Град Архиве | Page 183 of 382 | Кикиндски портал

Хуманитарна акција студената ВШССОВ: Прикупљање сликовница, уџбеника, књига, за српску децу у Мађарској

Igor Crnogorac October 8, 2024

Студентски парламент Високе школе струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) позива грађане да се придруже хуманитарној акцији прикупљања донација за децу у српском забавишту и основној школи Установе „Никола Тесла“ у мађарском месту Деска.

Очуване књиге, сликовнице, енциклопедије, буквари, радне свеске на српском језику могу се донети у Високу школу до 31. октобра. Кутија за донације налази се на првом спрату.

Ова високошколска установа недавно је потписала уговор о пословно-техничкој сарадњи са српском установом из Деска, која подразумева додатну обуку васпитача у Мађарској и друге активности.

С. В. О.

Саопштење Станиславе Хрњак, председнице Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди и посланице у Скупштини АПВ

Aleksandra Djuran October 7, 2024

Небројено пута до сада смо у јавном дискурсу сведочили паушалним, неутемељеним и злонамерним иступима функционера Странке слободе и правде. Овог пута, покрајинска посланица, Тања Раца, превазишла је сва очекивања – „обрнула игрицу“.
Што би наш народ рекао – „неће језик него право“, тако поменута посланица изађе и изјави како је буџет Kикинде „оштећен за 400 милиона динара“, како „нема инвестиција подржаних из буџета Аутономне покрајине Војводине“. То што госпођа посланица прича напамет је одраз њене личности и незнања, а то што обмањује јавност одраз безобразлука.
Они које она здушно представља су, до пре само једне деценије, ову државу економски и национално систематски уништавали, разорили је! За све партијске и буразерске комбинације користили су Развојну банку Војводине и буџет Републике и Покрајине, па и града Кикинда, а најважнији, капитални пројекти су им били “Банатске шоре” и “Секс за почетнике” намењен ученицима основних школа.
Истине ради, а на жалост посланице, улагања из буџета Аутономне покрајине Војводине ка нашем граду, само у претходне четири године износила су 2,4 милијарди динара, а само у текућој години финансирани су пројекти у укупном износу од 311.500.000
динара и то:
– Пројекат изградње атмосферске канализације слив Моравска – 180.000.000 динара
– Улагања у образовање – 74.000.000 динара
– Реализација пројеката културе у граду и месним заједницама – 4.500.000 динара
– Уклањање отпада на сметлиштима у Башаиду, Банатској Тополи и Кикинди – 12.000.000 динара
– Реконструкција дистрибутивне водоводне мреже – 22.240.000 динара
– Извођење секундарне атмосферске канализације – 18.730.000 динара
Вама, посланице Раца, ово делује као 0 динара улагања, јер је, у време власти ваших садашњих шефова и координатора, сав новац који је пристизао у градски буџет, завршавао у џеповима истих, и нико други није имао прилику да га види и осети. Аутопројекција, поново. Целокупан износ од 400.000.000 динара, намењен за реконструкцију ОШ „Фејеш Kлара“, биће утрошен наменски, како би ова образовна установа добила оно што заслужује.
Оно што, на послетку, треба да знате је то да, сваки наш успех и резултат нашег рада, је директно пропорционалан вашем неуспеху. За тај резултат ћемо се борити и у будућности. А ви наставите да измишљате и брукате се, стоји у саопштењу председнице Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди и посланице у Скупштини АПВ Станиславе Хрњак.

Почела вакцинација против сезонског грипа: На располагању две вакцине

Aleksandra Djuran October 7, 2024

У домовима здравља на територији Севернобанатског управног округа од данас, 7. октобра, почела је вакцинација против сезонског грипа. Амбуланте имају на располагању две вакцине „инфлувак“ и домаћу коју је произвео Институт „Торлак“.

-Из Завода за јавно здравље позивамо суграђане да се вакцинишу, а посебно хронични болесници са поремећајима плућног и кардиоваскуларног система, дијабетичари, особе са ослабљеним имунитетом, деца која су имуно компромитована, старији од 65 година. Имунизацијом је потребно обухватити особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и установама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делатност, као и особе запослене у јавним службама које су у ризику – истакла је истакла епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ.

