Град

бомбардовање-споменик-(1)

Код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године „Туга“, данас, 1. јуна, обележено је 25 година од када је бомбардована Кикинда. Одата је пошта свим погинулим у НАТО агресији на нашу земљу. Паљењу свећа  присуствовали су чланови удружења “Српских ратних ветерана”, борачких удружења, породица погинулих и несталих. Владимир Радојчић из Удружења “Српских ратних ветерана” подсетио је да је у ноћи између 31. маја и 1. јуна Кикинда ракетирана са четири бомбе, а мета су били објекти у некадашњој касарни “Серво Михаљ”.

 

-Сваке године обележавамо овај дан и сећамо се напада  на нашу земљу и страдања нашег народа. Порука коју шаљемо да овог скупа је да можемо да опростимо, али не смемо да заборавимо. У ноћи бомбардовања добром одбраном избегнута су већа разарања која су се могла десити. Физичка разарања после овог временског периода нису толико видљива, али су остала у нашим срцима. – рекао је Радојчић.

У касарни је током бомбардовања било шест војника. Једна бомба пала је на тадашњи магацин за муницију, а друга на Центар за обуку паса. На сву срећу није било жртава јер су објекти који су уништени у бомбардовању били су празни. Милан Вејин, председник резервних војних старешина, резервни мајор и у време бомбардовања касарне био је у команди војног одсека Кикинда.

-Јединице војног одсека обезбеђивале су касарну. Објекти који су гађани били су празни, а пре рата у њима се налазила  велика количина експлозивних средстава. Једна од бомби завршила је у њиви и претпоставља се да је мета била пруга која долази из Румуније и која води према Београду. И у време санкција и бомбардовања у нашу земљу гориво је стизало из суседне земље те је циљ био да се онеспособи доток горива. Срећа је да је стражар који је био у непосредној близини гађаних објеката скочио у канал у ком није било воде и тако је остао неповређен – присећа се Вејин.

 

 

У некадашњој касарни јутро после бомбардовања затечени су кратери од бомби јер су пројектили били тешки између 400 и 600 килограма.  Једна од бомби, која није експлодирала и даље се налази у њиви суграђанина Стевице Радулашког. Кикинду су бомбардовали припадници шпанске ловачко-бомбардерске ескадриле.

Овом приликом Мирјани Лазичић уручена је плакета поводом Дана сећања на погнуле борце Кикинде и 25-то годишњицу НАТО агресије. Њен ујак Горан Рељин погинуо је као редован војник. Имао је свега 19 година.

А.Ђ.

дан-поља-стрнине-(6)

Род пшенице биће умањен, а жетва озимих култура ће бити завршена у време када је ранијих година почињала, закључак је традиционалног Дана поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. На огледном пољу пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа имали су прилику да виде како је временске (не) прилике поднела 61 сорта пшенице, од којих је трећина нова, 14 сорти јечма, четири сорте тритикалеа. Ове године на огледном пољу уочљива је јасна разлика које сорте добро подносе сушу и нестабилне климатске услове.

Иако ће приноси варирати од њиве до њиве, закључак је да ће за 30 одсто бити нижи у односу на прошлу годину. Тако се очекује да ће јечма бити максимално до шест тона по хектару, јер он боље реагује на сушу, док ће пшенице бити у просеку три до четири тоне по хектару.

-Жетва јечма је почела, а за десетак дана очекује се да започне озбиљније кошење пшенице. До тада ће се жито жњети спорадично на парцелама које су на песковитом тлу и лошијег квалитета – прецизира Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Поред умањеног рода, пољопривредници се, и ове године, жале на цену која је тренутно од 22 до 23 динара за килограм жита овогодишњег рода.

-Још увек нисам почео са жетвом. Очекујем да ће први откоси пасти за десетак дана. Под пшеницом имамо око 70 јутара и оно што јој је обележје је да је сува. Киша је стигла, али касно и зрно се није налило. Не очекујем да принос буде више од три тоне по јутру, а прошле године био је од четири до пет тона. Цена, о којој се тренутно говори је ниска. Због нижег приноса ми смо у губитку – навео је пољопривредник Кикинде Иван Јовић.

