и ја даћемо све од себе да будемо што бољи. Интензивно се припремамо за предстојећи догађај и сигуран сам да ће се то исплатити. Ове године у такмичењу учествује 25 локалних самоуправа, а наша предност је у томе што смо ми домаћини – истакао је Јован Божин.

Јован Божин са песмом Жељка Јоксимовића „Није љубав ствар“ и плесачица Дуња Шкапик наступају под редним бројем 13 и за ово двоје младих то није баксузан број.

 

-Биће ми лакше јер певам песму на српском језику. Очекујем и да нас публика подржи – додао је Божин.

Младен Богдан подсетио је да наш град неколико година уназад сарађује са продукцијом такмичења „Ритам Европе“.

-Захваљујући томе што су прошле године представнице Кикинде освојиле прво место на финалу у Зрењанину, ми смо ове године домаћини. Већ тада смо започели припреме за ово надметање. Наш циљ је да пошаљемо најлепшу слику из Кикинде не само у нашој земљу, него и у региону. Бићемо добри домаћини свима који тог дана буду наши гости јер је ово прилика да промовишемо нашу средину. Користим прилику и да пожелим пуно среће и успеха представницима града – прецизирао је градоначелник Богдан и напоменуо да ће град подржати младе и талентоване суграђане.

Највеће дечије музичко такмичење „Ритам Европе“ биће одржано 28.октобра у хали СЦ „Језеро“. Фестивал ће се емитовати на Првој српској телевизији.

полиција-дец-недеља

Министарство унутрашњих послова данас је расписало конкурс за упис 1.500 полазника у Центар за основну полицијску обуку (ЦОПО), за стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника и то за потребе свих 27 полицијских управа у Србији.

Сви заинтересовани, који испуњавају услове за упис, старости од 18 до 30 година живота, могу се пријавити до 6. новембра, у полицијским станицама по месту пребивалишта. Од 1.500 полазника Центра за полицијску обуку, 800 ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, 400 саобраћајни полицајац и 300 на радном месту гранични полицајац.

За подручје Полицијске управе у Кикинди предвиђен је упис 53 полазника и то: 15 полазника за радно место полицајац, 10 полазника за радно место саобраћајни полицајац за послове саобраћајних незгода и 28 полазника за радно место гранични полицајац.

Кандидати за полазнике се приликом пријаве на конкурс изјашњавају за које од понуђених радних места желе да прођу стручно оспособљавање. Услови конкурса могу се наћи на сајту Министарства унутрашњих послова www.муп.гов.рс и сајту Центра за основну полицијску обуку www.цопо.еду.рс .

 

Црвени крст (4)

Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Светски дан борбе против сиромаштва. Циљ обележавања тог дана је промовисање свести о потреби искорењивања сиромаштва и беде у свим земљама, а нарочито у земљама у развоју. На територији града има 550 корисника топлих оброка, а у селима 435 корисника ланч пакета Народне кухиње Црвеног крста.

– Од укупног броја корисника 30 одсто деце и 30 одсто Рома. Капацитет је попуњен, а рад Народне кухиње помаже локална самоуправа, Црвени крст Војводине и Црвени крст Србије који обезбеђује девет артикала хране и брашно за производњу хлеба – каже секретарка Данијела Бјељац.

Поводом Светског дана хране и Међународног дана борбе против сиромаштва корисницима топлих оброка обезбеђена је додатна храна.

-Црвени крст Војводине и банка хране Војводине обезбедили су  салату уз појачан оброк. За децу чији родитељи су корисници Народне кухиње  увек се обезбеде новогодишњи пакетићи у акцији „Један пакетић, пуно љубави“ где су носиоци школе и Предшколска установа. У ову акцију сваке године укључе се и локалне фирме – истиче наша саговорница.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, стопа ризика од сиромаштва у прошлој години износила је 19,9 одсто. У ризику од сиромаштва налазе се особе које располажу приходом мањим од прага ризика сиромаштва, а тај приход је у Србији прошле године износио око 29 хиљада динара за једночлано домаћинство. У ризику од сиромаштва и социјалне искључености живело је прошле године скоро милион и осамсто хиљада грађана наше земље.

А.Ђ.

 

Светски-дан-хране-(6)

Правилна исхрана и како намиренице које уносимо утичу на здравље, теме су којима је неопходно стално посвећивати пажњу, речено је, између осталог, на данашњем предавању у Економско-трговинској школи, уприличеном на Светски дан хране, 16. октобар.

Под слоганом „Право на храну за бољи живот и будућност – да нико не буде гладан“, активности су организовали Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе и Завод за јавно здравље. Презентација је уприличена у медијатеци Економско-трговинске школе, за ученике који се школују за куваре.

У Месецу правилне исхране, истичу се теме доступности и безбедности хране, рекла је један од предавача, др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене, начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу.

– У свету имамо више од 700 милиона људи који гладују а, с друге стране, 20 одсто популације је гојазно, посебно на западној хемисфери, у Европи и у Северној Америци, где чак више од половине одрасле популације има неки од видова  гојазности, што је фактор ризика за све масовне незаразне болести – рекла је др Брусин Белош.

Мирослава Наранчић секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града ђацима је, такође, говорила о здравој исхрани, и о навикама које је потребно стицати од најранијег доба.

– Начин исхране у вези је и са гастрономијом и са мултикултуралношћу – навела је Наранчићева. – Причамо и о праву на довољну количину здравствено исправне хране која нутритивно одговара свим потребама човека. Такође, начин исхране не зависи само од наших могућности, него и од навика, и зато је потребно здраве рутине уводити деци од најранијег узраста.

Ена Ћирилов, ученица другог разреда која се школује за кувара, каже да је ова тема део и теорије и праксе

– На пракси, такође, припремамо здраву храну – каже Ена. – Ипак, мислим да су, када је правилна исхрана у питању, старији дисциплинованији од нас младих.

На још један важан аспект ове теме пажњу је скренуо њен друг из разреда, Кристијан Прељевић.

– Школујемо се за специфичан посао на којем се, приликом термичке обраде хране, строго води рачуна о исправности сваке намирнице посебно. Кувари стриктно воде рачуна, пре свега, о својој хигијени и о хигијени простора у којем се храна припрема, како би она била здравствено безбедна. Мислим да брза храна са штетним мастима, која стиже са Запада, највише доприноси гојазности – рекао је Кристијан.

У Војводини је 51 одсто одрасле популације гојазно, а посебно забрињава чињеница да вишак килограма има и 24 одсто деце, напоменула је докторка Брусин Белош. Она је подсетила да у Завод за јавно здравље, у амбуланту за дијететику, могу да дођу сви којима је потребно да се изради индивидуална дијета. Са упутом лекара опште праксе ова здравствена услуга се не наплаћује.

У Месецу правилне исхране Завод је, и ове године, организовао ликовни конкурс за основце и предшколце, а најбољи радови на ову тему биће награђени.

С. В. О.

рпк-инвалиди-(2)

У организацији  Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Мецафор“, „Тисза Аутомотиве“, „Гриндеx“ и „Ле Белиер“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом  „Новитас Цонсулт“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Тисза Аутомотиве“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000  са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених  имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.