August 29, 2026

Град

slikovnice-1

Humanitarna akcija studenata VŠSSOV: Prikupljanje slikovnica, udžbenika, knjiga, za srpsku decu u Mađarskoj

Igor Crnogorac October 8, 2024

Studentski parlament Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) poziva građane da se pridruže humanitarnoj akciji prikupljanja donacija za decu u srpskom zabavištu i osnovnoj školi Ustanove „Nikola Tesla“ u mađarskom mestu Deska.

Očuvane knjige, slikovnice, enciklopedije, bukvari, radne sveske na srpskom jeziku mogu se doneti u Visoku školu do 31. oktobra. Kutija za donacije nalazi se na prvom spratu.

Ova visokoškolska ustanova nedavno je potpisala ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa srpskom ustanovom iz Deska, koja podrazumeva dodatnu obuku vaspitača u Mađarskoj i druge aktivnosti.

S. V. O.

foto-sns

Saopštenje Stanislave Hrnjak, predsednice Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi i poslanice u Skupštini APV

Aleksandra Djuran October 7, 2024

Nebrojeno puta do sada smo u javnom diskursu svedočili paušalnim, neutemeljenim i zlonamernim istupima funkcionera Stranke slobode i pravde. Ovog puta, pokrajinska poslanica, Tanja Raca, prevazišla je sva očekivanja – „obrnula igricu“.
Što bi naš narod rekao – „neće jezik nego pravo“, tako pomenuta poslanica izađe i izjavi kako je budžet Kikinde „oštećen za 400 miliona dinara“, kako „nema investicija podržanih iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine“. To što gospođa poslanica priča napamet je odraz njene ličnosti i neznanja, a to što obmanjuje javnost odraz bezobrazluka.
Oni koje ona zdušno predstavlja su, do pre samo jedne decenije, ovu državu ekonomski i nacionalno sistematski uništavali, razorili je! Za sve partijske i burazerske kombinacije koristili su Razvojnu banku Vojvodine i budžet Republike i Pokrajine, pa i grada Kikinda, a najvažniji, kapitalni projekti su im bili “Banatske šore” i “Seks za početnike” namenjen učenicima osnovnih škola.
Istine radi, a na žalost poslanice, ulaganja iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine ka našem gradu, samo u prethodne četiri godine iznosila su 2,4 milijardi dinara, a samo u tekućoj godini finansirani su projekti u ukupnom iznosu od 311.500.000
dinara i to:
– Projekat izgradnje atmosferske kanalizacije sliv Moravska – 180.000.000 dinara
– Ulaganja u obrazovanje – 74.000.000 dinara
– Realizacija projekata kulture u gradu i mesnim zajednicama – 4.500.000 dinara
– Uklanjanje otpada na smetlištima u Bašaidu, Banatskoj Topoli i Kikindi – 12.000.000 dinara
– Rekonstrukcija distributivne vodovodne mreže – 22.240.000 dinara
– Izvođenje sekundarne atmosferske kanalizacije – 18.730.000 dinara
Vama, poslanice Raca, ovo deluje kao 0 dinara ulaganja, jer je, u vreme vlasti vaših sadašnjih šefova i koordinatora, sav novac koji je pristizao u gradski budžet, završavao u džepovima istih, i niko drugi nije imao priliku da ga vidi i oseti. Autoprojekcija, ponovo. Celokupan iznos od 400.000.000 dinara, namenjen za rekonstrukciju OŠ „Feješ Klara“, biće utrošen namenski, kako bi ova obrazovna ustanova dobila ono što zaslužuje.
Ono što, na posletku, treba da znate je to da, svaki naš uspeh i rezultat našeg rada, je direktno proporcionalan vašem neuspehu. Za taj rezultat ćemo se boriti i u budućnosti. A vi nastavite da izmišljate i brukate se, stoji u saopštenju predsednice Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi i poslanice u Skupštini APV Stanislave Hrnjak.

