April 22, 2026

Град

bombardovanje-spomenik-(1)

Sećanje na 25 godina od bombardovanja Kikinde: Da se ne zaboravi

Aleksandra Djuran June 1, 2024

Kod spomenika poginulim i nestalim borcima Kikinde od 1991 – 1999. godine „Tuga“, danas, 1. juna, obeleženo je 25 godina od kada je bombardovana Kikinda. Odata je pošta svim poginulim u NATO agresiji na našu zemlju. Paljenju sveća  prisustvovali su članovi udruženja “Srpskih ratnih veterana”, boračkih udruženja, porodica poginulih i nestalih. Vladimir Radojčić iz Udruženja “Srpskih ratnih veterana” podsetio je da je u noći između 31. maja i 1. juna Kikinda raketirana sa četiri bombe, a meta su bili objekti u nekadašnjoj kasarni “Servo Mihalj”.

 

-Svake godine obeležavamo ovaj dan i sećamo se napada  na našu zemlju i stradanja našeg naroda. Poruka koju šaljemo da ovog skupa je da možemo da oprostimo, ali ne smemo da zaboravimo. U noći bombardovanja dobrom odbranom izbegnuta su veća razaranja koja su se mogla desiti. Fizička razaranja posle ovog vremenskog perioda nisu toliko vidljiva, ali su ostala u našim srcima. – rekao je Radojčić.

U kasarni je tokom bombardovanja bilo šest vojnika. Jedna bomba pala je na tadašnji magacin za municiju, a druga na Centar za obuku pasa. Na svu sreću nije bilo žrtava jer su objekti koji su uništeni u bombardovanju bili su prazni. Milan Vejin, predsednik rezervnih vojnih starešina, rezervni major i u vreme bombardovanja kasarne bio je u komandi vojnog odseka Kikinda.

-Jedinice vojnog odseka obezbeđivale su kasarnu. Objekti koji su gađani bili su prazni, a pre rata u njima se nalazila  velika količina eksplozivnih sredstava. Jedna od bombi završila je u njivi i pretpostavlja se da je meta bila pruga koja dolazi iz Rumunije i koja vodi prema Beogradu. I u vreme sankcija i bombardovanja u našu zemlju gorivo je stizalo iz susedne zemlje te je cilj bio da se onesposobi dotok goriva. Sreća je da je stražar koji je bio u neposrednoj blizini gađanih objekata skočio u kanal u kom nije bilo vode i tako je ostao nepovređen – priseća se Vejin.

 

 

U nekadašnjoj kasarni jutro posle bombardovanja zatečeni su krateri od bombi jer su projektili bili teški između 400 i 600 kilograma.  Jedna od bombi, koja nije eksplodirala i dalje se nalazi u njivi sugrađanina Stevice Radulaškog. Kikindu su bombardovali pripadnici španske lovačko-bombarderske eskadrile.

Ovom prilikom Mirjani Lazičić uručena je plaketa povodom Dana sećanja na pognule borce Kikinde i 25-to godišnjicu NATO agresije. Njen ujak Goran Reljin poginuo je kao redovan vojnik. Imao je svega 19 godina.

A.Đ.

dan-polja-strnine-(6)

Rod pšenice niži od prošlogodišnjeg, žetva počela u maju i završiće se polovinom juna

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Rod pšenice biće umanjen, a žetva ozimih kultura će biti završena u vreme kada je ranijih godina počinjala, zaključak je tradicionalnog Dana polja ozimih strnina u organizaciji Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“. Na oglednom polju poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća imali su priliku da vide kako je vremenske (ne) prilike podnela 61 sorta pšenice, od kojih je trećina nova, 14 sorti ječma, četiri sorte tritikalea. Ove godine na oglednom polju uočljiva je jasna razlika koje sorte dobro podnose sušu i nestabilne klimatske uslove.

Iako će prinosi varirati od njive do njive, zaključak je da će za 30 odsto biti niži u odnosu na prošlu godinu. Tako se očekuje da će ječma biti maksimalno do šest tona po hektaru, jer on bolje reaguje na sušu, dok će pšenice biti u proseku tri do četiri tone po hektaru.

-Žetva ječma je počela, a za desetak dana očekuje se da započne ozbiljnije košenje pšenice. Do tada će se žito žnjeti sporadično na parcelama koje su na peskovitom tlu i lošijeg kvaliteta – precizira Zoran Simić, savetodavac PSS.

Pored umanjenog roda, poljoprivrednici se, i ove godine, žale na cenu koja je trenutno od 22 do 23 dinara za kilogram žita ovogodišnjeg roda.

-Još uvek nisam počeo sa žetvom. Očekujem da će prvi otkosi pasti za desetak dana. Pod pšenicom imamo oko 70 jutara i ono što joj je obeležje je da je suva. Kiša je stigla, ali kasno i zrno se nije nalilo. Ne očekujem da prinos bude više od tri tone po jutru, a prošle godine bio je od četiri do pet tona. Cena, o kojoj se trenutno govori je niska. Zbog nižeg prinosa mi smo u gubitku – naveo je poljoprivrednik Kikinde Ivan Jović.

