August 6, 2026

Друштво

Idjoske djakonije (3)

Baština regiona na svetkovini u Iđošu

Igor Crnogorac October 15, 2023

Đakonije u Iđošu, one gastronomske, ali i rukotvorine, sve po sačuvanim receptima iz usmenog predanja starijih, pre sedam godina prvi put su predstavljene u ovom mestu zahvaljujuću Udruženju žena „Vreteno“. I ove godine, u subotu, kuvao se pileći paprikaš, pravili su se starinski kolači i bili su izloženi najlepši obredni vezeni peškiri, na srpskom i na mađarskom jeziku.

Manifestacija „Iđoške đakonije“ bila je međunarodnog karaktera jer je privukla takmičare iz Novog Sada, Padeja, Ostojićeva, Bečeja, Titela, Bačkog Petrovca, Malog Iđoša, Beograda, Feketića i iz Mađarske, njih više od stotinu.

– Nadmetali su se članovi udruženja ali i srednjoškolci, a u bogatom programu za goste koji su stigli sa svih strana, nastupile su sve generacije – od mališana iz iđoškog vrtića i škole, do članova folklora i hora KUD „Sunčana jesen“ Gradskog udruženja penzionera iz Kikinde i Aktiva žena PUPS-a iz Novog Sada – kaže predsednica Udruženja „Vreteno, Brankica Mikalački.

Na kraju dana, prema odluci žirija, najbolji paprikaš napravio je Mile Bojić iz Bečeja, dok su kuvari iz Ekonomsko-trgovinske škole zauzeli drugo mesto.

Nagrada za najbolje kolače ostala je u Iđošu, Olgici Tatomir, a za najlepši peškir manifestacije proglašen je onaj koji je izvezla Anka Lozanov iz Titela. U kategoriji starih, očuvanih peškira, prvo mesto zauzela je Marija Koviljac iz Beograda, dok je za najlepši peškir sa mađarskim vezom napravila Marta Major iz Malog Iđoša.

Članice „Vretena“ pokazale su se kao dobre domaćice, pa je čuvenih iđoških krofni bilo u izobilju. Pored toga, priređen je i etno-bazar, ali i radionica u kojoj su najmlađi učili da prave stare kolače – gurabije.

Sudeći po angažmanu i entuzijazmu organizatora i učesnika manifestacije, iđoških đakonija biće još dugo godina, a stari običaji, najbolji recepti i tradicija, neće biti zaboravljeni.

mamograf

Veliki odziv za preventivne preglede u Domu zdravlja

Igor Crnogorac October 15, 2023

Republički fond za zdravstvo u saradnji sa Ministarstvom zdravlja danas, u 150 domova zdravlja u čitavoj Srbiji, od 10 do 16 sati organizuje preventivne preglede na karcinom dojke i prostate. U Drugoj zdravstvenoj stanici u Kikindi, uzorkovana je krv 60 muškaraca, starijih od 49 godina radi kontrole tumor markera, a 22 žene starije od 40 godina uradile su ultrazvuk dojki.

– Svake godine organizujemo preventivne preglede, do sada uvek u saradnji sa Bolnicom – kaže direktorica Doma zdravlja, dr Biljana Marković. – Imamo veliki kadrovki problem, doktori već rade prekovremeno, ali ipak se organizujemo u ovakvim prilikama. S vremena na vreme radimo skrininge na kardiovaskularne bolesti i dijabetes, kao preventivu, u toku radnog vremena.

Upravo nedostatak lekarskog kadra je i razlog što se preventivni pregledi, kakvi su i ovi danas, inače veoma retko obavljaju u nekoj od zdravstvenih ustanova, kaže doktorka Marković.

Snimanje ultrazvukom radio je doktor Vukosav Trkulja, radiolog, načelnik Odeljenja radiologije u Bolnici, a uzorkovanje krvi na tumor markere doktorka Tatjana Todorović iz Doma zdravlja.

Akcija je naišla na veoma dobar odziv Kikinđana, kažu lekari. Rezultati onih koji su danas bili na preventivnom pregledu već sutra će biti kod njihovih izabranih lekara.

