Prijave na Javni poziv za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez plaćanja naknade, po osnovu prava prečeg zakupa, mogu se podneti do 31. oktobra.
– Na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište, zainteresovani za zakup za 2025. godinu, mogu da preuzmu obrasce zahteva za prijavljivanje. Za stočare je po programu za 2024. godinu opredeljeno 127 hektara od ukupno raspoložive državne zemlje koja je bila predmet licitacije – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj.
Dostupni su zahtevi za ostvarivanje prava korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez plaćanja naknade, kao i zahtevi za priznavanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po osnovu vlasništva nad poljoprivrednom infrastrukturom i po osnovu stočarstva.
Popunjeni zahtevi sa dokumentacijom, podnose se Sekretarijatu za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj.
Plaćanje debitnim i kreditnim platnim karticama na POS terminalima je višegodišnji standard i kod nas, dok se putem SoftPOS aplikacija (preko mobilnog telefona ili tableta koji se koriste za prihvatanje platnih kartica), odnosno instant plaćanja (IPS NBS sistem), uveliko praktikuje u razvijenom svetu. Instant plaćanja (IPS NBS sistem) obezbeđuju pružaocima platnih usluga izvršavanje pojedinačnih transfera 24/7 svakog dana u godini, u roku od nekoliko sekundi, rečeno je na skupu.
Prisutni u Regionalnoj privrednoj komori Severnobanatskog upravnog okruga imali su mogućnost da, na interaktivnoj radionici, saznaju i druge informacije važne za unapređenje njihovog poslovanja, kao i činjenicu da je bezgotovinsko plaćanje moguće i za registrovana poljoprivredna gazdinstva i za fizička lica koja su pružaoci usluga smeštaja, a registrovani su u sistemu e-Turista.
Kroz program “Gradovi u fokusu” Ministarstva kulture, ovim projektom finansiraju se rekonstrukcija i osavremenjavanje foajea i enterijera Kulturnog centra u Kikindi.
– Ciljna grupa su maturanti koji, sa napunjenih 18 godina, postaju sposobni za upravljanje motornim vozilima i najviše su ugroženi u saobraćaju – istakao je Dučić. – Teme su prilično potresne i iskustva članova Udruženja paraplegičara izazivaju zaista snažne reakcije đaka. Praksa je pokazala da ovakav vid interakcije sa nekim ko je doživeo nesreću, ostavlja jak utisak i pozitivno deluje na učesnike u saobraćaju koji se tek formiraju.
Današnja edukacija sprovodi se u okviru kampanje „Um na drum“, rekao je Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.
Značajan deo edukacije svake godine su i priče osoba sa invaliditetom koje su ih zadobile u saobraćajnim nesrećama. Slaviša Savić iz Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, saradnik Agencije za bezbednost saobraćaja, uveren je da ovakav vid iskustvenog učenja može da doprinese bezbednosti mladih u saobraćaju.
– Nažalost, moja koleginica Biljana i ja ćemo danas pokazati sa koliko ozbiljnih posledica može da se susretne neko ko ne poštuje saobraćajne propise i na taj način pokušati da im istaknemo ozbiljnost učešća u saobraćaju – rekao je Savić. – Ovi mladi ljudi su veoma obrazovani i poznaju saobraćajna pravila, ali sam siguran da apsolutno nisu upoznati sa svim posledicama neodgovornog ponašanja u saobraćaju koje će danas imati priliku da vide. Oni veoma pažljivo prate naša predavanja, očekujem i verujem da će ih dobar deo njih zapamtiti i da će ih se setiti u ključnim momentima. U prilog tome govori i činjenica da naše stranice na društvenim mrežama pod nazivom „Još uvek vozim, ali ne hodam“ prati veliki broj mladih ljudi.
Edukacije o bezbednosti u saobraćaju Agencija organizuje i za starije osobe, traktoriste i roditelje – o pravilnom korišćenja dečijih auto-sedišta. Takođe, sprovodi kampanje namenjene najmlađim učesnicima u saobraćaju: „Pažljivkova pravila u saobraćaju“ i „Pažljivkovu smotru“ kako bi se ostvarili glavni ciljevi Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja 2023-2030. godine – da imamo 50 odsto manje poginulih i teško povređenih u odnosu na 2019. godinu i da u saobraćaju život ne izgubi nijedno dete.
S. V. O.
Bogdan je ovom prilikom istakao da grad nastavlja sa politikom kontinuiteta kada je reč o razvoju i prosperitetu, te poručio da će Kikinda u narednom periodu nastaviti putem koji je pred nas postavio gradonačelnik Lukač.
Mi kažemo da je Mesec jedini zemljin satelit, ali to nije tačno, objasnio je na početku Đuran.
Osim toga, prisutni su slušali o osobinama ovog satelita, o teorijama o njegovom nastanku, kao i šta bi se dogodilo kada bi Mesec nestao.
Mladen Đuran astronomijom se bavi od 1986, kada se pojavila Halejeva kometa, inače predaje već dvadesetak godina, ali, kako navodi, uglavnom užem krugu zainteresovanih. Ovoga puta, u saradnji sa Turističkom organizacijom, ponovo je privukao pažnju sugrađana svih uzrasta kojima je temu prezentovao na veoma zanimljiv način. Budući da je najavio posmatranje komete, možda ova nebeska tela budu u fokusu sledećeg susreta sa publikom.