Milan Bogojević iz Novih Kozaraca dodaje da je kiša koja je pala poboljšala stanje na njegovoj parceli.

-I pored toga prinos će biti desetkovan i verovatno će prinos biti do tri po jutru. Cenu još uvek ne znamo, predviđa se da će biti do 23 dinara, a po mojoj proceni minimalna cena koja bi morala biti je 25, 26 dinara za kilogram. Ona bi koliko-toliko pokrila gubitke odnosno ulaganja – saznajemo od Bogojevića.

Lokalna samouprava i ove godine pomaže lokalne poljoprivrednike i ove godine obezbeđeno je 15, 2 miliona dinara za subvencije, rekao je član Gradskog veća Ljuban Sredić koji je prisustvovao ovoj manifestaciji.

-Imamo 18 mera i kod pojedinih su predviđena sredstva skoro utrošena. To pokazuje da je našim poljoprivrednicima značajna podrška grada i novac koji se izdvaja za unapređenje proizvodnje. Cilj je da pomognemo mala i srednja gazdinstva koja će kupiti deo opreme, mehanizacije,plastenike, postaviti sistem za navodnjavanje, osigurati useve i slično. Svake godine sve je više zainteresovanih za konkurs, a mere koje sufinansiramo, donosimo u dogovoru sa proizvođačima – napomenuo je Sredić.

Direktor PSS Mladen Đuran podsetio je da je kikindska jedna od retkih poljoprivrednih službi koji već više od dve decenije u kontinuitetu organizuje Dan polja. Godina je specifična sa toplotnim „udarima“ tokom proleća, tako da će ostati upamćena po tome da su prvi otkosi pali već u maju i da će biti završena u vreme kada je, ranijih godina počinjala  zaključio je Đuran.

U kikindskom ataru pod pšenicom je oko 16.000 hektara, ječma ima na oko 2.000, dok je uljana repica zastupljena na oko 3.000 hektara, na uštrb hlebnog zrna koje je ranijih godine bilo zasnovano na većim površinama.

A.Đ.

 

 

 

 

Savez samostalnih sindikata obučio svoje članove – svako preduzeće treba da ima Odbor za bezbednosti i zdravlje na radu

Igor Crnogorac May 31, 2024

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) organizovalo je, u prostorijama Veća u Kikindi, radionicu o bezbednosti i zdravlju na radu. Učesnici su obučavani o tome kako da, radi primene odredaba novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, formiraju Odbore za bezbednosti i zdravlje na radu u svojim preduzećima

Odluka o formiranju Odbora u preduzećima, ustanovama i organizacijama koje ih još uvek nemaju, doneta je u ovom sindikatu početkom godine, kaže Duško Vuković, potpredsednik SSSS.

– Analize pokazuju da su, tamo gde postoje odbori, radna mesta bezbednija, da se događa manje povreda, posebno onih sa smrtnim ishodom. Samo zajedničkim učešćem, podizanjem svesti, informisanjem i komunikacijom između poslodavaca i Sindikata, odnosno zaposlenih, možemo unaprediti ovu oblast. Moramo obezbediti sve mere sadržane u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu – od formiranja odbora do primene procedura za bezbedan i zdrav rad, i uključivanja u donošenje akata, korišćenja sredstava zaštite i slanja zaposlenih na rekreativni odmor – objašnjava Vuković.

Seminaru u Kikindi prisustvovalo je 25 predsednika sindikalnih organizacija, predstavnika postojećih odbora, poslodavaca i pravnih službi kojima je, takođe, predočeno, da će imati podršku SSSS u osnivanju odbora i saradnji sa poslodavcima.

Potrebu za osnivanjem ovih novi tela potkrepljuje poražavajući podatak da svake godine u Srbiji na radnom mestu pogine više od 50 radnika, što, takođe, govori o nedovoljnoj svesti i nedovoljnom angažovanju, ukazao je Vuković.

– Mi imamo poslodavce koji su društveno neodgovorni i ne dozvoljavaju formiranje odbora, i na ovoj obuci upoznali smo sindikalce sa zakonskim prerogativima koji im to omogućavaju – dodao je.

Vuković priznaje da samo manjina poslodavaca pristaje da osigura zaposlene, što dovodi do toga da se nadoknade u slučajevima povređivanja na radu ostvaruju tek posle dugotrajnih parnica, između ostalog i zato što ne postoji namenski fond.