Oktobar je Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke koji je vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti žena u svetu. Karcinom dojke je, kod žena starosti od 45 do 64 u Srbiji jedan od vodećih uzroka prevremene smrti.

Rak prostate je, prema statistici, prvi uzročnik smrtnosti muške populacije obolele od karcinoma u našoj zemlji.

dijalizirani skup (1)

Stručnim skupom u Kikindi obeležen Dan donacije organa

Igor Crnogorac October 15, 2023

Povodom Evropskog dana donacije organa, danas se, u Motelu „Lovac“, održava predavanje na temu „Budi donor, produži bar jedan život“, u organizaciji gradskog Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida.

Skupu prisustvuju predstavnici udruženja iz čitave Srbije, a o na ovu temu govorile su dr Lada Petrović, internista-nefrolog, profesor na novosadskom Medicinskom fakultetu, dr Olivera Milićević, internista-nefrolog u Opštoj bolnici u Kikindi i Snežana Vukotić, dugogodišnji pacijent na dijalizi.

U Srbiji ovog momenta više od dve hiljade ljudi čeka transplantaciju organa, u najvećem broju bubrega, rečeno je na skupu, što ukazuje na hitnost rešavanja ovog problema na državnom nivou.

– Bubrežni invalidi na prvi pogled ne izgledaju kao invalidi, ali mi smo invalidi sto odsto jer nam život zavisi od aparata. U odnosu na druge bolesti, naš problem je manji jer postoji aparat za hemodijalizu koji nam zamenjuje rad organa. Neophodno je da imamo više donora, to je naš cilj i moramo da budemo ujedinjeni sa institucijama i sa državom kako bismo ga postigli – rekao je  Radoslav Jovičić, predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine.

Skup u Kikindi jedan je od koraka u podizanju svesti građana o značaju doniranja organa, ali očekuje se i sistemsko rešenje, istakla je Drenka Varađanin sekretar gradskog Udruženja.

– Jedan donor može da spasi osam do devet života. Ovi ljudi su na dijalizi ali im je potrebna transplantacija kako bi mogli normalno da žive, da rade i da doprinose. Upravo je na usvajanju zakon po kojem smo svi potencijalni donori. Ukoliko se usvoji, organe neće donirati samo oni koji se izjasne da to ne prihvataju, uz napomenu da će konačni pristanak za donaciju davati porodica preminulog. Naše naredne aktivnosti biće predavanja u školama i preduzećima kako bismo podigli svest o doniranju organa – najavila je Drenka Varađanin.

Dijalizirani pacijenti susreću se sa problemima koje imaju i drugi invalidi i Gradska uprava namerava da im pomogne u njihovom rešavanju, rekao je Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe koji je, u ime Gradske uprave, prisustvovao skupu.

– Poslednjih sedam-osam godina intenzivirana je saradnja između Udruženja i Grada – napomenuo je Tasovac.- Problem su parking mesta kod Bolnice i u čitavom gradu, mora da ih ima više, problem je i prevoz pacijenata i to je u postupku rešavanja. Uskoro ćemo inicirati sastanak sa predstavnicima Bolnice, Doma zdravlja i Udruženja kako bismo olakšali život građanima sa invaliditetom.Snežana Vukotić iz Beograda na dijalizi, sada u kućnim uslovima, ukupno je 43 godine.

– Moja poruka je da su dijaliza i transplantacija neodvojive. Da biste imali dobru transplantaciju, morate, pre toga, imati dobru dijalizu, to su metode koje se smenjuju, nijedna nije večita i obe moraju da budu urađene kako treba – istakla je Vukotićeva.Na teritoriji Kikinde svakog momenta na dijalizi je između 85 i 100 pacijenata, najmlađi ima 21 godinu. Na transplantaciju čeka više od 20 obolelih.

 

Kozarci zene 1

Predstavljanje ženskog preduzetništva u Novim Kozarcima

Igor Crnogorac October 14, 2023

Radi promocije ženskog preduzetništva, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, u Novim Kozarcima je danas izlagalo dvadesetak preduzetnica i žena iz udruženja iz ovog i okolnih mesta.