Милан Богојевић из Нових Козараца додаје да је киша која је пала побољшала стање на његовој парцели.

-И поред тога принос ће бити десеткован и вероватно ће принос бити до три по јутру. Цену још увек не знамо, предвиђа се да ће бити до 23 динара, а по мојој процени минимална цена која би морала бити је 25, 26 динара за килограм. Она би колико-толико покрила губитке односно улагања – сазнајемо од Богојевића.

Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђено је 15, 2 милиона динара за субвенције, рекао је члан Градског већа Љубан Средић који је присуствовао овој манифестацији.

-Имамо 18 мера и код појединих су предвиђена средства скоро утрошена. То показује да је нашим пољопривредницима значајна подршка града и новац који се издваја за унапређење производње. Циљ је да помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Сваке године све је више заинтересованих за конкурс, а мере које суфинансирамо, доносимо у договору са произвођачима – напоменуо је Средић.

Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља. Година је специфична са топлотним „ударима“ током пролећа, тако да ће остати упамћена по томе да су први откоси пали већ у мају и да ће бити завршена у време када је, ранијих година почињала  закључио је Ђуран.

У кикиндском атару под пшеницом је око 16.000 хектара, јечма има на око 2.000, док је уљана репица заступљена на око 3.000 хектара, на уштрб хлебног зрна које је ранијих године било засновано на већим површинама.

А.Ђ.

 

 

 

 

Савез самосталних синдиката Србије (СССС) организовало је, у просторијама Већа у Кикинди, радионицу о безбедности и здрављу на раду. Учесници су обучавани о томе како да, ради примене одредаба новог Закона о безбедности и здрављу на раду, формирају Одборе за безбедности и здравље на раду у својим предузећима

Одлука о формирању Одбора у предузећима, установама и организацијама које их још увек немају, донета је у овом синдикату почетком године, каже Душко Вуковић, потпредседник СССС.

– Анализе показују да су, тамо где постоје одбори, радна места безбеднија, да се догађа мање повреда, посебно оних са смртним исходом. Само заједничким учешћем, подизањем свести, информисањем и комуникацијом између послодаваца и Синдиката, односно запослених, можемо унапредити ову област. Морамо обезбедити све мере садржане у Закону о безбедности и здрављу на раду – од формирања одбора до примене процедура за безбедан и здрав рад, и укључивања у доношење аката, коришћења средстава заштите и слања запослених на рекреативни одмор – објашњава Вуковић.

Семинару у Кикинди присуствовало је 25 председника синдикалних организација, представника постојећих одбора, послодаваца и правних служби којима је, такође, предочено, да ће имати подршку СССС у оснивању одбора и сарадњи са послодавцима.

Потребу за оснивањем ових нови тела поткрепљује поражавајући податак да сваке године у Србији на радном месту погине више од 50 радника, што, такође, говори о недовољној свести и недовољном ангажовању, указао је Вуковић.

– Ми имамо послодавце који су друштвено неодговорни и не дозвољавају формирање одбора, и на овој обуци упознали смо синдикалце са законским прерогативима који им то омогућавају – додао је.

Вуковић признаје да само мањина послодаваца пристаје да осигура запослене, што доводи до тога да се надокнаде у случајевима повређивања на раду остварују тек после дуготрајних парница, између осталог и зато што не постоји наменски фонд.

– Ово је велики пропуст и радници често нису осигурани. Ми немамо посебан закон о надокнади штете у случају повреде на раду и професионалних обољења. Уз то, проблем је и што имамо само две стотине инспектора рада на више од 400 хиљада радника, али нови одбори могу да помогну, да укажу послодавцима на опасности и штетности. Радници и синдикати, наравно, имају и право да незаконистости пријављују инспекцији.