Вакцине садрже вирус тип Х3 Х1Н1 и тип Б вируса грипа. У округу је подељено 5.700 доза од чега је 3.500 припало Кикинди.

Вакцинација против грипа има за циљ смањење ширења грипа међу становништвом и заштиту грађана, посебно ризичних група, од потенцијално озбиљних компликација које грип може да изазове. За стицање имунитета потребно је две до три недеље након вакцинације а поствакцинални имунитет варира и траје од шест до 12 месеци .

Акцији превентивних прегледа у Дому здравља одазвало се 97 суграђана – почела и вакцинација против сезонског грипа

Igor Crnogorac October 7, 2024

У јуче одржаној акцији превентивних прегледа, у Другој здравственој станици у Кикинди прегледано је 97 пацијената, сазнајемо од директорице Дома здравља, др Биљане Марковић. Пацијентима су, поред прегледа лекара опште медицине – мерења крвног притиска и ЕКГ снимања, узимани узорци за лабораторијске услуге – комплетну крвну слику, шећер у крви, тумор маркере.

Започета је и имунизација против сезонског грипа и првог дана вакцину је примио 71 суграђанин. Сви који то нису учинили јуче, од данас ће, у здравственим станицама којима припадају, моћи бесплатно да приме „Торлакову“ вакцину.

В. д. директорица Института за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак”, Дарија Кисић, рекла је да су у приоритетној грађани који имају већи ризик за настанак компликација. „То су, пре свега, особе које имају хронична обољења, хронично обољење кардиоваскуларног система, респираторног система, бубрежног, затим различита метаболичка обољења, укључујући и дијабетес, неуролошка обољења и различита друга имунодефицијентна стања, као и труднице и старији од 65 година”, рекла је Кисићева.

Она је додала да се вакцина препоручује и онима који раде или бораве у установама социјалне заштите, као и онима који су запослени у установама за старе. Битно је да се вакцинишу и оне особе које живе са неким чланом породице који има нека од обољења, која могу да доведу до тога да вирус грипа за њих буде фаталан, рекла је Дарија Кисић и напоменула да је „Торлак” произвео за ову сезону вакцину идентичног састава као вакцина коју препоручује Светска здравствена организација.

“Наша вакцина састоји се од три соја вируса грипа. Ради се о високо ефикасној, безбедној и квалитетној вакцини“, навела је.

С. В. О.

Кикинђани на „Данима тикве“ у Источном Сарајеву: Николи Крнићу признање за најлепшу тикву

Aleksandra Djuran October 7, 2024

На 11. „Данима тикве“ одржаним у Источном Сарајеву запажен штанд имала је и Туристичка организација града, а производе су представили удружење жене Иђош и пољопривредна газдинства Крнић и Гавранчић. Ова манифестација организује се по узору на „Дане лудаје“, а иницијативу за одржавање „Дана тикве“ покренула је председница удружења Роксанда Мичић, председница удружења „Пробуди се“. На манифестацији се награђују најтежа, најдужа и најлепша тиква, за коју је награду ове године добио наш суграђанин Никола Крнић.

Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације напоменула је да је Кикинда ментор Источном Сарајеву како би њихова манифестација сваке године била све боља и садржајнија.

-Од прошле године осим туристичких организација на „Данима тикве“ представљају се и произвођачи производа од бундеве. Ове године учествовали су и карвинг мајстори који су показали резбарење на лудаји. У Источној Босни тиква се у знатно мањој мери користи у људској исхрани тако да је ова манифестацију ту и да то подстакне – рекла је Јасмина Миланков.

Најтежа лудаја на „Данима тикве“ ове године имала 63,5 килограма.

А.Ђ.

Oбележено 80 година од ослобођења Руског Села

Aleksandra Djuran October 5, 2024

Представници града, Севернобанатског управног округа, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Председник Скупштине града Душан Попесков напоменуо је да је важно сећати се свих који су дали живот за слободу.

-Ове године обележава се 80 година од ослобођења. Наша дужност је да негујемо како културу сећања, тако и да је преносимо на млађе генерације како нам се не би поновили ратови – рекао је Попесков.