OIP-9-

Počela vakcinacija protiv sezonskog gripa: Na raspolaganju dve vakcine

Aleksandra Djuran October 7, 2024

U domovima zdravlja na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga od danas, 7. oktobra, počela je vakcinacija protiv sezonskog gripa. Ambulante imaju na raspolaganju dve vakcine „influvak“ i domaću koju je proizveo Institut „Torlak“.

-Iz Zavoda za javno zdravlje pozivamo sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronični bolesnici sa poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, dijabetičari, osobe sa oslabljenim imunitetom, deca koja su imuno kompromitovana, stariji od 65 godina. Imunizacijom  je potrebno  obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost, kao i osobe zaposlene u javnim službama koje su u riziku – istakla je istakla epidemiolog  dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ.

Vakcine sadrže virus tip H3 H1N1 i tip B virusa gripa. U okrugu je podeljeno 5.700 doza od čega je 3.500 pripalo Kikindi.

Vakcinacija protiv gripa ima za cilj smanjenje širenja gripa među stanovništvom i zaštitu građana, posebno rizičnih grupa, od potencijalno ozbiljnih komplikacija koje grip može da izazove. Za sticanje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje nakon vakcinacije a postvakcinalni imunitet varira i traje od šest do 12 meseci .

 

 

 

DOM ZDRAVLJA

Akciji preventivnih pregleda u Domu zdravlja odazvalo se 97 sugrađana – počela i vakcinacija protiv sezonskog gripa

Igor Crnogorac October 7, 2024

U juče održanoj akciji preventivnih pregleda, u Drugoj zdravstvenoj stanici u Kikindi pregledano je 97 pacijenata, saznajemo od direktorice Doma zdravlja, dr Biljane Marković. Pacijentima su, pored pregleda lekara opšte medicine – merenja krvnog pritiska i EKG snimanja, uzimani uzorci za laboratorijske usluge – kompletnu krvnu sliku, šećer u krvi, tumor markere.

Započeta je i imunizacija protiv sezonskog gripa i prvog dana vakcinu je primio 71 sugrađanin. Svi koji to nisu učinili juče, od danas će, u zdravstvenim stanicama kojima pripadaju, moći besplatno da prime „Torlakovu“ vakcinu.

V. d. direktorica Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, Darija Kisić, rekla je da su u prioritetnoj građani koji imaju veći rizik za nastanak komplikacija. „To su, pre svega, osobe koje imaju hronična oboljenja, hronično oboljenje kardiovaskularnog sistema, respiratornog sistema, bubrežnog, zatim različita metabolička oboljenja, uključujući i dijabetes, neurološka oboljenja i različita druga imunodeficijentna stanja, kao i trudnice i stariji od 65 godina”, rekla je Kisićeva.

Ona je dodala da se vakcina preporučuje i onima koji rade ili borave u ustanovama socijalne zaštite, kao i onima koji su zaposleni u ustanovama za stare. Bitno je da se vakcinišu i one osobe koje žive sa nekim članom porodice koji ima neka od oboljenja, koja mogu da dovedu do toga da virus gripa za njih bude fatalan, rekla je Darija Kisić i napomenula da je „Torlak” proizveo za ovu sezonu vakcinu identičnog sastava kao vakcina koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.

“Naša vakcina sastoji se od tri soja virusa gripa. Radi se o visoko efikasnoj, bezbednoj i kvalitetnoj vakcini“, navela je.

S. V. O.

dani-tikve-4

Kikinđani na „Danima tikve“ u Istočnom Sarajevu: Nikoli Krniću priznanje za najlepšu tikvu

Aleksandra Djuran October 7, 2024

Na 11. „Danima tikve“ održanim u Istočnom Sarajevu zapažen štand imala je i Turistička organizacija grada, a proizvode su predstavili udruženje žene Iđoš i poljoprivredna gazdinstva Krnić i Gavrančić. Ova manifestacija organizuje se po uzoru na „Dane ludaje“, a inicijativu za održavanje „Dana tikve“ pokrenula je predsednica udruženja Roksanda Mičić, predsednica udruženja „Probudi se“.  Na manifestaciji se nagrađuju najteža, najduža i najlepša tikva, za koju je nagradu ove godine dobio naš sugrađanin Nikola Krnić.

Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije napomenula je da je Kikinda mentor Istočnom Sarajevu kako bi njihova manifestacija svake godine bila sve bolja i sadržajnija.

-Od prošle godine osim turističkih organizacija na „Danima tikve“ predstavljaju se i proizvođači proizvoda od bundeve. Ove godine učestvovali su i karving majstori koji su pokazali rezbarenje na ludaji. U Istočnoj Bosni tikva se u znatno manjoj meri koristi u  ljudskoj ishrani tako da je ova manifestaciju tu i da to podstakne – rekla je Jasmina Milankov.

Najteža ludaja na „Danima tikve“ ove godine imala 63,5 kilograma.

A.Đ.

 

rusko-selo-dan-oslobodjenja-(2)

Obeleženo 80 godina od oslobođenja Ruskog Sela

Aleksandra Djuran October 5, 2024

Predstavnici grada, Severnobanatskog upravnog okruga, Saveta Mesne zajednice i SUBNOR-a polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašizma u centru Ruskog Sela obeležili su Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov napomenuo je da je važno sećati se svih koji su dali život za slobodu.

-Ove godine obeležava se 80 godina od oslobođenja. Naša dužnost je da negujemo kako kulturu sećanja, tako i da je prenosimo na mlađe generacije kako nam se ne bi ponovili ratovi – rekao je Popeskov.

Rusko Selo poštuje svoju istoriju i seća se svih predaka, dodao je predsednik Saveta Mesne zajednice Dušan Marjanović.

-Naš cilj je da meštanima obezbedimo najbolje uslove za život. Želim da poručim mojim Ruskoselcima da na svoju mesnu zajednicu, ali i gradsku upravu uvek mogu da računaju. Najvažniji projekat u ovom momentu je sanacija Doma kulture u centru sela. Cilj nam je da se iz sadašnjeg objekta preselimo prostorije mesne zajednice u Dom kulture, kako bi dobili neophodan prostor za proširenje kapaciteta vrtića. U proteklih pet godina u našem selu kuće je kupilo dosta bračnih parova sa decom, tako da imamo potrebe za većim kapacitetom celodnevnog boravka i jaslica. Nastavićemo sa ulaganjima u putnu infrastrukturu i parka u centru sela koji je stigao do treće faze. Ove godine postavljeno je jedno dečije igralište, a u narednoj se nadamo još jednom, kao i fitnes na otvorenom – otkrio je Marjanović.

Ovo je bila prilika da se Rusko Selo oduži najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Na svečanoj sednici petooktobarska plaketa dodeljena Andriji Savi, zaposlenom u Kancelariji za projekte gradske uprave koji je pružio značajnu pomoć da mladi parovi u Ruskom Selu kupe kuće po osnovu konkursa Ministarstva za brigu o selu.

 

-Hvala Savetu Mesne zajednice na ovom priznanju. I naš cilj je da što više mladih konkuriše i na ovaj način dobije krov nad glavom. Za četiri godine, koliko smo u ovoj priči, u devet sela mladi su dobili više od 100 kuća. U Ruskom Selu svoj dom pronašlo je desetak porodica. Naš posao je da pomognemo i drago mi je što je timski rad prepoznat – kazao je Sava.

Zahvalnice su pripale Crkvenom odboru rimokatoličke crkve Svetog Petra i Pavle u Ruskom Selu, Vladimiru Divljakovu, svešteniku Srpske pravoslavne crkve, horu Sveti Nikolaj Srpski i zaposlenima u Mesnoj zajednici Dunji Nenadić, Dragoslavu Petroviću ,Eniki Lener, Radovanu Bajkoviću, Gabi Fazekaš, Vesni Pabdi, Gordani Marčetić i Miroslavu Vrbljancu.

A.Đ.