Важна одредба новог закона у вези са одборима за безбедности и здравље на раду у предузећима јесте и да у њима радници имају право на једног члана више у односу на број представника послодавца.

Како би се синдикалци и послодавци који су за то заинтересовани, што боље информисали о овим новинама, Синдикат је приредио и приручник са детаљним инструкцијама за формирање одбора и правилима којима се обезбеђују безбедност и здравље на раду.

С. В. О.

сетња-мултипла-(8)

Поводом Светског дана посвећеног оболелима и борби против мултипле склерозе на Старом језеру организована је шетња под називом „Сваки корак је победа“.  Чланови удружења Мултипле склерозе Кикинда, корисници Центра за пружање социјалне заштите, представници удружења инвалида, грађани, родбина и средњошколци подржали су акцију која је организована трећи пут.

-Шетња је симболична и шетамо за оне који то не могу. За све нас који болујемо од мултипле склерозе сваки корак је победа јер има дана када не можемо да направимо ни један корак. Удружење има 53 члана, али се тај број, на жалост, константно мења с обзиром на то да нам врло често долазе нови чланови. Окупљања нам пуно значе, а наше удружење једно је од најактивнијих на територији града. На нама је да се изборимо да будемо видљиви сваком члану друштва  – истакла је Бранкица Мишков, председница удружења.

Скупу је присуствовала и председница Друштва мултипле склерозе Војводине Зорана Будак.

-Ту сам да подржим ову манифестацију и част ми је задовољство што сам део ње. Сваке године ова акција је све квалитетнија, захваљујући представницима кикиндског удружења. У нашем саставу оно је најмлађе, али најбоље ради. Помажу не само оболелима од мултипле склерозе него и свим осталим инвалидима – навела је Зорана Будак.

Овом приликом симболично су пуштени наранџасти балони у знак подршке оболелима.

Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту, и тренутно око 9.000 пацијената живи са мултипла склерозом. Најчешће се јавља између 20-те и 40-те године живота. Практично се јављају сметње вида, слабост екстремитета, хода, гутања. Чест пратилац мултипле склерозе је депресија,тремор, спазам, невољни покрети те треба имати сталну емпатију за потребе и патње ових људи. Оно што је важно јесте да више од половине болесника са овом дијагнозом добија добру и ефикасну терапију.

А.Ђ.

Дан-без-дуванског-дима-(6)

На дан када се у читавом свету посебно и још једном скреће пажња на нездраве навике пре свега младих, последњих година прича се и о новим производима који се нуде младима као мање штетни. Индустрија електронских цигарета је огромна у читавом свету, а и млади у Србији, и то веома рано, почињу да их користе.

Слоган Светског дана без дуванског дима на националном нивоу је „Заштитимо младе од дуванског дима“, док Светска здравствена организација шаље поруку „Закорачи, подигни глас и заштити младе од никотина“.

– Порука је да треба заштитити младе првенствено од никотина и од оног што се назива „литтле тобаццо“. Индустрија дувана на перфидан начин долази до наших младих, стварајући од њих никотинске зависнике производњом врло популарних електронских цигарета, „вејпова“ који садрже никотин. На светском нивоу развијено је 16 хиљада арома, а овај производ се рекламира као безбедан и здрав, што није тачно јер постоји висока доза никотина који ствара физичку и психичку зависност – рекао је др Бранислав Хачко, начелник Службе за промоцију здравља Завода за јавно здравље у Кикинди.

Он је указао да је студија Института за јавно здравље „Батут“ из 2022. године  показала да је сваки десети ђак у осмом разреду пробао „вејп“, висок проценат забележен је и међу петацима, што је, како је рекао, регрутовање будућих пушача.  Такође, процењује се да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван.

На кикиндском тргу данас се одвијају традиционалне акције „Јабука за цигарету“ – мада се чини да никада није било мање пролазника пушача, па су јабуке добијали сви, и мерење притиска и шећера у крви, које спроводе волонтери Црвеног крста, запослени у Дому здравља и Завод за јавно здравље у сарадњи са Туристичком организацијом Града.