– Ovo je veliki propust i radnici često nisu osigurani. Mi nemamo poseban zakon o nadoknadi štete u slučaju povrede na radu i profesionalnih oboljenja. Uz to, problem je i što imamo samo dve stotine inspektora rada na više od 400 hiljada radnika, ali novi odbori mogu da pomognu, da ukažu poslodavcima na opasnosti i štetnosti. Radnici i sindikati, naravno, imaju i pravo da nezakonistosti prijavljuju inspekciji.

Važna odredba novog zakona u vezi sa odborima za bezbednosti i zdravlje na radu u preduzećima jeste i da u njima radnici imaju pravo na jednog člana više u odnosu na broj predstavnika poslodavca.

Kako bi se sindikalci i poslodavci koji su za to zainteresovani, što bolje informisali o ovim novinama, Sindikat je priredio i priručnik sa detaljnim instrukcijama za formiranje odbora i pravilima kojima se obezbeđuju bezbednost i zdravlje na radu.

S. V. O.

setnja-multipla-(8)

Šetnja obolelih od multiple skleroze: Svaki korak je pobeda

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Povodom Svetskog dana posvećenog obolelima i borbi protiv multiple skleroze na Starom jezeru organizovana je šetnja pod nazivom „Svaki korak je pobeda“.  Članovi udruženja Multiple skleroze Kikinda, korisnici Centra za pružanje socijalne zaštite, predstavnici udruženja invalida, građani, rodbina i srednjoškolci podržali su akciju koja je organizovana treći put.

-Šetnja je simbolična i šetamo za one koji to ne mogu. Za sve nas koji bolujemo od multiple skleroze svaki korak je pobeda jer ima dana kada ne možemo da napravimo ni jedan korak. Udruženje ima 53 člana, ali se taj broj, na žalost, konstantno menja s obzirom na to da nam vrlo često dolaze novi članovi. Okupljanja nam puno znače, a naše udruženje jedno je od najaktivnijih na teritoriji grada. Na nama je da se izborimo da budemo vidljivi svakom članu društva  – istakla je Brankica Miškov, predsednica udruženja.

Skupu je prisustvovala i predsednica Društva multiple skleroze Vojvodine Zorana Budak.

-Tu sam da podržim ovu manifestaciju i čast mi je zadovoljstvo što sam deo nje. Svake godine ova akcija je sve kvalitetnija, zahvaljujući predstavnicima kikindskog udruženja. U našem sastavu ono je najmlađe, ali najbolje radi. Pomažu ne samo obolelima od multiple skleroze nego i svim ostalim invalidima – navela je Zorana Budak.

Ovom prilikom simbolično su pušteni narandžasti baloni u znak podrške obolelima.

Multipla skleroza je hronična neurološka autoimuna bolest koja se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Broj obolelih u Srbiji je u porastu, i trenutno oko 9.000 pacijenata živi sa multipla sklerozom. Najčešće se javlja između 20-te i 40-te godine života. Praktično se javljaju smetnje vida, slabost ekstremiteta, hoda, gutanja. Čest pratilac multiple skleroze je depresija,tremor, spazam, nevoljni pokreti te treba imati stalnu empatiju za potrebe i patnje ovih ljudi. Ono što je važno jeste da više od polovine bolesnika sa ovom dijagnozom dobija dobru i efikasnu terapiju.

A.Đ.

Dan-bez-duvanskog-dima-(6)

Upozorenje na Svetski dan bez duvanskog dima – i „vejpovi“ su štetni, a probao ih je svaki deseti osmak

Igor Crnogorac May 31, 2024

Na dan kada se u čitavom svetu posebno i još jednom skreće pažnja na nezdrave navike pre svega mladih, poslednjih godina priča se i o novim proizvodima koji se nude mladima kao manje štetni. Industrija elektronskih cigareta je ogromna u čitavom svetu, a i mladi u Srbiji, i to veoma rano, počinju da ih koriste.

Slogan Svetskog dana bez duvanskog dima na nacionalnom nivou je „Zaštitimo mlade od duvanskog dima“, dok Svetska zdravstvena organizacija šalje poruku „Zakorači, podigni glas i zaštiti mlade od nikotina“.

– Poruka je da treba zaštititi mlade prvenstveno od nikotina i od onog što se naziva „little tobacco“. Industrija duvana na perfidan način dolazi do naših mladih, stvarajući od njih nikotinske zavisnike proizvodnjom vrlo popularnih elektronskih cigareta, „vejpova“ koji sadrže nikotin. Na svetskom nivou razvijeno je 16 hiljada aroma, a ovaj proizvod se reklamira kao bezbedan i zdrav, što nije tačno jer postoji visoka doza nikotina koji stvara fizičku i psihičku zavisnost – rekao je dr Branislav Hačko, načelnik Službe za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje u Kikindi.

On je ukazao da je studija Instituta za javno zdravlje „Batut“ iz 2022. godine  pokazala da je svaki deseti đak u osmom razredu probao „vejp“, visok procenat zabeležen je i među petacima, što je, kako je rekao, regrutovanje budućih pušača.  Takođe, procenjuje se da 37 miliona mladih uzrasta od 13 do 15 godina u svetu koristi duvan.