Završna izložba ovog sekretarijata za 2023. održana je na platou ispred Mesne zajednice i prisustvovali su joj, zajedno sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, pokrajinski sekretar Predrag Vuletić i pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.

– Pre dve godine smo, takođe u Novim Kozarcima, otvorili izložbu ženskog stvaralaštva – rekao je Predrag Vuletić. – Pokrajinska Vlada i naš sekretarijat kontinuirano rade na unapređenju ženskog stvaralaštva. Imali smo nekoliko konkursa radi osnaživanja ženskog stvaralaštva, što daje i dodatnu vrednost života na selu. Namera nam je i da, organizovanjem edukacija i akademija za žene, sva udruženja pretvorimo u preduzetničke radnje, kako bi žene i na ovaj način mogle da doprinesu porodičnom budžetu.

Predrag Vuletić takođe je najavio da će, zahvaljujući, kako je rekao, domaćinskom upravljanju budžetom, za nekoliko dana, drugi put ove godine, biti raspisan konkurs za pomoć porodicama u kojima se, od prvog januara rodilo treće ili četvrto dete. Na raspolaganju je dodatnih 60 miliona, pa će, za unapređenje stambenog statusa ili kupovinu nove stambene jedinice, po porodici moći da bude opredeljeno do 1.600.000 dinara, a to su, pokazalo se u ranijem periodu, uglavnom porodice u selima, istakao je Vuletić.

– Ovakvim manifestacijama očuvanje tradicije, kulture i običaja prenosimo na nove generacije. Zahvaljujem svim udruženjima žena i Mesnoj zajednici što, uz podršku Vlade, nadležnog sekretarijata i Grada istrajavaju u očuvanju starih zanata. Afirmisanje i podrška ženskom preduzetništvu, posebno u selima, jeste naš zadatak jer želimo i dodatno da ohrabrimo žene da postanu preduzetnice, da nam sela žive i da čuvaju porodicu, što nam je najvažnije – rekao je gradonačelnik Lukač.

Na mini-sajmu u Novim Kozarcima svoja vina i rakiju izložilo je poljoprivredno gazdinstvo porodice Savić iz ovog mesta, koje je zasnovalo vinograd još 2009. godine.

– Radimo svi, u proizvodnji i distribuciji pomažemo i sestra i ja – kaže Milica Savić. – Imamo visokokvalitetne sorte, kaberne sovinjon i rajnski rizling, od njih pravimo crno, belo vino i roze. Zahvaljujući stalnoj edukaciji, unapređenju proizvodnje, a pre svega zajedničkom, porodičnom radu i ljubavi, imamo izuzetan kvalitet, što nam je potvrđeno na mnogim sajmovima na kojima smo nastupali.  Vinima smo dali nazive po mami, setri i meni: „Belo zlato“, „Ružica“ i „Milica“ – kaže Milica Savić.

Preduzetnica iz Iđoša, Vesna Buljin, donela je svoje slatke proivode od bundeve.

– Sama sam osmislila sve proizvode, pa imam i neke koje niko drugi ne pravi – kaže Vesna. – To su sve recepti od moje svekrve. U kući je bilo mnogo dece i nije bilo slatkog, pa je ona pravila pekmez od bundeve koji se maže na hleb i koji su zvali „krkljuš“. Pravim i sok i liker od bundeve, kompot i slatko.

Manifestaciju su, svojim nastupom, obogatili članovi folklora KUD „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, pod rukovodstvom Milana Vašalića.

Pored hrane i pića, pita s krompirom koje su pripremile domaćice iz udruženja „Novi Kozarci“, na tezgama su ponuđeni i ručni radovi: čarape, nazuvci, prostirke, vezene „domaćice“ i još mnogo unikatnih rukotvorina koje su izradile žene iz Iđoša, Novog Bečeja, Aleksandrova i Kikinde.