Штандови код фонтане биће постављени до поднева.

На 66. Државном такмичењу талената за основне школе у Панчеву и за средње школе у Чачку 13 полазника Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ освојило је 21 републичку награду. Лена Давидовић, ученица седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ освојила је прво место из физике и прву награда за најбољи научно-истраживачки рад из физике у држави. Јована Карић, ученица осмог разреда ОШ „Свети Сава“  друга је из истог предмета. Владимир Босанчић, ученик осмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“  освојио је такође друго место и трећу награду за најбољи научно- истраживачки рад из српског језика у држави.

 

Милица Савковић матуранткиња Гимназије „Душан Васиљев“  из психологије је добила прву награду за најбољи научно-истраживачки рад у држави. Богдан Завишин, ученик друге године, Гимназије „Душан Васиљев“ први је из историје, а другу награду освојио је за најбољи научно-истраживачки рад. Ана Стојковић матуранткиња Гимназије друга је у републици из психологије, а  прву награду освојио је њен научно- истраживачки рад. Светлана Ћулафић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ друга је из историје, Емилија Рељин, такође ученица треће године Гимназије освојила је друго место и трећу награду за најбољи научно-истраживачки рад. Леа Калембер, матуранткиња ССШ „Милош Црњански“ заузела је треће место, а добила је и прву награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Дуња Бјелић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ заузела је треће место и има и трећу награда за најбољи научно-истраживачки рад из психологије . Татјана Исаков, ученица четвртог разреда ССШ „Милош Црњански“  такмичење из биологије завршила је на трећем месту док је добила и другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Ксенија Стефановић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ освојила је другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из физике.

Полазници кикиндског РЦТ „Душан Васиљев“ ове године освојили су седам награда више него претходне године чиме је ова генерација постигла рекорд Центра. Пошто се такмичења талената одржавају под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и налазе се у календару такмичења, Светлана Ћулафић, Емилија Рељин, Дуња Бјелић, Леа Калембер, Вук Јакић, Ана Стојковић и Татјана Исаков биће ослобођени полагања пријемног испита за факултете из историје, књижевности, психологије и биологије.

Јавна презентација награђених радова биће одржана у току наредне недељу у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“.

Министар-за-рад-(6)

Рањива и старија популација, суграђани у стању социјалне потребе, инвалиди, борци ветерани, посебне су друштвене групе, за које локална самоуправа, у сарадњи са надлежним министарством, обезбеђује нове, модерне и услове потпуно прилагођене њиховим потребама и свакодневним активностима.

Доказ томе је и данашње свечано отварање реновиране зграде реконструисаног инклузивног објекта на тргу, као и полагање камена-темељца за нову зграду Центра за социјални рад. Догађајима су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Програма за развој Уједињених нација (УНДП), Округа и Града.

Обнављање простора у који се није улагало 65 година остварено је у оквиру кампања „Србија без баријера“ и „Инклузивна Србија“ Министарства за рад. Са домаћинима, градоначелником Николом Лукачем, његовим помоћником Светиславом Вукмирицом, председником Скупштине града, Младеном Богданом  и начелником Севернобанатског округа, Мирославом Дучићем, реновирани објекат обишли су министар за рад Немања Старовић и Биљана Барошевић, помоћница министра у Сектору за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Министарство је у реновирање зграде обезбедило безмало 11 милиона динара, а значајан део средстава издвојио је и Град, напоменуо је министар Старовић.

– Поред ове инвестиције, Министарство за Кикинду обезбеђује средства и по другим основама, значајним за особе са инвалидитетом. Од почетка године издвојили смо више од 13 милиона динара за предузећа, за рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и непуних 17 милиона динара за превоз особа са инвалидитетом. Наставићемо то да чинимо јер желимо да створимо услове једнаке за све – рекао је Старовић.