Na kikindskom trgu danas se odvijaju tradicionalne akcije „Jabuka za cigaretu“ – mada se čini da nikada nije bilo manje prolaznika pušača, pa su jabuke dobijali svi, i merenje pritiska i šećera u krvi, koje sprovode volonteri Crvenog krsta, zaposleni u Domu zdravlja i Zavod za javno zdravlje u saradnji sa Turističkom organizacijom Grada.

Štandovi kod fontane biće postavljeni do podneva.

Talentovani osnovci i srednjoškolci, članovi Regionalnog centra, osvojli 21 republičku nagradu

Aleksandra Djuran May 30, 2024

Na 66. Državnom takmičenju talenata za osnovne škole u Pančevu i za srednje škole u Čačku 13 polaznika Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev“ osvojilo je 21 republičku nagradu. Lena Davidović, učenica sedmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“ osvojila je prvo mesto iz fizike i prvu nagrada za najbolji naučno-istraživački rad iz fizike u državi. Jovana Karić, učenica osmog razreda OŠ „Sveti Sava“  druga je iz istog predmeta. Vladimir Bosančić, učenik osmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“  osvojio je takođe drugo mesto i treću nagradu za najbolji naučno- istraživački rad iz srpskog jezika u državi.

 

Milica Savković maturantkinja Gimnazije „Dušan Vasiljev“  iz psihologije je dobila prvu nagradu za najbolji naučno-istraživački rad u državi. Bogdan Zavišin, učenik druge godine, Gimnazije „Dušan Vasiljev“ prvi je iz istorije, a drugu nagradu osvojio je za najbolji naučno-istraživački rad. Ana Stojković maturantkinja Gimnazije druga je u republici iz psihologije, a  prvu nagradu osvojio je njen naučno- istraživački rad. Svetlana Ćulafić, učenica treće godine Gimnazije „Dušan Vasiljev“ druga je iz istorije, Emilija Reljin, takođe učenica treće godine Gimnazije osvojila je drugo mesto i treću nagradu za najbolji naučno-istraživački rad. Lea Kalember, maturantkinja SSŠ „Miloš Crnjanski“ zauzela je treće mesto, a dobila je i prvu nagradu za najbolji naučno-istraživački rad iz biologije . Dunja Bjelić, učenica treće godine Gimnazije „Dušan Vasiljev“ zauzela je treće mesto i ima i treću nagrada za najbolji naučno-istraživački rad iz psihologije . Tatjana Isakov, učenica četvrtog razreda SSŠ „Miloš Crnjanski“  takmičenje iz biologije završila je na trećem mestu dok je dobila i drugu nagradu za najbolji naučno-istraživački rad iz biologije . Ksenija Stefanović, učenica treće godine Gimnazije „Dušan Vasiljev“ osvojila je drugu nagradu za najbolji naučno-istraživački rad iz fizike.

Polaznici kikindskog RCT „Dušan Vasiljev“ ove godine osvojili su sedam nagrada više nego prethodne godine čime je ova generacija postigla rekord Centra. Pošto se takmičenja talenata održavaju pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i nalaze se u kalendaru takmičenja, Svetlana Ćulafić, Emilija Reljin, Dunja Bjelić, Lea Kalember, Vuk Jakić, Ana Stojković i Tatjana Isakov biće oslobođeni polaganja prijemnog ispita za fakultete iz istorije, književnosti, psihologije i biologije.

Javna prezentacija nagrađenih radova biće održana u toku naredne nedelju u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“.

Ministar-za-rad-(6)

(VIDEO) Ministar za rad i predstavnik UNDP u poseti Kikindi – otvoren renovirani inkluzivni centar i položen kamen-temeljac za novu zgradu Centra za socijalni rad

Igor Crnogorac May 30, 2024

Ranjiva i starija populacija, sugrađani u stanju socijalne potrebe, invalidi, borci veterani, posebne su društvene grupe, za koje lokalna samouprava, u saradnji sa nadležnim ministarstvom, obezbeđuje nove, moderne i uslove potpuno prilagođene njihovim potrebama i svakodnevnim aktivnostima.

Dokaz tome je i današnje svečano otvaranje renovirane zgrade rekonstruisanog inkluzivnog objekta na trgu, kao i polaganje kamena-temeljca za novu zgradu Centra za socijalni rad. Događajima su prisustvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), Okruga i Grada.

Obnavljanje prostora u koji se nije ulagalo 65 godina ostvareno je u okviru kampanja „Srbija bez barijera“ i „Inkluzivna Srbija“ Ministarstva za rad. Sa domaćinima, gradonačelnikom Nikolom Lukačem, njegovim pomoćnikom Svetislavom Vukmiricom, predsednikom Skupštine grada, Mladenom Bogdanom  i načelnikom Severnobanatskog okruga, Miroslavom Dučićem, renovirani objekat obišli su ministar za rad Nemanja Starović i Biljana Barošević, pomoćnica ministra u Sektoru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ministarstvo je u renoviranje zgrade obezbedilo bezmalo 11 miliona dinara, a značajan deo sredstava izdvojio je i Grad, napomenuo je ministar Starović.