Руско Село поштује своју историју и сећа се свих предака, додао је председник Савета Месне заједнице Душан Марјановић.

-Наш циљ је да мештанима обезбедимо најбоље услове за живот. Желим да поручим мојим Рускоселцима да на своју месну заједницу, али и градску управу увек могу да рачунају. Најважнији пројекат у овом моменту је санација Дома културе у центру села. Циљ нам је да се из садашњег објекта преселимо просторије месне заједнице у Дом културе, како би добили неопходан простор за проширење капацитета вртића. У протеклих пет година у нашем селу куће је купило доста брачних парова са децом, тако да имамо потребе за већим капацитетом целодневног боравка и јаслица. Наставићемо са улагањима у путну инфраструктуру и парка у центру села који је стигао до треће фазе. Ове године постављено је једно дечије игралиште, а у наредној се надамо још једном, као и фитнес на отвореном – открио је Марјановић.

Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаној седници петооктобарска плакета додељена Андрији Сави, запосленом у Канцеларији за пројекте градске управе који је пружио значајну помоћ да млади парови у Руском Селу купе куће по основу конкурса Министарства за бригу о селу.

-Хвала Савету Месне заједнице на овом признању. И наш циљ је да што више младих конкурише и на овај начин добије кров над главом. За четири године, колико смо у овој причи, у девет села млади су добили више од 100 кућа. У Руском Селу свој дом пронашло је десетак породица. Наш посао је да помогнемо и драго ми је што је тимски рад препознат – казао је Сава.

Захвалнице су припале Црквеном одбору римокатоличке цркве Светог Петра и Павле у Руском Селу, Владимиру Дивљакову, свештенику Српске православне цркве, хору Свети Николај Српски и запосленима у Месној заједници Дуњи Ненадић, Драгославу Петровићу ,Еники Ленер, Радовану Бајковићу, Габи Фазекаш, Весни Пабди, Гордани Марчетић и Мирославу Врбљанцу.

А.Ђ.

Промоција хуманих вредности на Трци за срећније детињство

Aleksandra Djuran October 5, 2024

Јубиларна, 35. Трка за срећније детињство под мотом „Имамо циљ, дођи на старт” организована је у нашем граду. Ово је највећа и најмасовнија рекреативно-хуманитарна манифестација у нашем граду чији је циљ промовисање здравих стилова живота, хуманости и волонтеризма, а организатор Црвени крст Кикинде.

Прва је била шетња родитеља са бебама до годину дана. Награду Црвеног крста Војводине, породични викенд у одмаралишту Вршачки брег, освојила је Јована Петров, мајка.

-Први пут учествујем јер сам желела да заједно са својим седмомесечним сином Јаковом и двоипогодишњим Павлом подржим овај хумани догађај. Старији син Лука такође је учесник као предшколац и заједно ћемо га подржати. Нисам очекивала награду и драго ми је што ћемо имати прилику да проведемо викенд на Вршачком брегу – сазнали смо од Јоване Петров.

Трку је отворио градоначелник Младен Богдан који је поздрављајући учеснике и њихове навијаче истакао да још једном шаљемо најлепшу слику из Кикинде.

-Дуга традиција ове трке показује колико је важно да се окупљамо око хуманих вредности, као и да нашу децу учимо да поштују једни друге, родитеље, баке и деке – рекао је Богдан.

Секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац напоменула да је трку подржало 4. 100 учесника односно да је продат тај број стартних бројева.

-Задовољство нам је што можемо нашим предшколцима, основцима, средњошколцима, али и свим суграђанима да приуштимо овакав догађај. Циљ нам је да учимо децу да буду хумани, да промовишемо праве вредности и да многи од њих постане део породице Црвеног крста – рекла је Данијела Бјељац.

Ни ове године није изостала подршка локалне самоуправе која као генерални покровитељ препознаје значај ове манифестације.

-Хуманост, солидарност, породица то су вредности којима желимо да учимо децу. Трка све нас, који смо били учесници враћа у детињство – истакао је члан Градског већа Жељко Раду.

Сва средства од стартних бројева и донатора биће враћена школама и вртићима сразмерно броју учесника. Трку су подражале и компаније „Јафа”, „Гриндекс” и „Колачић среће”.

A.Ђ.

