Град

ЛУКАЦ-ДЕПОНИЈАа

У Иђошу је у току чишћење дивље депоније, а у Банатском Великом Селу овај посао је завршен. За поменуте радове издвојено је више од седам милиона динара од чега је Министарство заштите животне средине определило четири, а град више од три милиона динара. Како посао напредује на лицу места уверили су се градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић и представници Савета МЗ Иђош и Банатско Велико Село.

 

-Крајем прошле године очишћене су дивље депоније у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Годинама уназад локална самоуправа и надлежни покрајински и републички органи обезбеђују средства за уређење депонија и приступних путева ка њима, што је један од сегмената управљања отпадом. Читаву деценију радимо на едукацији најмлађих и већ сада имамо резултате о одлагању отпада код деце, али и најстаријих суграђана. Трудимо се да код свих узраста искоренимо лоше навике, да комунални отпад не заврши на дивљим депонијама и да их буде што мање – рекла је Мирослава Наранчић.

Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош додао је да су проблем депоније апострофирали мештани.

 

-На депонији је одлаган комунални отпад, шут, али и сво друго смеће. Позвао бих Иђошане да воде рачуна, како не би опет дошли у ситуацију да се значајан новац издваја за уклањање депоније, него би могли да га утрошимо за инвестиције у селу – казао је Станчул

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац упутила је исти апел .

-Сви знамо колико је новца потребно да се депонија очисти и на нама је да будемо савесни. До депоније се стиже путем кроз економију „Делта аграра“ који је такође био затрпан смећем. Молим моје мештане да то не раде јер постоји могућност да се због таквог понашања забрани пролаз до депоније која ће на јесен добрим делом бити пошумљена – прецизирала је Мира Пећанац.

Посао уклањања депонија поверен је ЈП „Кикинда“, а на тендеру је за извођача радова изабрана фирма „Еко градња“ из Зрењанина.

-Чишћење депонија требало би да се заврши средином следеће недеље. Са иђошке депоније биће однета велика количина смећа, јер је после 12 година ово прво значајније чишћење. Апелујем на све да се домаћински односе према јавним површинама и да чувају животну околину – истакао је Чедо Гверо.

У току је и акција прикупљања кабастог отпада у граду и селима, тако да сви имају могућност да у контејнере одложе све оно што би завршило на дивљим депонијама. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине крајем месеца доделиће граду 580 нових канти од 120 литара и 40 контејнера запремине 1,1 кубика за одлагање отпада.

А.Ђ.

 

 

престоница-културе-представљање-(1)

Пројекат „Кикинда – престоница културе 2027.“ представљен је на састанку ком су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, Валентина Мицковски, чланица Градског већа и директори установа културе. На скупу је био и Немања Миленковић, директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“ који је указао на то како култура, када буде у средишту пажње града или општине, може да буде покретач развоја тог места.

 

-Са титулом за коју се конкурише и приступом који је одабран, у години када је Србија домаћин „Експо“ изложбе у Београду, и децентрализацијом културе на север Баната, Кикинда себе ставља у средиште. На овај начин обогатиће се културна сцена, институције културе, невладин сектор и практично све што постоји у локалној заједници, а није из домена културе. Озбиљно се приступило конкурисању, пратећи Стратегију културе кроз апликациони документ, како би се на овим принципима град надаље градио. И мањи градови у Србији имају потенцијал и то је оно што Кикинда може да покаже – рекао је Миленковић.

Пратећи развој Србије и Покрајине и наш град показаће све своје потенцијале, навео је градоначелник Лукач.

-На нама је да искористимо оно што имамо и да визије и реализујемо. Кикинда је препозната по култури, институцијама, манифестацијама, догађајима због којих вреди доћи у наш град. Велика је развојна шанса у оквиру пројекта „Кикинда – престоница културе 2027.“ и на нама је да припремимо све како би брендирали нашу средину и добили титулу Националне престонице културе. Она ће нам помоћи да унапредимо културне, туристичке, привредне, развојне, али и све друге капацитете – прецизирао је први човек града.

Проглашење Народног музеја за Музеј године, добра је основа да добијемо титулу престонице културе. Лидија Милашиновић, директорица, напомиње да је драгоцено што је награда стигла од колега.