 

trka-ck-3

Promocija humanih vrednosti na Trci za srećnije detinjstvo

Aleksandra Djuran October 5, 2024

Jubilarna, 35. Trka za srećnije detinjstvo pod motom „Imamo cilj, dođi na start” organizovana je u našem gradu. Ovo je najveća i najmasovnija rekreativno-humanitarna manifestacija u našem gradu čiji je cilj promovisanje zdravih stilova života, humanosti i volonterizma, a organizator Crveni krst Kikinde.

Prva je bila šetnja roditelja sa bebama do godinu dana. Nagradu Crvenog krsta Vojvodine, porodični vikend u odmaralištu Vršački breg, osvojila je Jovana Petrov, majka.

-Prvi put učestvujem jer sam želela da zajedno sa svojim sedmomesečnim sinom Jakovom i dvoipogodišnjim Pavlom podržim ovaj humani događaj. Stariji sin Luka takođe je učesnik kao predškolac i zajedno ćemo ga podržati. Nisam očekivala nagradu i drago mi je što ćemo imati priliku da provedemo vikend na Vršačkom bregu – saznali smo od Jovane Petrov.

Trku je otvorio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je pozdravljajući učesnike i njihove navijače istakao da još jednom šaljemo najlepšu sliku iz Kikinde.

-Duga tradicija ove trke pokazuje koliko je važno da se okupljamo oko humanih vrednosti, kao i da našu decu učimo da poštuju jedni druge, roditelje, bake i deke – rekao je Bogdan.

Sekretarka Crvenog krsta Danijela Bjeljac  napomenula da je trku podržalo 4. 100 učesnika odnosno da je prodat taj broj startnih brojeva.

-Zadovoljstvo nam je što možemo našim predškolcima, osnovcima, srednjoškolcima, ali i svim sugrađanima da priuštimo ovakav događaj. Cilj nam je da učimo decu da budu humani, da promovišemo prave vrednosti i da mnogi od njih  postane deo porodice Crvenog krsta – rekla je Danijela Bjeljac.

Ni ove godine nije izostala podrška lokalne samouprave koja kao generalni pokrovitelj  prepoznaje značaj ove manifestacije.

-Humanost, solidarnost, porodica to su vrednosti kojima želimo da učimo decu. Trka sve nas, koji smo bili učesnici vraća u detinjstvo – istakao je član Gradskog veća Željko Radu.

Sva sredstva od startnih brojeva i donatora biće vraćena školama i vrtićima srazmerno broju učesnika. Trku su podražale  i kompanije „Jafa”, „Grindeks” i „Kolačić sreće”.

A.Đ.

 

 

nakovo-dan-oslobodjenja-(3)

Nakovčani obeležili Dan oslobođenja i Dan kolonizacije

Aleksandra Djuran October 5, 2024

Polaganjem venaca na spomenik u centru sela u Nakovu je obeležen 5. oktobar Dan oslobođenja sela u Drugom svetskom ratu, ali i Dan kolonizacije. Senima predaka poklonili su se predstavnici Saveta mesne zajednice, Grada i SUBNOR-a. Nakovčani neguju tekovine Narodnooslobodilačke borbe, ali se na ovaj  dan sećaju i svojih najmilijih koji su se pre 80 godina sa obronaka Šatora, Grmeča i Plješevice, vođeni željom za životom dostojnim čoveka, doselili u Nakovo.

-Trudimo se da na dostojan način obeležimo važne datume u selu. Moramo da se sećamo i ne smemo da zaboravimo vremena koja su bila teška, vremena u kojima su ljudi davali svoje živote da bi  mi danas mogli da živimo u miru i slobodi – rekao je Branislav Čubrilo, član Saveta mesne zajednice.

Ovom događaju prisustvovali su Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća i Gordana Trnić Iličić, zamenica predsednika Skupštine grada.

-Moramo da negujemo kulturu sećanja na naše pretke koji su naselili Nakovo. Pre 80 godina u ovo selo stigli su ljudi iz Bosanskog Grahova i Bosanskog Petrovca, a za njima su stigli i stanovnici Ključa, Prijedora i ostalih mesta. Danas imamo razvijeno i lepo uređeno selo, a gradska uprava potrudiće se da bude još bolje, posebno što je na samoj granici Rumuniji – istakao je Aćimov.