Наковчани обележили Дан ослобођења и Дан колонизације

Aleksandra Djuran October 5, 2024

Полагањем венаца на споменик у центру села у Накову је обележен 5. октобар Дан ослобођења села у Другом светском рату, али и Дан колонизације. Сенима предака поклонили су се представници Савета месне заједнице, Града и СУБНОР-а. Наковчани негују тековине Народноослободилачке борбе, али се на овај дан сећају и својих најмилијих који су се пре 80 година са обронака Шатора, Грмеча и Пљешевице, вођени жељом за животом достојним човека, доселили у Наково.

-Трудимо се да на достојан начин обележимо важне датуме у селу. Морамо да се сећамо и не смемо да заборавимо времена која су била тешка, времена у којима су људи давали своје животе да би ми данас могли да живимо у миру и слободи – рекао је Бранислав Чубрило, члан Савета месне заједнице.

Овом догађају присуствовали су Александар Аћимов, члан Градског већа и Гордана Трнић Иличић, заменица председника Скупштине града.

-Морамо да негујемо културу сећања на наше претке који су населили Наково. Пре 80 година у ово село стигли су људи из Босанског Грахова и Босанског Петровца, а за њима су стигли и становници Кључа, Приједора и осталих места. Данас имамо развијено и лепо уређено село, а градска управа потрудиће се да буде још боље, посебно што је на самој граници Румунији – истакао је Аћимов.

Овом приликом истакнуто је и шта је урађено у селу, као и какви су планови у наредном периоду.

-Најважнија инвестиција која је завршена је реконструкција крова на Основној школи „Петар Кочић“ којој је враћен изглед какав заслужује. И на језеру и дечијем игралишту, у оквиру спортско рекреативног центра, константно се ради. Постављена је јавна расвета и видео надзор. У плану нам је да се избетонирају стазе око игралишта и самог језера, да се постави још клупа, као и да се поставе плочице. Потрудићемо се да асфалтирају и две улице – навео је Чубрило.

Почело је и уређење објекта у центру села који је дуго празан и који је био ругло. Ускоро ће Наковчани добити пекару, а за наредну годину планирано је уређење платоа у самом центру који је у лошем стању.

А.Ђ.

Никола Лукач поднео оставку: Младен Богдан нови градоначелник

Aleksandra Djuran October 4, 2024

Градоначелник Никола Лукач 3. октобра поднео је оставку на ову функцију, а истог дана оставку је поднео и председник Скупштине града Младен Богдан. На седници су изабрани нови градски функционери.

Никола Лукач образлажући своју оставку рекао је да му је била велика част што је у протеклом периоду био први међу једнакима.

– Залагањем, марљивошћу, визијом заједнички смо покренули велике пројекте, поједини су завршени, а поједини су у току. Са новим задужењима и задацима и даље ћу се свим срцем борити за још бољу и напреднију Кикинду. Градићемо још више и обезбедити свима у региону лепши и квалитетнији живот – навео је Лукач.

Након гласања за новог градоначелника изабран је Младен Богдан. Обраћајући се окупљенима најпре се захвалио досадашњем градоначелнику Лукачу на успешном вођењу града у претходном периоду, и коалиционим партнерима Српске напредне странке. Посебно је истакао сарадњу са посланицима, али и суграђанима запосленим у републичким и покрајинским органима и позвао их да и даље заједнички наставе да помажу развој Кикинде.

-И у наредном периоду наставићемо да подстичемо долазак нових инвеститора у наш град, али и развој малих и средњих предузећа. Циљ ми је да мој тим посебну пажњу посвети развоју информационих технологија и пољопривреди. На нама је да створимо услове да се у наш град враћају млади и образовани суграђани, као и да наставимо са уређењем комуналне инфраструктуре. Пошто је завршена изградња фабрике воде за грађане Кикинде, започећемо изградњу мини постројења за пречишћавање воде у селима, али и наставити реконструкцију водоводне мреже и изградњу канализационе мреже на Стрелишту и Железничком Новом Реду. Ревитализација и изградња путне инфраструктуре на читавој територији града такође ће бити један од приоритета, а као најважнији пројекат морам да истакнем изградњу брзе саобраћајнице Кикинда – Сомбор. И изградња пруге која ће Кикинду повезати са престоницом пројекат је од посебног значаја. Неопходно нам је још паркинг места на Микронасељу, али и да уредимо паркиралишта у центру, Галадској и посебно око Опште болнице. Долази време да Кикинда буде транзитна зона за путнике и робу – прецизирао је Богдан.