– Pored ove investicije, Ministarstvo za Kikindu obezbeđuje sredstva i po drugim osnovama, značajnim za osobe sa invaliditetom. Od početka godine izdvojili smo više od 13 miliona dinara za preduzeća, za rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i nepunih 17 miliona dinara za prevoz osoba sa invaliditetom. Nastavićemo to da činimo jer želimo da stvorimo uslove jednake za sve – rekao je Starović.

U renoviranom objektu svoje prostorije imaju: Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova sa Veteranima specijalnih jedinica policije, Savez organizacija rezervnih vojnih starešina, Srpski ratni veterani, Savez potomaka ratnika Srbije od 1912. do do 1920. godine, Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih i Sportsko društvo invalida. U zgradi su i zajednička kuhinja i konferencijska sala.

– Nastavljamo akciju „Srbija bez barijera“ i „Kikinda bez barijera“ i trudićemo se da osobama sa invaliditetom maksimalno olakšamo život, kao i svim našim sugrađanima – istakao je gradonačelnik.

Svečanom označavanju početka izgradnje nove zgrade Centra za socijalni rad u ulici Miloša Ostojina, na placu na kojem je bila zgrada nekadašnje Mesne zajednice, prisustvovali su i predstavnici Programa za razvoj ujedinjenih nacija.

Izgradnja novog Centra deo je veće inicijative koju Ujedinjene nacije, Program za razvoj, sprovode sa Ministarstvom za rad. Do sada su ulagali u tri ovakve ustanove u našoj zemlji, a objekat u Kikindi prvi je koji se gradi iz temelja po potpuno funkcionalnom i modernom projektu.

– Reč je o velikom poboljšanju, zgrada će imati tri puta veću površinu od prethodne, izgradićemo moderan prostor, što je bitno za pružanje usluga kojima se ovaj centar bavi. Godišnje usluge Centra koristi 8.700 ljudi i sada će im biti obezbeđeni mnogo bolji uslovi, što će i poboljšati nivo usluga. Najvažnije je da će biti na korist ljudima i lokalnoj zajednici – rekao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP u Srbiji.

Beriš je dodao da je ovo i prilika za razvoj socijalnih centara u zemlji  uspostavljanjem nivoa kvaliteta za objekte koji će se tek graditi.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

– Kikinda će, sa ovim novim objektom, biti prva u državi – izjavio je ministar Starović. – Biće to, na hiljadu kvadrata, najmoderniji Centar za socijalni rad. Ovim uspostavljamo nove standarde, ali se na tome nećemo zaustaviti.

Postavljanju kamena-temeljca prisustvovali su i direktor Centra za socijalni rad, Radislav Ivetić i zaposleni.

– Novo, velelepno zdanje krasiće ovaj deo grada i biti na dobrobit korisnicima i zaposlenima. Ponosni smo što se prvi ovakav objekat gradi baš u Kikindi – naglasio je gradonačelnik Lukač.

Projekat je vredan 1,7 miliona dinara. Investitor je Grad, naručilac Program za razvoj, a finansijer Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izvođač radova je beogradska „Jugogradnja“, a rok za završetak radova – mart naredne godine.

Prilikom današnje posete, posle prijema kod gradonačelnika, gosti iz Ministarstva obišli su i štandove Srpske napredne stranke na Trgu.

S. V. O.

Milenkoo-Jovanov-Komuna-54-2

Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS: Od izbora zavisi razvoj Kikinde

Jelena Trifunović May 30, 2024

O predstojećim lokalnim izborima koji će biti održani u nedelju 2. juna, rezultatima sa kojima Srpska napredna stranka u Kikindi izlazi pred građane, izbornoj ponudi i važnosti lokalnih izbora koji, činjenica je, znatno manje podižu medijske prašine od parlamentarnih i republičkih, razgovarali smo sa Milenkom Jovanovim, narodnim poslanikom i šefom poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini.

Nesporno je da lista pod rednim brojem 1 „Aleksandar Vučić- Kikinda sutra” koju pored Srpske napredne stranke i njenih dosadašnjih koalicionih partnera Pokreta socijalista, PUPS-a, Socijaldemokratske partije, čine još i Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Zavetnici, važi za apsolutnog favorita. Možemo li reći da je ishod izbora veoma izvestan?