У реновираном објекту своје просторије имају: Савез удружења бораца народноослободилачких ратова са Ветеранима специјалних јединица полиције, Савез организација резервних војних старешина, Српски ратни ветерани, Савез потомака ратника Србије од 1912. до до 1920. године, Међуопштинска организација глувих и наглувих и Спортско друштво инвалида. У згради су и заједничка кухиња и конференцијска сала.

– Настављамо акцију „Србија без баријера“ и „Кикинда без баријера“ и трудићемо се да особама са инвалидитетом максимално олакшамо живот, као и свим нашим суграђанима – истакао је градоначелник.

Свечаном означавању почетка изградње нове зграде Центра за социјални рад у улици Милоша Остојина, на плацу на којем је била зграда некадашње Месне заједнице, присуствовали су и представници Програма за развој уједињених нација.

Изградња новог Центра део је веће иницијативе коју Уједињене нације, Програм за развој, спроводе са Министарством за рад. До сада су улагали у три овакве установе у нашој земљи, а објекат у Кикинди први је који се гради из темеља по потпуно функционалном и модерном пројекту.

– Реч је о великом побољшању, зграда ће имати три пута већу површину од претходне, изградићемо модеран простор, што је битно за пружање услуга којима се овај центар бави. Годишње услуге Центра користи 8.700 људи и сада ће им бити обезбеђени много бољи услови, што ће и побољшати ниво услуга. Најважније је да ће бити на корист људима и локалној заједници – рекао је Јакуп Бериш, стални представник УНДП у Србији.

Бериш је додао да је ово и прилика за развој социјалних центара у земљи  успостављањем нивоа квалитета за објекте који ће се тек градити.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

– Кикинда ће, са овим новим објектом, бити прва у држави – изјавио је министар Старовић. – Биће то, на хиљаду квадрата, најмодернији Центар за социјални рад. Овим успостављамо нове стандарде, али се на томе нећемо зауставити.

Постављању камена-темељца присуствовали су и директор Центра за социјални рад, Радислав Иветић и запослени.

– Ново, велелепно здање красиће овај део града и бити на добробит корисницима и запосленима. Поносни смо што се први овакав објекат гради баш у Кикинди – нагласио је градоначелник Лукач.

Пројекат је вредан 1,7 милиона динара. Инвеститор је Град, наручилац Програм за развој, а финансијер Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Извођач радова је београдска „Југоградња“, а рок за завршетак радова – март наредне године.

Приликом данашње посете, после пријема код градоначелника, гости из Министарства обишли су и штандове Српске напредне странке на Тргу.

С. В. О.

Миленкоо-Јованов-Комуна-54-2

О предстојећим локалним изборима који ће бити одржани у недељу 2. јуна, резултатима са којима Српска напредна странка у Кикинди излази пред грађане, изборној понуди и важности локалних избора који, чињеница је, знатно мање подижу медијске прашине од парламентарних и републичких, разговарали смо са Миленком Јовановим, народним послаником и шефом посланичке групе СНС у Народној скупштини.

Неспорно је да листа под редним бројем 1 „Александар Вучић- Кикинда сутра” коју поред Српске напредне странке и њених досадашњих коалиционих партнера Покрета социјалиста, ПУПС-а, Социјалдемократске партије, чине још и Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Заветници, важи за апсолутног фаворита. Можемо ли рећи да је исход избора веома известан?

– Напротив, ништа није готово нити је било шта унапред решено. Озбиљно смо радили претходних година, као и у кампањи и ништа се не сме препустити случају. Ове тактичке варијанте које су направиле Милешевићеве листе показују да они желе да захвате што шири опсег бирача и да увећају резултат са претходних избора. И зато нико ко подржава председника Вучића, политику коју он води и странке које чине коалицију „Кикинда сутра” не сме да преспава изборни дан, већ мора да изађе и да гласа јер, као што рекох, апсолутно ништа није решено нити готово. Од грађана на биралиштима зависи какав ће бити резултат и да ли ће Кикинда да настави путем развоја или да се врати у време пропадања, у време када је Зоран Милешевић на посредан начин управљао градом, а суштина је да понуда на изборима показује да би се баш то десило уколико би те листе добиле већину.