-Кикинђани су добро реаговали на ово признање и доживљавају Народни музеј као свој. У знак захвалности за подршку, до краја јуна, улазак у нашу установу биће бесплатан за све суграђане. Осим тога у суботу, 1. јуна, од 20 до 23 сата организујемо дружење са нашим сарадницима и грађанима и позивам их све да дођу – рекла је Лидија Милашиновић.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

 

здравље-уста-и-зуба-(3)-(1)

Стоматолошка служба Дома здравља и ове године обележава „Недељу здравља уста и зуба“ под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Циљ је да се укаже на значај оралног здравља хигијеном, посетама стоматологу, али и смањеном уносу шећера, алкохола и дувана.

-Здравље уста и зуба умногоме утиче на опште стање организма. Зуби не служе само за жвакање хране, него и за дисање и говор, али и леп, бели, осмех – истакла је стоматолог др Маја Васић.

Истраживање  рађено у нашој земљи показује да 13,5 одсто деце између једне и три године има каријес на млечном зубу, а више од 50 процената малишана у вртићком узрасту има каријес или компликацију.

-Корона вирус је, на неки начин, успорио едукације по школама и вртићима. На срећу, поново организујемо радионице и предавања у образовним установама како бисмо децу упознали са важношћу које имају здрави зуби. Превентива је најважнија, а на територији града сви стоматолози се труде да укажу на њен значај – напомиње наша саговорница.

Током кампање стоматолози су посетили вртиће где су разговарали са децом и показивали им технику прања зуба, а овом приликом урађени су и прегледи. Пацијенти, нарочито они најмлађи, у највећем броју случајева редовно долазе у стоматолошке амбуланте.

-Крајем године почела је да ради специјалиста дечије стоматологије др Ивана Зељковић, а од априла поново је отворена стоматолошка амбуланта у Основној школи „Свети Сава“. Мали суграђани имају могућност добре услуге и уколико их од најмлађих дана научимо значају оралне хигијене имамо пацијента који без бојазни посећује стоматолога. Важно је да дете оде на преглед док нема бол или компликацију јер тада неће имати страх од зубара – навела је др Маја Васић.

У школској стоматолошкој амбуланти могу да се прегледају сви ученици из школа „Свети Сава“ и „Жарко Зрењанин, као и малишани из вртића „Мики“, „Колибри“ и „Наша радост“. Отворена је радним данима од 7.30 до 12.30 сати. Др Васић је посебно апеловала је на родитеље деце узраста шест и седам година да посете стоматолога како би утврдили какво је стање зуба.

А.Ђ.

 

 

 

језеро-сауна-(5)

На захтев корисника Спортског центра „Језеро“, и оних који ће то постати, реновиран је простор где се налази сауна. Истовремено, захваљујући донаторима, постављене су и три нове сауне које су већ у функцији.

–Постојала је такозвана финска сауна, а сада су ту модерне, инфрацрвене, сауне. Простор ће бити затворен само док траје летња сезона на отвореним базенима која ове године почиње 22. јуна – истакао је директор „Језера“ Дејан Пудар.

Сауна је радним данима доступна од 9 до 17 сати, а суботом од 11 до 17 часова. Цена је 500 динара и уз улазницу може да се користе и затворени базени.

-У самом финишу је и адаптација базенских свлачионица којом је затворена целина започета 2021. године, а односи се на уређење затворених базена и простора око њега. Успели смо да решимо и дугогодишњи проблем, хладан ваздух који је допирао до тушева у оквиру затворених базена. Сада они имају зидне преграде које штите кориснике од промаје и хладноће – додао је Пудар.

У поменуте радове уложено је три милиона динара, а инвеститор је локална самоуправа преко СЦ „Језеро“.

-То је још један доказ одличне сарадње нашег оснивача и наше установе – прецизирао је наш саговорник.

По налогу пожарне инспекције у свим просторијама објекта у току је инсталација система дојаве пожара. Овим улагањем испуниће се сви прописани стандарди и критеријуми неопходни за безбедан рад.

А.Ђ.