Ovom prilikom istaknuto je i šta je urađeno u selu, kao i kakvi su planovi u narednom periodu.

-Najvažnija investicija koja je završena je rekonstrukcija krova na Osnovnoj školi „Petar Kočić“ kojoj je vraćen izgled kakav zaslužuje. I na jezeru i dečijem igralištu, u okviru sportsko rekreativnog centra, konstantno se radi. Postavljena je javna rasveta i video nadzor. U planu nam je da se izbetoniraju staze oko igrališta i samog jezera, da se postavi još klupa, kao i da se postave pločice. Potrudićemo se da asfaltiraju i dve ulice  – naveo je Čubrilo.

Počelo je i uređenje objekta u centru sela koji je dugo prazan i koji je bio ruglo. Uskoro će Nakovčani dobiti pekaru, a za narednu godinu planirano je uređenje platoa u samom centru koji je u lošem stanju.

A.Đ.

lukac-i-bogdan

Nikola Lukač podneo ostavku: Mladen Bogdan novi gradonačelnik

Aleksandra Djuran October 4, 2024

Gradonačelnik Nikola Lukač 3. oktobra podneo je ostavku na ovu funkciju, a istog dana ostavku je podneo i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan. Na sednici su izabrani novi gradski funkcioneri.

Nikola Lukač obrazlažući svoju ostavku rekao je da mu je bila velika čast što je u proteklom periodu bio prvi među jednakima.

– Zalaganjem, marljivošću, vizijom zajednički smo pokrenuli velike projekte, pojedini su završeni, a pojedini su u toku. Sa novim zaduženjima i zadacima i dalje ću se svim srcem boriti za još bolju i napredniju Kikindu. Gradićemo još više i obezbediti svima u regionu lepši i kvalitetniji život – naveo je Lukač.

Nakon glasanja za novog gradonačelnika izabran je Mladen Bogdan. Obraćajući se okupljenima najpre se zahvalio dosadašnjem gradonačelniku Lukaču na uspešnom vođenju grada u prethodnom periodu, i koalicionim partnerima Srpske napredne stranke. Posebno je istakao saradnju sa poslanicima, ali i sugrađanima zaposlenim u republičkim i pokrajinskim organima i pozvao ih da i dalje zajednički nastave da pomažu razvoj Kikinde.

 

-I u narednom periodu nastavićemo da podstičemo dolazak novih investitora u naš grad, ali i razvoj malih i srednjih preduzeća. Cilj mi je da moj tim posebnu pažnju posveti razvoju informacionih tehnologija i poljoprivredi. Na nama je da stvorimo uslove da se u naš grad vraćaju mladi i obrazovani sugrađani, kao i da nastavimo sa uređenjem komunalne infrastrukture. Pošto je završena izgradnja fabrike vode za građane Kikinde, započećemo izgradnju mini postrojenja za prečišćavanje vode u selima, ali i nastaviti rekonstrukciju vodovodne mreže i izgradnju kanalizacione mreže na Strelištu i Železničkom Novom Redu. Revitalizacija i izgradnja putne infrastrukture na čitavoj teritoriji grada takođe će biti jedan od prioriteta, a kao najvažniji projekat moram da istaknem izgradnju brze saobraćajnice Kikinda – Sombor. I izgradnja pruge koja će Kikindu povezati sa prestonicom projekat je od posebnog značaja. Neophodno nam je još parking mesta na Mikronaselju, ali i da uredimo parkirališta u centru, Galadskoj i posebno oko Opšte bolnice. Dolazi vreme da Kikinda bude tranzitna zona za putnike i robu – precizirao je Bogdan.

U svom ekspozeu novi gradonačelnik naveo je i nastavak ulaganja u zdravstvene ustanove, a posebno u Opštu bolnicu kao i da lokalnu samoupravu čeka borba za angažovanje medicinskog osoblja, pre svega lekara. Izgradnjom Centra za socijalni rad unaprediće se socijalna zaštita.