SUBNOR 13. vojvodjanska (2)

Obeležen dan formiranja 13. Vojvođanske udarne brigade

Igor Crnogorac October 14, 2023

Na današnji dan 1944. godine u Kikindi je formirana 13. Vojvođanska udarna brigada. Tim povodom, članovi kikindskog Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova (SUBNOR-a) i Veterana posebnih jedinica policije koji pripadaju ovoj organizaciji, položili su venac na spomen-obeležje na trgu kod Gradske kuće. Skupu su prisustvovali i članovi Odreda izviđača „Proka S. Plavi“.

– Brigada je imala pet bataljona, u stroju je bilo oko dve hiljade pripadnika iz svih mesta severnog i srednjeg Banata. Odmah nakon formiranja počela je intenzivna obuka u kikindskoj kasarni. Brigada nije učestvovala u direktnim borbama, ali je bila u drugom ešalonu i davala važnu podršku borbenim jedinicama, obezbeđivala je granice sa Mađarskom i Rumunijom i deo teritorije kod Drave i Dunava gde su se vodile borbe. Jedan bataljon je bio poslat u Bosnu, bio je u sastavu korpusa narodne odbrane Jugoslavije i direktno pod komandom OZNE (Odeljenja za zaštitu naroda, prim. aut.). Imali su veoma važan zadatak, čišćenje od diverzanata, kvislinga, zaostalih jedinica četničkog i ustaškog pokreta, pripadnika muslimanske i nemačke vojske koji su namerno ostavljeni da vrše sabotaže u pozadini – rekao je Savo Orelj, predsednik kikindskog SUBNOR-a.

Najmlađi pripadnik ove slavne partizanske jedinice, Mijo Varošanec, imao je nepunih 15, a najstariji 50 godina. Trećinu su činili skojevci i pripadnici Komunističke parrtije Jugoslavije, dok su  ostali bili omladinci, radnici, seljaci, a deset odsto činile su žene, dodao je Orelj. Komandant Brigade bio je Marko Tanurdžić Šiptar.

U Vojvodini je bilo formirano 15 brigada, a 13. Vojvođanska narasla je na pet hiljada pripadnika. U borbama u Bosni izgubila je 20 pripadnika, a isto toliko je umrlo od ranjavanja i bolesti.

Radu Romi

Podrška EU i SKGO: Za unapređenje inkluzije Roma

Jelena Trifunović October 11, 2023

U Beogradu je održana ceremonija svečanog potpisivanja i uručivanja sporazuma o saradnji za lokalne samouprave izabrane za realizaciju aktivnosti u oblasti socijalne zaštite i inkluzije Roma, u okviru projekta „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou”, koji finansira EU, a realizuje Stalna konferencija gradova i opština.

Deset lokalnih samouprava izabrano je za dobijanje sveobuhvatne podrške za uspostavljanje i unapređenje lokalnih mehanizama za inkluziju Roma i Romkinja. Koordinator za romska pitanja Željko Radu naglašava da je potpisivanje ovog sporazuma od izuzetne važnosti za naš grad i da dolazi kao rezultat rada na unapređenju položaja romske zajednice u prethodnom periodu.

– Realizacijom ovog projekta biće stvoreni uslovi za unapređenje kvaliteta i obima usluga socijalne zaštite i podsticanje inkluzije ugroženih i marginalizovanih grupa, posebno romske populacije na lokalnom nivou. Naš grad prepoznaju kao sigurnog partnera u radu sa romskom zajednicom , i to nam je satisfakcija za neke buduće projekte – istakao je Radu.

saobracajna+policija+(2)

Trogodišnjak poginuo u saobraćajnoj nesreći

Aleksandra Djuran October 10, 2023

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi uhapsili su dvadesetdevetogodišnjeg B. B. iz Kikinde zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

On se sumnjiči da je jutros u okolini Kanjiže upravljajući automobilom naleteo na trogodišnjeg dečaka koji se nalazio na pešačkom prelazu. Teško povređeni dečak prevezen je u Opštu bolnicu u Subotici gde je od zadobijenih povreda preminuo.

B. B. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti.

svetski dan mentalnog zdravlja

Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja

Igor Crnogorac October 10, 2023

Promocija mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja i bolesti je sastavni deo Agende održivog razvoja, usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2015. godine.