пензионери-румунија-(1)

Чланови КУД-а „Сунчана јесен“ протеклог викенда били су гости Савеза Срба у Румунији. У Темишвару су учествовали на „Пролећном концерту“ који се организује годинама уназад.

-Хор, мушка певачка група и солисти Валерија Стефановић и Милан Прунић Дума били су део манифестације на којој се сваке године састају Срби који живе у суседној земљи. Ми смо били једини представници матичне земље, а у програму учествовали су и наши земљаци из Ченеја и Великог Сен Миклуша. Ово је била још једна прилика да продубимо сарадњу са Србима из Румуније и договоримо узвратне посете – истакла је председница КУД-а „Сунчана јесен“ Радојка Грујић.

Удружење пензионера у четвртак, 30. маја биће домаћин спортског такмичења. Овом приликом угостиће пријатеље из Сремских Карловца,а Фаркаждина и Новог Милошева. Шест екипа такмичиће се у пикаду, бацању плочица, шутирању на гол. Кикиндски пензионери већ у уторак 4. јуна путују у Јагодину у посету ондашњем удружењу најстаријих, а посетиће и Музеј воштаних фигура, Зоолошки врт, Аква парк.

микијева-олимпијада-(6)

Вртић „Мики“ био је домаћин прве „Микијеве олимпијаде“ која је окупила родитеље и децу. Осмишљена су занимљива спортска такмичења у којима су сви били победници, а циљ је био дружење и учествовање у заједничким активностима.

-Родитељи малишана који похађају Предшколску установу укључени су у многобројне активности своје деце путем радионица, одласка на излет, током израде разних предмета. Наши вртићи четири године уназад примењују нове основе програма и жеља нам је да маме и тате постану креатори и реализатори васпитно-образовног рада заједно са васпитачима. „Микијева олимпијада“ осмишљена је да се сви учимо фер плеју и да се и родитељи и деца такмиче – сазнали смо од Снежане Команов, руководилац објекта вртића „Мики“.

Игре је осмислио Дејан Ивановић, сарадник за физичко који је напоменуо да је циљ дружења уједно и подсетник за родитеље да заједно са децом свакодневно упражњавају спортске активности јер деца тако најбоље уче.

-У овом узрасту преплићу се сензитивни периоди за развој разних моторичких способности и чинимо све да их деца искористе најбоље могуће кроз свакодневне активности у вртићу и ван њега. Сигуран сам да ће креативни родитељи унапредити и направити ове игре још интересантнијим – рекао је Ивановић.

Учествовали су малишани осам васпитних група заједно са својим мамама и татама. Овом приликом показана је олимпијска застава коју су направила деца, изложене су маскоте, а додељени су и пехари, које су, такође, израдила деца уз помоћ васпитача.

А.Ђ.

маја-гојковиц-(8)

Почела је изградња атмосферске канализације у оквиру пројекта „Слив Моравска” коју заједнички финансирају Покрајинска влада и Град Кикинда. Комунални проблем, који мештани овог дела града апострофирају више деценија уназад, коначно ће бити решен.

Радове, започете на углу улица Стерије Поповића и Војина Зиројевића, обишли су председница Покрајинске владе Маја Гојковић са сарадницима, покрајинска посланица Станислава Хрњак, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо и члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације Небојша Јованов.

-Обилне падавине су све чешће и одвођење атмосферске воде проблем је на који годинама указују мештани овог дела града. Вода, која се задржава на јавним и површинама физичких лица, угрожавала је све инсталације и безбедност саобраћаја. Осим у разговору, на оно што се дешава указано је и петицијом. Озбиљно смо приступили овом пројекту тако да је најпре израђена неопходна  документација, након чега је било најважније доћи до средстава. Несебичну и огромну подршку пружила нам је Покрајинска влада која је одобрила 180 милиона динара за радове и са 22 милиона динара из буџета града у инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара. Можемо бити задовољни што смо испунили оно што смо обећали – навео је Вукмирица.

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић истакла је да је лепо бити у Кикинди и чути шта ради локална самоуправа како би унапредила живот грађана.