-Moraćemo u narednom periodu  da počnemo da tražimo rešenje za započinjanje stanogradnje i da pronađemo odgovarajuće parcele koje bi ponudili investitorima. Razvoj sela važan je činilac prosperiteta naše sredine, da se mesne zajednice bolje povežu sa gradom kroz inicijative za poboljšanje prevoza, bolji signal svih mobilnih operatera i internet provajdera. Značajna nam je zdrava životna sredina te ćemo nastaviti da pomažemo sugrađanima sa subvencionisanjem mere energetske efikasnosti. Obrazovanje, kultura, sport, turizam takođe su visoko među našim prioritetima. Naš cilj je isti, stvaranje, moderne, inkluzivne i uspešne lokalne zajednice – zaključio je Bogdan.

Za novog predsednika Skupštine grada izabran je Dušan Popeskov, zaposlen kao stručni saradnik za fizičko obrazovanje u PU „Dragoljub Udicki“ i dosadašnji šef odborničke grupe „Aleksandar Vučić – Kikinda sutra“.

Dejan Pudar ostao je zamenik gradonačelnika. Nova članica Gradskog veća je Marijana Mirkov, zadužena za kulturu i turizam,  dok su u veću ostali Miroslav Dučić, Aleksandar Aćimov, Melita Gombar, Željko Radu, Tihomir Farkaš, Đorđe Tešin.

 

A.Đ.

Attendite-20-(2)

Predstavljeno novo, jubilarno izdanje časopisa “Attendite”, 14 radova uglavnom mladih autora

Igor Crnogorac October 4, 2024

Novi, 20. broj godišnjaka Istorijskog arhiva Kikinda predstavljen je večeras u svečanoj sali Narodnog muzeja. “Attendite” u kontinuitetu izlazi od 2004. godine i jedini je istoriografski arhivistički časopis u Banatu, rekao je v. d. direktor Arhiva, Srđan Sivčev.

– Teme su iz oblasti društva, politike, kulture, sporta, ekonomije, privrede, iz istorije Kikinde i naseljenih mesta grada, kao i iz opština Čoka i Novi Kneževac – rekao je Sivčev. – Veoma smo ponosni na ovaj jubilej, časopis je dragulj Istorijskog arhiva i želja nam je da, sledeće godine, dobijemo kategorizaciju naučnog časopisa i da stalno proširujemo krug saradnika.

Sivčev dodaje da je specifičnost sada i u tome što su autori mladi i pišu stilom prihvatljivijim za širu publiku, a radovi mogu da se čitaju kao romani.

– Prvi put za časopis piše muzikolog i istraživač Aleksandar Mitrevski koji je za temu izabrao muzičku kritiku u periodu od 1920. do 1930. godine u kikindskoj štampi. Vladimir Dudić pisao je o Povelji cara Josifa Drugog Kikindskom distriktu iz 1784. godine. Objavili smo, prvi put i rad Dragoljuba Mandića, mladog istraživača, o prvim višestranačkim izborima u Kikindi 1990. godine i o tome kakve su implikacije imali na društveni i politički život grada – naveo je Sivčev.

Za ovaj broj pisalo je 14 autora, a od prvog izdanja, “Attendite” je publikovao više od 200 radova čak 89 saradnika.

O novom broju govorio je i Dragan Beleslić, arhivista u Istorijskom arhivu. On je, takođe i autor rada o začecima jevrejske zajednice u Kikindi krajem 18. i početkom 19. veka.

– Inspirisan sam bio knjigom „Istorija Jevreja u Velikoj Kikindi“ čiji je jedan od autora Srđan Sivčev. Istražio sam malo više, i tražio starije izvore jer sam hteo da dođem do začetaka jevrejske zajednice u gradu – kaže Beleslić. – Zbog njihovih stradanja u Drugom svetskom ratu, namera mi je bila da od zaborava otrgnem tu temu i da, u multikulturnoj sredini, istaknem taj period tolerancije.

Predstavljanju časopisa prisustvovao je veliki broj publike i autora. “Attendite” može da se kupi u Istorijskom arhivu, po ceni od 500 dinara.

S. V. O.