Изградња фабрике воде је била тема свих предизборних кампања, све странке су обећавале решавање вишедеценијског проблема пијаће воде. Недостатак средстава, мањак политичке воље, скуп и технолошки захтеван пројекат- различити су били аргументи које смо слушали и због којих се остајало само на речима, Овај капиталан пројекат је успешно приведен крају, да ли ће баш он највише обележити овај мандат градске власти? 

– Ми се трудимо да обећања буду реална и остварива, а са друге стране доказали смо у Кикинди, али и у читавој Србији да знамо да водимо локалне самоуправе и да умемо да донесемо корист од тзв вертикале власти, како је говорио Стево Грбић, односно сарадње са Републиком и Покрајином. Остаће записано да је у време управљања земљом председника Вучића и градом од стране Српске напредне странке, решено најважније питање у Кикинди које је деценијама уназад било нерешено и тема свих предизборних кампања. Ми смо завршили фабрику воде и грађани на чесми могу да виде огромну разлику у односу на раније стање. Нека упореде воду из продавнице и воду из чесме, видеће да разлике нема. Сада се иде даље, наредни корак је изградња мини постројења у селима, да сва села добију чисту воду.

На реду је и завршетак изградње канализације?

Настављамо са капиталним пројектима, завршићемо у наредном периоду канализацију за Стрелиште и Железнички нови ред. Потом ћемо решити и преостали део града који нема канализацију- Мокрински пут и део трећег рејона. Тако ће цео град имати канализацију, а онда можемо разговарати и о изградњи канализације у селима. Пројекат за Мокрин је готов, па ћемо видете можемо ли добити средства да кренемо у реализацију. То су огромне инвестиције и капитални инфраструктурни пројекти. Што се тиче осталих области, могу рећи да у свим сферама постоје помаци и да се улаже у све области живота од културе до спорта. Мислим да смо показали да добро радимо, наравно да може и боље, међутим, наши резултати су апсолутно неупоредиви са резултатима оних који су били пре нас на власти. Фактичко управљање градом од стране Зорана Милешевића је била девастација града у свим областима и не мислим да би било нормално да се враћамо у то време. Сматрам да грађани Кикинде имају врло јасне опције. Једна је да гласају за оне који раде и постижу резултате, а друга за листе којима фактички руководи Зоран Милешевић, што би нас вратило у време када је управљао градом, да се град претвори у оно што је Хотел „Нарвик” или Ђиласова хладњача на улазу у град. Видите да је тај човек уништио и оно што је сам себи прибавио. Зашто би другачије и успешније управљао оним што није његово?!

Парламентарни и председнички избори су знатно више у фокусу јавности и медија, док локални пролазе „тише”, осим можда београдских. Колико су важни локални избори у садашњем друштвеном и политичком контексту у ком врло често доминирају теме из домена тзв. високе политике?

– Претходне недеље председник Вучић се лавовски борио у Уједињеним нацијама против жига који су желели да нам утисну на чело, да смо геноцидан народ. Са једне стране трајала је битка за интерес земље којој се он максимално посветио и борио иако је знао какав ће резултат бити на крају, свесно је жртвовао и себе и, како каже, своју политичку каријеру, да би се изборио за Србију. Постигли смо успех у том смислу да већина света није подржала Резолуцију, нешто више од 40 одсто земаља је гласало за. Са друге стране, имате људе који су навијали да Србија буде кажњена, позивали да сами гласамо за то, сеирили и радовали се усвајању Резолуције уместо да честитају председнику на свему што је урадио. Зашто је то битно када је у питању локал? Зато јер су исти ти људи на локалу, а нама као друштву није потребно да унутар земље имамо нестабилност и неке локалне самоуправе које ће да воде антидржавну политику. Јер, јесте антидржавна и антисрпска политика бити за Резолуцију која би нам направила онакву штету. Није нам потребно да се отварају врата таквим политичким снагама у земљи. Не треба нам ни да неко води недомаћинску политику презадуживања локалних самоуправа, да нису у стању да реализују пројекте или да раде мимо координације са Републиком и Покрајином. Јако је важно да људи изађу на изборе- прво, да имамо стабилност унутар друштва и Србије, и да имамо хармоничну политичку сцену, тзв. вертикалу власти. Важно је да унутар државе имамо хармонију и стабилност и да у времену које ће бити веома тешко и изазовно, будемо посвећени борби за оно што је интерес наше земље, а не да се бавимо неким локалним самоуправама које воде наопаку политику и праве проблеме грађанима у тим срединама. Тако да ја још једном позивам да грађани изађу на изборе и гласају за листу која носи име председника Вучића јер је то гарант стабилности и развоја.