 

-Из овог примера видимо да постоји добра сарадња и да се препознају проблеми локалног становништва. По завршетку радова становници овог дела града имаће квалитетније услове за живот, без страха да ће им бити уништена имовина услед обилних киша које су захваљујући климатским променама све чешће – навела је Маја Гојковић.

Скуп је био прилика и за радни састанак на ком је разговарано о улагањима која су у току и која се планирају.

-Влада Републике Србије и локална самоуправа заједнички су завршили изградњу и пробно пуштање у рад фабрике воде. Она значи живот за град. Како су ме информисали, поједине пробе су завршене, након чега ће се купити додатна опрема, што није неуобичајено, и ускоро ћемо моћи поново да се окупимо и да заједно са Кикинђанима попијем чашу здраве пијаће воде. Коначно, после десетине година, решиће се и овај проблем. Покрајинска влада, Управа за капитална улагања и Град заједнички ће уложити новац у изградњу мини постројења за прераду пијаће воде у свим селима.  Пројекат је завршен, средства имамо и можемо да кажемо да ће наредне године и сва села имати квалитетну воду за пиће. То је, сигурна сам најлепша вест коју можемо да поделимо са свим становницима на територији Кикинде – прецизирала је председница Владе Војводине.

Замена преосталих азбест цементних водоводних цеви такође ће се финансирати преко Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Управе за капитална улагања, најавила је покрајинска премијерка.

-То су пројекти важни за живот у локалној заједници и на нама је да их спроводимо у будућности – казала је Гојковићева.

Са решеним важним комуналним проблемима Кикинда нема препрека да се кандидује за престоницу културе Србије.

 

-Решењем инфраструктурних проблема, и уколико се 2027. године оствари велики национални пројекат „Скок у будућност“ у оквиру ког ћемо имати другачије путеве захваљујући брзој саобраћајници „Осмех Војводине“,  онда је круна свега титула престонице културе. Као премијерка Војводине даћу подршку да се то и деси и то не само на речима, него и уз значајну финансијску подршку и Покрајине и Републике – закључила је Маја Гојковић.

Маја Гојковић посетила је и штанд Српске напредне странке где су је аплаузима дочекали чланови и симпазитери.

АТМОСФЕРСКА КАНАЛИЗАЦИЈА У ТРИ УЛИЦЕ

Кишни канали изградиће се у улицама Јована Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравској у укупној дужини од 3.448 метара. Рок за завршетак радова је шест месеци. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.

ПРВИ РЕЈОН РЕШЕН

Кикинда је подељена на четири слива и уз помоћ Владе Војводине већ је урађен слив у првом рејону и то у деловима улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће  Лаковић и Семлачке. И овај посао реализован је захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине у износу од 150 милиона динара.

ПРЕДСЕДНИЦИ НА УСЛУЗИ ГРАЂАНИМА

Председници Републичке и Покрајинске владе Милош Вучевић и Маја Гојковић након избора заједно ће обилазити све локалне самоуправе у Војводини.

-Са руководствима у општинама и градовима разговараћемо о томе шта ће радити Република, шта Покрајина и који пројекти ће нам бити заједнички. Сви ће искључиво односити на побољшање живота Војвођана. Није нам циљ да правимо споменике који ће остати иза нас, него да данашњим радом дођемо до бољег живота сутра – додала је Маја Гојковић.

А. Ђ.

јована-кариц-(2)-(1)

Јована Карић, ученица осмог разреда ОШ „Свети Сава“ освојила је три награде на три различита републичка такмичења. Прво место освојила је из хемије, на такмичењу одржаном на Природно математичком факултету у Нишу, и тако успела да поново прошлогодишњи успех. Из физике је, такође на републичком такмичењу, освојила друго место, а из биологије треће и све то у свега два викенда.

-Пресрећна сам јер нисам очекивала да ћу успети да будем у прва три места на сва три такмичења. Како су се одржала једно за другим било је бојазни да ли ћу све што се од мене тражи успети да урадим тачно. У припремама су ми помогли наставници Лела Војводић из хемије, Марија Поповић из физике и Немања Божовић из биологије. Није било лако, али уз добру организацију и одличну подршку све се може – истакла је Јована.

Да би стигла до државног такмичења млада суграђанка морала је да буде најбоља најпре на општинском нивоу које је одржано у марту, потом на окружном и на крају се пласирала међу најбоље у Републици.