– Naprotiv, ništa nije gotovo niti je bilo šta unapred rešeno. Ozbiljno smo radili prethodnih godina, kao i u kampanji i ništa se ne sme prepustiti slučaju. Ove taktičke varijante koje su napravile Mileševićeve liste pokazuju da oni žele da zahvate što širi opseg birača i da uvećaju rezultat sa prethodnih izbora. I zato niko ko podržava predsednika Vučića, politiku koju on vodi i stranke koje čine koaliciju „Kikinda sutra” ne sme da prespava izborni dan, već mora da izađe i da glasa jer, kao što rekoh, apsolutno ništa nije rešeno niti gotovo. Od građana na biralištima zavisi kakav će biti rezultat i da li će Kikinda da nastavi putem razvoja ili da se vrati u vreme propadanja, u vreme kada je Zoran Milešević na posredan način upravljao gradom, a suština je da ponuda na izborima pokazuje da bi se baš to desilo ukoliko bi te liste dobile većinu.

Izgradnja fabrike vode je bila tema svih predizbornih kampanja, sve stranke su obećavale rešavanje višedecenijskog problema pijaće vode. Nedostatak sredstava, manjak političke volje, skup i tehnološki zahtevan projekat- različiti su bili argumenti koje smo slušali i zbog kojih se ostajalo samo na rečima, Ovaj kapitalan projekat je uspešno priveden kraju, da li će baš on najviše obeležiti ovaj mandat gradske vlasti? 

– Mi se trudimo da obećanja budu realna i ostvariva, a sa druge strane dokazali smo u Kikindi, ali i u čitavoj Srbiji da znamo da vodimo lokalne samouprave i da umemo da donesemo korist od tzv vertikale vlasti, kako je govorio Stevo Grbić, odnosno saradnje sa Republikom i Pokrajinom. Ostaće zapisano da je u vreme upravljanja zemljom predsednika Vučića i gradom od strane Srpske napredne stranke, rešeno najvažnije pitanje u Kikindi koje je decenijama unazad bilo nerešeno i tema svih predizbornih kampanja. Mi smo završili fabriku vode i građani na česmi mogu da vide ogromnu razliku u odnosu na ranije stanje. Neka uporede vodu iz prodavnice i vodu iz česme, videće da razlike nema. Sada se ide dalje, naredni korak je izgradnja mini postrojenja u selima, da sva sela dobiju čistu vodu.

Na redu je i završetak izgradnje kanalizacije?

Nastavljamo sa kapitalnim projektima, završićemo u narednom periodu kanalizaciju za Strelište i Železnički novi red. Potom ćemo rešiti i preostali deo grada koji nema kanalizaciju- Mokrinski put i deo trećeg rejona. Tako će ceo grad imati kanalizaciju, a onda možemo razgovarati i o izgradnji kanalizacije u selima. Projekat za Mokrin je gotov, pa ćemo videte možemo li dobiti sredstva da krenemo u realizaciju. To su ogromne investicije i kapitalni infrastrukturni projekti. Što se tiče ostalih oblasti, mogu reći da u svim sferama postoje pomaci i da se ulaže u sve oblasti života od kulture do sporta. Mislim da smo pokazali da dobro radimo, naravno da može i bolje, međutim, naši rezultati su apsolutno neuporedivi sa rezultatima onih koji su bili pre nas na vlasti. Faktičko upravljanje gradom od strane Zorana Mileševića je bila devastacija grada u svim oblastima i ne mislim da bi bilo normalno da se vraćamo u to vreme. Smatram da građani Kikinde imaju vrlo jasne opcije. Jedna je da glasaju za one koji rade i postižu rezultate, a druga za liste kojima faktički rukovodi Zoran Milešević, što bi nas vratilo u vreme kada je upravljao gradom, da se grad pretvori u ono što je Hotel „Narvik” ili Đilasova hladnjača na ulazu u grad. Vidite da je taj čovek uništio i ono što je sam sebi pribavio. Zašto bi drugačije i uspešnije upravljao onim što nije njegovo?!

Parlamentarni i predsednički izbori su znatno više u fokusu javnosti i medija, dok lokalni prolaze „tiše”, osim možda beogradskih. Koliko su važni lokalni izbori u sadašnjem društvenom i političkom kontekstu u kom vrlo često dominiraju teme iz domena tzv. visoke politike?