ВЕРТИКАЛА НЕКАД И САД

– Када је направљена вертикала власти 2008. године, то Кикинди ништа није донело. И ту видите разлику. Када је Зоран Милешевић фактички управљао градом, осим тога што је он зарађивао асфалтирајући ливаде и милијарде извлачио из покрајинског буџета, град није имао ништа. Тамо где је он имао користи, нешто се радило, тамо где није, није било ничега. А онда је дошао неко други и показао како може да се функционише, да имамо синергију између локала, покрајине и републике. Данас у Кикинди имате и покрајинске и републичке пројекте. Видите озбиљну сарадњу свих нивоа власти у корист грађана- указује Јованов.

ЛИСТЕ ПОД МИЛЕШЕВИЋЕВИМ ПАТРОНАТОМ

– Имамо три листе које се на овај или онај начин опредељују да буду под патронатом Зорана Милешевића. Једну листу води његова директорка Дирекције за изградњу града која му је потписивала све што је замислио и често га сада заступа као адвокат, што показује и поверење које има у њу. Окосницу друге листе чини политичка странка његовог ортака Ђиласа, са којим је завршио причу око хладњаче, а трећу листу води човек који се јавно заклињао у то да је на њиховој страни, тако да је апсолутно јасно у ком правцу ствари иду. Њихова идеја је да немају једну листу, већ да са три листе захвате шире бирачко тело, да свака узме одређени број мандата и да тако саставе већину. У томе морамо да их спречимо, уколико желимо да наставимо развој Кикинде- истиче наш саговорник.

Ј. Ц.

селаковиц-(14)

Министар културе Никола Селаковић у оквиру посете Кикинди потписао је уговоре о конкурсном финансирању са Народним музејем и Центром за ликовну и примењену уметност „Тера“, а обишао је и Културни центар за који је поменуто министарство издвојило средства за радове. Заједно са градоначелником Николом Лукачем, чланицом Градског већа Валентином Мицковски, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем и директорима Лидијом Милашиновић, Александром Липовановим и Марком Марковљевим, министар Селаковић је разговарао о будућој сарадњи.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Уговори су вредни 7,3 милиона динара, али то није све што ћемо у овој години финансирати у Кикинди. Народном музеју одобрено је укупно шест, а „Тери“ 4,5 милиона динара. Од 2021. до 2024. за Кикинду је, из свих конкурсних линија, обезбеђен 81 милион динара за 67 пројеката и та подршка биће настављена и у будућности. Преко конкурса „Градови у фокусу“ ваш град је, нарочито пројектима Културног центра, био стални и лојални партнер нашем министарству. У истом периоду кроз самосталне и заједничке пројекте са министарством Кикинда је издвојила још 107 милиона динара. Када се све сабере то је близу 200 милиона динара који су утрошени за културу – истакао је министар Никола Селаковић.

Титула Националне престонице културе, за коју се град оправдано нада да ће је понети 2027. године, доноси многобројне погодности нашој средини. Питали смо министра зашто је за Србију важно да Кикинда то и постане.