-И поред пуно времена проведеног у учењу имала сам могућности да се посветим хобијима и дружењу. Читала сам, цртала и писала песме. Иако се многи зачуде када им то кажем, јер им је неспојиво са природним наукама, волим стихове и риме – напомиње наша саговорница.

Без обзира на љубав према писаној речи, Јована планира да упише Пету београдску гимназију, како би била део специјализованог одељења за хемију и биологију. Очекује да ће јој награде помоћи у њеној намери да буде ученица ове средње школе. Полагаће пријемни и у Гимназији „Душан Васиљев“, природни смер.

А.Ђ.

 

болница-прегледи-(1)

Бесплатни превентивни прегледи за све грађане, и оне без здравственог осигурања, у организацији Министарства здравља, били су доступни суграђанима и протеклог викенда. Обављали су се у недељу, у Другој здравственој станици, Школском диспанзеру и у Општој болници. По први пут организовани су и превентивни физијатријски прегледи деце предшколског и школског узраста, којима су прегледани кичма, стопала и целокупни локомоторни систем.

– У Школском диспанзеру локомоторни систем прегледан је код четворо деце, од тога је код троје установљен деформитет. Једно дете је упућено ортопеду и двоје код физијатра. У Другој здравственој станици на преглед су се у недељу јавила 42 пацијента, на рендген плућа упућен је 21, сви су пушачи. Хипертензија је установљена код шесторо људи – каже директорица Дома здравља, др Биљана Марковић.

У Општој болници грађани су могли да провере крвну слику и измере крвни притисак, провере хормоне штитасте жлезде, ураде тумор маркере простате и обаве пулмолошки преглед, а сваком грађанину старијем од 50 година и са пушачким стажом дужим од 30 година обавезно је урађен и рендген плућа. И овога пута, сви пацијенти код којих је уочена неправилност приликом прегледа или у резултатима, одмах су упућивани на даљу дијагностику.

– У Болници је прегледано 37 пацијената, а осморо деце је обавило преглед на Физијатрији. За шесторо је дат савет да обаве додатне прегледе. На рендгену је било 34 снимања плућа и није пронађено ниједно патолошко стање. Урађено је и 36 лабораторијских анализа – пронађена су четири патолошка стања функције штитасте жлезде и један патолошки резултат тумор маркера за простату – рекла је Александра Јованов, задужена за односе са јавношћу Болници. – Из Дома здравља упућено нам је 26 пацијената ради лабораторијских анализа и такође су установљена четири патолошка стања штитасте жлезде и један тумор маркер простате са вредностима које одступају од референтних. Пацијенти су добили савет да се јаве на даљу дијагностику.

У Министарству здравља објавили су да је, на нивоу државе, забележен рекордан одзив грађана – у једном дану преглед у некој од 200 здравствених установа обавио је укупно 31.131 грађанин. Акција бесплатних прегледа биће настављена, најављено је из Министарства.

Балони-3-(4)

На такмичењу најбољих пилота балона, Отвореном купу Србије у балонарству, одржаном у Кикинди, победнички пехар припао је Србији, односно једином нашем балонарском клубу, „Дамбосу“ из Сенте, чијим је балоном управљао Рус Павел Мишкин.

Куп је одржан у протекла два дана на Старом језеру, истовремено са другим Фестивалом балона, и учествовало је девет екипа/балона, из Словеније, Мађарске, Румуније и Србије.

Ова спортска манифестација одржана је према стандардима Међународне ваздухопловне организације ФАИ, у организацији Ваздухопловног савеза Србије и Туристичке организације Града као домаћина. У трима такмичарским дисциплинама тражила се прецизност у летењу, односно избацивању маркера, и у томе је најбољи био пилот нашег балона.

Другопласирана је била екипа Румуније, док су на трећем месту били балонари из Мађарске. Павелу Мишкину пехар је синоћ, на свечаном завршетку Купа, уручио градоначелник Никола Лукач. Такмичари су изразили задовољство боравком у Кикинди и похвалили организацију уз жељу за поновним дружењем у нашем граду, у прелепом амбијенту Старог језера.