Jedan od ciljeva Agende održivog razvoja je da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremeni mortalitet od hroničnih nezaraznih bolesti kroz prevenciju i terapiju, kao i promociju mentalnog zdravlja i blagostanja. Upravo se iz navedenih razloga obeležava 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja je: „Pravo na mentalno zdravlje”, što uključuje pravo na zaštitu mentalnog zdravlja, pravo na dostupno, pristupačno, prihvatljivo i kvalitetno lečenje i negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu.

Dobro mentalno zdravlje je od vitalnog značaja za opšte zdravlje i blagostanje. Ipak, globalno se svaka osma osoba suočava sa lošim mentalnim zdravljem koje može uticati i na fizičko zdravlje, blagostanje i socijalnu interakciju. Sa lošim mentalnim zdravljem suočava se sve veći broj adolescenata i mladih, radno sposobnog i stanovništva starijeg od 60 godina.

Na globalnom nivou jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj. Procenjuje se da se, svake godine, gubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti. U čitavom svetu, procena je, od depresije pati pet odsto odraslih i šest odsto starijih od 60 godina.

Depresija, anksioznost i poremećaji ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti i invaliditeta među adolescentima.

Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina.

Loše radno okruženje (uključujući stres, preopterećenost poslom, nove rizike na radnom mestu) predstavlja rizik za mentalno zdravlje.

Preko 20 odsto odraslog stanovništva starijeg od 60 godina pati od nekih mentalnih i neuroloških poremećaja.

U isto vreme, pružanje usluga u očuvanju mentalnog zdravlja nije u skladu sa potrebama osoba koje pate od mentalnih poremećaja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku socijalnom uključivanju i pristupu adekvatnoj zaštiti mentalnog zdravlja.

Ljudi često brinu samo o svom fizičkom zdravlju, zapostavljajući mentalno zdravlje. Kao što se mogu javiti problemi sa fizičkim zdravljem, svakome se mogu desiti problemi sa mentalnim zdravljem koji se, uz adekvatnu pomoć i podršku, mogu prevazići.

Važno je imati svest o tome da svakodnevni život u različitim aspektima može da predstavlja izazov i poteškoću za pojedinca, a da određen vid zaštite predstavlja izdvajanje vremena za bavljenje sobom – svojim osećanjima. Pored razgovora sa bliskim osobama (porodicom, prijateljima) ponekada nam je potrebna i stručna pomoć. Potrebno je razgovarati o mentalnom zdravlju kako ovaj pojam ne bi bio pogrešno shvaćen i predstavljao tabu temu. Plašeći se stigmatizacije, ljudi često ne potraže stručnu pomoć i na taj način zapostavljaju svoje mentalno zdravlje, navodi se, između ostalog, u saopštenju Svetske zdravstvene organizacije povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja.

led rasveta

Javna LED rasveta čuva budžet i životnu sredinu: Za godinu dana ušteda 30 miliona dinara

Jelena Trifunović September 30, 2023

Sve više gradova u Srbiji prelazi sa tradicionalne ulične rasvete na LED osvetljenje. U Kikindi je ovaj projekat sproveden u pravi čas, jer je usledilo značajno poskupljenje struje za ovu kategoriju korisnika.

Na teritoriji Grada Kikinde implementacija 7.394 LED svetiljki i reflektora završena je u julu prošle godine. Značajno manja potrošnja električne energije rezultirala je, već u prvoj godini, velikom uštedom u gradskom budžetu.

– Zamenom starih svetiljki javnog osvetljenja novim LED osvetljenjem, na godišnjem nivou je ostvarena ušteda od oko 30 miliona dinara odnosno 259.858 evra. Godišnja potrošnja iznosila je 4.658.620 kWh, da bi nakon završenog projekta potrošnja celokupnog sistema iznosila 1.251.959 kWh. Takođe, značajno je pomenuti i još jedan benefit zamene starih natrijum, halogenih i živinih svetiljki, a to je emisija ugljen-dioksida koja je smanjena za 73 odsto odnosno 3.747 tona za godinu dana – precizira Nikola Jugin, energetski menadžer Grada Kikinde.