У свом експозеу нови градоначелник навео је и наставак улагања у здравствене установе, а посебно у Општу болницу као и да локалну самоуправу чека борба за ангажовање медицинског особља, пре свега лекара. Изградњом Центра за социјални рад унапредиће се социјална заштита.

-Мораћемо у наредном периоду да почнемо да тражимо решење за започињање станоградње и да пронађемо одговарајуће парцеле које би понудили инвеститорима. Развој села важан је чинилац просперитета наше средине, да се месне заједнице боље повежу са градом кроз иницијативе за побољшање превоза, бољи сигнал свих мобилних оператера и интернет провајдера. Значајна нам је здрава животна средина те ћемо наставити да помажемо суграђанима са субвенционисањем мере енергетске ефикасности. Образовање, култура, спорт, туризам такође су високо међу нашим приоритетима. Наш циљ је исти, стварање, модерне, инклузивне и успешне локалне заједнице – закључио је Богдан.

За новог председника Скупштине града изабран је Душан Попесков, запослен као стручни сарадник за физичко образовање у ПУ „Драгољуб Удицки“ и досадашњи шеф одборничке групе „Александар Вучић – Кикинда сутра“.

Дејан Пудар остао је заменик градоначелника. Нова чланица Градског већа је Маријана Мирков, задужена за културу и туризам, док су у већу остали Мирослав Дучић, Александар Аћимов, Мелита Гомбар, Жељко Раду, Тихомир Фаркаш, Ђорђе Тешин.

А.Ђ.

Представљено ново, јубиларно издање часописа “Attendite”, 14 радова углавном младих аутора

Igor Crnogorac October 4, 2024

Нови, 20. број годишњака Историјског архива Кикинда представљен је вечерас у свечаној сали Народног музеја. “Attendite” у континуитету излази од 2004. године и једини је историографски архивистички часопис у Банату, рекао је в. д. директор Архива, Срђан Сивчев.

– Теме су из области друштва, политике, културе, спорта, економије, привреде, из историје Кикинде и насељених места града, као и из општина Чока и Нови Кнежевац – рекао је Сивчев. – Веома смо поносни на овај јубилеј, часопис је драгуљ Историјског архива и жеља нам је да, следеће године, добијемо категоризацију научног часописа и да стално проширујемо круг сарадника.

Сивчев додаје да је специфичност сада и у томе што су аутори млади и пишу стилом прихватљивијим за ширу публику, а радови могу да се читају као романи.

– Први пут за часопис пише музиколог и истраживач Александар Митревски који је за тему изабрао музичку критику у периоду од 1920. до 1930. године у кикиндској штампи. Владимир Дудић писао је о Повељи цара Јосифа Другог Кикиндском дистрикту из 1784. године. Објавили смо, први пут и рад Драгољуба Мандића, младог истраживача, о првим вишестраначким изборима у Кикинди 1990. године и о томе какве су импликације имали на друштвени и политички живот града – навео је Сивчев.

За овај број писало је 14 аутора, а од првог издања, “Attendite” је публиковао више од 200 радова чак 89 сарадника.

О новом броју говорио је и Драган Белеслић, архивиста у Историјском архиву. Он је, такође и аутор рада о зачецима јеврејске заједнице у Кикинди крајем 18. и почетком 19. века.

– Инспирисан сам био књигом „Историја Јевреја у Великој Кикинди“ чији је један од аутора Срђан Сивчев. Истражио сам мало више, и тражио старије изворе јер сам хтео да дођем до зачетака јеврејске заједнице у граду – каже Белеслић. – Због њихових страдања у Другом светском рату, намера ми је била да од заборава отргнем ту тему и да, у мултикултурној средини, истакнем тај период толеранције.

Представљању часописа присуствовао је велики број публике и аутора. “Attendite” може да се купи у Историјском архиву, по цени од 500 динара.

С. В. О.