-Било би важно јер ће омогућити да се Србија упозна са богатом културно-историјском баштином овог краја наше државе. Оживело би пуно тога у граду, а Кикинда би у свој својој пуноћи показала читавој земљи шта нуди. Нарочито је значајно за места која се налазе на граници јер тада могу да привуку много више људи. Ако Кикинда  постане престоница културе 2027. то ће бити обострано корисно јер се тада одржава специјализована Светска изложба „Експо“ и државу ће посетити око три милиона људи од којих ће велики број пожелети да дође у Кикинду која ће богатим обичајима приказати оно најбоље што има – одговорио је Селаковић.

Градоначелник Никола Лукач изразио је задовољство посетом министра Селаковића и захвалио се на помоћи.

-Све што смо урадили даје нам кредибилитет да конкуришемо амо и постанемо Национална престоница културе 2027. Подршка коју имамо од Министарства културе је значајна и сигуран сам да ће је све институције искористити на прави начин и помоћи да капацитете града подигнемо на виши ниво – навео је Лукач.

Министру Селаковићу уручен је лого пројекта „Јаки“ који јача културне капацитете града и том приликом напоменуо је помоћ коју је пружила сада председница Покрајинске владе, доскорашња министарка културе Маја Гојковић, али и залагање народног посланика Миленка Јованова који се труде да увек и на сваком месту на најбољи начин промовишу Кикинду.

Народни музеј средствима Министарства културе реализоваће пет, а „Тера“ четири пројекта .

А.Ђ.

КЦ-ветерани-(4)

Удружење “Ветерани 72. специјалне бригаде” данас су, у дворишту Културног центра, реализовали пројекат “Ветерани за мале хероје”. Активности се спроводе како би се ђаци упознали са младим херојима наше историје и, на тај начин, пробудила патриотска осећања код младе популације.

Председник Градског парламента, Младен Богдан који је присуствовао догађају, истакао је да ће Град увек подржати програме којима се јача патриотизам младих.

– Кикиндска секција овог удружења препозната је да изузетно добро ради и зато је наш град један од десет који у којима се одржавају трибине како би се млади упознали са тим како се треба понашати у ванредним ситуацијама. Ми смо на путу мира и стабилности и не желимо рат, наш град је град мира, просперитета и развоја, али треба и да знамо како да делујемо када треба помоћи сваком нашем суграђанину, свакој особи која се нађе у стању неке непогоде или потребе и да се, на тај начин, спасавајући једни друге, свој град, своје место, куће и породице, ставимо у службу свог града и своје државе, у првим линијама одбране – рекао је Богдан.

Трибина и показне вежбе одвијају се под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Школска омладина нема довољно знања о овој важној теми, истакао је председник удружења “Ветерани 72. специјалне бригаде“, потпуковник у пензији Срђан Хаџић.

– Ђаци су веома заинтересовани и постављају много питања, желе да знају више о херојима из наше прошлости, о нашој историји, и да стекну нова знања о поступцима у разним ситуацијама. Представљамо им све мале хероје из претходних ратова, закључно са најновијим ратом који се десио на нашим просторима. Такође, уз помоћ извиђача, ронилаца и Црвеног крста, децу усмеравамо на то како да реагују у различитим ситуацијама – рекао је Хаџић.

Кикинда је, после Зрењанина, други град у којем се реализује овај пројекат. Са ђацима из школа које су се одазвале позиву: Економско-трговинске, Техничке, и основних школа “Ђура Јакшић”, “Јован Поповић” и “Жарко Зрењанин”, разговарали су и представили им своје активности чланови Црвеног крста,  Извиђачког одреда „Прока С. Плави“ и Ронилачког клуба „Орка“. Кроз предавања и демонстрације ученици су се упознали са поступцима у ванредним ситуацијама у којима могу да се нађу (пожар, земљотрес, поплава), и са пружањем прве помоћи у случају еколошких катастрофа, терористичког напада, саобраћајне несреће и слично.

Из Удружења, носиоца пројекта, најављују нову активност – трибине за школарце под називом „Војничка капа на глави сваког ђака“, ради подршке поновном увођењу војног рока.

С. В. О.