Uvođenje nove javne rasvete, energetski efikasne, projekat je javno-privatnog partnerstva, a ugovor je zaključen na period od 15 godina. Zamenu javne rasvete kao i održavanje sistema javnog osvetljenja realizovala je firma Smart Enerdži Investment.

Za otklanjanje eventualnih kvarova, građani se obraćaju Gradskoj upravi, koja potom prosleđuje podatke nadležnima za njihovo rešavanje. Najveći broj neispravnih svetiljki u istom trenutku iznosio je 44 komada.

Svetosavska ulica

– Privatni partner brzo reaguje na prijavljene kvarove od strane Grada i u saradnji sa Gradom i EPS-om ih blagovremeno otklanja – navodi Jugin.

Komunalna inspekcija  podatke o kvarovima, prosleđuje dalje, u zavisnosti od vrste kvara- da li je neispravna svetiljka, napajanje ili više svetiljki u nizu. Pojedini kvarovi poput onih na podzemnom kablu iziskuju više vremena da se poprave, pa građanima preostaje da budu strpljivi.

20230928_085409

Pokrajina odobrila 23,7 miliona dinara Gimnaziji i OŠ „Sveti Sava”

Aleksandra Djuran September 28, 2023

Vlada Vojvodine, na sednici, odobrila je sredstva za radove u dvema kikindskim školama. Gimnazija „Dušan Vasiljev“ dobila je 12,5 miliona dinara za obnovu fasade, a Osnovna škola „Sveti Sava“ 11, 2 miliona dinara za sanaciju toaleta.

Dobijeni novac poslužiće da se obije postojeća fasada na zgradi koju koriste Gimnazija „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko – trgovinska škola, istakla je direktorica Gimnazije Mirjana Dražić.

-Obijanje fasade je i prvi korak u kompletnoj rekonstrukciji zgrade. Obiće se dvorišna i fasada na delu objekta do Gradskog trga gde se trenutno nalaze skele koje su postavljene zbog bezbednosti učenika, zaposlenih, ali i prolaznika. Deo novca biće utrošen i na sanaciju dela fasade ispod samog krova i oluka. Puno nam znače dobijena sredstva. Zgrada se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Subotice i svi ornamenti koji je krase biće vraćeni u prvobitno stanje, a i samu rekonstrukciju pratiće stručnjaci pomenutog Zavoda. Projekat kompletnog uređenja je završen, a za sredstva ćemo konkurisati kod Ministarstva za javna ulaganja – saznajemo od Dražićeve.

Gimnazije je osnovana 1858. godine, a izgradnja namenskog objekta završena je 1900. Ove godine škola je proslavila 165 godina postojanja i jedna je od najstarijih obrazovanih ustanova u Vojvodini.

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ dobijeni novac utrošiće se za sanaciju šest toaleta.

-Uradiće se kompletna rekonstrukcija toaleta  na prvom, drugom i na trećem spratu. Radovi se bili neophodni s obzirom na to da godinama nije ulagano u sanitarne čvorove. Pored zamene cevi, postaviće se nove sanitarije, pločice i stolarija, a projektom su obuhvaćeni i molersko – farbarski radovi – pojasnila je direktorica OŠ „Sveti Sava“ Gordana Rackov.

VELIKA ULAGANJA IZ POKRAJINSKE KASE

Napomenimo i to da je na čelu pokrajinskog Odbora za nauku i obrazovanje sugrađanka Stanislava Hrnjak, poslanica u Skupštini AP Vojvodine koja je svojim zalaganjem doprinela da veliki broj projekata iz našeg grada, zadobije podršku nadležnih u pokrajini. To potvrđuje i činjenica da je nedavno, Pokrajinska vlada opredelila pozamašna sredstva i za Osnovnu školu „Feješ Klara”. Naime, za rekonstrukciju zgrade ove obrazovne ustanove izdvojeno je čak 150 miliona dinara.

Takođe iz pokrajinske kase podržano je više projekata u školama u gradu i okolnim selima koji će doprineti boljoj opremljenosti i kvalitetnijim uslovima rada.