– Prethodne nedelje predsednik Vučić se lavovski borio u Ujedinjenim nacijama protiv žiga koji su želeli da nam utisnu na čelo, da smo genocidan narod. Sa jedne strane trajala je bitka za interes zemlje kojoj se on maksimalno posvetio i borio iako je znao kakav će rezultat biti na kraju, svesno je žrtvovao i sebe i, kako kaže, svoju političku karijeru, da bi se izborio za Srbiju. Postigli smo uspeh u tom smislu da većina sveta nije podržala Rezoluciju, nešto više od 40 odsto zemalja je glasalo za. Sa druge strane, imate ljude koji su navijali da Srbija bude kažnjena, pozivali da sami glasamo za to, seirili i radovali se usvajanju Rezolucije umesto da čestitaju predsedniku na svemu što je uradio. Zašto je to bitno kada je u pitanju lokal? Zato jer su isti ti ljudi na lokalu, a nama kao društvu nije potrebno da unutar zemlje imamo nestabilnost i neke lokalne samouprave koje će da vode antidržavnu politiku. Jer, jeste antidržavna i antisrpska politika biti za Rezoluciju koja bi nam napravila onakvu štetu. Nije nam potrebno da se otvaraju vrata takvim političkim snagama u zemlji. Ne treba nam ni da neko vodi nedomaćinsku politiku prezaduživanja lokalnih samouprava, da nisu u stanju da realizuju projekte ili da rade mimo koordinacije sa Republikom i Pokrajinom. Jako je važno da ljudi izađu na izbore- prvo, da imamo stabilnost unutar društva i Srbije, i da imamo harmoničnu političku scenu, tzv. vertikalu vlasti. Važno je da unutar države imamo harmoniju i stabilnost i da u vremenu koje će biti veoma teško i izazovno, budemo posvećeni borbi za ono što je interes naše zemlje, a ne da se bavimo nekim lokalnim samoupravama koje vode naopaku politiku i prave probleme građanima u tim sredinama. Tako da ja još jednom pozivam da građani izađu na izbore i glasaju za listu koja nosi ime predsednika Vučića jer je to garant stabilnosti i razvoja.

VERTIKALA NEKAD I SAD

– Kada je napravljena vertikala vlasti 2008. godine, to Kikindi ništa nije donelo. I tu vidite razliku. Kada je Zoran Milešević faktički upravljao gradom, osim toga što je on zarađivao asfaltirajući livade i milijarde izvlačio iz pokrajinskog budžeta, grad nije imao ništa. Tamo gde je on imao koristi, nešto se radilo, tamo gde nije, nije bilo ničega. A onda je došao neko drugi i pokazao kako može da se funkcioniše, da imamo sinergiju između lokala, pokrajine i republike. Danas u Kikindi imate i pokrajinske i republičke projekte. Vidite ozbiljnu saradnju svih nivoa vlasti u korist građana- ukazuje Jovanov.

LISTE POD MILEŠEVIĆEVIM PATRONATOM

– Imamo tri liste koje se na ovaj ili onaj način opredeljuju da budu pod patronatom Zorana Mileševića. Jednu listu vodi njegova direktorka Direkcije za izgradnju grada koja mu je potpisivala sve što je zamislio i često ga sada zastupa kao advokat, što pokazuje i poverenje koje ima u nju. Okosnicu druge liste čini politička stranka njegovog ortaka Đilasa, sa kojim je završio priču oko hladnjače, a treću listu vodi čovek koji se javno zaklinjao u to da je na njihovoj strani, tako da je apsolutno jasno u kom pravcu stvari idu. Njihova ideja je da nemaju jednu listu, već da sa tri liste zahvate šire biračko telo, da svaka uzme određeni broj mandata i da tako sastave većinu. U tome moramo da ih sprečimo, ukoliko želimo da nastavimo razvoj Kikinde- ističe naš sagovornik.

J. C.

selakovic-(14)

(VIDEO) Poseta ministra kulture Nikole Selakovića: Značajna sredstva za „Teru“ i Muzej

Aleksandra Djuran May 29, 2024

Ministar kulture Nikola Selaković u okviru posete Kikindi potpisao je ugovore o konkursnom finansiranju sa Narodnim muzejem i Centrom za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“, a obišao je i Kulturni centar za koji je pomenuto ministarstvo izdvojilo sredstva za radove. Zajedno sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, članicom Gradskog veća Valentinom Mickovski, načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem i direktorima Lidijom Milašinović, Aleksandrom Lipovanovim i Markom Markovljevim, ministar Selaković je razgovarao o budućoj saradnji.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Ugovori su vredni 7,3 miliona dinara, ali to nije sve što ćemo u ovoj godini finansirati u Kikindi. Narodnom muzeju odobreno je ukupno šest, a „Teri“ 4,5 miliona dinara. Od 2021. do 2024. za Kikindu je, iz svih konkursnih linija, obezbeđen 81 milion dinara za 67 projekata i ta podrška biće nastavljena i u budućnosti. Preko konkursa „Gradovi u fokusu“ vaš grad je, naročito projektima Kulturnog centra, bio stalni i lojalni partner našem ministarstvu. U istom periodu kroz samostalne i zajedničke projekte sa ministarstvom Kikinda je izdvojila još 107 miliona dinara. Kada se sve sabere to je blizu 200 miliona dinara koji su utrošeni za kulturu – istakao je ministar Nikola Selaković.

Titula Nacionalne prestonice kulture, za koju se grad opravdano nada da će je poneti 2027. godine, donosi mnogobrojne pogodnosti našoj sredini. Pitali smo ministra zašto je za Srbiju važno da Kikinda to i postane.

-Bilo bi važno jer će omogućiti da se Srbija upozna sa bogatom kulturno-istorijskom baštinom ovog kraja naše države. Oživelo bi puno toga u gradu, a Kikinda bi u svoj svojoj punoći pokazala čitavoj zemlji šta nudi. Naročito je značajno za mesta koja se nalaze na granici jer tada mogu da privuku mnogo više ljudi. Ako Kikinda  postane prestonica kulture 2027. to će biti obostrano korisno jer se tada održava specijalizovana Svetska izložba „Ekspo“ i državu će posetiti oko tri miliona ljudi od kojih će veliki broj poželeti da dođe u Kikindu koja će bogatim običajima prikazati ono najbolje što ima – odgovorio je Selaković.

Gradonačelnik Nikola Lukač izrazio je zadovoljstvo posetom ministra Selakovića i zahvalio se na pomoći.

-Sve što smo uradili daje nam kredibilitet da konkurišemo amo i postanemo Nacionalna prestonica kulture 2027. Podrška koju imamo od Ministarstva kulture je značajna i siguran sam da će je sve institucije iskoristiti na pravi način i pomoći da kapacitete grada podignemo na viši nivo – naveo je Lukač.

Ministru Selakoviću uručen je logo projekta „Jaki“ koji jača kulturne kapacitete grada i tom prilikom napomenuo je pomoć koju je pružila sada predsednica Pokrajinske vlade, doskorašnja ministarka kulture Maja Gojković, ali i zalaganje narodnog poslanika Milenka Jovanova koji se trude da uvek i na svakom mestu na najbolji način promovišu Kikindu.

Narodni muzej sredstvima Ministarstva kulture realizovaće pet, a „Tera“ četiri projekta .

A.Đ.

KC-veterani-(4)

Veterani za male heroje o znanju i veštinama neophodnim u vanrednim situacijama

Igor Crnogorac May 29, 2024

Udruženje “Veterani 72. specijalne brigade” danas su, u dvorištu Kulturnog centra, realizovali projekat “Veterani za male heroje”. Aktivnosti se sprovode kako bi se đaci upoznali sa mladim herojima naše istorije i, na taj način, probudila patriotska osećanja kod mlade populacije.

Predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan koji je prisustvovao događaju, istakao je da će Grad uvek podržati programe kojima se jača patriotizam mladih.

– Kikindska sekcija ovog udruženja prepoznata je da izuzetno dobro radi i zato je naš grad jedan od deset koji u kojima se održavaju tribine kako bi se mladi upoznali sa tim kako se treba ponašati u vanrednim situacijama. Mi smo na putu mira i stabilnosti i ne želimo rat, naš grad je grad mira, prosperiteta i razvoja, ali treba i da znamo kako da delujemo kada treba pomoći svakom našem sugrađaninu, svakoj osobi koja se nađe u stanju neke nepogode ili potrebe i da se, na taj način, spasavajući jedni druge, svoj grad, svoje mesto, kuće i porodice, stavimo u službu svog grada i svoje države, u prvim linijama odbrane – rekao je Bogdan.

Tribina i pokazne vežbe odvijaju se pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Školska omladina nema dovoljno znanja o ovoj važnoj temi, istakao je predsednik udruženja “Veterani 72. specijalne brigade“, potpukovnik u penziji Srđan Hadžić.

– Đaci su veoma zainteresovani i postavljaju mnogo pitanja, žele da znaju više o herojima iz naše prošlosti, o našoj istoriji, i da steknu nova znanja o postupcima u raznim situacijama. Predstavljamo im sve male heroje iz prethodnih ratova, zaključno sa najnovijim ratom koji se desio na našim prostorima. Takođe, uz pomoć izviđača, ronilaca i Crvenog krsta, decu usmeravamo na to kako da reaguju u različitim situacijama – rekao je Hadžić.

Kikinda je, posle Zrenjanina, drugi grad u kojem se realizuje ovaj projekat. Sa đacima iz škola koje su se odazvale pozivu: Ekonomsko-trgovinske, Tehničke, i osnovnih škola “Đura Jakšić”, “Jovan Popović” i “Žarko Zrenjanin”, razgovarali su i predstavili im svoje aktivnosti članovi Crvenog krsta,  Izviđačkog odreda „Proka S. Plavi“ i Ronilačkog kluba „Orka“. Kroz predavanja i demonstracije učenici su se upoznali sa postupcima u vanrednim situacijama u kojima mogu da se nađu (požar, zemljotres, poplava), i sa pružanjem prve pomoći u slučaju ekoloških katastrofa, terorističkog napada, saobraćajne nesreće i slično.

Iz Udruženja, nosioca projekta, najavljuju novu aktivnost – tribine za školarce pod nazivom „Vojnička kapa na glavi svakog đaka“, radi podrške ponovnom uvođenju vojnog roka.

S. V. O.